Other Translations: Deutsch , English , Français , ру́сский язы́к
From:
Saṁyutta Nikāya 3.11 Budini govori tematski grupisani 3.11
2. Dutiyavagga 2. Drugo poglavlje
Sattajaṭilasutta Sedam asketa sa punđom
Ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati pubbārāme migāramātupāsāde. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Istočnom parku, u palati Migārine majke.
Tena kho pana samayena bhagavā sāyanhasamayaṁ paṭisallānā vuṭṭhito bahidvārakoṭṭhake nisinno hoti. Jedno veče, izašavši uveče iz osame, Blaženi je sedeo pred ulazom.
Atha kho rājā pasenadi kosalo yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Onda Pasenadi, kralj Kosale, dođe do njega i kad je stigao, pozdravi ga s poštovanjem, pa sede sa strane.
Tena kho pana samayena satta ca jaṭilā satta ca nigaṇṭhā satta ca acelakā satta ca ekasāṭakā satta ca paribbājakā parūḷhakacchanakhalomā khārivividhamādāya bhagavato avidūre atikkamanti. U isto vreme sedam asketa sa punđama, sedam đaina, sedam golih asketa, sedam asketa koji nose samo jedan ogrtač i sedam asketa-lutalica, obraslih maljama, dugih noktiju i kose, prolazili su nedaleko od Blaženog, noseći različite rekvizite.
Atha kho rājā pasenadi kosalo uṭṭhāyāsanā ekaṁsaṁ uttarāsaṅgaṁ karitvā dakkhiṇajāṇumaṇḍalaṁ pathaviyaṁ nihantvā yena te satta ca jaṭilā satta ca nigaṇṭhā satta ca acelakā satta ca ekasāṭakā satta ca paribbājakā tenañjaliṁ paṇāmetvā tikkhattuṁ nāmaṁ sāvesi: Na to Pasenadi, kralj Kosale, ustade sa svog mesta i prebacivši ogrtač preko jednog ramena, kleknu desnim kolenom do zemlje, sklopi ruke u znak poštovanja u pravcu njih i tri puta obznani svoje ime:
“rājāhaṁ, bhante, pasenadi kosalo …pe… „Poštovani, ja sam Pasenadi, kralj Kosale…
rājāhaṁ, bhante, pasenadi kosalo”ti. Poštovani, ja sam Pasenadi, kralj Kosale.”
Atha kho rājā pasenadi kosalo acirapakkantesu tesu sattasu ca jaṭilesu sattasu ca nigaṇṭhesu sattasu ca acelakesu sattasu ca ekasāṭakesu sattasu ca paribbājakesu yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho rājā pasenadi kosalo bhagavantaṁ etadavoca: I ubrzo pošto su oni prošli, kralj Pasenadi se vrati do Blaženog i pozdravi ga s poštovanjem, pa sede sa strane. Dok je sedeo, ovako reče Blaženome:
“ye te, bhante, loke arahanto vā arahattamaggaṁ vā samāpannā ete tesaṁ aññatarā”ti. „Poštovani, među onima u ovome svetu koji su probuđeni ili su stupili na put probuđenja, ovi askete su zaista jedni od takvih”.
“Dujjānaṁ kho etaṁ, mahārāja, tayā gihinā kāmabhoginā puttasambādhasayanaṁ ajjhāvasantena kāsikacandanaṁ paccanubhontena mālāgandhavilepanaṁ dhārayantena jātarūparajataṁ sādiyantena: ‘ime vā arahanto, ime vā arahattamaggaṁ samāpannā’ti. „Veliki kralju, tebi koji si kućedomaćin, uživaš u zadovoljstvima čula, spavaš u postelji sa ženom i decom, oduševljavaš se sandalovinom iz Kāsija, nosiš vence, stavljaš na sebe ukrase i mirisna ulja, raduješ se zlatu i srebru, teško je znati: ’Među onima u ovome svetu koji su probuđeni ili su stupili na put probuđenja, ovi askete su zaista jedni od takvih’.
Saṁvāsena kho, mahārāja, sīlaṁ veditabbaṁ. Tañca kho dīghena addhunā, na ittaraṁ; manasikarotā, no amanasikarotā; paññavatā, no duppaññena. Veliki kralju, tek živeći sa nekim moguće je uvideti vrlinu te osobe i to nakon dugog vremena, ne nakon kratkog vremena. Moguće je onome ko je pažljiv, a ne nepažljiv, onome ko je mudar, a ne onome sa malo mudrosti.
