Other Translations: Deutsch , English
From:
Saṁyutta Nikāya 14.12 Budini govori tematski grupisani 14.12
2. Dutiyavagga 2. Drugo poglavlje
Sanidānasutta Izvor
Sāvatthiyaṁ viharati. Kraj Sāvatthīja.
“Sanidānaṁ, bhikkhave, uppajjati kāmavitakko, no anidānaṁ; sanidānaṁ uppajjati byāpādavitakko, no anidānaṁ; sanidānaṁ uppajjati vihiṁsāvitakko, no anidānaṁ. „Monasi, misao o zadovoljstvu čula ima svoj izvor, nije bez izvora; misao o zlovolji ima svoj izvor, nije bez izvora; misao o povređivanju ima svoj izvor, nije bez izvora.
Kathañca, bhikkhave, sanidānaṁ uppajjati kāmavitakko, no anidānaṁ; sanidānaṁ uppajjati byāpādavitakko, no anidānaṁ; sanidānaṁ uppajjati vihiṁsāvitakko, no anidānaṁ? A kako to, monasi?
Kāmadhātuṁ, bhikkhave, paṭicca uppajjati kāmasaññā, kāmasaññaṁ paṭicca uppajjati kāmasaṅkappo, kāmasaṅkappaṁ paṭicca uppajjati kāmacchando, kāmacchandaṁ paṭicca uppajjati kāmapariḷāho, kāmapariḷāhaṁ paṭicca uppajjati kāmapariyesanā. Elemenat zadovoljstva čula uslov je za nastanak opažaja zadovoljstva čula. Opažaj zadovoljstva čula uslov je za nastanak namere u odnosu na zadovoljstvo čula. Namera u odnosu na zadovoljstvo čula uslov je za nastanak želja za zadovoljstvom čula. Želja za zadovoljstvom čula uslov je za nastanak groznice za zadovoljstvima čula. Groznica za zadovoljstvima čula uslov je za nastanak traganja za zadovoljstvima čula.
Kāmapariyesanaṁ, bhikkhave, pariyesamāno assutavā puthujjano tīhi ṭhānehi micchā paṭipajjati—kāyena, vācāya, manasā. Tragajući za zadovoljstvima čula, neuki običan čovek postupa pogrešno na tri načina: telom, govorom i umom.
Byāpādadhātuṁ, bhikkhave, paṭicca uppajjati byāpādasaññā, byāpādasaññaṁ paṭicca uppajjati byāpādasaṅkappo …pe… byāpādacchando … byāpādapariḷāho … byāpādapariyesanā … Elemenat zlovolje, monasi, uslov je za nastanak opažaja zlovolje. Opažaj zlovolje uslov je za nastanak namere u odnosu na zlovolju. Namera u odnosu na zlovolju uslov je za nastanak želje (pokretane) zlovoljom. Želja (pokretana) zlovoljom uslov je za nastanak groznice (pokretane) zlovoljom. Groznica (pokretana) zlovoljom uslov je za nastanak traganja (pokretanog) zlovoljom.
byāpādapariyesanaṁ, bhikkhave, pariyesamāno assutavā puthujjano tīhi ṭhānehi micchā paṭipajjati—kāyena, vācāya, manasā. Tragajući (pokretan) zlovoljom, neuki običan čovek postupa pogrešno na tri načina: telom, govorom i umom.
Vihiṁsādhātuṁ, bhikkhave, paṭicca uppajjati vihiṁsāsaññā; vihiṁsāsaññaṁ paṭicca uppajjati vihiṁsāsaṅkappo …pe… vihiṁsāchando … vihiṁsāpariḷāho … vihiṁsāpariyesanā … Elemenat povređivanja uslov je za nastanak opažaja povređivanja. Opažaj povređivanja uslov je za nastanak namere u odnosu na povređivanje. Namera u odnosu na povređivanje uslov je za nastanak želje za povređivanjem. Želja za povređivanjem uslov je za nastanak groznice za povređivanjem. Groznica za povređivanjem uslov je za nastanak traganja za povređivanjem.
vihiṁsāpariyesanaṁ, bhikkhave, pariyesamāno assutavā puthujjano tīhi ṭhānehi micchā paṭipajjati—kāyena, vācāya, manasā. Tragajući za povređivanjem, neuki običan čovek postupa pogrešno na tri načina: telom, govorom i umom.
Seyyathāpi, bhikkhave, puriso ādittaṁ tiṇukkaṁ sukkhe tiṇadāye nikkhipeyya; no ce hatthehi ca pādehi ca khippameva nibbāpeyya. Evañhi, bhikkhave, ye tiṇakaṭṭhanissitā pāṇā te anayabyasanaṁ āpajjeyyuṁ. Zamislite, monasi, čoveka koji zapaljenu baklju baci u suv gustiš trave; ako je ne ugasi brzo rukama i nogama, živa bića koja zavise od te trave i drveća doživeće propast i nesreću.
Evameva kho, bhikkhave, yo hi koci samaṇo vā brāhmaṇo vā uppannaṁ visamagataṁ saññaṁ na khippameva pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṁ gameti, so diṭṭhe ceva dhamme dukkhaṁ viharati savighātaṁ saupāyāsaṁ sapariḷāhaṁ; Isto tako, bilo koji asketa ili brahman koji nastali razoran opažaj odmah ne napusti, ne otera, ne satre i ne uništi, taj boravi u patnji u ovome životu, ophrvan teskobom, očajem i groznicom;
kāyassa ca bhedā paraṁ maraṇā duggati pāṭikaṅkhā. a posle sloma tela, posle smrti, može očekivati svet lišavanja, loše odredište, niže svetove, pakao.
