Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 83 Budini govori srednje dužine 83
Maghadevasutta Makhādeva sutta
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā mithilāyaṁ viharati maghadevaambavane. Jednom je Blaženi boravio kraj Mithile, u Makhādevinom gaju manga.
Atha kho bhagavā aññatarasmiṁ padese sitaṁ pātvākāsi. Onda se jednom Blaženi na nekom mestu osmehnuo.
Atha kho āyasmato ānandassa etadahosi: A poštovani Ānanda pomisli:
“ko nu kho hetu, ko paccayo bhagavato sitassa pātukammāya? „Šta je razlog, šta je uzrok da se Blaženi osmehnuo?
Na akāraṇena tathāgatā sitaṁ pātukarontī”ti. Tathāgate se ne osmehuju bez razloga.“
Atha kho āyasmā ānando ekaṁsaṁ cīvaraṁ katvā yena bhagavā tenañjaliṁ paṇāmetvā bhagavantaṁ etadavoca: I tako, prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženoga i upita:
“ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo bhagavato sitassa pātukammāya? „Šta je razlog, šta je uzrok da se Blaženi osmehnuo?
Na akāraṇena tathāgatā sitaṁ pātukarontī”ti. Tathāgate se ne osmehuju bez razloga.“
“Bhūtapubbaṁ, ānanda, imissāyeva mithilāyaṁ rājā ahosi maghadevo nāma dhammiko dhammarājā dhamme ṭhito mahārājā; „Jednom davno, Ānanda, upravo u ovoj Mithili živeo je kralj po imenu Makhādeva. Bio je pravedan kralj, vladao je u skladu sa Dhammom, veliki kralj učvršćen u Dhammi.
dhammaṁ carati brāhmaṇagahapatikesu negamesu ceva jānapadesu ca; Rukovodio se Dhammom kada je bio među brahmanima i kućedomaćinima, među stanovnicima i grada i sela,
uposathañca upavasati cātuddasiṁ pañcadasiṁ aṭṭhamiñca pakkhassa. a poštovao je i uposatha dane, četrnaesti, petnaesti i osmi unutar dve sedmice.
Atha kho, ānanda, rājā maghadevo bahūnaṁ vassānaṁ bahūnaṁ vassasatānaṁ bahūnaṁ vassasahassānaṁ accayena kappakaṁ āmantesi: Posle mnogo godina, mnogo stotina godina, mnogo hiljada godina, kralj Makhādeva ovako se obrati svome berberinu:
‘yadā me, samma kappaka, passeyyāsi sirasmiṁ palitāni jātāni, atha me āroceyyāsī’ti. ’Dobri berberine, kada vidiš da mi rastu sede vlasi, reci mi to.’
‘Evaṁ, devā’ti kho, ānanda, kappako rañño maghadevassa paccassosi. ’Da, gospodaru’, odgovori ovaj.
Addasā kho, ānanda, kappako bahūnaṁ vassānaṁ bahūnaṁ vassasatānaṁ bahūnaṁ vassasahassānaṁ accayena rañño maghadevassa sirasmiṁ palitāni jātāni. I posle mnogo godina, mnogo stotina godina, mnogo hiljada godina berberin ugleda sede vlasi kako rastu na glavi kralja Makhādeve.
Disvāna rājānaṁ maghadevaṁ etadavoca: Kad ih ugleda, reče kralju:
‘pātubhūtā kho devassa devadūtā, dissanti sirasmiṁ palitāni jātānī’ti. ’Božanski glasnici su se pojavili, gospodaru; na glavi vašeg visočanstva vide se sede vlasi kako rastu.’
‘Tena hi, samma kappaka, tāni palitāni sādhukaṁ saṇḍāsena uddharitvā mama añjalismiṁ patiṭṭhāpehī’ti. ’Onda, dobri berberine, pincetom pažljivo iščupaj te sede vlasi i stavi ih na moj dlan.’
‘Evaṁ, devā’ti kho, ānanda, kappako rañño maghadevassa paṭissutvā tāni palitāni sādhukaṁ saṇḍāsena uddharitvā rañño maghadevassa añjalismiṁ patiṭṭhāpesi. ’Da, gospodaru’, odgovori on, te pincetom pažljivo iščupa sede vlasi i stavi ih na kraljev dlan.
