Theravadan

Other Translations: Deutsch , English

From: Branislav Kovačević

Saṁyutta Nikāya 12.18 Budini govori tematski grupisani 12.18

2. Āhāravagga 2. Hrana

Timbarukasutta Timbaruka

Sāvatthiyaṁ viharati. Kraj Sāvatthīja.

Atha kho timbaruko paribbājako yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavatā saddhiṁ sammodi. Jednoga dana lutalica Timbaruka dođe do Blaženog i učtivo se pozdravi sa njim,

Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho timbaruko paribbājako bhagavantaṁ etadavoca: Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče:

“Kiṁ nu kho, bho gotama, sayaṅkataṁ sukhadukkhanti? „Šta misli poštovani Gotama, da li neko zadovoljstvo i bol stvara sam sebi?”

Mā hevaṁ, timbarukāti bhagavā avoca. „Nije tako, Timbaruka,” reče Blaženi.

Kiṁ pana, bho gotama, paraṅkataṁ sukhadukkhanti? „Da li mu onda zadovoljstvo i bol stvara neko drugi?”

Mā hevaṁ, timbarukāti bhagavā avoca. „Nije tako, Timbaruka,” reče Blaženi.

Kiṁ nu kho, bho gotama, sayaṅkatañca paraṅkatañca sukhadukkhanti? „A da li neko zadovoljstvo i bol stvara sam sebi i stvara mu ih neko drugi?”

Mā hevaṁ, timbarukāti bhagavā avoca. „Nije tako, Timbaruka,” reče Blaženi.

Kiṁ pana, bho gotama, asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ sukhadukkhanti? „A da li onda zadovoljstvo i patnja nastaju slučajno, tako da ih neko niti stvara sam sebi, niti mu ih stvara neko drugi?”

Mā hevaṁ, timbarukāti bhagavā avoca. „Nije tako, Timbaruka,” reče Blaženi.

Kiṁ nu kho, bho gotama, natthi sukhadukkhanti? „Da li poštovani Gotama misli da zadovoljstvo i bol ne postoje?”

Na kho, timbaruka, natthi sukhadukkhaṁ; „Nije tačno da zadovoljstvo i bol ne postoje, Timbaruka.

atthi kho, timbaruka, sukhadukkhanti. Zadovoljstvo i bol postoje.”

Tena hi bhavaṁ gotamo sukhadukkhaṁ na jānāti, na passatīti? „Onda poštovani Gotama ne zna i ne vidi ni zadovoljstvo ni bol?”

Na khvāhaṁ, timbaruka, sukhadukkhaṁ na jānāmi, na passāmi. „Nije tačno da ja ne znam i ne vidim ni zadovoljstvo ni bol, Timbaruka.

Jānāmi khvāhaṁ, timbaruka, sukhadukkhaṁ; Ja znam i zadovoljstvo i bol;

passāmi khvāhaṁ, timbaruka, sukhadukkhan”ti. ja vidim i zadovoljstvo i bol, Timbaruka.”

“‘Kiṁ nu kho, bho gotama, sayaṅkataṁ sukhadukkhan’ti iti puṭṭho samāno ‘mā hevaṁ, timbarukā’ti vadesi. „Kada sam pitao: ’Šta misli poštovani Gotama, da li neko zadovoljstvo i bol stvara sam sebi?’ ili

‘Kiṁ pana, bho gotama, paraṅkataṁ sukhadukkhan’ti iti puṭṭho samāno ‘mā hevaṁ, timbarukā’ti vadesi. ’Da li mu zadovoljstvo i bol stvara neko drugi?’ ili

‘Kiṁ nu kho, bho gotama, sayaṅkatañca paraṅkatañca sukhadukkhan’ti iti puṭṭho samāno ‘mā hevaṁ, timbarukā’ti vadesi. ’Da li neko zadovoljstvo i bol stvara sam sebi i stvara mu ih neko drugi?’ ili

‘Kiṁ pana, bho gotama, asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ sukhadukkhan’ti iti puṭṭho samāno ‘mā hevaṁ, timbarukā’ti vadesi. „Da li zadovoljstvo i bol nastaju slučajno, tako da ih neko niti stvara sam sebi, niti mu ih stvara neko drugi?’ ti na sve to odgovaraš: ’Nije tako, Timbaruka.’

