Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Saṁyutta Nikāya 2.26 Budini govori tematski grupisani 2.26
3. Nānātitthiyavagga 3. Sledbenici drugih učitelja
Rohitassasutta Rohitassa
Sāvatthinidānaṁ. Kraj Sāvatthīja.
Ekamantaṁ ṭhito kho rohitasso devaputto bhagavantaṁ etadavoca: Stojeći sa strane, mlado božanstvo Rohitassa se Blaženom obrati ovim stihovima:
“yattha nu kho, bhante, na jāyati na jīyati na mīyati na cavati na upapajjati, sakkā nu kho so, bhante, gamanena lokassa anto ñātuṁ vā daṭṭhuṁ vā pāpuṇituṁ vā”ti? „Poštovani, je li moguće putujući upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?”
“Yattha kho, āvuso, na jāyati na jīyati na mīyati na cavati na upapajjati, nāhaṁ taṁ gamanena lokassa antaṁ ñāteyyaṁ daṭṭheyyaṁ patteyyanti vadāmī”ti. „Prijatelju, ja kažem da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja.”
“Acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante. „Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to!
Yāvasubhāsitamidaṁ, bhante, bhagavatā: Kako je Blaženi to dobro izgovorio:
‘yattha kho, āvuso, na jāyati na jīyati na mīyati na cavati na upapajjati, nāhaṁ taṁ gamanena lokassa antaṁ ñāteyyaṁ daṭṭheyyaṁ patteyyanti vadāmī’ti. ’Prijatelju, ja kažem da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja.’
Bhūtapubbāhaṁ, bhante, rohitasso nāma isi ahosiṁ bhojaputto iddhimā vehāsaṅgamo. Nekada davno bio sam prorok po imenu Rohitassa, sin Bhodin, i posedovao sam duhovne moći, bio u stanju da letim.
Tassa mayhaṁ, bhante, evarūpo javo ahosi; seyyathāpi nāma daḷhadhammā dhanuggaho susikkhito katahattho katayoggo katūpāsano lahukena asanena appakasireneva tiriyaṁ tālacchāyaṁ atipāteyya. Imao sam takvu brzinu baš kao što vešt strelac, izvežban, umešan i proveren, s lakoćom može da odapne strelu kroz senku palme.
Tassa mayhaṁ, bhante, evarūpo padavītihāro ahosi; seyyathāpi nāma puratthimā samuddā pacchimo samuddo. Takav sam imao korak, da bi jednim iskorakom premostio razdaljinu od istočnog do zapadnog okeana.
Tassa mayhaṁ, bhante, evarūpaṁ icchāgataṁ uppajji: I tada se u meni rodila ovakva želja:
‘ahaṁ gamanena lokassa antaṁ pāpuṇissāmī’ti. ’Hodanjem ću stići na kraj sveta.’
So khvāhaṁ, bhante, evarūpena javena samannāgato evarūpena ca padavītihārena, aññatreva asitapītakhāyitasāyitā aññatra uccārapassāvakammā aññatra niddākilamathapaṭivinodanā vassasatāyuko vassasatajīvī vassasataṁ gantvā appatvāva lokassa antaṁ antarāva kālaṅkato. I tako sam, poštovani, obdaren takvom brzinom i takvim korakom, živeći sto godina, hodao sto godina i nisam stajao osim radi jela, pića, žvakanja i gutanja, osim radi nužde ili da bih odspavao i uklonio umor, ali nisam dostigao kraj sveta, već sam umro na pola puta.
Acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante. Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to!
Yāvasubhāsitamidaṁ, bhante, bhagavatā: Kako je Blaženi to dobro izgovorio:
‘yattha kho, āvuso, na jāyati na jīyati na mīyati na cavati na upapajjati, nāhaṁ taṁ gamanena lokassa antaṁ ñāteyyaṁ daṭṭheyyaṁ patteyyanti vadāmī’”ti. ’Prijatelju, ja kažem da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja’.”
“Na kho panāhaṁ, āvuso, appatvā lokassa antaṁ dukkhassa antakiriyaṁ vadāmi. „Međutim, prijatelju, ja kažem da bez dostizanja kraja sveta nije moguće stići na kraj patnje.
Api ca khvāhaṁ, āvuso, imasmiṁyeva byāmamatte kaḷevare sasaññimhi samanake lokañca paññapemi lokasamudayañca lokanirodhañca lokanirodhagāminiñca paṭipadanti. I upravo u ovom smrtnom telu od jednog hvata, obdarenom opažanjem i razmišljanjem, jeste sadržan svet, nastanak sveta, prestanak sveta i put koji vodi prestanka sveta.
Gamanena na pattabbo, Putovanjem se kraj sveta
lokassanto kudācanaṁ; nikada ne može dostići.
Na ca appatvā lokantaṁ, A bez dostizanja kraja sveta,
dukkhā atthi pamocanaṁ. nema izbavljenja od patnje.
Tasmā have lokavidū sumedho, Stoga, zaista, mudar čovek, znavalac sveta,
Lokantagū vusitabrahmacariyo; koji je stigao do kraja sveta i svetačkim životom živi,
Lokassa antaṁ samitāvi ñatvā, znajući kraj sveta, smiren,
Nāsīsati lokamimaṁ parañcā”ti. ne žudi ni za ovim, ni za onim svetom.”