Atha kho, ānanda, rājā maghadevo kappakassa gāmavaraṁ datvā jeṭṭhaputtaṁ kumāraṁ āmantāpetvā etadavoca: Potom kralj Makhādeva pokloni svom berberinu najbolji grad, pa pozvavši princa, svog najstarijeg sina, reče mu:
‘pātubhūtā kho me, tāta kumāra, devadūtā; ’Dragi prinče, božanski glasnici su se pojavili;
dissanti sirasmiṁ palitāni jātāni; na mojoj glavi se vide sede vlasi.
bhuttā kho pana me mānusakā kāmā; Uživao sam u ljudskim zadovoljstvima čula;
samayo dibbe kāme pariyesituṁ. sada je vreme da tragam za nebeskim zadovoljstvima čula.
Ehi tvaṁ, tāta kumāra, imaṁ rajjaṁ paṭipajja. Hajde, dragi prinče, preuzmi kraljevstvo.
Ahaṁ pana kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajissāmi. A ja ću obrijati kosu i bradu, ogrnuti žuti ogrtač, napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.
Tena hi, tāta kumāra, yadā tvampi passeyyāsi sirasmiṁ palitāni jātāni, atha kappakassa gāmavaraṁ datvā jeṭṭhaputtaṁ kumāraṁ sādhukaṁ rajje samanusāsitvā kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyāsi. Dragi prinče, kada i ti na svojoj glavi vidiš sede vlasi kako rastu, pošto si svom berberinu poklonio najbolji grad i potom pažljivo uputio princa, svog najstarijeg sina, u pravila vladanja, obrij kosu i bradu, ogrni žuti ogrtač, napusti domaćinski život, te otidi u beskućnike.
Yena me idaṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ anuppavatteyyāsi, mā kho me tvaṁ antimapuriso ahosi. Nastavi ovu dobru praksu koju sam ustanovio i nemoj biti poslednji čovek.
Yasmiṁ kho, tāta kumāra, purisayuge vattamāne evarūpassa kalyāṇassa vattassa samucchedo hoti so tesaṁ antimapuriso hoti. Dragi prinče, kad postoje dva živa čoveka, onaj pod kojim se dogodi prekid ove dobre prakse, on je poslednji čovek među njima.
Taṁ tāhaṁ, tāta kumāra, evaṁ vadāmi—Zato, dragi prinče, kažem ti:
yena me idaṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ anuppavatteyyāsi, mā kho me tvaṁ antimapuriso ahosī’ti. „Nastavi ovu dobru praksu koju sam ustanovio i nemoj biti poslednji čovek.“’
Atha kho, ānanda, rājā maghadevo kappakassa gāmavaraṁ datvā jeṭṭhaputtaṁ kumāraṁ sādhukaṁ rajje samanusāsitvā imasmiṁyeva maghadevaambavane kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbaji. I tako, pošto je poklonio najbolji grad svome berberinu i potom princa, svog najstarijeg sina, pažljivo uputio u pravila vladanja, upravo u ovom Makhādeva gaju obrijao je kosu i bradu, ogrnuo žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike.
So mettāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā vihāsi, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ; iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā vihāsi. Živeo je prožimajući jednu stranu sveta umom ispunjenim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu stranu sveta; iznad, ispod i svuda unaokolo, prema svima, kao i prema sebi samom. Živeo je prožimajući čitav svet umom ispunjenim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i mržnje.
Karuṇāsahagatena cetasā … Živeo je prožimajući čitav svet umom ispunjenim saosećanjem…
muditāsahagatena cetasā … umom ispunjenim radošću zbog sreće drugih…
upekkhāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā vihāsi, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ; iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā vihāsi. umom ispunjenim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu stranu sveta; iznad, ispod i svuda unaokolo, prema svima, kao i prema sebi samom. Živeo je prožimajući čitav svet umom ispunjenim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i mržnje.
Rājā kho panānanda, maghadevo caturāsītivassasahassāni kumārakīḷitaṁ kīḷi, caturāsītivassasahassāni oparajjaṁ kāresi, caturāsītivassasahassāni rajjaṁ kāresi, caturāsītivassasahassāni imasmiṁyeva maghadevaambavane agārasmā anagāriyaṁ pabbajito brahmacariyamacari. Osamdeset četiri hiljade godina kralj Makhādeva igrao se dečijih igara; osamdeset četiri hiljade godina bio je prestolonaslednik; osamdeset četiri hiljade godina vladao je kraljevstvom, osamdeset četiri hiljade godina upravo u ovom Makhādeva gaju živeo je kao asketa, pošto je obrijao kosu i bradu, ogrnuo žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike.