‘Kiṁ nu kho, bho gotama, natthi sukhadukkhan’ti iti puṭṭho samāno ‘na kho, timbaruka, natthi sukhadukkhaṁ; Kada sam pitao: ’Da li poštovani Gotama misli da zadovoljstvo i bol ne postoje?’ ti kažeš: ’Nije da patnja ne postoji, Timbaruka.

atthi kho, timbaruka, sukhadukkhan’ti vadesi. Zadovoljstvo i bol postoje.’

‘Tena hi bhavaṁ gotamo sukhadukkhaṁ na jānāti, na passatī’ti iti puṭṭho samāno ‘na khvāhaṁ, timbaruka, sukhadukkhaṁ na jānāmi, na passāmi. Kada sam pitao: ’Onda poštovani Gotama ne zna i ne vidi zadovoljstvo i bol?, ti kažeš: ’Nije tačno da ja ne znam i ne vidim zadovoljstvo i bol, Timbaruka.

Jānāmi khvāhaṁ, timbaruka, sukhadukkhaṁ; Ja znam i zadovoljstvo i bol;

passāmi khvāhaṁ, timbaruka, sukhadukkhan’ti vadesi. ja vidim i zadovoljstvo i bol, Timbaruka.’

Ācikkhatu ca me bhavaṁ gotamo sukhadukkhaṁ. Neka mi Blaženi objasni zadovoljstvo i bol.

Desetu ca me bhavaṁ gotamo sukhadukkhan”ti.

“‘Sā vedanā, so vedayatī’ti kho, timbaruka, ādito sato ‘sayaṅkataṁ sukhadukkhan’ti evampāhaṁ na vadāmi. „Timbaruka, (ako neko misli): ’Osećaj i onaj koji ga oseća su jedno isto’, (tada taj tvrdi) o onome što postoji od početka: ’Zadovoljstvo i bol sam ja stvorio’. Ja to ne tvrdim.

‘Aññā vedanā, añño vedayatī’ti kho, timbaruka, vedanābhitunnassa sato ‘paraṅkataṁ sukhadukkhan’ti evampāhaṁ na vadāmi.

Ete te, timbaruka, ubho ante anupagamma majjhena tathāgato dhammaṁ deseti: Ne priklanjajući se nijednoj od tih krajnosti, Tathāgata podučava Dhammu koja je u sredini:

‘avijjāpaccayā saṅkhārā;

saṅkhārapaccayā viññāṇaṁ …pe… sa mentalnim obrascima kao uslovom, svest nastaje…

evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa samudayo hoti. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

Avijjāya tveva asesavirāganirodhā saṅkhāranirodho; Ali sa slabljenjem i nestankom neznanja, mentalni obrasci nestaju;

saṅkhāranirodhā viññāṇanirodho …pe… sa nestankom mentalnih obrazaca, svest nestaje…

evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa nirodho hotī’”ti. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”

Evaṁ vutte, timbaruko paribbājako bhagavantaṁ etadavoca: Kada ovo bi rečeno, goli asketa Timbaruka reče Blaženome:

“abhikkantaṁ, bho gotama …pe… „Izvrsno, učitelju Gotama!…

esāhaṁ bhavantaṁ gotamaṁ saraṇaṁ gacchāmi dhammañca bhikkhusaṅghañca. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.

Upāsakaṁ maṁ bhavaṁ gotamo dhāretu ajjatagge pāṇupetaṁ saraṇaṁ gatan”ti. Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

Aṭṭhamaṁ.

Previous Next