Other Translations: Deutsch , English
From:
Saṁyutta Nikāya 16.11 Budini govori tematski grupisani 16.11
1. Kassapavagga 1. Kassapa
Cīvarasutta Ogrtač
Ekaṁ samayaṁ āyasmā mahākassapo rājagahe viharati veḷuvane kalandakanivāpe. Jednom je poštovani Mahākassapa boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.
Tena kho pana samayena āyasmā ānando dakkhiṇagirismiṁ cārikaṁ carati mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ. U to vreme poštovani Ānanda je lutao južnim brdima, praćen velikom grupom monaha.
Tena kho pana samayena āyasmato ānandassa tiṁsamattā saddhivihārino bhikkhū sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvattā bhavanti yebhuyyena kumārabhūtā. I tom prilikom je tridesetak monaha, uglavnom mladića, učenika poštovanog Ānande, napustilo vežbanje i vratilo se svetačkom životu.
Atha kho āyasmā ānando dakkhiṇagirismiṁ yathābhirantaṁ cārikaṁ caritvā yena rājagahaṁ veḷuvanaṁ kalandakanivāpo yenāyasmā mahākassapo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā āyasmantaṁ mahākassapaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho āyasmantaṁ ānandaṁ āyasmā mahākassapo etadavoca: Nakon što je lutao južnim brdima koliko je želeo, poštovani Ānanda otide do Rāđagahe, do Bambusovog gaja, mesta gde se hrane veverice i poštovanog Mahākassape. Kad je stigao, pokloni se poštovanom Mahā Kassapi i sede sa strane. Dok je poštovani Ānanda sedeo sa strane, poštovani Mahā Kassapa mu reče:
“kati nu kho, āvuso ānanda, atthavase paṭicca bhagavatā kulesu tikabhojanaṁ paññattan”ti? „Prijatelju Ānanda, koliko razloga je Blaženi imao na umu kada je propisao pravilo da najviše tri monaha mogu zajedno jesti među porodicama?”
“Tayo kho, bhante kassapa, atthavase paṭicca bhagavatā kulesu tikabhojanaṁ paññattaṁ—„Poštovani Kassapa, Blaženi je imao tri razloga na umu kada je propisao pravilo da najviše tri monaha mogu zajedno jesti među porodicama:
dummaṅkūnaṁ puggalānaṁ niggahāya pesalānaṁ bhikkhūnaṁ phāsuvihārāya, mā pāpicchā pakkhaṁ nissāya saṅghaṁ bhindeyyuṁ, kulānuddayatāya ca. da bi obuzdao osobe lošeg karaktera i omogućio udoban život monasima lepog ponašanja, da oni sa lošim željama ne bi formirali klan i izazvali raskol u Sanghi, i iz samilosti prema porodicama.
Ime kho, bhante kassapa, tayo atthavase paṭicca bhagavatā kulesu tikabhojanaṁ paññattan”ti. To su, poštovani Kassapa, tri razloga koja je Blaženi imao na umu.”
“Atha kiñcarahi tvaṁ, āvuso ānanda, imehi navehi bhikkhūhi indriyesu aguttadvārehi bhojane amattaññūhi jāgariyaṁ ananuyuttehi saddhiṁ cārikaṁ carasi? „Pa zašto onda, prijatelju Ānanda, lutaš sa tim novim monasima, koji ne stražare na vratima svojih čula, koji ne znaju meru u jelu i nisu posvećeni budnosti?
Sassaghātaṁ maññe carasi, kulūpaghātaṁ maññe carasi. Reklo bi se da lutaš uništavajući useve, reklo bi se da lutaš uništavajući porodice.
Olujjati kho te, āvuso ānanda, parisā; Tvoja pratnja se raspada, prijatelju Ānanda;
palujjanti kho te, āvuso, navappāyā. tvoji novi učenici otpadaju.
Na vāyaṁ kumārako mattamaññāsī”ti. A ovaj dečak još uvek ne zna svoju meru.”
“Api me, bhante kassapa, sirasmiṁ palitāni jātāni. „Ali, poštovani Kassapa, na mojoj glavi su se već pojavile sede vlasi.
Atha ca pana mayaṁ ajjāpi āyasmato mahākassapassa kumārakavādā na muccāmā”ti. Pa ipak, mi još uvek ne možemo izbeći da nas poštovani Mahākassapa naziva ’dečakom’.”
