Other Translations: Deutsch , English
From:
Saṁyutta Nikāya 12.60 Budini govori tematski grupisani 12.60
6. Dukkhavagga 6. Patnja
Nidānasutta Uzrok
Ekaṁ samayaṁ bhagavā kurūsu viharati kammāsadhammaṁ nāma kurūnaṁ nigamo. Jednom je Blaženi boravio među Kuruima, kraj grada po imenu Kammāsadhamma.
Atha kho āyasmā ānando yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā ānando bhagavantaṁ etadavoca: Onda poštovani Ānanda dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome:
“acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante. „Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to!
Yāva gambhīro cāyaṁ, bhante, paṭiccasamuppādo gambhīrāvabhāso ca, atha ca pana me uttānakuttānako viya khāyatī”ti. Koliko je ovaj uslovljeni nastanak dubok i koliko se čini dubokim, a opet meni izgleda toliko jasnim da jasniji ne može biti.”
“Mā hevaṁ, ānanda, mā hevaṁ, ānanda. „Ne govori tako, Ānanda! Ne govori tako!
Gambhīro cāyaṁ, ānanda, paṭiccasamuppādo gambhīrāvabhāso ca. Ovaj uslovljeni nastanak jeste dubok i čini se dubokim.
Etassa, ānanda, dhammassa ananubodhā appaṭivedhā evamayaṁ pajā tantākulakajātā kulagaṇṭhikajātā muñjapabbajabhūtā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ saṁsāraṁ nātivattati. Zato što ne razume i ne proniče u ovo učenje, Ānanda, ovo pokolenje postalo je nalik zamršenom klupku vune, zamršenom kanapu, gustišu od isprepletane rogozine i trske, te nije u stanju da nadiđe ovo mesto gubitka, pogibelji, patnje, stalnog preporađanja.
Upādāniyesu, ānanda, dhammesu assādānupassino viharato taṇhā pavaḍḍhati. Ānanda, u onome ko živi posmatrajući zadovoljenje u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja raste.
Taṇhāpaccayā upādānaṁ; Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje;
upādānapaccayā bhavo; sa vezivanjem kao uslovom, bivanje nastaje;
bhavapaccayā jāti; sa bivanjem kao uslovom, rođenje nastaje;
jātipaccayā jarāmaraṇaṁ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā sambhavanti. sa rođenjem kao uslovom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju.
Evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa samudayo hoti. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
Seyyathāpi, ānanda, mahārukkho. Zamisli, Ānanda, veliko drvo,
Tassa yāni ceva mūlāni adhogamāni, yāni ca tiriyaṅgamāni, sabbāni tāni uddhaṁ ojaṁ abhiharanti. čije korenje ide nadole i popreko, pa onda sprovodi sokove nagore.
Evañhi so, ānanda, mahārukkho tadāhāro tadupādāno ciraṁ dīghamaddhānaṁ tiṭṭheyya. Tako bi to veliko drvo, hranjeno tim sokovima, potpomognuto njima, stajalo dugo, dugo vremena.
Evameva kho, ānanda, upādāniyesu dhammesu assādānupassino viharato taṇhā pavaḍḍhati. Isto tako, Ānanda, u onome ko živi posmatrajući zadovoljenje u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja raste.
Taṇhāpaccayā upādānaṁ; Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje;
upādānapaccayā bhavo …pe… sa vezivanjem bivanje…
evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa samudayo hoti. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
Upādāniyesu, ānanda, dhammesu ādīnavānupassino viharato taṇhā nirujjhati. Ānanda, u onome ko živi posmatrajući opasnost u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja prestaje.
Taṇhānirodhā upādānanirodho; Sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje;
upādānanirodhā bhavanirodho …pe… sa prestankom vezivanja, bivanje nestaje…
evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa nirodho hoti. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.
Seyyathāpi, ānanda, mahārukkho. Zamisli, Ānanda, veliko drvo,
Atha puriso āgaccheyya kuddālapiṭakaṁ ādāya. Onda dođe neki čovek, noseći ašov i korpu.
So taṁ rukkhaṁ mūle chindeyya, mūle chetvā palikhaṇeyya, palikhaṇitvā mūlāni uddhareyya antamaso usīranāḷimattānipi. I on preseče to drvo u korenu, iskopa ga, izvuče korenje, čak i ona najsitnija vlakna.
So taṁ rukkhaṁ khaṇḍākhaṇḍikaṁ chindeyya. Zatim iseče drvo na komade,
Khaṇḍākhaṇḍikaṁ chinditvā phāleyya; iscepa ih,
phāletvā sakalikaṁ sakalikaṁ kareyya, sakalikaṁ sakalikaṁ karitvā vātātape visoseyya, vātātape visosetvā agginā ḍaheyya, agginā ḍahetvā masiṁ kareyya, masiṁ karitvā mahāvāte vā ophuṇeyya, nadiyā vā sīghasotāya pavāheyya. pretvori u iverje i osuši na vetru i suncu. Pošto ih osuši, zapali ih vatrom i pretvori u pepeo, a pepeo razveje na jakom vetru ili baci u brzu reku.
Evañhi so, ānanda, mahārukkho ucchinnamūlo assa tālāvatthukato anabhāvaṅkato āyatiṁ anuppādadhammo. Tako bi, Ānanda, to veliko drvo bilo sasečeno u korenu, načinjeno poput palminog panja, uklonjeno, tako da se u budućnosti više ne može pojaviti.
Evameva kho, ānanda, upādāniyesu dhammesu ādīnavānupassino viharato taṇhā nirujjhati. Isto tako, u onome ko živi posmatrajući opasnost u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja prestaje.
Taṇhānirodhā upādānanirodho; Sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje;
upādānanirodhā bhavanirodho; sa nestankom vezivanja, bivanje nestaje;
bhavanirodhā jātinirodho; sa nestankom bivanja, rođenje nestaje;
jātinirodhā jarāmaraṇaṁ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā nirujjhanti. sa nestankom rođenja, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nestaju.
Evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa nirodho hotī”ti. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”
Dasamaṁ.
Dukkhavaggo chaṭṭho.
Tassuddānaṁ
Parivīmaṁsanupādānaṁ,
dve ca saṁyojanāni ca;
Mahārukkhena dve vuttā,
taruṇena ca sattamaṁ;
Nāmarūpañca viññāṇaṁ,
nidānena ca te dasāti.