Other Translations: Deutsch , English
From:
Saṁyutta Nikāya 20.10 Budini govori tematski grupisani 20.10
1. Opammavagga 1. Poređenja
Biḷārasutta Mačka
Sāvatthiyaṁ viharati. Kraj Sāvatthīja.
Tena kho pana samayena aññataro bhikkhu ativelaṁ kulesu cārittaṁ āpajjati. U to vreme neki monah je previše često zalazio među porodice.
Tamenaṁ bhikkhū evamāhaṁsu: Drugi monasi su mu govorili:
“māyasmā ativelaṁ kulesu cārittaṁ āpajjī”ti. „Ne zalazi, prijatelju, previše često među porodice.”
So bhikkhu bhikkhūhi vuccamāno na viramati. Ali taj monah, iako su ga monasi opominjali, nije prestajao.
Atha kho sambahulā bhikkhū yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinnā kho te bhikkhū bhagavantaṁ etadavocuṁ: Onda velika grupa monaha dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok su tako sedeli, ispričaše sve ovo Blaženom.
“idha, bhante, aññataro bhikkhu ativelaṁ kulesu cārittaṁ āpajjati.
Tamenaṁ bhikkhū evamāhaṁsu:
‘māyasmā ativelaṁ kulesu cārittaṁ āpajjī’ti.
So bhikkhu bhikkhūhi vuccamāno na viramatī”ti.
“Bhūtapubbaṁ, bhikkhave, biḷāro sandhisamalasaṅkaṭīre ṭhito ahosi mudumūsiṁ maggayamāno: „Nekada davno, monasi, mačka je stajala na gomili đubreta, vrebajući malog miša:
‘yadāyaṁ mudumūsi gocarāya pakkamissati, tattheva naṁ gahetvā khādissāmī’ti. ’Kada taj mali miš izađe po hranu, uhvatiću ga i pojesti.’
Atha kho so, bhikkhave, mudumūsi gocarāya pakkāmi. Onda, monasi, taj mali miš izađe po hranu.
Tamenaṁ biḷāro gahetvā sahasā saṅkhāditvā ajjhohari. Mačka ga uhvati i na brzinu proguta.
Tassa so mudumūsi antampi khādi, antaguṇampi khādi. Ali taj mali miš joj izgrize creva i utrobu.
So tatonidānaṁ maraṇampi nigacchi maraṇamattampi dukkhaṁ. Zbog toga je ona trpela smrt i patnju ravnu smrti.
Evameva kho, bhikkhave, idhekacco bhikkhu pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya pavisati arakkhiteneva kāyena arakkhitāya vācāya arakkhitena cittena, anupaṭṭhitāya satiyā, asaṁvutehi indriyehi. Isto tako se, monasi, neki monah ujutru obuče ogrtač, uzme zdelu i ogrtač i ode u selo ili grad po hranu, nezaštićenog tela, nezaštićenog govora, nezaštićenog uma, neustaljene svesnosti i neobuzdanih čula.
So tattha passati mātugāmaṁ dunnivatthaṁ vā duppārutaṁ vā. On tamo vidi ženu, loše odevenu ili loše ogrnutu.
Tassa mātugāmaṁ disvā dunnivatthaṁ vā duppārutaṁ vā rāgo cittaṁ anuddhaṁseti. Kad vidi tu ženu, loše odevenu ili loše ogrnutu, strast mu preplavi um.
So rāgānuddhaṁsena cittena maraṇaṁ vā nigacchati maraṇamattaṁ vā dukkhaṁ. Sa umom preplavljenim strašću, on trpi smrt ili patnju ravnu smrti.
Maraṇañhetaṁ, bhikkhave, ariyassa vinaye yo sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvattati. Smrt je to, monasi, u disciplini Plemenitoga, kada neko napusti vežbanje i vrati se nižem životu.
Maraṇamattañhetaṁ, bhikkhave, dukkhaṁ yadidaṁ aññataraṁ saṅkiliṭṭhaṁ āpattiṁ āpajjati. Patnja ravna smrti je to kada neko načini neku ružnu povredu pravila.
Yathārūpāya āpattiyā vuṭṭhānaṁ paññāyati. Za takvu povredu pravila postoji (način za) oporavak.
Tasmātiha, bhikkhave, evaṁ sikkhitabbaṁ: Zato, monasi, ovako sebe treba da vežbate:
‘rakkhiteneva kāyena rakkhitāya vācāya rakkhitena cittena, upaṭṭhitāya satiyā, saṁvutehi indriyehi gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya pavisissāmā’ti. ’Ići ćemo u prošenje hrane, u selo ili grad , zaštićenog tela, zaštićenog govora, zaštićenog uma, ustaljene svesnosti i obuzdanih čula.’
Evañhi vo, bhikkhave, sikkhitabban”ti. Tako sebe treba da vežbate.”
Dasamaṁ.