Other Translations: Deutsch , English
From:
Saṁyutta Nikāya 8.1 Budini govori tematski grupisani 8.1
1. Vaṅgīsavagga 1. Vaṅgīsa
Nikkhantasutta Iskušenik
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ āyasmā vaṅgīso āḷaviyaṁ viharati aggāḷave cetiye āyasmatā nigrodhakappena upajjhāyena saddhiṁ. Jednom je poštovani Vaṅgīsa boravio u Āḷaviju, kraj Aggāḷava svetilišta, zajedno sa svojim učiteljem Nigrodhakappom.
Tena kho pana samayena āyasmā vaṅgīso navako hoti acirapabbajito ohiyyako vihārapālo. U to vreme poštovani Vaṅgīsa je bio skoro zamonašen, tek postao beskućnik, i ostavili su ga da pazi na monaško boravište.
Atha kho sambahulā itthiyo samalaṅkaritvā yena aggāḷavako ārāmo tenupasaṅkamiṁsu vihārapekkhikāyo. Onda jednoga dana grupa žena, divno ukrašenih, dođoše do Aggāḷavaka parka da razgledaju boravište.
Atha kho āyasmato vaṅgīsassa tā itthiyo disvā anabhirati uppajjati, rāgo cittaṁ anuddhaṁseti. Kada ih je video, u poštovanom Vaṅgīsi se javi nemir i strast mu zatrova um.
Atha kho āyasmato vaṅgīsassa etadahosi: Onda mu se javi ovakva misao:
“alābhā vata me, na vata me lābhā; dulladdhaṁ vata me, na vata me suladdhaṁ; „Avaj, gubitak je ovo za mene, nije dobitak za mene, loše je ovo za mene, nije dobro za mene
yassa me anabhirati uppannā, rāgo cittaṁ anuddhaṁseti, taṁ kutettha labbhā, yaṁ me paro anabhiratiṁ vinodetvā abhiratiṁ uppādeyya. da se u meni javi nemir i strast mi zatrova um. I kako bi bilo moguće da neko drugi razveje ovaj nemir u meni i probudi zadovoljstvo?
Yannūnāhaṁ attanāva attano anabhiratiṁ vinodetvā abhiratiṁ uppādeyyan”ti. Kako bi bilo da ja sâm razvejem ovaj nemir u meni i probudim zadovoljstvo?”
Atha kho āyasmā vaṅgīso attanāva attano anabhiratiṁ vinodetvā abhiratiṁ uppādetvā tāyaṁ velāyaṁ imā gāthāyo abhāsi: Učinivši upravo tako, poštovani Vaṅgīsa tom prilikom izgovori i ove stihove:
“Nikkhantaṁ vata maṁ santaṁ, „Ah, iako sam iskušenik,
agārasmānagāriyaṁ; napustio dom i beskućnik postao,
Vitakkā upadhāvanti, ipak me misli opsedaju,
pagabbhā kaṇhato ime. opasne misli što šalje ih Mračni.
Uggaputtā mahissāsā, Čak i kad bi me moćni ratnici, nebrojeni strelci,
sikkhitā daḷhadhammino; dobro obučeni i u borbi vešti
Samantā parikireyyuṁ, sa svih strana okružili,
sahassaṁ apalāyinaṁ. hiljade njih što ne uzmiču,
Sacepi etato bhiyyo, i ako bi ovamo došlo žena
āgamissanti itthiyo; čak i više od toga,
Neva maṁ byādhayissanti, ne bih se uplašio,
dhamme samhi patiṭṭhitaṁ. jer u Dhammi ja sam učvršćen.
Sakkhī hi me sutaṁ etaṁ, Svojim sam ušima čuo reč Bude,
buddhassādiccabandhuno; tog potomka Sunčevog roda,
Nibbānagamanaṁ maggaṁ, o putu što ka nibbāni vodi
tattha me nirato mano. i tome se moj um raduje.
Evañce maṁ viharantaṁ, A ako se, ti Zli, približiš
pāpima upagacchasi; meni dok ovako boravim,
Tathā maccu karissāmi, za to ću se, ti Smrti, postarati
na me maggampi dakkhasī”ti. da moj put ni videti nećeš.”