So cattāro brahmavihāre bhāvetvā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā brahmalokūpago ahosi. A kad je u sebi razvio četiri uzvišena boravišta, posle raspada tela, posle smrti preporodio se u svetu Brahme.
Atha kho rañño, ānanda, maghadevassa putto bahūnaṁ vassānaṁ bahūnaṁ vassasatānaṁ bahūnaṁ vassasahassānaṁ accayena kappakaṁ āmantesi: A posle mnogo godina, mnogo stotina godina, mnogo hiljada godina, sin kralja Makhādeve ovako se obrati svome berberinu:
‘yadā me, samma kappaka, passeyyāsi sirasmiṁ palitāni jātāni, atha kho āroceyyāsī’ti. ’Dobri berberine, kada vidiš da mi rastu sede vlasi, reci mi to.’
‘Evaṁ, devā’ti kho, ānanda, kappako rañño maghadevassa puttassa paccassosi. ’Da, gospodaru’, odgovori ovaj.
Addasā kho, ānanda, kappako bahūnaṁ vassānaṁ bahūnaṁ vassasatānaṁ bahūnaṁ vassasahassānaṁ accayena rañño maghadevassa puttassa sirasmiṁ palitāni jātāni.
Disvāna rañño maghadevassa puttaṁ etadavoca:
‘pātubhūtā kho devassa devadūtā;
dissanti sirasmiṁ palitāni jātānī’ti.
‘Tena hi, samma kappaka, tāni palitāni sādhukaṁ saṇḍāsena uddharitvā mama añjalismiṁ patiṭṭhāpehī’ti.
‘Evaṁ, devā’ti kho, ānanda, kappako rañño maghadevassa puttassa paṭissutvā tāni palitāni sādhukaṁ saṇḍāsena uddharitvā rañño maghadevassa puttassa añjalismiṁ patiṭṭhāpesi.
Atha kho, ānanda, rañño maghadevassa putto kappakassa gāmavaraṁ datvā jeṭṭhaputtaṁ kumāraṁ āmantāpetvā etadavoca:
‘pātubhūtā kho me, tāta kumāra, devadūtā;
dissanti sirasmiṁ palitāni jātāni;
bhuttā kho pana me mānusakā kāmā;
samayo dibbe kāme pariyesituṁ.
Ehi tvaṁ, tāta kumāra, imaṁ rajjaṁ paṭipajja.
Ahaṁ pana kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajissāmi.
Tena hi, tāta kumāra, yadā tvampi passeyyāsi sirasmiṁ palitāni jātāni, atha kappakassa gāmavaraṁ datvā jeṭṭhaputtaṁ kumāraṁ sādhukaṁ rajje samanusāsitvā kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyāsi.
Yena me idaṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ anuppavatteyyāsi, mā kho me tvaṁ antimapuriso ahosi.
Yasmiṁ kho, tāta kumāra, purisayuge vattamāne evarūpassa kalyāṇassa vattassa samucchedo hoti so tesaṁ antimapuriso hoti.
Taṁ tāhaṁ, tāta kumāra, evaṁ vadāmi—
yena me idaṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ anuppavatteyyāsi, mā kho me tvaṁ antimapuriso ahosī’ti.
Atha kho, ānanda, rañño maghadevassa putto kappakassa gāmavaraṁ datvā jeṭṭhaputtaṁ kumāraṁ sādhukaṁ rajje samanusāsitvā imasmiṁyeva maghadevaambavane kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbaji.
So mettāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā vihāsi, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ; iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā vihāsi.
Karuṇāsahagatena cetasā …
muditāsahagatena cetasā …
upekkhāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā vihāsi, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ; iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā vihāsi.
Rañño kho panānanda, maghadevassa putto caturāsītivassasahassāni kumārakīḷitaṁ kīḷi, caturāsītivassasahassāni oparajjaṁ kāresi, caturāsītivassasahassāni rajjaṁ kāresi, caturāsītivassasahassāni imasmiṁyeva maghadevaambavane agārasmā anagāriyaṁ pabbajito brahmacariyamacari.
