Other Translations: Deutsch , English , Italiano , Lietuvių kalba , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 117 Budini govori srednje dužine 117
Mahācattārīsakasutta Velika četrdesetica
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi: I tu on ovako reče monasima:
“bhikkhavo”ti. „Monasi.”
“Bhadante”ti te bhikkhū bhagavato paccassosuṁ. „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“ariyaṁ vo, bhikkhave, sammāsamādhiṁ desessāmi saupanisaṁ saparikkhāraṁ. „Monasi, podučiću vas govorom o plemenitoj ispravnoj koncentraciji, sa njezinim podrškama i pomagalima.
Taṁ suṇātha, sādhukaṁ manasi karotha, bhāsissāmī”ti. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”
“Evaṁ, bhante”ti kho te bhikkhū bhagavato paccassosuṁ. „Da, poštovani gospodine,” odgovoriše oni.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“Katamo ca, bhikkhave, ariyo sammāsamādhi saupaniso saparikkhāro? „Šta je, monasi, plemenita ispravna koncentracija, sa svojim podrškama i pomagalima,
Seyyathidaṁ—sammādiṭṭhi, sammāsaṅkappo, sammāvācā, sammākammanto, sammāājīvo, sammāvāyāmo, sammāsati; kao što su ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost?
yā kho, bhikkhave, imehi sattahaṅgehi cittassa ekaggatā parikkhatā—Ujedinjavanje uma, potpomognuto sa ovih sedam elemenata
ayaṁ vuccati, bhikkhave, ariyo sammāsamādhi saupaniso itipi, saparikkhāro itipi. naziva se plemenita ispravna koncentracija, sa njezinim podrškama i pomagalima.
Tatra, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti. U svemu tome, monasi, ispravno razumevanje dolazi kao prvo.
Kathañca, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti? A kako ispravno razumevanje dolazi kao prvo?
Micchādiṭṭhiṁ ‘micchādiṭṭhī’ti pajānāti, sammādiṭṭhiṁ ‘sammādiṭṭhī’ti pajānāti—sāssa hoti sammādiṭṭhi. Čovek razume pogrešno razumevanje kao pogrešno razumevanje, a ispravno razumevanje kao ispravno razumevanje: to je njegovo ispravno razumevanje.
Katamā ca, bhikkhave, micchādiṭṭhi? Šta je, monasi, pogrešno razumevanje?
‘Natthi dinnaṁ, natthi yiṭṭhaṁ, natthi hutaṁ, natthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko, natthi ayaṁ loko, natthi paro loko, natthi mātā, natthi pitā, natthi sattā opapātikā, natthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaṭipannā ye imañca lokaṁ parañca lokaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti—’Nema ničeg datog, ničeg prinetog i ničeg žrtvovanog. Nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela. Nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju. Nema dobrih i čestitih asketa i brahmana u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.’
ayaṁ, bhikkhave, micchādiṭṭhi. To je pogrešno razumevanje.
Katamā ca, bhikkhave, sammādiṭṭhi? A šta je to, monasi, ispravno razumevanje?
Sammādiṭṭhimpahaṁ, bhikkhave, dvāyaṁ vadāmi—Ispravno razumevanje, kažem vam, jeste dvostruko:
atthi, bhikkhave, sammādiṭṭhi sāsavā puññabhāgiyā upadhivepakkā; postoji ispravno razumevanje, koje je podložno otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti;
atthi, bhikkhave, sammādiṭṭhi ariyā anāsavā lokuttarā maggaṅgā. i postoji ispravno razumevanje, koje je plemenito, bez otrova, transcendentno, deo puta.
Katamā ca, bhikkhave, sammādiṭṭhi sāsavā puññabhāgiyā upadhivepakkā? A šta je, monasi, ispravno razumevanje podložno otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti?
‘Atthi dinnaṁ, atthi yiṭṭhaṁ, atthi hutaṁ, atthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko, atthi ayaṁ loko, atthi paro loko, atthi mātā, atthi pitā, atthi sattā opapātikā, atthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaṭipannā ye imañca lokaṁ parañca lokaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti—’Postoji dato, postoji prineto i žrtvovano; postoje plod i rezultati dobrih i rđavih dela; postoji ovaj svet, a i drugi svet; postoje majka i otac; postoje bića koja se spontano preporađaju; postoje dobri i čestiti askete i brahmani u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje, sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.’
ayaṁ, bhikkhave, sammādiṭṭhi sāsavā puññabhāgiyā upadhivepakkā. To je ispravno razumevanje podložno otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti.