“Tathā hi pana tvaṁ, āvuso ānanda, imehi navehi bhikkhūhi indriyesu aguttadvārehi bhojane amattaññūhi jāgariyaṁ ananuyuttehi saddhiṁ cārikaṁ carasi, sassaghātaṁ maññe carasi, kulūpaghātaṁ maññe carasi. „To je zato, prijatelju Ānanda, što lutaš sa tim novim monasima, koji ne stražare na vratima svojih čula, koji ne znaju meru u jelu i nisu posvećeni budnosti. Reklo bi se da lutaš uništavajući useve, reklo bi se da lutaš uništavajući porodice.
Olujjati kho te, āvuso ānanda, parisā; Tvoja pratnja se raspada, prijatelju Ānanda;
palujjanti kho te, āvuso, navappāyā. tvoji novi učenici otpadaju.
Na vāyaṁ kumārako mattamaññāsī”ti. A ovaj dečak još uvek ne zna svoju meru.”
Assosi kho thullanandā bhikkhunī: Monahinja Thullanandā doču
“ayyena kira mahākassapena ayyo ānando vedehamuni kumārakavādena apasādito”ti. da je gospodin Mahākassapa nazvao gospodina Ānandu, mudraca iz Videhe, „dečakom” i ponizio ga.
Atha kho thullanandā bhikkhunī anattamanā anattamanavācaṁ nicchāresi: Tada monahinja Thullanandā, nezadovoljna, izrazi svoje nezadovoljstvo rečima:
“kiṁ pana ayyo mahākassapo aññatitthiyapubbo samāno ayyaṁ ānandaṁ vedehamuniṁ kumārakavādena apasādetabbaṁ maññatī”ti. „Kako to da gospodin Mahākassapa, koji je ranije pripadao drugoj tradiciji, misli da može da naziva gospodina Ānandu, mudraca iz Videhe, ’dečakom’ i ponižava ga!”
Assosi kho āyasmā mahākassapo thullanandāya bhikkhuniyā imaṁ vācaṁ bhāsamānāya. Poštovani Mahākassapa ču monahinju Thullanandu kako izgovara te reči.
Atha kho āyasmā mahākassapo āyasmantaṁ ānandaṁ etadavoca: Onda poštovani Mahā Kassapa reče poštovanom Ānandi:
“tagghāvuso ānanda, thullanandāya bhikkhuniyā sahasā appaṭisaṅkhā vācā bhāsitā. „Zaista je, prijatelju Ānanda, monahinja Thullanandā izgovorila te reči naglo i nepromišljeno.
Yatvāhaṁ, āvuso, kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito, nābhijānāmi aññaṁ satthāraṁ uddisitā, aññatra tena bhagavatā arahatā sammāsambuddhena. Prijatelju, od dana kada sam obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustio domaćinski život otišavši u beskućnike, ne sećam se da sam bilo koga drugog smatrao svojim učiteljem osim Blaženog, plemenitog, potpuno probuđenog.
Pubbe me, āvuso, agārikabhūtassa sato etadahosi: Ranije, prijatelju, dok sam još bio domaćin, razmišljao sam:
‘sambādho gharāvāso rajāpatho, abbhokāso pabbajjā. ’Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja.
Nayidaṁ sukaraṁ agāraṁ ajjhāvasatā ekantaparipuṇṇaṁ ekantaparisuddhaṁ saṅkhalikhitaṁ brahmacariyaṁ carituṁ. Nije lako živeći u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki.
Yannūnāhaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyan’ti. Kako bi bilo da obrijem kosu i bradu, ogrnem žuti ogrtač i napustivši dom odem u beskućnike?’
So khvāhaṁ, āvuso, aparena samayena paṭapilotikānaṁ saṅghāṭiṁ kāretvā ye loke arahanto te uddissa kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajiṁ. Kasnije sam napravio gornji ogrtač od komada odbačenog platna i, ugledajući se na one koji su arahanti u ovom svetu, obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život i otišao u beskućnike.
So evaṁ pabbajito samāno addhānamaggappaṭipanno addasaṁ bhagavantaṁ antarā ca rājagahaṁ antarā ca nāḷandaṁ bahuputte cetiye nisinnaṁ. Tako zaređen, dok sam išao putem između Rāđagahe i Nāḷande, ugledao sam Blaženog kako sedi kod svetilišta Bahuputta.