Saṁvohārena kho, mahārāja, soceyyaṁ veditabbaṁ. Tañca kho dīghena addhunā, na ittaraṁ; manasikarotā, no amanasikarotā; paññavatā, no duppaññena. Veliki kralju, tek imajući posla sa nekim moguće je uvideti čistotu te osobe i to nakon dugog vremena, ne nakon kratkog vremena. Moguće je onome ko je pažljiv, a ne nepažljiv, onome ko je mudar, a ne onome sa malo mudrosti.
Āpadāsu kho, mahārāja, thāmo veditabbo. So ca kho dīghena addhunā, na ittaraṁ; manasikarotā, no amanasikarotā; paññavatā, no duppaññena. U nevoljama, veliki kralju, moguće je uvideti čvrstinu te osobe i to nakon dugog vremena, ne nakon kratkog vremena. Moguće je onome ko je pažljiv, a ne nepažljiv, onome ko je mudar, a ne onome sa malo mudrosti.
Sākacchāya, kho, mahārāja, paññā veditabbā. Sā ca kho dīghena addhunā, na ittaraṁ; manasikarotā, no amanasikarotā; paññavatā, no duppaññenā”ti. Kroz razgovor, veliki kralju, moguće je uvideti mudrost te osobe i to nakon dugog vremena, ne nakon kratkog vremena. Moguće je onome ko je pažljiv, a ne nepažljiv, onome ko je mudar, a ne onome sa malo mudrosti.”
“Acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante. „Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to!
Yāva subhāsitamidaṁ, bhante, bhagavatā: Kako je to dobro rekao Blaženi:
‘dujjānaṁ kho etaṁ, mahārāja, tayā gihinā kāmabhoginā puttasambādhasayanaṁ ajjhāvasantena kāsikacandanaṁ paccanubhontena mālāgandhavilepanaṁ dhārayantena jātarūparajataṁ sādiyantena: „Veliki kralju, tebi koji si kućedomaćin… teško je znati…
“ime vā arahanto, ime vā arahattamaggaṁ samāpannā”ti.
Saṁvāsena kho, mahārāja, sīlaṁ veditabbaṁ. Tañca kho dīghena addhunā, na ittaraṁ; manasikarotā, no amanasikarotā; paññavatā, no duppaññena.
Saṁvohārena kho, mahārāja, soceyyaṁ veditabbaṁ. Tañca kho dīghena addhunā, na ittaraṁ; manasikarotā, no amanasikarotā; paññavatā, no duppaññena.
Āpadāsu kho, mahārāja, thāmo veditabbo. So ca kho dīghena addhunā, na ittaraṁ; manasikarotā, no amanasikarotā; paññavatā, no duppaññena.
Sākacchāya kho, mahārāja, paññā veditabbā. Sā ca kho dīghena addhunā, na ittaraṁ; manasikarotā, no amanasikarotā; paññavatā, no duppaññenā’ti. onome ko je mudar, a ne onome sa malo mudrosti.”
Ete, bhante, mama purisā carā ocarakā janapadaṁ ocaritvā āgacchanti. To su, poštovani gospodine, zapravo moji ljudi, prerušeni špijuni, koji se vraćaju iz izviđanja po okolini.
Tehi paṭhamaṁ ociṇṇaṁ ahaṁ pacchā osāpayissāmi. Oni uvek idu prvi, a ja tek za njima.
Idāni te, bhante, taṁ rajojallaṁ pavāhetvā sunhātā suvilittā kappitakesamassū odātavatthā pañcahi kāmaguṇehi samappitā samaṅgībhūtā paricāressantī”ti. I sada će oni, poštovani gospodine, pošto sa sebe stresu prašinu i prljavštinu, okupaju se, namažu uljima, poseku kosu i bradu, obučeni u čiste odore, sebe zabavljati zadovoljstvima koja im pružaju svih pet vrsta zadovoljstava čula.”
Atha kho bhagavā etamatthaṁ viditvā tāyaṁ velāyaṁ imā gāthāyo abhāsi: Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove stihove:
“Na vaṇṇarūpena naro sujāno, „Čoveka nije lako upoznati po spoljašnjosti,
Na vissase ittaradassanena; niti se pouzdati treba u brz sud,
Susaññatānañhi viyañjanena, jer prerušeni u dobro obuzdane
Asaññatā lokamimaṁ caranti. neobuzdani ovim svetom hode.
Patirūpako mattikākuṇḍalova, Nalik lažnoj minđuši, od gline sačinjenoj,
Lohaḍḍhamāsova suvaṇṇachanno; nalik bronzanom novčiću, zlatom prekrivenim,
Caranti loke parivārachannā, idu neki prerušeni:
Anto asuddhā bahi sobhamānā”ti. u sebi prljavi, spolja prekrasni.”