Other Translations: Deutsch , English
From:
Saṁyutta Nikāya 8.2 Budini govori tematski grupisani 8.2
1. Vaṅgīsavagga 1. Vaṅgīsa
Aratīsutta Nezadovoljstvo
Ekaṁ samayaṁ …pe… āyasmā vaṅgīso āḷaviyaṁ viharati aggāḷave cetiye āyasmatā nigrodhakappena upajjhāyena saddhiṁ. Jednom je poštovani Vaṅgīsa boravio u Āḷaviju, kraj Aggāḷava svetilišta, zajedno sa svojim učiteljem Nigrodhakappom.
Tena kho pana samayena āyasmā nigrodhakappo pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto vihāraṁ pavisati, sāyaṁ vā nikkhamati aparajju vā kāle. A poštovani Nigrodhakappa bi, pošto se vrati iz prošenja hrane, posle obeda, imao običaj da uđe u svoju kolibu i iz nje ne bi izlazio sve do uveče ili do sutradan ujutro.
Tena kho pana samayena āyasmato vaṅgīsassa anabhirati uppannā hoti, rāgo cittaṁ anuddhaṁseti. Jednom prilikom u poštovanom Vaṅgīsi se javi nemir i strast mu zatrova um.
Atha kho āyasmato vaṅgīsassa etadahosi: Onda mu se javi ovakva misao:
“alābhā vata me, na vata me lābhā; dulladdhaṁ vata me, na vata me suladdhaṁ; 'Gubitak je za mene, nije dobitak za mene, loše je za mene, nije dobro za mene
yassa me anabhirati uppannā, rāgo cittaṁ anuddhaṁseti; taṁ kutettha labbhā, yaṁ me paro anabhiratiṁ vinodetvā abhiratiṁ uppādeyya. da se u meni javi nemir i strast mi zatruje um. I kako bi bilo moguće da neko drugi razveje ovaj nemir u meni i probudi zadovoljstvo?
Yannūnāhaṁ attanāva attano anabhiratiṁ vinodetvā abhiratiṁ uppādeyyan”ti. Kako bi bilo da ja sâm razvejem ovaj nemir u meni i probudim zadovoljstvo?”
Atha kho āyasmā vaṅgīso attanāva attano anabhiratiṁ vinodetvā abhiratiṁ uppādetvā tāyaṁ velāyaṁ imā gāthāyo abhāsi: Učinivši upravo tako, poštovani Vaṅgīsa tom prilikom izgovori i ove stihove:
“Aratiñca ratiñca pahāya, „Napustivši zadovoljstvo i nezadovoljstvo,
Sabbaso gehasitañca vitakkaṁ; i na srodnike svaku misao,
Vanathaṁ na kareyya kuhiñci, ni prema čemu šumu žudnji ne treba gajiti;
Nibbanatho arato sa hi bhikkhu. bez strasti, bez ushićenja, to je istinski monah!
Yamidha pathaviñca vehāsaṁ, Šta god da postoji na zemlji i u vazduhu,
Rūpagatañca jagatogadhaṁ; što ima oblik i u ovaj svet uključeno,
Kiñci parijīyati sabbamaniccaṁ, sve je prolazno i propada.
Evaṁ samecca caranti mutattā. Razumevši istinu ovu, mudraci odlaze dalje.
Upadhīsu janā gadhitāse, Ljudi se vežu za svoj posed,
Diṭṭhasute paṭighe ca mute ca; za ono što su videli, čuli, osetili ili pomislili.
Ettha vinodaya chandamanejo, Odagnaj želju za tim, nepomućen budi:
Yo ettha na limpati taṁ munimāhu. takvoga mudracem zovu, nevezanog za bilo šta ovde.
Atha saṭṭhinissitā savitakkā, Onih što upletu se u šikaru gledišta, vođeni sve dalje mislim svojim,
Puthū janatāya adhammā niviṭṭhā; mnogo je takvih među ljudima, što čvrsto se drže pogrešnog učenja:
Na ca vaggagatassa kuhiñci, onaj što se ne priklanja nijednom taboru,
No pana duṭṭhullabhāṇī sa bhikkhu. niti lošu reč izgovara – samo takav je zaista monah!
Dabbo cirarattasamāhito, Sposoban, u sabranosti dobro uvežban,
Akuhako nipako apihālu; pošten, nenametljiv i neopsednut žudnjama,
Santaṁ padaṁ ajjhagamā muni paṭicca, takav mudrac stanje mira dosegnu,
Parinibbuto kaṅkhati kālan”ti. u njemu dane svoje provodi potpuno ohlađen.”