Disvāna me etadahosi: Kad sam ga video, pomislio sam:
‘satthārañca vatāhaṁ passeyyaṁ, bhagavantameva passeyyaṁ; ’Ako bih ikoga prihvatio za učitelja, to bi bio samo Blaženi;
sugatañca vatāhaṁ passeyyaṁ, bhagavantameva passeyyaṁ; ako bih ikoga prihvatio za srećnog, to bi bio samo Blaženi;
sammāsambuddhañca vatāhaṁ passeyyaṁ; ako bih ikoga prihvatio za potpuno probuđenog,
bhagavantameva passeyyan’ti. to bi bio samo Blaženi.’
So khvāhaṁ, āvuso, tattheva bhagavato pādesu sirasā nipatitvā bhagavantaṁ etadavocaṁ: Prijatelju, poklonio sam se tu, na tom mestu, do nogu Blaženog i rekao mu:
‘satthā me, bhante, bhagavā, sāvakohamasmi; ’Poštovani, Blaženi je moj učitelj, ja sam njegov učenik!
satthā me, bhante, bhagavā, sāvakohamasmī’ti. Poštovani, Blaženi je moj učitelj, ja sam njegov učenik!’
Evaṁ vutte, maṁ, āvuso, bhagavā etadavoca: Na to mi Blaženi reče:
‘yo kho, kassapa, evaṁ sabbacetasā samannāgataṁ sāvakaṁ ajānaññeva vadeyya jānāmīti, apassaññeva vadeyya passāmīti, muddhāpi tassa vipateyya. ’Kassapa, onome ko bi učenika koji je tako potpuno predan rekao da zna, a da u stvari ne zna, ili da vidi, a da u stvari ne vidi, glava bi se raspukla.
Ahaṁ kho pana, kassapa, jānaññeva vadāmi jānāmīti, passaññeva vadāmi passāmīti. Ali ja, Kassapa, znajući govorim da znam, videći govorim da vidim.
Tasmātiha te, kassapa, evaṁ sikkhitabbaṁ: Zato, Kassapa, treba ovako da se vežbaš:
“tibbaṁ me hirottappaṁ paccupaṭṭhitaṁ bhavissati theresu navesu majjhimesū”ti. ”Razviću snažan osećaj stida i straha od činjenja loših dela prema starijima, novajlijama i onima srednjim po stažu.”
Evañhi te, kassapa, sikkhitabbaṁ. Tako, Kassapa, treba da se vežbaš.
Tasmātiha te, kassapa, evaṁ sikkhitabbaṁ: Zato, Kassapa, treba ovako da se vežbaš:
“yaṁ kiñci dhammaṁ suṇissāmi kusalūpasaṁhitaṁ sabbaṁ taṁ aṭṭhiṁ katvā manasi karitvā sabbacetasā samannāharitvā ohitasoto dhammaṁ suṇissāmī”ti. ”Kada slušam bilo koje učenje povezano sa onim što je korisno, slušaću ga pažljivo, uma usredsređenog na to, sabranog celog uma i naćuljenih ušiju.”
Evañhi te, kassapa, sikkhitabbaṁ. Tako, Kassapa, treba da se vežbaš.
Tasmātiha te, kassapa, evaṁ sikkhitabbaṁ: Zato, Kassapa, treba ovako da se vežbaš:
“sātasahagatā ca me kāyagatāsati na vijahissatī”ti. ”Neću napustiti svesnost tela koja je praćena prijatnošću.”
Evañhi te, kassapa, sikkhitabbanti’. Tako, Kassapa, treba da se vežbaš.’
Atha kho maṁ, āvuso, bhagavā iminā ovādena ovaditvā uṭṭhāyāsanā pakkāmi. Onda, pošto me je ovim savetom poučio, Blaženi ustade sa svog mesta i ode.
Sattāhameva khvāhaṁ, āvuso, saraṇo raṭṭhapiṇḍaṁ bhuñjiṁ aṭṭhamiyā aññā udapādi. Prijatelju, sedam dana sam jeo hranu dobijenu prošenjem kao onaj ko ima dug, a osmog dana se pojavilo krajnje znanje.
Atha kho, āvuso, bhagavā maggā okkamma yena aññataraṁ rukkhamūlaṁ tenupasaṅkami. Zatim je Blaženi sišao s puta i otišao do podnožja nekog drveta.
