Other Translations: Deutsch , English
From:
Saṁyutta Nikāya 12.17 Budini govori tematski grupisani 12.17
2. Āhāravagga 2. Hrana
Acelakassapasutta Goli asketa Kassapa
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā rājagahe viharati veḷuvane kalandakanivāpe. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.
Atha kho bhagavā pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya rājagahaṁ piṇḍāya pāvisi. Onda se jednoga jutra Blaženi obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Sāvatthīja da prosi hranu.
Addasā kho acelo kassapo bhagavantaṁ dūratova āgacchantaṁ. Goli asketa Kassapa još izdaleka spazi Blaženog kako dolazi,
Disvāna yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavatā saddhiṁ sammodi. pa se uputi prema njemu, pozdravi se s njim prijateljski,
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ aṭṭhāsi. Ekamantaṁ ṭhito kho acelo kassapo bhagavantaṁ etadavoca: te ga nakon uobičajenih učtivih riječi, stojeći sa strane, ovako oslovi:
“puccheyyāma mayaṁ bhavantaṁ gotamaṁ kañcideva desaṁ, sace no bhavaṁ gotamo okāsaṁ karoti pañhassa veyyākaraṇāyā”ti. „Pitao bih nešto poštovanog Gotamu, ukoliko bi me udostojio svog odgovora.”
“Akālo kho tāva, kassapa, pañhassa; „Kassapa, sada nije vreme za pitanje.
antaragharaṁ paviṭṭhamhā”ti. Već smo zašli među kuće.”
Dutiyampi kho acelo kassapo bhagavantaṁ etadavoca: Po drugi put goli asketa Kassapa reče Blaženome:
“puccheyyāma mayaṁ bhavantaṁ gotamaṁ kañcideva desaṁ, sace no bhavaṁ gotamo okāsaṁ karoti pañhassa veyyākaraṇāyā”ti. „Pitao bih nešto poštovanog Gotamu, ukoliko bi me udostojio svog odgovora.”
“Akālo kho tāva, kassapa, pañhassa; „Kassapa, sada nije vreme za pitanje.
antaragharaṁ paviṭṭhamhā”ti. Već smo zašli među kuće.”
Tatiyampi kho acelo kassapo …pe… Po treći put goli asketa Kassapa…
antaragharaṁ paviṭṭhamhāti. Već smo zašli među kuće.”
Evaṁ vutte, acelo kassapo bhagavantaṁ etadavoca: Kada je ovo bilo izgovoreno, goli asketa Kassapa reče Blaženom:
“na kho pana mayaṁ bhavantaṁ gotamaṁ bahudeva pucchitukāmā”ti. „Ja ne želim da poštovanog Gotamu o pitam mnogim stvarima.”
“Puccha, kassapa, yadākaṅkhasī”ti. „Pitaj onda, Kassapa, šta želiš.”
“Kiṁ nu kho, bho gotama, ‘sayaṅkataṁ dukkhan’ti? „Šta misli poštovani Gotama, da li neko patnju stvara sam sebi?”
‘Mā hevaṁ, kassapā’ti bhagavā avoca. „Nije tako, Kassapa,” reče Blaženi.
‘Kiṁ pana, bho gotama, paraṅkataṁ dukkhan’ti? „Da li mu onda patnju stvara neko drugi?”
‘Mā hevaṁ, kassapā’ti bhagavā avoca. „Nije tako, Kassapa,” reče Blaženi.
‘Kiṁ nu kho, bho gotama, sayaṅkatañca paraṅkatañca dukkhan’ti? „A da li neko patnju stvara sam sebi i stvara mu je neko drugi?”
‘Mā hevaṁ, kassapā’ti bhagavā avoca. „Nije tako, Kassapa,” reče Blaženi.
‘Kiṁ pana, bho gotama, asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ dukkhan’ti? „A da li onda patnja nastaje slučajno, tako da je neko niti stvara sam sebi, niti mu je stvara neko drugi?”
‘Mā hevaṁ, kassapā’ti bhagavā avoca. „Nije tako, Kassapa,” reče Blaženi.
‘Kiṁ nu kho, bho gotama, natthi dukkhan’ti? „Da li poštovani Gotama misli da patnja ne postoji?”
‘Na kho, kassapa, natthi dukkhaṁ. „Nije da patnja ne postoji, Kassapa.
Atthi kho, kassapa, dukkhan’ti. Patnja postoji.”