So cattāro brahmavihāre bhāvetvā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā brahmalokūpago ahosi. A kad je u sebi razvio četiri uzvišena boravišta, posle raspada tela, posle smrti preporodio se u svetu Brahme.
Rañño kho panānanda, maghadevassa puttapaputtakā tassa paramparā caturāsītirājasahassāni imasmiṁyeva maghadevaambavane kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajiṁsu. Potomci sina kralja Makhādeve, njih osamdeset četiri hiljade u nizu, pošto bi obrijali kosu i bradu, ogrnuli žuti ogrtač, napuštali domaćinski život, odlazili bi u beskućnike upravo u ovom Makhādeva gaju.
Te mettāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā vihariṁsu, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ; iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā vihariṁsu. Živeli su prožimajući jednu stranu sveta umom ispunjenim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu stranu sveta; iznad, ispod i svuda unaokolo, prema svima, kao i prema sebi samom. Živeli su prožimajući čitav svet umom ispunjenim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i mržnje.
Karuṇāsahagatena cetasā … Živeli su prožimajući čitav svet umom ispunjenim saosećanjem…
muditāsahagatena cetasā … umom ispunjenim radošću zbog sreće drugih…
upekkhāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā vihariṁsu, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ; iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā vihariṁsu. umom ispunjenim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu stranu sveta; iznad, ispod i svuda unaokolo, prema svima, kao i prema sebi samom. Živeli su prožimajući čitav svet umom ispunjenim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i mržnje.
Caturāsītivassasahassāni kumārakīḷitaṁ kīḷiṁsu, caturāsītivassasahassāni oparajjaṁ kāresuṁ, caturāsītivassasahassāni rajjaṁ kāresuṁ, caturāsītivassasahassāni imasmiṁyeva maghadevaambavane agārasmā anagāriyaṁ pabbajitā brahmacariyamacariṁsu. Osamdeset četiri hiljade godina igrali su se dečjih igara; osamdeset četiri hiljade godina bili prestolonaslednici; osamdeset četiri hiljade godina vladali kraljevstvom, osamdeset četiri hiljade godina upravo u ovom Makhādeva gaju živeli kao askete, pošto su obrijali kosu i bradu, ogrnuli žuti ogrtač, napustili domaćinski život, te otišli u beskućnike.
Te cattāro brahmavihāre bhāvetvā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā brahmalokūpagā ahesuṁ. A kad su u sebi razvili četiri uzvišena boravišta, posle raspada tela, posle smrti preporodili su se u svetu Brahme.
Nimi tesaṁ rājā pacchimako ahosi dhammiko dhammarājā dhamme ṭhito mahārājā; Nimi je bio poslednji među tim kraljevima. Bio je pravedan kralj, vladao u skladu sa Dhammom, veliki kralj učvršćen u Dhammi.
dhammaṁ carati brāhmaṇagahapatikesu negamesu ceva jānapadesu ca; Rukovodio se Dhammom kada je bio među brahmanima i kućedomaćinima, među stanovnicima grada i sela,
uposathañca upavasati cātuddasiṁ pañcadasiṁ aṭṭhamiñca pakkhassa. a poštovao je i uposatha dane, četrnaesti, petnaesti i osmi unutar dve sedmice.
Bhūtapubbaṁ, ānanda, devānaṁ tāvatiṁsānaṁ sudhammāyaṁ sabhāyaṁ sannisinnānaṁ sannipatitānaṁ ayamantarākathā udapādi: Jednom, Ānanda, kada su se božanstva neba trideset trojice okupila i sedela u Sudhamma dvorani, ovakav se poveo razgovor među njima:
‘lābhā vata, bho, videhānaṁ, suladdhaṁ vata, bho, videhānaṁ, ’Dobitak je, gospodo, za Videha narod, veliki je dobitak za Videha narod
yesaṁ nimi rājā dhammiko dhammarājā dhamme ṭhito mahārājā; što je njihov kralj Nimi pravedan kralj, vlada u skladu sa Dhammom, veliki kralj učvršćen u Dhammi.
dhammaṁ carati brāhmaṇagahapatikesu negamesu ceva jānapadesu ca; Rukovodi se Dhammom kada je među brahmanima i kućedomaćinima, među stanovnicima i grada i sela,
uposathañca upavasati cātuddasiṁ pañcadasiṁ aṭṭhamiñca pakkhassā’ti. a poštuje i uposatha dane, četrnaesti, petnaesti i osmi unutar dve sedmice.’