Katamā ca, bhikkhave, sammādiṭṭhi ariyā anāsavā lokuttarā maggaṅgā? A šta je, monasi, ispravno razumevanje, plemenito, bez otrova, transcendentno, koje je element puta?
Yā kho, bhikkhave, ariyacittassa anāsavacittassa ariyamaggasamaṅgino ariyamaggaṁ bhāvayato paññā paññindriyaṁ paññābalaṁ dhammavicayasambojjhaṅgo sammādiṭṭhi maggaṅgaṁ—Mudrost, sposobnost mudrosti, moć mudrosti, istraživanje pojava kao element probuđenja, ispravno razumevanje kao element puta u onome čiji je um plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put:
ayaṁ vuccati, bhikkhave, sammādiṭṭhi ariyā anāsavā lokuttarā maggaṅgā. to je plemenito ispravno razumevanje, bez otrova, transcendentno, koje je element puta.
So micchādiṭṭhiyā pahānāya vāyamati, sammādiṭṭhiyā, upasampadāya, svāssa hoti sammāvāyāmo. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešno razumevanje i ovlada ispravnim razumevanjem: i to je njegov ispravan napor.
So sato micchādiṭṭhiṁ pajahati, sato sammādiṭṭhiṁ upasampajja viharati, sāssa hoti sammāsati. S pažnjom napušta pogrešno razumevanje, s pažnjom ovladava i boravi u ispravnom razumevanju: to je njegova ispravna svesnost.
Itiyime tayo dhammā sammādiṭṭhiṁ anuparidhāvanti anuparivattanti, seyyathidaṁ—sammādiṭṭhi, sammāvāyāmo, sammāsati. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnog razumevanja, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost.
Tatra, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti. U tom pogledu, monasi, ispravno razumevanje dolazi prvo.
Kathañca, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti? A kako ispravno razumevanje dolazi kao prvo?
Micchāsaṅkappaṁ ‘micchāsaṅkappo’ti pajānāti, sammāsaṅkappaṁ ‘sammāsaṅkappo’ti pajānāti, sāssa hoti sammādiṭṭhi. Kad čovek razume pogrešnu nameru kao pogrešnu nameru i ispravnu nameru kao ispravnu nameru: to je njegovo ispravno razumevanje.
Katamo ca, bhikkhave, micchāsaṅkappo? A šta je, monasi, pogrešna namera?
Kāmasaṅkappo, byāpādasaṅkappo, vihiṁsāsaṅkappo—namera vođena zadovoljstvima čula, namera vođena zlovoljom i namera vođena željom za povređivanjem.
ayaṁ, bhikkhave, micchāsaṅkappo. to je pogrešna namera.
Katamo ca, bhikkhave, sammāsaṅkappo? A šta je to, monasi, ispravna namera?
Sammāsaṅkappampahaṁ, bhikkhave, dvāyaṁ vadāmi—Ispravna namera, kažem vam, jeste dvostruka:
atthi, bhikkhave, sammāsaṅkappo sāsavo puññabhāgiyo upadhivepakko; postoji ispravna namera podložna otrovima, koja umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti;
atthi, bhikkhave, sammāsaṅkappo ariyo anāsavo lokuttaro maggaṅgo. i postoji ispravna namera koja je plemenita, bez otrova, transcendentna, koja je deo puta.
Katamo ca, bhikkhave, sammāsaṅkappo sāsavo puññabhāgiyo upadhivepakko? A šta je, monasi, ispravna namera podložna otrovima, koja umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti?
Nekkhammasaṅkappo, abyāpādasaṅkappo, avihiṁsāsaṅkappo: Namera obuzdavanja, namera odsustva zlovolje i namera nepovređivanja:
‘ayaṁ, bhikkhave, sammāsaṅkappo sāsavo puññabhāgiyo upadhivepakko’. to je ispravna namera podložna otrovima… koja dozreva u vezanosti.
Katamo ca, bhikkhave, sammāsaṅkappo ariyo anāsavo lokuttaro maggaṅgo? A šta je, monasi, ispravna namera koja je plemenita, bez otrova, transcendentna, koja je element puta?
