Other Translations: Deutsch , English
From:
Saṁyutta Nikāya 12.24 Budini govori tematski grupisani 12.24
3. Dasabalavagga 3. Deset snaga
Aññatitthiyasutta Sledbenici drugih tradicija
Rājagahe viharati veḷuvane. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju.
Atha kho āyasmā sāriputto pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya rājagahaṁ piṇḍāya pāvisi. (I) Onda se jednoga jutra poštovani Sāriputta obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Rāđagahe da prosi hranu.
Atha kho āyasmato sāriputtassa etadahosi: I tu se poštovanom Sāriputti javila ovakva misao:
“atippago kho tāva rājagahe piṇḍāya carituṁ. „Još je rano za prošenje hrane u Rāđagahi.
Yannūnāhaṁ yena aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ ārāmo tenupasaṅkameyyan”ti. Kako bi bilo da odem do parka u kojem borave beskućnici drugih tradicija?”
Atha kho āyasmā sāriputto yena aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ ārāmo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā tehi aññatitthiyehi paribbājakehi saddhiṁ sammodi. Tako on ode do parka u kojem borave beskućnici drugih tradicija i učtivo se pozdravi sa njima.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho āyasmantaṁ sāriputtaṁ te aññatitthiyā paribbājakā etadavocuṁ: Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane, a oni beskućnici mu rekoše:
“Santāvuso sāriputta, eke samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti. „Prijatelju Sāriputta, neki askete i brahmani, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju.
Santi panāvuso sāriputta, eke samaṇabrāhmaṇā kammavādā paraṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti. Drugi askete i brahmani, govoreći o kammi, tvrde da nam patnju stvaraju drugi.
Santāvuso sāriputta, eke samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkatañca paraṅkatañca dukkhaṁ paññapenti. Treći askete i brahmani, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, ali da nam patnju stvaraju i drugi.
Santi panāvuso sāriputta, eke samaṇabrāhmaṇā kammavādā asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ dukkhaṁ paññapenti. Četvrti pak askete i brahmani, govoreći o kammi, tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi.
Idha, panāvuso sāriputta, samaṇo gotamo kiṁvādī kimakkhāyī? A šta, prijatelju Sāriputta, asketa Gotama na sve to kaže? Šta on podučava?
Kathaṁ byākaramānā ca mayaṁ vuttavādino ceva samaṇassa gotamassa assāma, na ca samaṇaṁ gotamaṁ abhūtena abbhācikkheyyāma, dhammassa cānudhammaṁ byākareyyāma, na ca koci sahadhammiko vādānupāto gārayhaṁ ṭhānaṁ āgaccheyyā”ti? Šta bi trebalo mi da odgovorimo da bismo iskazali ono što je rekao i asketa Gotama, a da ga pogrešno ne tumačimo na način koji je suprotan činjenicama? I kako bi sve to trebalo mi da razjasnimo u skladu sa Dhammom, tako da iz toga izvedeni razumni zaključci ne pruže osnovu za kritiku?”
“Paṭiccasamuppannaṁ kho, āvuso, dukkhaṁ vuttaṁ bhagavatā. „Prijatelji, Blaženi je rekao da je nastanak patnje uslovljen.
Kiṁ paṭicca? A čime?
Phassaṁ paṭicca. Uslovljen kontaktom.
Iti vadaṁ vuttavādī ceva bhagavato assa, na ca bhagavantaṁ abhūtena abbhācikkheyya, dhammassa cānudhammaṁ byākareyya, na ca koci sahadhammiko vādānupāto gārayhaṁ ṭhānaṁ āgaccheyya. Ko tako govori, iskazuje ono što je rekao i asketa Gotama, a da ga pogrešno ne tumači na način koji je suprotan činjenicama; tako bi sve to trebalo razjasniti u skladu sa Dhammom, pa da iz toga izvedeni razumni zaključci ne pruže osnovu za kritiku.
Tatrāvuso, ye te samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti tadapi phassapaccayā. Zato, prijatelji, u slučaju onih asketa i brahmana koji, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, takav stav je takođe uslovljen kontaktom.
Yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā paraṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti tadapi phassapaccayā. Isto tako, u slučaju onih asketa i brahmana koji, govoreći o kammi, tvrde da nam patnju stvaraju drugi, takav stav je takođe uslovljen kontaktom.
Yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkatañca paraṅkatañca dukkhaṁ paññapenti tadapi phassapaccayā. Isto tako, u slučaju onih asketa i brahmana koji, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, ali da nam patnju stvaraju i drugi, takav stav je takođe uslovljen kontaktom.
Yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ dukkhaṁ paññapenti tadapi phassapaccayā. Isto tako, u slučaju onih asketa i brahmana koji, govoreći o kammi, tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi, takav stav je takođe uslovljen kontaktom.
Tatrāvuso, ye te samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Jer, prijatelji, u slučaju onih asketa i brahmana koji govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta.
Yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā paraṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Isto tako, u slučaju onih asketa i brahmana koji, govoreći o kammi, tvrde da nam patnju stvaraju drugi, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta.
Yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkatañca paraṅkatañca dukkhaṁ paññapenti, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Isto tako, u slučaju onih asketa i brahmana koji, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, ali da nam patnju stvaraju i drugi, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta.
Yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ dukkhaṁ paññapenti, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjatī”ti. Isto tako, u slučaju onih asketa i brahmana koji, govoreći o kammi, tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta.”
Assosi kho āyasmā ānando āyasmato sāriputtassa tehi aññatitthiyehi paribbājakehi saddhiṁ imaṁ kathāsallāpaṁ. (II) Ovaj razgovor između poštovanog Sāriputte i asketa drugih škola čuo je i poštovani Ānanda.
Atha kho āyasmā ānando rājagahe piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Onda poštovani Ānanda, pošto je prošao Rājagahu i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni mu se i sede sa strane.
Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā ānando yāvatako āyasmato sāriputtassa tehi aññatitthiyehi paribbājakehi saddhiṁ ahosi kathāsallāpo taṁ sabbaṁ bhagavato ārocesi. Sedeći tako sa starne, ispriča on Blaženome čitav razgovor između poštovanog Sāriputte i asketa drugih škola. A Blaženi na to reče:
“Sādhu sādhu, ānanda, yathā taṁ sāriputto sammā byākaramāno byākareyya. „Dobro je, Ānanda, dobro je! Svako ko ispravno odgovara bi odgovorio upravo onako kako je to Sāriputta učinio.
Paṭiccasamuppannaṁ kho, ānanda, dukkhaṁ vuttaṁ mayā. Ja sam rekao, Ānanda, da je nastanak patnje uslovljen.
Kiṁ paṭicca? A čime?
Phassaṁ paṭicca. Uslovljen je kontaktom.
Iti vadaṁ vuttavādī ceva me assa, na ca maṁ abhūtena abbhācikkheyya, dhammassa cānudhammaṁ byākareyya, na ca koci sahadhammiko vādānupāto gārayhaṁ ṭhānaṁ āgaccheyya. Ko tako govori, iskazuje ono što sam rekao, a da me ne tumači pogrešno na način koji je suprotan činjenicama; tako bi to trebalo da razjasni u skladu sa Dhammom, pa da iz toga izvedeni razumni zaključci ne pruže osnovu za kritiku.
Tatrānanda, ye te samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti tadapi phassapaccayā. Zato, Ānanda, u slučaju onih asketa i brahmana koji, govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju…
Yepi te …pe…
yepi te …pe…
yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ dukkhaṁ paññapenti tadapi phassapaccayā. Isto tako, u slučaju onih asketa i brahmana koji, govoreći o kammi, tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi, takav stav je takođe uslovljen kontaktom.
Tatrānanda, yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Jer, Ānanda, u slučaju onih asketa i brahmana koji govoreći o kammi, tvrde da svako sam sebi stvara patnju, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta…
Yepi te …pe…
yepi te …pe…
yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ dukkhaṁ paññapenti, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Isto tako, u slučaju onih asketa i brahmana koji, govoreći o kammi, tvrde da patnja nastaje slučajno, te da je ne stvaramo ni mi, a ni drugi, nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta.
Ekamidāhaṁ, ānanda, samayaṁ idheva rājagahe viharāmi veḷuvane kalandakanivāpe. Jednom sam prilikom, Ānanda, boravio upravo ovde u Rāđagahi, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.