Sanidānaṁ, bhikkhave, uppajjati nekkhammavitakko, no anidānaṁ; sanidānaṁ uppajjati abyāpādavitakko, no anidānaṁ; sanidānaṁ uppajjati avihiṁsāvitakko, no anidānaṁ. Monasi, misao o obuzdavanju ima svoj izvor, nije bez izvora; misao o dobronamernosti ima svoj izvor, nije bez izvora; misao o nepovređivanju ima svoj izvor, nije bez izvora.
Kathañca, bhikkhave, sanidānaṁ uppajjati nekkhammavitakko, no anidānaṁ; sanidānaṁ uppajjati abyāpādavitakko, no anidānaṁ; sanidānaṁ uppajjati avihiṁsāvitakko, no anidānaṁ? A kako je to?
Nekkhammadhātuṁ, bhikkhave, paṭicca uppajjati nekkhammasaññā, Elemenat obuzdavanja uslov je za nastanak opažaja obuzdavanja.
nekkhammasaññaṁ paṭicca uppajjati nekkhammasaṅkappo, Opažaj obuzdavanja uslov je za nastanak namere u odnosu na obuzdavanje.
nekkhammasaṅkappaṁ paṭicca uppajjati nekkhammacchando, Namera u odnosu na obuzdavanje uslov je za nastanak želje za obuzdavanjem.
nekkhammacchandaṁ paṭicca uppajjati nekkhammapariḷāho, Želja za obuzdavanjem uslov je za nastanak groznice za obuzdavanjem.
nekkhammapariḷāhaṁ paṭicca uppajjati nekkhammapariyesanā; Groznica za obuzdavanjem uslov je za nastanak traganja za obuzdavanjem.
nekkhammapariyesanaṁ, bhikkhave, pariyesamāno sutavā ariyasāvako tīhi ṭhānehi sammā paṭipajjati—kāyena, vācāya, manasā. Tragajući za obuzdavanjem, plemeniti učenik postupa ispravno na tri načina: telom, govorom i umom.
Abyāpādadhātuṁ, bhikkhave, paṭicca uppajjati abyāpādasaññā, Elemenat dobronamernosti uslov je za nastanak opažaja dobronamernosti.
abyāpādasaññaṁ paṭicca uppajjati abyāpādasaṅkappo …pe… Opažaj dobronamernosti uslov je za nastanak namere u odnosu na dobronamernost.
abyāpādacchando … Namera u odnosu na dobronamernost uslov je za nastanak želje za dobronamernošću.
abyāpādapariḷāho … Želja za dobronamernošću uslov je za nastanak groznice za dobronamernošću.
abyāpādapariyesanā, Groznica za dobronamernošću uslov je za nastanak traganja za dobronamernošću.
abyāpādapariyesanaṁ, bhikkhave, pariyesamāno sutavā ariyasāvako tīhi ṭhānehi sammā paṭipajjati—kāyena, vācāya, manasā. Tragajući za dobronamernošću, plemeniti učenik postupa ispravno na tri načina: telom, govorom i umom.
Avihiṁsādhātuṁ, bhikkhave, paṭicca uppajjati avihiṁsāsaññā, Elemenat nepovređivanja uslov je za nastanak opažaja nepovređivanja.
avihiṁsāsaññaṁ paṭicca uppajjati avihiṁsāsaṅkappo, Opažaj nepovređivanja uslov je za nastanak namere u odnosu na nepovređivanje.
avihiṁsāsaṅkappaṁ paṭicca uppajjati avihiṁsāchando, Namera u odnosu na nepovređivanje uslov je za nastanak želje za nepovređivanjem.
avihiṁsāchandaṁ paṭicca uppajjati avihiṁsāpariḷāho, Želja za nepovređivanjem uslov je za nastanak groznice za nepovređivanjem.
avihiṁsāpariḷāhaṁ paṭicca uppajjati avihiṁsāpariyesanā; Groznica za nepovređivanjem uslov je za nastanak traganja za nepovređivanjem.
avihiṁsāpariyesanaṁ, bhikkhave, pariyesamāno sutavā ariyasāvako tīhi ṭhānehi sammā paṭipajjati—kāyena, vācāya, manasā. Tragajući za nepovređivanjem, plemeniti učenik postupa ispravno na tri načina: telom, govorom i umom.
Seyyathāpi, bhikkhave, puriso ādittaṁ tiṇukkaṁ sukkhe tiṇadāye nikkhipeyya; tamenaṁ hatthehi ca pādehi ca khippameva nibbāpeyya. Evañhi, bhikkhave, ye tiṇakaṭṭhanissitā pāṇā te na anayabyasanaṁ āpajjeyyuṁ. Zamisli, monasi, čoveka koji baci zapaljenu baklju od trave u suv travnjak; i on je rukama i nogama odmah ugasi. Tako živa bića koja zavise od te trave i drveća neće doživeti propast i nesreću.
Evameva kho, bhikkhave, yo hi koci samaṇo vā brāhmaṇo vā uppannaṁ visamagataṁ saññaṁ khippameva pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṁ gameti, so diṭṭhe ceva dhamme sukhaṁ viharati avighātaṁ anupāyāsaṁ apariḷāhaṁ; Isto tako, bilo koji asketa ili brahman koji nastali razoran opažaj odmah ne napusti, ne otera, ne satre i ne uništi, taj boravi u patnji u ovome životu, ophrvan teskobom, očajem i groznicom;
kāyassa ca bhedā paraṁ maraṇā sugati pāṭikaṅkhā”ti. a posle sloma tela, posle smrti, može očekivati svet lišavanja, loše odredište, niže svetove, pakao.”
Dutiyaṁ.