‘Tena hi bhavaṁ gotamo dukkhaṁ na jānāti, na passatī’ti. „Onda poštovani Gotama ne zna i ne vidi patnju?”
‘Na khvāhaṁ, kassapa, dukkhaṁ na jānāmi, na passāmi. „Nije tačno da ja ne znam i ne vidim patnju, Kassapa.
Jānāmi khvāhaṁ, kassapa, dukkhaṁ; Ja znam patnju;
passāmi khvāhaṁ, kassapa, dukkhan’”ti. ja vidim patnju, Kassapa.”
“Kiṁ nu kho, bho gotama, ‘sayaṅkataṁ dukkhan’ti iti puṭṭho samāno ‘mā hevaṁ, kassapā’ti vadesi. „Kada sam pitao: ’Šta misli poštovani Gotama, da li neko patnju stvara sam sebi?’ ti kažeš: ’Nije tako, Kassapa.’
‘Kiṁ pana, bho gotama, paraṅkataṁ dukkhan’ti iti puṭṭho samāno ‘mā hevaṁ, kassapā’ti vadesi. Kada sam pitao: ’Da li mu onda patnju stvara neko drugi?’ ti kažeš: ’Nije tako, Kassapa.’
‘Kiṁ nu kho, bho gotama, sayaṅkatañca paraṅkatañca dukkhan’ti iti puṭṭho samāno ‘mā hevaṁ, kassapā’ti vadesi. Kada sam pitao: ’A da li neko patnju stvara sam sebi i stvara mu je neko drugi?’ ti kažeš: ’Nije tako, Kassapa.’
‘Kiṁ pana, bho gotama, asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ dukkhan’ti iti puṭṭho samāno ‘mā hevaṁ, kassapā’ti vadesi. Kada sam pitao: „A da li onda patnja nastaje slučajno, tako da je neko niti stvara sam sebi, niti mu je stvara neko drugi?’ ti kažeš: ’Nije tako, Kassapa.’
‘Kiṁ nu kho, bho gotama, natthi dukkhan’ti iti puṭṭho samāno ‘na kho, kassapa, natthi dukkhaṁ, atthi kho, kassapa, dukkhan’ti vadesi. Kada sam pitao: ’Da li poštovani Gotama misli da patnja ne postoji?’ ti kažeš: ’Nije da patnja ne postoji, Kassapa. Patnja postoji.’
‘Tena hi bhavaṁ gotamo dukkhaṁ na jānāti na passatī’ti iti puṭṭho samāno ‘na khvāhaṁ, kassapa, dukkhaṁ na jānāmi na passāmi. Kada sam pitao: ’Onda poštovani Gotama ne zna i ne vidi patnju?, ti kažeš: ’Nije tačno da ja ne znam i ne vidim patnju, Kassapa.
Jānāmi khvāhaṁ, kassapa, dukkhaṁ; Ja znam patnju;
passāmi khvāhaṁ, kassapa, dukkhan’ti vadesi. ja vidim patnju, Kassapa.’
Ācikkhatu ca me, bhante, bhagavā dukkhaṁ. Neka mi onda Blaženi objasni patnju.
Desetu ca me, bhante, bhagavā dukkhan”ti. Neka mi Blaženi poduči o patnji.”
“‘So karoti so paṭisaṁvedayatī’ti kho, kassapa, ādito sato ‘sayaṅkataṁ dukkhan’ti iti vadaṁ sassataṁ etaṁ pareti. „’Onaj ko dela, taj i doživljava (posledice)’, Kassapa: ako neko tvrdi da je to tako od početka, to znači da neko patnju stvara sam sebi, a to vodi u eternalizam.
‘Añño karoti añño paṭisaṁvedayatī’ti kho, kassapa, vedanābhitunnassa sato ‘paraṅkataṁ dukkhan’ti iti vadaṁ ucchedaṁ etaṁ pareti. ’Jedan dela, a drugi doživljava (posledice)’, Kassapa: ako neko, ophrvan osećajem, tvrdi da patnju stvara neko drugi, to vodi u nihilizam.