Atha khvāhaṁ, ānanda, pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya rājagahaṁ piṇḍāya pāvisiṁ. Onda sam, rano ujutro, ustao, obukoh se i uzeh svoju zdelu i gornji ogrtač, te odoh da isprosim hranu u Rāđagahi.
Tassa mayhaṁ, ānanda, etadahosi: Pri tom mi na um pade ova misao:
‘atippago kho tāva rājagahe piṇḍāya carituṁ. „Još je rano za prošenje hrane u Rāđagahi.
Yannūnāhaṁ yena aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ ārāmo tenupasaṅkameyyan’ti. Kako bi bilo da odem do parka u kojem borave beskućnici drugih tradicija?”
Atha khvāhaṁ, ānanda, yena aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ ārāmo tenupasaṅkamiṁ; upasaṅkamitvā tehi aññatitthiyehi paribbājakehi saddhiṁ sammodiṁ. Tako odoh do parka u kojem borave beskućnici drugih tradicija i učtivo se pozdravih sa njima.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁ. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho maṁ, ānanda, te aññatitthiyā paribbājakā etadavocuṁ: Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane, a oni beskućnici mu rekoše…
‘Santāvuso gotama, eke samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti. (askete pitaju isto ono što su pitali i Sāriputtu i dobijaju identičan odgovor)…
Santi panāvuso gotama, eke samaṇabrāhmaṇā kammavādā paraṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti.
Santāvuso gotama, eke samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkatañca paraṅkatañca dukkhaṁ paññapenti.
Santi panāvuso gotama, eke samaṇabrāhmaṇā kammavādā asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ dukkhaṁ paññapenti.
Idha no āyasmā gotamo kiṁvādī kimakkhāyī?
Kathaṁ byākaramānā ca mayaṁ vuttavādino ceva āyasmato gotamassa assāma, na ca āyasmantaṁ gotamaṁ abhūtena abbhācikkheyyāma, dhammassa cānudhammaṁ byākareyyāma, na ca koci sahadhammiko vādānupāto gārayhaṁ ṭhānaṁ āgaccheyyā’ti?
Evaṁ vuttāhaṁ, ānanda, te aññatitthiye paribbājake etadavocaṁ:
‘paṭiccasamuppannaṁ kho, āvuso, dukkhaṁ vuttaṁ mayā.
Kiṁ paṭicca?
Phassaṁ paṭicca.
Iti vadaṁ vuttavādī ceva me assa, na ca maṁ abhūtena abbhācikkheyya, dhammassa cānudhammaṁ byākareyya, na ca koci sahadhammiko vādānupāto gārayhaṁ ṭhānaṁ āgaccheyyāti.
Tatrāvuso, ye te samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti tadapi phassapaccayā.
Yepi te …pe…
yepi te …pe…
yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ dukkhaṁ paññapenti tadapi phassapaccayā.
Tatrāvuso, ye te samaṇabrāhmaṇā kammavādā sayaṅkataṁ dukkhaṁ paññapenti, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Yepi te …pe…
yepi te …pe…
yepi te samaṇabrāhmaṇā kammavādā asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ dukkhaṁ paññapenti, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjatī’”ti. nemoguće je da oni iskuse bilo šta bez kontakta.”
“Acchariyaṁ bhante, abbhutaṁ bhante. „Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to!
Yatra hi nāma ekena padena sabbo attho vutto bhavissati. Kako čitavo značenje može biti iskazano jednom jedinom sintagmom!
Siyā nu kho, bhante, esevattho vitthārena vuccamāno gambhīro ceva assa gambhīrāvabhāso cā”ti? Može li se isto to značenje iskazati detaljno, na način koji je dubok i sa dubokim implikacijama?”
“Tena hānanda, taññevettha paṭibhātū”ti. „U tom slučaju, Ānanda, razjasni tu stvar samome sebi.”
“Sace maṁ, bhante, evaṁ puccheyyuṁ: „Poštovani, ako bi me pitali:
‘jarāmaraṇaṁ, āvuso ānanda, kiṁnidānaṁ kiṁsamudayaṁ kiṁjātikaṁ kiṁpabhavan’ti? ’Prijatelju Ānanda, odakle izviru starost i smrt, šta im je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njihovo poreklo?’