Atha kho, ānanda, sakko devānamindo deve tāvatiṁse āmantesi: Na to, Sakka, vladar bogova, ovako reče božanstvima neba trideset trojice:
‘iccheyyātha no tumhe, mārisā, nimiṁ rājānaṁ daṭṭhun’ti? ’Draga gospodo, želite li da vidite kralja Nimija?’
‘Icchāma mayaṁ, mārisa, nimiṁ rājānaṁ daṭṭhun’ti. ’Dragi gospodine, želimo da vidimo kralja Nimija.’
Tena kho pana, ānanda, samayena nimi rājā tadahuposathe pannarase sīsaṁnhāto uposathiko uparipāsādavaragato nisinno hoti. U to vreme, pošto je bio Uposatha praznik, kralj Nimi se umio i popeo u odaje gornje palate, gde je provodio Uposatha dan.
Atha kho, ānanda, sakko devānamindo—seyyathāpi nāma balavā puriso samiñjitaṁ vā bāhaṁ pasāreyya, pasāritaṁ vā bāhaṁ samiñjeyya; evameva—devesu tāvatiṁsesu antarahito nimissa rañño pamukhe pāturahosi. I hitro, kao kad bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, Sakka, vladar bogova, nestade među božanstvima neba trideset trojice i pojavi se pred kraljem Nimijem.
Atha kho, ānanda, sakko devānamindo nimiṁ rājānaṁ etadavoca: Zatim reče:
‘lābhā te, mahārāja, suladdhaṁ te, mahārāja. ’Dobitak je za tebe, veliki kralju, veliki je to dobitak za tebe, veliki kralju.
Devā, mahārāja, tāvatiṁsā sudhammāyaṁ sabhāyaṁ kittayamānarūpā sannisinnā: Kada su se božanstva neba trideset trojice okupila i sedela u Sudhamma dvorani, ovako se poveo razgovor među njima:
“lābhā vata, bho, videhānaṁ, suladdhaṁ vata, bho, videhānaṁ,
yesaṁ nimi rājā dhammiko dhammarājā dhamme ṭhito mahārājā;
dhammaṁ carati brāhmaṇagahapatikesu negamesu ceva jānapadesu ca;
uposathañca upavasati cātuddasiṁ pañcadasiṁ aṭṭhamiñca pakkhassā”ti.
Devā te, mahārāja, tāvatiṁsā dassanakāmā. Božanstva žele da te vide.
Tassa te ahaṁ, mahārāja, sahassayuttaṁ ājaññarathaṁ pahiṇissāmi; Poslaću po tebe, veliki kralju, kočiju u koju je upregnuto hiljadu čistokrvnih grla.
abhiruheyyāsi, mahārāja, dibbaṁ yānaṁ avikampamāno’ti. Veliki kralju, popni se na tu kočiju bez oklevanja!’
Adhivāsesi kho, ānanda, nimi rājā tuṇhībhāvena. Kralj Nimi ćutke prihvati ovaj poziv.
Atha kho, ānanda, sakko devānamindo nimissa rañño adhivāsanaṁ viditvā—seyyathāpi nāma balavā puriso samiñjitaṁ vā bāhaṁ pasāreyya, pasāritaṁ vā bāhaṁ samiñjeyya; evameva—nimissa rañño pamukhe antarahito devesu tāvatiṁsesu pāturahosi. Hitro, kao kad bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, Sakka, vladar bogova, nestade pred kraljem Nimijem i pojavi se među božanstvima neba trideset trojice.
Atha kho, ānanda, sakko devānamindo mātaliṁ saṅgāhakaṁ āmantesi: Zatim Sakka, vladar bogova, reče vozaru Mātaliju:
‘ehi tvaṁ, samma mātali, sahassayuttaṁ ājaññarathaṁ yojetvā nimiṁ rājānaṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadehi—’Hajde, dobri Mātali, pripremi kočije, upregni hiljadu čistokrvnih grla i pođi do kralja Nimija, te mu reci:
ayaṁ te, mahārāja, sahassayutto ājaññaratho sakkena devānamindena pesito; „Veliki kralju, ovu kočiju upregnutu sa hiljadu čistokrvnih grla poslao vam je Sakka, vladar bogova.