Yo kho, bhikkhave, ariyacittassa anāsavacittassa ariyamaggasamaṅgino ariyamaggaṁ bhāvayato takko vitakko saṅkappo appanā byappanā cetaso abhiniropanā vacīsaṅkhāro—Mišljenje, zamišljanje, težnja, mentalno zadubljenje, mentalna fiksiranost, usmeravanje uma, verbalna tvorevina u onome čiji um jeste plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put:
ayaṁ, bhikkhave, sammāsaṅkappo ariyo anāsavo lokuttaro maggaṅgo. t oje ispravna namera koja je plemenita, bez otrova, transcendentna, koja je deo puta.
So micchāsaṅkappassa pahānāya vāyamati, sammāsaṅkappassa upasampadāya, svāssa hoti sammāvāyāmo. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešnu nameru i ovlada ispravnom namerom: i to je njegov ispravan napor.
So sato micchāsaṅkappaṁ pajahati, sato sammāsaṅkappaṁ upasampajja viharati; sāssa hoti sammāsati. S pažnjom napušta pogrešnu nameru, s pažnjom ovladava i boravi u ispravnoj nameri: to je njegova ispravna svesnost.
Itiyime tayo dhammā sammāsaṅkappaṁ anuparidhāvanti anuparivattanti, seyyathidaṁ—sammādiṭṭhi, sammāvāyāmo, sammāsati. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnog razumevanja, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost.
Tatra, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti. U svemu tome, monasi, ispravno razumevanje dolazi kao prvo.
Kathañca, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti? A kako ispravno razumevanje dolazi kao prvo?
Micchāvācaṁ ‘micchāvācā’ti pajānāti, sammāvācaṁ ‘sammāvācā’ti pajānāti; sāssa hoti sammādiṭṭhi. Kad neko razume pogrešan govor kao pogrešan govor i ispravan govor kao ispravan govor: to je njegovo ispravno razumevanje.
Katamā ca, bhikkhave, micchāvācā? A šta je, monasi, pogrešan govor?
Musāvādo, pisuṇā vācā, pharusā vācā, samphappalāpo—Laganje, zlonameran govor, vređanje i ogovaranje:
ayaṁ, bhikkhave, micchāvācā. to je pogrešan govor.
Katamā ca, bhikkhave, sammāvācā? A šta je to, monasi, ispravan govor?
Sammāvācampahaṁ, bhikkhave, dvāyaṁ vadāmi—Ispravan govor, kažem vam, jeste dvostruk:
atthi, bhikkhave, sammāvācā sāsavā puññabhāgiyā upadhivepakkā; postoji ispravan govor podložan otrovima, koji umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti;
atthi, bhikkhave, sammāvācā ariyā anāsavā lokuttarā maggaṅgā. i postoji ispravan govor koji je plemenit, bez otrova, transcendentan, koji je deo puta.
Katamā ca, bhikkhave, sammāvācā sāsavā puññabhāgiyā upadhivepakkā? A koji je, monasi, ispravan govor podložan otrovima, koji umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti?
Musāvādā veramaṇī, pisuṇāya vācāya veramaṇī, pharusāya vācāya veramaṇī, samphappalāpā veramaṇī—Odustati od laganja, odustati od ogovaranja, odustati od uvreda, odustati od naklapanja.
ayaṁ, bhikkhave, sammāvācā sāsavā puññabhāgiyā upadhivepakkā. to je ispravan govor podložan otrovima, koji umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti;
Katamā ca, bhikkhave, sammāvācā ariyā anāsavā lokuttarā maggaṅgā? A koji je, monasi, ispravan govor koji je plemenit, bez otrova, transcendentan, koji je element puta?
Yā kho, bhikkhave, ariyacittassa anāsavacittassa ariyamaggasamaṅgino ariyamaggaṁ bhāvayato catūhi vacīduccaritehi ārati virati paṭivirati veramaṇī—Okretanje od četiri vrste zloupotrebe govora, napuštanje, uzdržavanje, odustajanje od njih u onome čiji um jeste plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put:
ayaṁ, bhikkhave, sammāvācā ariyā anāsavā lokuttarā maggaṅgā. to je ispravan govor koji je plemenit, bez otrova, transcendentan, koji je deo puta.