Evaṁ puṭṭhohaṁ, bhante, evaṁ byākareyyaṁ: Ako bi me tako pitali, ja bih ovako odgovorio:
‘jarāmaraṇaṁ kho, āvuso, jātinidānaṁ jātisamudayaṁ jātijātikaṁ jātipabhavan’ti. ’Prijatelji, starost i smrt imaju rođenje kao svoj izvor, rođenje kao svoje poreklo, iz rođenja je ono rođeno i stvoreno’.
Evaṁ puṭṭhohaṁ, bhante, evaṁ byākareyyaṁ. Ako bi me tako pitali, ja bih ovako odgovorio.
Sace maṁ, bhante, evaṁ puccheyyuṁ: Poštovani, ako bi me pitali:
‘jāti panāvuso ānanda, kiṁnidānā kiṁsamudayā kiṁjātikā kiṁpabhavā’ti? ’Prijatelju Ānanda, koji je izvor rođenja, šta je njegovo poreklo, iz čega je ono rođeno i stvoreno?’
Evaṁ puṭṭhohaṁ, bhante, evaṁ byākareyyaṁ: Ako bi me tako pitali, ja bih ovako odgovorio:
‘jāti kho, āvuso, bhavanidānā bhavasamudayā bhavajātikā bhavappabhavā’ti. ’Prijatelji, rođenje ima bivanje kao svoj izvor, bivanje kao svoje poreklo, iz bivanja je ono rođeno i stvoreno…
Evaṁ puṭṭhohaṁ, bhante, evaṁ byākareyyaṁ.
Sace maṁ, bhante, evaṁ puccheyyuṁ:
‘bhavo panāvuso ānanda, kiṁnidāno kiṁsamudayo kiṁjātiko kiṁpabhavo’ti?
Evaṁ puṭṭhohaṁ, bhante, evaṁ byākareyyaṁ:
‘bhavo kho, āvuso, upādānanidāno upādānasamudayo upādānajātiko upādānappabhavo’ti. Bivanje ima vezivanje kao svoj izvor…
Evaṁ puṭṭhohaṁ, bhante, evaṁ byākareyyaṁ.
Sace maṁ, bhante, evaṁ puccheyyuṁ—
upādānaṁ panāvuso …pe… Vezivanje ima žudnju kao svoj izvor…
taṇhā panāvuso …pe… Žudnja ima osećaj kao svoj izvor…
vedanā panāvuso …pe… Osećaj ima kontakt kao svoj izvor…
sace maṁ, bhante, evaṁ puccheyyuṁ:
‘phasso panāvuso ānanda, kiṁnidāno kiṁsamudayo kiṁjātiko kiṁpabhavo’ti? Kontak ima šest područja čula kao svoj izvor, šest područja čula kao svoje poreklo, iz šest područja čula je on rođen i stvoren.
Evaṁ puṭṭhohaṁ, bhante, evaṁ byākareyyaṁ:
‘phasso kho, āvuso, saḷāyatananidāno saḷāyatanasamudayo saḷāyatanajātiko saḷāyatanappabhavo’ti.
‘Channaṁ tveva, āvuso, phassāyatanānaṁ asesavirāganirodhā phassanirodho; Ali sa potpunim nestankom šest područja čula nestaje i kontakt;
phassanirodhā vedanānirodho; sa nestankom kontakta, osećaj nestaje;
vedanānirodhā taṇhānirodho; sa nestankom osećaja, žudnja nestaje;
taṇhānirodhā upādānanirodho; sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje;
upādānanirodhā bhavanirodho; sa nestankom vezivanja, bivanje nestaje;
bhavanirodhā jātinirodho; sa nestankom bivanja, rođenje nestaje;
jātinirodhā jarāmaraṇaṁ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā nirujjhanti. sa nestankom rođenja, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nestaju.
Evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa nirodho hotī’ti. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.’
Evaṁ puṭṭhohaṁ, bhante, evaṁ byākareyyan”ti. Poštovani, ako bi me tako pitali, ja bih tako odgovorio.”
Catutthaṁ.