Other Translations: Deutsch , English
From:
Saṁyutta Nikāya 12.57 Budini govori tematski grupisani 12.57
6. Dukkhavagga 6. Patnja
Taruṇarukkhasutta Mlado drvo
Sāvatthiyaṁ viharati. Kraj Sāvatthīja.
“Saṁyojaniyesu, bhikkhave, dhammesu assādānupassino viharato taṇhā pavaḍḍhati. „Monasi, u onome ko živi posmatrajući zadovoljenje u stvarima koje podstiču okove, žudnja raste.
Taṇhāpaccayā upādānaṁ …pe… Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje…
evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa samudayo hoti. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
Seyyathāpi, bhikkhave, taruṇo rukkho. Zamislite, monasi, mlado drvo.
Tassa puriso kālena kālaṁ mūlāni palimajjeyya kālena kālaṁ paṁsuṁ dadeyya, kālena kālaṁ udakaṁ dadeyya. A neki čovek s vremena na vreme okopava njegovo korenje, s vremena na vreme dodaje đubrivo i vodu.
Evañhi so, bhikkhave, taruṇo rukkho tadāhāro tadupādāno vuddhiṁ virūḷhiṁ vepullaṁ āpajjeyya. Tako bi to mlado drvo, hranjeno tim gorivom, potpomognuto njime, raslo, bujalo i razvijalo se.
Evameva kho, bhikkhave, saṁyojaniyesu dhammesu assādānupassino viharato taṇhā pavaḍḍhati. Isto tako, monasi, u onome ko živi posmatrajući zadovoljenje u stvarima koje podstiču okove, žudnja raste.
Taṇhāpaccayā upādānaṁ …pe… Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje…
evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa samudayo hoti. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
Saṁyojaniyesu, bhikkhave, dhammesu ādīnavānupassino viharato taṇhā nirujjhati. Monasi, u onome ko živi posmatrajući opasnost u stvarima koje podstiču okove, žudnja prestaje.
Taṇhānirodhā upādānanirodho …pe… Sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje;
evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa nirodho hoti. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.
Seyyathāpi, bhikkhave, taruṇo rukkho. Zamislite, monasi, mlado drvo.
Atha puriso āgaccheyya kuddālapiṭakaṁ ādāya …pe… Onda dođe neki čovek, noseći ašov i korpu, i poseče korenje…
nadiyā vā sīghasotāya pavāheyya. a pepeo razveje na jakom vetru ili baci u brzu reku.
Evañhi so, bhikkhave, taruṇo rukkho ucchinnamūlo assa tālāvatthukato anabhāvaṅkato āyatiṁ anuppādadhammo. Tako bi, monasi, to mlado drvo bilo sasečeno u korenu, načinjeno poput palminog panja, uklonjeno, tako da se u budućnosti više ne može pojaviti.
Evameva kho, bhikkhave, saṁyojaniyesu dhammesu ādīnavānupassino viharato taṇhā nirujjhati. Isto tako, monasi, u onome ko živi posmatrajući opasnost u stvarima koje podstiču okove, žudnja prestaje.
Taṇhānirodhā upādānanirodho …pe… Sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje;
evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa nirodho hotī”ti. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”
Sattamaṁ.