abhiruheyyāsi, mahārāja, dibbaṁ yānaṁ avikampamāno’ti. Veliki kralju, popnite se na božansku kočiju bez oklevanja!“’
‘Evaṁ, bhaddantavā’ti kho, ānanda, mātali saṅgāhako sakkassa devānamindassa paṭissutvā sahassayuttaṁ ājaññarathaṁ yojetvā nimiṁ rājānaṁ upasaṅkamitvā etadavoca: „’Neka vaše reči budu svetinja’, odgovori vozar Mātali. Pošto je pripremio kočije i upregao hiljadu čistokrvnih grla, otide do kralja Nimija i reče:
‘ayaṁ te, mahārāja, sahassayutto ājaññaratho sakkena devānamindena pesito; ’Veliki kralju, ovu kočiju upregnutu sa hiljadu čistokrvnih grla poslao vam je Sakka, vladar bogova.
abhiruha, mahārāja, dibbaṁ yānaṁ avikampamāno. Veliki kralju, popnite se na božansku kočiju bez oklevanja.
Api ca, mahārāja, katamena taṁ nemi, yena vā pāpakammā pāpakānaṁ kammānaṁ vipākaṁ paṭisaṁvedenti, yena vā kalyāṇakammā kalyāṇakammānaṁ vipākaṁ paṭisaṁvedentī’ti? Ali, veliki kralju, kojim bi putem trebalo da vas vozim: onim na kojem počinitelji loših dela doživljavaju posledice takvih dela ili putem na kojem dobročinitelji doživljavaju plodove svojih dobrih dela?’
‘Ubhayeneva maṁ, mātali, nehī’ti. ’Vozi me obema putevima, Mātali.’
Sampavesesi kho, ānanda, mātali, saṅgāhako nimiṁ rājānaṁ sudhammaṁ sabhaṁ. I Mātali doveze kralja Nimija u Sudhamma dvoranu.
Addasā kho, ānanda, sakko devānamindo nimiṁ rājānaṁ dūratova āgacchantaṁ. A Sakka, vladar bogova, ugleda ga još izdaleka,
Disvāna nimiṁ rājānaṁ etadavoca: pa mu reče:
‘ehi kho, mahārāja. ’Dođi, veliki kralju!
Svāgataṁ, mahārāja. Dobro nam došao, veliki kralju!
Devā te dassanakāmā, mahārāja, tāvatiṁsā sudhammāyaṁ sabhāyaṁ kittayamānarūpā sannisinnā: Božanstva neba trideset trojice, okupivši se u Sudhamma dvorani, ovako rekoše:
“lābhā vata, bho, videhānaṁ, suladdhaṁ vata, bho, videhānaṁ,
yesaṁ nimi rājā dhammiko dhammarājā dhamme ṭhito mahārājā;
dhammaṁ carati brāhmaṇagahapatikesu negamesu ceva jānapadesu ca;
uposathañca upavasati cātuddasiṁ pañcadasiṁ aṭṭhamiñca pakkhassā”ti.
Devā te, mahārāja, tāvatiṁsā dassanakāmā. Veliki kralju, božanstva neba trideset trojice žele da te vide.
Abhirama, mahārāja, devesu devānubhāvenā’ti. Veliki kralju, uživaj u božanskoj moći među božanstvima!’
‘Alaṁ, mārisa, tattheva maṁ mithilaṁ paṭinetu. „Dovoljno je, dobri gospodine. Neka me vozar odveze natrag u Mithilu.
Tathāhaṁ dhammaṁ carissāmi brāhmaṇagahapatikesu negamesu ceva jānapadesu ca; Tamo ću da se rukovodim Dhammom kada sam među brahmanima i kućedomaćinima, među stanovnicima i grada i sela,
uposathañca upavasāmi cātuddasiṁ pañcadasiṁ aṭṭhamiñca pakkhassā’ti. a poštovaću i uposatha dane, četrnaesti, petnaesti i osmi unutar dve sedmice.’
Atha kho, ānanda, sakko devānamindo mātaliṁ saṅgāhakaṁ āmantesi: Na to Sakka, vladar bogova, reče vozaru Mātaliju:
‘ehi tvaṁ, samma mātali, sahassayuttaṁ ājaññarathaṁ yojetvā nimiṁ rājānaṁ tattheva mithilaṁ paṭinehī’ti. ’Hajde, dobri Mātali, pripremi kočije, upregni hiljadu čistokrvnih grla i odvezi kralja Nimija natrag u Mithilu.’