So micchāvācāya pahānāya vāyamati, sammāvācāya upasampadāya; svāssa hoti sammāvāyāmo. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešan govor i ovlada ispravnim govorom: i to je njegov ispravan napor.
So sato micchāvācaṁ pajahati, sato sammāvācaṁ upasampajja viharati; sāssa hoti sammāsati. S pažnjom napušta pogrešan govor, s pažnjom ovladava i boravi u ispravnom govoru: to je njegova ispravna svesnost.
Itiyime tayo dhammā sammāvācaṁ anuparidhāvanti anuparivattanti, seyyathidaṁ—sammādiṭṭhi, sammāvāyāmo, sammāsati. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnog razumevanja, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost.
Tatra, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti. U svemu tome, monasi, ispravno razumevanje dolazi kao prvo.
Kathañca, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti? A kako ispravno razumevanje dolazi kao prvo?
Micchākammantaṁ ‘micchākammanto’ti pajānāti, sammākammantaṁ ‘sammākammanto’ti pajānāti; sāssa hoti sammādiṭṭhi. Kad čovek razume pogrešne postupke kao pogrešne postupke i ispravne postupke kao ispravne postupke: to je njegovo ispravno razumevanje.
Katamo ca, bhikkhave, micchākammanto? A šta su, monasi, pogrešni postupci?
Pāṇātipāto, adinnādānaṁ, kāmesumicchācāro—Ubijanje živih bića, uzimanje onoga što nije dato i zloupotreba zadovoljstava čula:
ayaṁ, bhikkhave, micchākammanto. to su pogrešni postupci.
Katamo ca, bhikkhave, sammākammanto? A šta su to, monasi, ispravni postupci?
Sammākammantampahaṁ, bhikkhave, dvāyaṁ vadāmi—Ispravni postupci, kažem vam, jesu dvostruki:
atthi, bhikkhave, sammākammanto sāsavo puññabhāgiyo upadhivepakko; postoje ispravni postupci podložni otrovima, koji umanjuju zasluge, dozrevaju u vezanosti;
atthi, bhikkhave, sammākammanto ariyo anāsavo lokuttaro maggaṅgo. i postoje plemeniti ispravni postupci, bez otrova, transcendentni, koji su deo puta.
Katamo ca, bhikkhave, sammākammanto sāsavo puññabhāgiyo upadhivepakko? A koji su, monasi, ispravni postupci podložni otrovima, koji umanjuju zasluge, dozrevaju u vezanosti?
Pāṇātipātā veramaṇī, adinnādānā veramaṇī, kāmesumicchācārā veramaṇī—Odustajanje od ubijanja živih bića, uzimanja onoga što nije dato i zloupotrebe zadovoljstava čula:
ayaṁ, bhikkhave, sammākammanto sāsavo puññabhāgiyo upadhivepakko. to su ispravni postupci podložni otrovima… koji dozrevaju u vezanosti.
Katamo ca, bhikkhave, sammākammanto ariyo anāsavo lokuttaro maggaṅgo? A koji su, monasi, plemeniti ispravni postupci, bez otrova, transcendentni, koji su deo puta?
Yā kho, bhikkhave, ariyacittassa anāsavacittassa ariyamaggasamaṅgino ariyamaggaṁ bhāvayato tīhi kāyaduccaritehi ārati virati paṭivirati veramaṇī—Okretanje od tri vrste zloupotrebe tela, napuštanje, uzdržavanje, odustajanje od njih u onome čiji um jeste plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put:
ayaṁ, bhikkhave, sammākammanto ariyo anāsavo lokuttaro maggaṅgo. to su plemeniti ispravni postupci… koji su element puta.
So micchākammantassa pahānāya vāyamati, sammākammantassa upasampadāya; svāssa hoti sammāvāyāmo. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešne postupke i ovlada ispravnim postupcima: i to su njegov ispravan napor.
So sato micchākammantaṁ pajahati, sato sammākammantaṁ upasampajja viharati; sāssa hoti sammāsati. S pažnjom napušta pogrešne postupke, s pažnjom ovladava ispravnim postupcima: to je njegova ispravna svesnost.