Ete te, kassapa, ubho ante anupagamma majjhena tathāgato dhammaṁ deseti: Ne priklanjajući se nijednoj od tih krajnosti, Tathāgata podučava Dhammu koja je u sredini:
‘avijjāpaccayā saṅkhārā; ’Sa neznanjem kao uslovom, mentalni obrasci nastaju;
saṅkhārapaccayā viññāṇaṁ …pe… sa mentalnim obrascima kao uslovom, svest nastaje…
evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa samudayo hoti. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
Avijjāya tveva asesavirāganirodhā saṅkhāranirodho; Ali sa slabljenjem i nestankom neznanja, mentalni obrasci nestaju;
saṅkhāranirodhā viññāṇanirodho …pe… sa nestankom mentalnih obrazaca, svest nestaje…
evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa nirodho hotī’”ti. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”
Evaṁ vutte, acelo kassapo bhagavantaṁ etadavoca: Kada je ovo bilo izgovoreno, goli asketa Kassapa reče Blaženom:
“abhikkantaṁ, bhante, abhikkantaṁ, bhante. „Zadivljujuće je to, poštovani gospodine, čudesno je to!
Seyyathāpi, bhante, nikkujjitaṁ vā ukkujjeyya …pe… ‘cakkhumanto rūpāni dakkhantī’ti; evamevaṁ bhagavatā anekapariyāyena dhammo pakāsito. Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu.
Esāhaṁ, bhante, bhagavantaṁ saraṇaṁ gacchāmi dhammañca bhikkhusaṅghañca. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.
Labheyyāhaṁ, bhante, bhagavato santike pabbajjaṁ, labheyyaṁ upasampadan”ti. Neka me učitelj Gotama prihvati kao zaređenog sledbenika i neka primim puno zaređenje.”
“Yo kho, kassapa, aññatitthiyapubbo imasmiṁ dhammavinaye ākaṅkhati pabbajjaṁ, ākaṅkhati upasampadaṁ, so cattāro māse parivasati. Catunnaṁ māsānaṁ accayena āraddhacittā bhikkhū pabbājenti upasampādenti bhikkhubhāvāya. „Kassapa, onaj ko je prethodno pripadao nekom drugom redu, a želi da se pridruži beskućnicima i primi puno zaređenje u učenju i pravilima, mora provesti četiri probna meseca. Posle četiri probna meseca, ako su zadovoljni njime, monasi ga primaju u beskućništvo i daju mu puno zaređenje, tako da i sam postaje monah.
Api ca mayā puggalavemattatā viditā”ti. Ali ja uviđam da postoji razlika među ljudima.”
“Sace, bhante, aññatitthiyapubbo imasmiṁ dhammavinaye ākaṅkhati pabbajjaṁ, ākaṅkhati upasampadaṁ, cattāro māse parivasati. Catunnaṁ māsānaṁ accayena āraddhacittā bhikkhū pabbājenti upasampādenti bhikkhubhāvāya. Ahaṁ cattāri vassāni parivasissāmi, catunnaṁ vassānaṁ accayena āraddhacittā bhikkhū pabbājentu upasampādentu bhikkhubhāvāyā”ti. „Poštovani, ako oni koji su prethodno pripadali nekom drugom redu, a žele da se pridruže beskućnicima i prime puno zaređenje u učenju i pravilima, moraju provesti četiri probna meseca, ja ću na probi provesti četiri godine. Posle te četiri godine neka me monasi, ako su zadovoljni mnome, prime u beskućništvo i daju mi puno zaređenje.”
Alattha kho acelo kassapo bhagavato santike pabbajjaṁ, alattha upasampadaṁ. I tako goli asketa Kassapa bi primljen među beskućnike i primi od Blaženog puno zaređenje.
Acirūpasampanno ca panāyasmā kassapo eko vūpakaṭṭho appamatto ātāpī pahitatto viharanto nacirasseva—yassatthāya kulaputtā sammadeva agārasmā anagāriyaṁ pabbajanti tadanuttaraṁ—brahmacariyapariyosānaṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja vihāsi. Živeći osamljen, povučen, marljiv, predan i odlučan, nedugo zatim je poštovani Kassapa još u ovom životu neposrednim znanjem uvideo, ostvario, dostigao i u njemu boravio, onaj neprevaziđeni vrhunac svetačkog života radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike.
“Khīṇā jāti, vusitaṁ brahmacariyaṁ, kataṁ karaṇīyaṁ, nāparaṁ itthattāyā”ti abbhaññāsi. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više bilo kojeg oblika bivanja”.
Aññataro ca panāyasmā kassapo arahataṁ ahosīti. I poštovani Kassapa postade jedan od arahanata.
Sattamaṁ.