‘Evaṁ, bhaddantavā’ti kho, ānanda, mātali saṅgāhako sakkassa devānamindassa paṭissutvā sahassayuttaṁ ājaññarathaṁ yojetvā nimiṁ rājānaṁ tattheva mithilaṁ paṭinesi. „Neka vaše reči budu svetinja“, odgovori vozar Mātali. Pošto je pripremio kočije i upregao hiljadu čistokrvnih grla, odveze on kralja Nimija natrag u Mithilu.
Tatra sudaṁ, ānanda, nimi rājā dhammaṁ carati brāhmaṇagahapatikesu negamesu ceva jānapadesu ca, uposathañca upavasati cātuddasiṁ pañcadasiṁ aṭṭhamiñca pakkhassāti. A tamo, zaista, kralj Nimi se rukovodio Dhammom kada je bio među brahmanima i kućedomaćinima, među stanovnicima i grada i sela, poštovao i uposatha dane, četrnaesti, petnaesti i osmi unutar dve sedmice.
Atha kho, ānanda, nimi rājā bahūnaṁ vassānaṁ bahūnaṁ vassasatānaṁ bahūnaṁ vassasahassānaṁ accayena kappakaṁ āmantesi: Kad je prošlo mnogo godina, mnogo stotina godina, mnogo hiljada godina, kralj Nimi se obrati svom berberinu ovako:
‘yadā me, samma kappaka, passeyyāsi sirasmiṁ palitāni jātāni, atha me āroceyyāsī’ti. ’Dobri berberine, kada vidiš da mi rastu sede vlasi, reci mi to.’
‘Evaṁ, devā’ti kho, ānanda, kappako nimissa rañño paccassosi. ’Da, gospodaru’, odgovori ovaj.
Addasā kho, ānanda, kappako bahūnaṁ vassānaṁ bahūnaṁ vassasatānaṁ bahūnaṁ vassasahassānaṁ accayena nimissa rañño sirasmiṁ palitāni jātāni.
Disvāna nimiṁ rājānaṁ etadavoca:
‘pātubhūtā kho devassa devadūtā;
dissanti sirasmiṁ palitāni jātānī’ti.
‘Tena hi, samma kappaka, tāni palitāni sādhukaṁ saṇḍāsena uddharitvā mama añjalismiṁ patiṭṭhāpehī’ti.
‘Evaṁ, devā’ti kho, ānanda, kappako nimissa rañño paṭissutvā tāni palitāni sādhukaṁ saṇḍāsena uddharitvā nimissa rañño añjalismiṁ patiṭṭhāpesi.
Atha kho, ānanda, nimi rājā kappakassa gāmavaraṁ datvā jeṭṭhaputtaṁ kumāraṁ āmantāpetvā etadavoca:
‘pātubhūtā kho me, tāta kumāra, devadūtā;
dissanti sirasmiṁ palitāni jātāni;
bhuttā kho pana me mānusakā kāmā;
samayo dibbe kāme pariyesituṁ.
Ehi tvaṁ, tāta kumāra, imaṁ rajjaṁ paṭipajja.
Ahaṁ pana kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajissāmi.
Tena hi, tāta kumāra, yadā tvampi passeyyāsi sirasmiṁ palitāni jātāni, atha kappakassa gāmavaraṁ datvā jeṭṭhaputtaṁ kumāraṁ sādhukaṁ rajje samanusāsitvā kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyāsi.
Yena me idaṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ anuppavatteyyāsi, mā kho me tvaṁ antimapuriso ahosi.
Yasmiṁ kho, tāta kumāra, purisayuge vattamāne evarūpassa kalyāṇassa vattassa samucchedo hoti so tesaṁ antimapuriso hoti.
Taṁ tāhaṁ, tāta kumāra, evaṁ vadāmi:
“yena me idaṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ anuppavatteyyāsi, mā kho me tvaṁ antimapuriso ahosī”’ti.
Atha kho, ānanda, nimi rājā kappakassa gāmavaraṁ datvā jeṭṭhaputtaṁ kumāraṁ sādhukaṁ rajje samanusāsitvā imasmiṁyeva maghadevaambavane kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbaji.
So mettāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā vihāsi, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ; iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā vihāsi.