Itiyime tayo dhammā sammākammantaṁ anuparidhāvanti anuparivattanti, seyyathidaṁ—sammādiṭṭhi, sammāvāyāmo, sammāsati. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnih postupaka, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost.
Tatra, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti. U svemu tome, monasi, ispravno razumevanje dolazi kao prvo.
Kathañca, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti? A kako ispravno razumevanje dolazi kao prvo?
Micchāājīvaṁ ‘micchāājīvo’ti pajānāti, sammāājīvaṁ ‘sammāājīvo’ti pajānāti; sāssa hoti sammādiṭṭhi. Kad čovek razume pogrešno življenje kao pogrešno življenje i ispravno življenje kao ispravno življenje: to je njegovo ispravno razumevanje.
Katamo ca, bhikkhave, micchāājīvo? A šta je, monasi, pogrešno življenje?
Kuhanā, lapanā, nemittikatā, nippesikatā, lābhena lābhaṁ nijigīsanatā—Spletkarenje, ubeđivanje, nagovaranje, umanjivanje, sticanje radi gomilanja:
ayaṁ, bhikkhave, micchāājīvo. to je pogrešno življenje.
Katamo ca, bhikkhave, sammāājīvo? A šta je to, monasi, ispravno življenje?
Sammāājīvampahaṁ, bhikkhave, dvāyaṁ vadāmi—Ispravno življenje, kažem vam, jeste dvostruko:
atthi, bhikkhave, sammāājīvo sāsavo puññabhāgiyo upadhivepakko; postoji ispravno življenje sa otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti;
atthi, bhikkhave, sammāājīvo ariyo anāsavo lokuttaro maggaṅgo. i postoji plemenito ispravno življenje, bez otrova, transcendentno, koje je deo puta.
Katamo ca, bhikkhave, sammāājīvo sāsavo puññabhāgiyo upadhivepakko? A koje je, monasi, ispravno življenje podložno otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti?
Idha, bhikkhave, ariyasāvako micchāājīvaṁ pahāya sammāājīvena jīvikaṁ kappeti—Ima slučajeva, monasi, kada plemeniti učenik napušta pogrešno življenje i obezbeđuje sebi život ispravnim življenjem:
ayaṁ, bhikkhave, sammāājīvo sāsavo puññabhāgiyo upadhivepakko. to je ispravno življenje sa otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti.
Katamo ca, bhikkhave, sammāājīvo ariyo anāsavo lokuttaro maggaṅgo? A koje je, monasi, plemenito ispravno življenje, bez otrova, transcendentno, koje je deo puta?
Yā kho, bhikkhave, ariyacittassa anāsavacittassa ariyamaggasamaṅgino ariyamaggaṁ bhāvayato micchāājīvā ārati virati paṭivirati veramaṇī—Okretanje od pogrešnog življenja, napuštanje, uzdržavanje, odustajanje od njega u onome čiji um jeste plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put:
ayaṁ, bhikkhave, sammāājīvo ariyo anāsavo lokuttaro maggaṅgo. t oje plemenito ispravno življenje, bez otrova, transcendentno, koje je deo puta.
So micchāājīvassa pahānāya vāyamati, sammāājīvassa upasampadāya; svāssa hoti sammāvāyāmo. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešno življenje i ovlada ispravnim življenjem: i to je njegov ispravan napor.
So sato micchāājīvaṁ pajahati, sato sammāājīvaṁ upasampajja viharati; sāssa hoti sammāsati. S pažnjom napušta pogrešno življenje, s pažnjom ovladava ispravnim življenjem: to je njegova ispravna svesnost.
Itiyime tayo dhammā sammāājīvaṁ anuparidhāvanti anuparivattanti, seyyathidaṁ—sammādiṭṭhi, sammāvāyāmo, sammāsati. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnog življenja, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost.
Tatra, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti. U svemu tome, monasi, ispravno razumevanje dolazi kao prvo.
Kathañca, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti? A kako ispravno razumevanje dolazi kao prvo?
