Other Translations: Deutsch , English
From:
Saṁyutta Nikāya 21.1 Budini govori tematski grupisani 21.1
1. Bhikkhuvagga 1. Monasi
Kolitasutta Kolita
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Tatra kho āyasmā mahāmoggallāno bhikkhū āmantesi: Tu se poštovani Mahāmogallāna obrati monasima:
“āvuso bhikkhave”ti. „Prijatelji monasi.”
“Āvuso”ti kho te bhikkhū āyasmato mahāmoggallānassa paccassosuṁ. „Prijatelju,” odgovoriše oni.
Āyasmā mahāmoggallāno etadavoca: A poštovani Mahāmoggallāna ovako nastavi:
“idha mayhaṁ, āvuso, rahogatassa paṭisallīnassa evaṁ cetaso parivitakko udapādi: „Prijatelji, dok sam boravio u osami, povučen, javi mu se ova misao:
‘ariyo tuṇhībhāvo, ariyo tuṇhībhāvoti vuccati. ’Plemenita tišina, plemenita tišina’, kažu.
Katamo nu kho ariyo tuṇhībhāvo’ti? A šta li je to plemenita tišina?’
Tassa mayhaṁ āvuso, etadahosi: Tada sam pomislio:
‘idha bhikkhu vitakkavicārānaṁ vūpasamā ajjhattaṁ sampasādanaṁ cetaso ekodibhāvaṁ avitakkaṁ avicāraṁ samādhijaṁ pītisukhaṁ dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. ’Sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.
Ayaṁ vuccati ariyo tuṇhībhāvo’ti. To zovu plemenitom tišinom.’
So khvāhaṁ, āvuso, vitakkavicārānaṁ vūpasamā ajjhattaṁ sampasādanaṁ cetaso ekodibhāvaṁ avitakkaṁ avicāraṁ samādhijaṁ pītisukhaṁ dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja vihariṁ. Tako i ja, prijatelji, sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu… ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.
Tassa mayhaṁ, āvuso, iminā vihārena viharato vitakkasahagatā saññāmanasikārā samudācaranti. I dok sam boravio u tom stanju, opet su mi se javljale opažaji i pažnja povezani sa usmerenom mišlju.
Atha kho maṁ, āvuso, bhagavā iddhiyā upasaṅkamitvā etadavoca: Na to, prijatelji, zahvaljujući duhovnim moćima, Blaženi dođe do mene i reče:
‘moggallāna moggallāna, mā, brāhmaṇa, ariyaṁ tuṇhībhāvaṁ pamādo, ariye tuṇhībhāve cittaṁ saṇṭhapehi, ariye tuṇhībhāve cittaṁ ekodibhāvaṁ karohi, ariye tuṇhībhāve cittaṁ samādahā’ti. ’Mogallāna, Mogallāna, o brahmanu, ne budi nemaran prema plemenitoj tišini; u plemenitoj tišini um ustali, u plemenitoj tišini um koncentriši.’
So khvāhaṁ, āvuso, aparena samayena vitakkavicārānaṁ vūpasamā ajjhattaṁ sampasādanaṁ cetaso ekodibhāvaṁ avitakkaṁ avicāraṁ samādhijaṁ pītisukhaṁ dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharāmi. Kasnije sam sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ušao i ostao na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.
Yañhi taṁ, āvuso, sammā vadamāno vadeyya: Prijatelji, ako bi se za nekoga s pravom moglo reći:
‘satthārā anuggahito sāvako mahābhiññataṁ patto’ti, mamaṁ taṁ sammā vadamāno vadeyya: ’On je učenik koji je uz pomoć učitelja dostigao veličanstvenost direktnog znanja’, onda bi se to s pravom moglo reći za mene.
‘satthārā anuggahito sāvako mahābhiññataṁ patto’”ti.
Paṭhamaṁ.