Karuṇāsahagatena cetasā …
muditāsahagatena cetasā …
upekkhāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā vihāsi, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ; iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā vihāsi.
Nimi kho panānanda, rājā caturāsītivassasahassāni kumārakīḷitaṁ kīḷi, caturāsītivassasahassāni oparajjaṁ kāresi, caturāsītivassasahassāni rajjaṁ kāresi, caturāsītivassasahassāni imasmiṁyeva maghadevaambavane agārasmā anagāriyaṁ pabbajito brahmacariyamacari.
So cattāro brahmavihāre bhāvetvā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā brahmalokūpago ahosi. A kad je razvio četiri uzvišena boravišta, posle propasti tela, posle smrti ponovo se rodio u svetu Brahme.
Nimissa kho panānanda, rañño kaḷārajanako nāma putto ahosi. Onda je kralj Nimi dobio sina po imenu Kaḷārađanaka.
Na so agārasmā anagāriyaṁ pabbaji. I on nije napustio dom i otišao u beskućnike.
So taṁ kalyāṇaṁ vattaṁ samucchindi. Prekinuo je dobru praksu.
So tesaṁ antimapuriso ahosi. Bio je poslednji čovek.
Siyā kho pana te, ānanda, evamassa: Ti, Ānanda, možda misliš: ’Sigurno je tom prilikom neko drugi bio kralj Makhādeva.’
‘añño nūna tena samayena rājā maghadevo ahosi, yena taṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihitan’ti. ’Sigurno je tom prilikom neko drugi bio kralj Makhādeva, onaj koji je ustanovio tu dobru praksu.’
Na kho panetaṁ, ānanda, evaṁ daṭṭhabbaṁ. Ali, nemoj tako misliti.
Ahaṁ tena samayena rājā maghadevo ahosiṁ. Ja sam bio kralj Makhādeva.
Ahaṁ taṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihiniṁ, mayā taṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ; Ustanovih dobru praksu i kasnije generacije su nastavile tu dobru praksu.
pacchimā janatā anuppavattesi. I kasnije generacije su nastavile tu dobru praksu.
Taṁ kho panānanda, kalyāṇaṁ vattaṁ na nibbidāya na virāgāya na nirodhāya na upasamāya na abhiññāya na sambodhāya na nibbānāya saṁvattati, yāvadeva brahmalokūpapattiyā. Ali ta vrsta prakse ne vodi otrežnjenju, hlađenja strasti, prestanku, miru, neposrednom znanju, probuđenju, već samo preporađanju u svetu Brahme.
Idaṁ kho panānanda, etarahi mayā kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṁvattati. No, postoji ona vrsta dobre prakse koju ustanovih i koja vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.
Katamañcānanda, etarahi mayā kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṁvattati? A koja je to dobra praksa?
Ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, seyyathidaṁ—To je ovaj plemeniti osmostruki put; dakle,
sammādiṭṭhi, sammāsaṅkappo, sammāvācā, sammākammanto, sammāājīvo, sammāvāyāmo, sammāsati, sammāsamādhi. ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
Idaṁ kho, ānanda, etarahi mayā kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṁvattati. To je dobra praksa koju ustanovih i koja vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.
Taṁ vo ahaṁ, ānanda, evaṁ vadāmi: Ānanda, kažem ti:
‘yena me idaṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ anuppavatteyyātha, mā kho me tumhe antimapurisā ahuvattha’. ’Nastavi tu dobru praksu koju ustanovih i nemoj biti poslednji čovek.’
Yasmiṁ kho, ānanda, purisayuge vattamāne evarūpassa kalyāṇassa vattassa samucchedo hoti so tesaṁ antimapuriso hoti. Ānanda, kada postoje dva živa čoveka, onaj pod kojim se dogodi prekid te dobre prakse–on je poslednji čovek među njima.
Taṁ vo ahaṁ, ānanda, evaṁ vadāmi: Zato, Ānanda, kažem ti:
‘yena me idaṁ kalyāṇaṁ vattaṁ nihitaṁ anuppavatteyyātha, mā kho me tumhe antimapurisā ahuvatthā’”ti. ’Nastavi tu dobru praksu koju ustanovih i ne budi poslednji čovek.“’
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamano āyasmā ānando bhagavato bhāsitaṁ abhinandīti. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Maghadevasuttaṁ niṭṭhitaṁ tatiyaṁ.