Sammādiṭṭhissa, bhikkhave, sammāsaṅkappo pahoti, sammāsaṅkappassa sammāvācā pahoti, sammāvācassa sammākammanto pahoti, sammākammantassa sammāājīvo pahoti, sammāājīvassa sammāvāyāmo pahoti, sammāvāyāmassa sammāsati pahoti, sammāsatissa sammāsamādhi pahoti, sammāsamādhissa sammāñāṇaṁ pahoti, sammāñāṇassa sammāvimutti pahoti. U onome s ispravnim razumevanjem, ispravna namera nastaje;1111 u onome s ispravnom namerom, ispravan govor nastaje; u onome s ispravnim govorom, ispravni postupci nastaju; u onome s ispravnim postupcima, ispravno življenje nastaje; u onome s ispravnim življenjem, ispravan napor nastaje; u onome s ispravnim naporom, ispravna svesnost nastaje; u onome s ispravnom svesnošću, ispravna koncentracija nastaje; u onome s ispravnom koncentracijom, ispravno znanje nastaje; u onome s ispravnim znanjem, ispravno oslobađanje nastaje.
Iti kho, bhikkhave, aṭṭhaṅgasamannāgato sekkho, dasaṅgasamannāgato arahā hoti. Tako, monasi, put učenika u višem vežbanju ima osam, a onaj arahanta ima deset elemenata.
Tatrapi sammāñāṇena aneke pāpakā akusalā dhammā vigatā bhāvanāpāripūriṁ gacchanti. I ovde je iskorenjivanje mnogih loših, štetnih stanja potpuno završeno zahvaljujući ispravnom znanju.
Tatra, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti. U svemu tome, monasi, ispravno razumevanje dolazi kao prvo.
Kathañca, bhikkhave, sammādiṭṭhi pubbaṅgamā hoti? A kako ispravno razumevanje dolazi kao prvo?
Sammādiṭṭhissa, bhikkhave, micchādiṭṭhi nijjiṇṇā hoti. Ispravnim razumevanjem se briše pogrešno razumevanje.
Ye ca micchādiṭṭhipaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti te cassa nijjiṇṇā honti. Njime mnoga loša dela uslovljena pogrešnim razumevanjem bivaju uklonjena,
Sammādiṭṭhipaccayā aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṁ gacchanti. dok mnoga povoljna stanja uma koja izviru iz ispravnog razumevanja kao svog uzroka razvojem dostižu svoj vrhunac.
Sammāsaṅkappassa, bhikkhave, micchāsaṅkappo nijjiṇṇo hoti …pe… U onome s ispravnom namerom, pogrešna namera je uklonjena i mnoga loša, štetna stanja uma koja izviru iz pogrešne namere kao svog uzroka takođe su uklonjena, dok mnoga povoljna stanja uma koja izviru iz ispravne namere kao svog uzroka razvojem dostižu svoj vrhunac.
sammāvācassa, bhikkhave, micchāvācā nijjiṇṇā hoti … U onome s ispravnim govorom, pogrešan govor je uklonjen…
sammākammantassa, bhikkhave, micchākammanto nijjiṇṇo hoti … U onome s ispravnim postupcima, pogrešni postupci su uklonjeni…
sammāājīvassa, bhikkhave, micchāājīvo nijjiṇṇo hoti … U onome s ispravnim življenjem, pogrešno življenje je uklonjeno…
sammāvāyāmassa, bhikkhave, micchāvāyāmo nijjiṇṇo hoti … U onome s ispravnim naporom, pogrešan napor je uklonjen…
sammāsatissa, bhikkhave, micchāsati nijjiṇṇā hoti … U onome s ispravnom svesnošću, pogrešna svesnost je uklonjena…
sammāsamādhissa, bhikkhave, micchāsamādhi nijjiṇṇo hoti … U onome s ispravnom koncentracijom, pogrešna koncentracija je uklonjena…
sammāñāṇassa, bhikkhave, micchāñāṇaṁ nijjiṇṇaṁ hoti … U onome s ispravnim znanjem, pogrešno znanje je uklonjeno…
sammāvimuttassa, bhikkhave, micchāvimutti nijjiṇṇā hoti. U onome s ispravnim oslobađanjem, pogrešno oslobađanje je uklonjeno
Ye ca micchāvimuttipaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti te cassa nijjiṇṇā honti. i mnoga loša, štetna stanja uma koja izviru iz pogrešnog oslobađanja kao svog uzroka takođe su uklonjena,
Sammāvimuttipaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṁ gacchanti. dok mnoga povoljna stanja uma koja izviru iz ispravnog oslobađanja kao svog uzroka razvojem dostižu svoj vrhunac.