Atha khvāhaṁ, āvuso, paṭapilotikānaṁ saṅghāṭiṁ catugguṇaṁ paññapetvā bhagavantaṁ etadavocaṁ: Tada presavih svoj gornji ogrtač od komada odbačenog platna na četiri dela i rekoh Blaženom:
‘idha, bhante, bhagavā nisīdatu, yaṁ mamassa dīgharattaṁ hitāya sukhāyā’ti. ’Neka Blaženi sedne ovde, to će mi doneti trajnu dobrobit i sreću.’
Nisīdi kho, āvuso, bhagavā paññatte āsane. Blaženi sede na to pripremljeno mesto.
Nisajja kho maṁ, āvuso, bhagavā etadavoca: Pošto je seo, Blaženi mi reče:
‘mudukā kho tyāyaṁ, kassapa, paṭapilotikānaṁ saṅghāṭī’ti. ’Mekan je ovaj tvoj ogrtač od odbačenog platna, Kassapa.’
‘Paṭiggaṇhātu me, bhante, bhagavā paṭapilotikānaṁ saṅghāṭiṁ anukampaṁ upādāyā’ti. ’Neka Blaženi prihvati moj ogrtač od odbačenog platna, iz saosećanja prema meni.’
‘Dhāressasi pana me tvaṁ, kassapa, sāṇāni paṁsukūlāni nibbasanānī’ti. ’A hoćeš li ti, Kassapa, nositi moje pohabane rite od konoplje?’
‘Dhāressāmahaṁ, bhante, bhagavato sāṇāni paṁsukūlāni nibbasanānī’ti. ’Nosiću, poštovani, pohabane rite Blaženog od konoplje.’
So khvāhaṁ, āvuso, paṭapilotikānaṁ saṅghāṭiṁ bhagavato pādāsiṁ. Tako sam, prijatelju, poklonio Blaženom svoj ogrtač od odbačenog platna,
Ahaṁ pana bhagavato sāṇāni paṁsukūlāni nibbasanāni paṭipajjiṁ. a ja sam prihvatio pohabane rite Blaženog od konoplje.
Yañhi taṁ, āvuso, sammā vadamāno vadeyya: Prijatelju, ako bi se za nekoga s pravom moglo reći:
‘bhagavato putto oraso mukhato jāto dhammajo dhammanimmito dhammadāyādo, paṭiggahitāni sāṇāni paṁsukūlāni nibbasanānī’ti, mamaṁ taṁ sammā vadamāno vadeyya: ’On je pravi sin Blaženog, rođen iz njegovih usta, rođen od Dhamme, stvoren od Dhamme, naslednik Dhamme, onaj koji je primio pohabane rite od konoplje’, to bi se s pravom moglo reći za mene.
‘bhagavato putto oraso mukhato jāto dhammajo dhammanimmito dhammadāyādo, paṭiggahitāni sāṇāni paṁsukūlāni nibbasanānī’ti.
Ahaṁ kho, āvuso, yāvade ākaṅkhāmi vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharāmi. Prijatelju, kad god poželim, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazim i ostajem na prvom stupnju zadubljenja…
Ahaṁ kho, āvuso, yāvade ākaṅkhāmi …pe…
(navannaṁ anupubbavihārasamāpattīnaṁ pañcannañca abhiññānaṁ evaṁ vitthāro veditabbo.) (Isti razgovor se ponavlja za preostala meditativna dostignuća i šest neposrednih znanja, sve kao u govoru 16:9.)
Ahaṁ kho, āvuso, āsavānaṁ khayā anāsavaṁ cetovimuttiṁ paññāvimuttiṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja viharāmi; Prijatelju, sa uklanjanjem otrova, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazim i ostajem u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.
sattaratanaṁ vā, āvuso, nāgaṁ aḍḍhaṭṭhamaratanaṁ vā tālapattikāya chādetabbaṁ maññeyya, yo me cha abhiññā chādetabbaṁ maññeyyā”ti. Prijatelju, onaj ko bi pomislio da može da sakrije mojih šest neposrednih znanja, taj bi pomislio da može da sakrije slona visokog sedam ili sedam i po lakata jednim palminim listom.”
Cavittha ca pana thullanandā bhikkhunī brahmacariyamhāti. I monahinja Thullanandā napusti svetački život.
Ekādasamaṁ.