Iti kho, bhikkhave, vīsati kusalapakkhā, vīsati akusalapakkhā—Tako, monasi, postoji dvadeset činilaca na strani povoljnog i dvadeset činilaca na strani štetnog.
mahācattārīsako dhammapariyāyo pavattito appaṭivattiyo samaṇena vā brāhmaṇena vā devena vā mārena vā brahmunā vā kenaci vā lokasmiṁ. Ovaj Dhamma govor o velikoj četrdesetici krenuo je u svoj pohod i ne može ga zaustaviti bilo koji asketa ili brahman, ni božanstvo ili Māra, niti Brahmā ili bilo ko drugi na ovome svetu.
Yo hi koci, bhikkhave, samaṇo vā brāhmaṇo vā imaṁ mahācattārīsakaṁ dhammapariyāyaṁ garahitabbaṁ paṭikkositabbaṁ maññeyya tassa diṭṭheva dhamme dasasahadhammikā vādānuvādā gārayhaṁ ṭhānaṁ āgacchanti—Monasi, ako bilo koji asketa ili brahman misli da ovaj govor o velikoj četrdesetici treba pobiti ili odbaciti, tada postoji deset valjanih zaključaka na osnovu izrečenih tvrdnji koje će pružiti priliku da njegova namera bude osujećena ovde i sada.
sammādiṭṭhiñce bhavaṁ garahati, ye ca micchādiṭṭhī samaṇabrāhmaṇā te bhoto pujjā, te bhoto pāsaṁsā; Ako takav pobija ispravno razumevanje, slaviće i hvaliće askete i brahmane koji su pogrešnog razumevanja.
sammāsaṅkappañce bhavaṁ garahati, ye ca micchāsaṅkappā samaṇabrāhmaṇā te bhoto pujjā, te bhoto pāsaṁsā; Ako takav pobija ispravnu nameru, slaviće i hvaliće askete i brahmane koji su pogrešne namere.
sammāvācañce bhavaṁ garahati …pe… Ako takav pobija ispravan govor…
sammākammantañce bhavaṁ garahati … ispravne postupke…
sammāājīvañce bhavaṁ garahati … ispravno življenje…
sammāvāyāmañce bhavaṁ garahati … ispravan napor…
sammāsatiñce bhavaṁ garahati … ispravnu svesnost…
sammāsamādhiñce bhavaṁ garahati … ispravnu koncentraciju…
sammāñāṇañce bhavaṁ garahati … ispravno znanje…
sammāvimuttiñce bhavaṁ garahati, ye ca micchāvimuttī samaṇabrāhmaṇā te bhoto pujjā, te bhoto pāsaṁsā. Ako takav pobija ispravno oslobađanje, slaviće i hvaliće askete i brahmane koji su pogrešnog oslobađanja.
Yo koci, bhikkhave, samaṇo vā brāhmaṇo vā imaṁ mahācattārīsakaṁ dhammapariyāyaṁ garahitabbaṁ paṭikkositabbaṁ maññeyya tassa diṭṭheva dhamme ime dasasahadhammikā vādānuvādā gārayhaṁ ṭhānaṁ āgacchanti. Ako bilo koji asketa ili brahman misli da ovaj Dhamma govor o velikoj četrdesetici treba pobiti ili odbaciti, tada postoji ovih deset valjanih zaključaka na osnovu izrečenih tvrdnji koje će pružiti priliku da njegova namera bude osujećena ovde i sada.
Yepi te, bhikkhave, ahesuṁ okkalā vassabhaññā ahetuvādā akiriyavādā natthikavādā tepi mahācattārīsakaṁ dhammapariyāyaṁ na garahitabbaṁ nappaṭikkositabbaṁ amaññiṁsu. Monasi, čak i oni učitelji iz Okkale, Vasse i Bhaññe,1114 koji zastupaju učenje o nekauzalnosti, učenje o nečinjenju i učenje o nihilizmu, neće pomisliti da ovaj Dhamma govor o velikoj četrdesetici treba pobiti ili odbaciti.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Nindābyārosaupārambhabhayā”ti. Iz straha od osuđivanja, napada i pobijanja.”
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṁ abhinandunti. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Mahācattārīsakasuttaṁ niṭṭhitaṁ sattamaṁ.