Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 82 Budini govori srednje dužine 82
Raṭṭhapālasutta O Raṭṭhapāli
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā kurūsu cārikaṁ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ yena thullakoṭṭhikaṁ nāma kurūnaṁ nigamo tadavasari. Jednom je Blaženi, praćen velikom grupom monaha, lutao zemljom plemena Kuru. Na kraju je stigao do grada po imenu Thullakoṭṭhita.
Assosuṁ kho thullakoṭṭhikā brāhmaṇagahapatikā: A brahmani kućedomaćini iz Thullakoṭṭhite dočuše:
“samaṇo khalu, bho, gotamo sakyaputto sakyakulā pabbajito kurūsu cārikaṁ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ thullakoṭṭhikaṁ anuppatto. „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutajući zemljom plemena Kuru, praćen velikom grupom monaha, stigao je u Thullakoṭṭhitu.
Taṁ kho pana bhavantaṁ gotamaṁ evaṁ kalyāṇo kittisaddo abbhuggato: Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami:
‘itipi so bhagavā arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho bhagavā’ti. „Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.
So imaṁ lokaṁ sadevakaṁ samārakaṁ sabrahmakaṁ sassamaṇabrāhmaṇiṁ pajaṁ sadevamanussaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa pokolenjem isposnika i brahmana, plemenitih i običnih ljudi.
So dhammaṁ deseti ādikalyāṇaṁ majjhekalyāṇaṁ pariyosānakalyāṇaṁ sātthaṁ sabyañjanaṁ, kevalaparipuṇṇaṁ parisuddhaṁ brahmacariyaṁ pakāseti. U skladu sa njegovom formom i suštinom, on propoveda ovo učenje divno na početku, divno u sredini, divno na kraju. On je oličenje svetačkog života, tako celovitog i pročišćenog.“
Sādhu kho pana tathārūpānaṁ arahataṁ dassanaṁ hotī”ti. Istinska je dobrobit videti takvo usavršeno biće.“
Atha kho thullakoṭṭhikā brāhmaṇagahapatikā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā appekacce bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu; appekacce bhagavatā saddhiṁ sammodiṁsu, sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁsu; appekacce yena bhagavā tenañjaliṁ paṇāmetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu; appekacce bhagavato santike nāmagottaṁ sāvetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu; appekacce tuṇhībhūtā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Onda brahmani kućedomaćini iz Thullakoṭṭhite odoše do Blaženoga. Neki se pokloniše Blaženome i sedoše sa strane; drugi se pozdraviše s Blaženim, pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane; treći, u znak poštovanja, sklopiše ruke u pravcu Blaženoga i sedoše sa strane; neki u prisustvu Blaženoga rekoše svoje ime i klan i sedoše sa strane; neki ćutke sedoše sa strane.
Ekamantaṁ nisinne kho thullakoṭṭhike brāhmaṇagahapatike bhagavā dhammiyā kathāya sandassesi samādapesi samuttejesi sampahaṁsesi. Kad su tako seli, Blaženi ih uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri svojim govorom o Dhammi.
Tena kho pana samayena raṭṭhapālo nāma kulaputto tasmiṁyeva thullakoṭṭhike aggakulassa putto tissaṁ parisāyaṁ nisinno hoti. A među prisutnima bi i Raṭṭhapāla, sin jednog od najuglednijih građana Thullakoṭṭhite.
Atha kho raṭṭhapālassa kulaputtassa etadahosi: I njemu se javi misao:
“yathā yathā khvāhaṁ bhagavatā dhammaṁ desitaṁ ājānāmi, nayidaṁ sukaraṁ agāraṁ ajjhāvasatā ekantaparipuṇṇaṁ ekantaparisuddhaṁ saṅkhalikhitaṁ brahmacariyaṁ carituṁ. „Koliko ja razumem Dhammu kojoj podučava Blaženi, nije lako živeti kod kuće i praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki.
Yannūnāhaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyan”ti. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?“
Atha kho thullakoṭṭhikā brāhmaṇagahapatikā bhagavatā dhammiyā kathāya sandassitā samādapitā samuttejitā sampahaṁsitā bhagavato bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā uṭṭhāyāsanā bhagavantaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā pakkamiṁsu. Kad je Blaženi svojim govorom o Dhammi uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio brahmane kućedomaćine iz Thullakoṭṭhite, oni se zadovoljiše i obradovaše njegovim rečima. Potom ustadoše sa svog mesta, poklone se Blaženom te pazeći da im on ostane sa desne strane, otidoše.
Atha kho raṭṭhapālo kulaputto acirapakkantesu thullakoṭṭhikesu brāhmaṇagahapatikesu yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho raṭṭhapālo kulaputto bhagavantaṁ etadavoca: Ubrzo zatim, Raṭṭhapāla priđe Blaženom, pokloni mu se, sede sa strane i reče:
“yathā yathāhaṁ, bhante, bhagavatā dhammaṁ desitaṁ ājānāmi, nayidaṁ sukaraṁ agāraṁ ajjhāvasatā ekantaparipuṇṇaṁ ekantaparisuddhaṁ saṅkhalikhitaṁ brahmacariyaṁ carituṁ. „Koliko ja razumem Dhammu kojoj podučava Blaženi, nije lako živeti kod kuće i praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki.
Icchāmahaṁ, bhante, kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajituṁ. Poštovani gospodine, želeo bih da obrijem kosu i bradu, obučem žuti ogrtač, napustim domaćinski život, te odem u beskućnike.
Labheyyāhaṁ, bhante, bhagavato santike pabbajjaṁ, labheyyaṁ upasampadaṁ.
Pabbājetu maṁ bhagavā”ti. Želeo bih da se pridružim beskućnicima pod vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje.“
“Anuññātosi pana tvaṁ, raṭṭhapāla, mātāpitūhi agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti? „Imaš li dopuštenje svojih roditelja, Raṭṭhapāla, da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike?“
“Na khohaṁ, bhante, anuññāto mātāpitūhi agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti. „Ne, nemam dopuštenje svojih roditelja.“
“Na kho, raṭṭhapāla, tathāgatā ananuññātaṁ mātāpitūhi puttaṁ pabbājentī”ti. „Raṭṭhapāla, Tathāgate ne primaju u red beskućnika nikoga ko nema dopuštenje svojih roditelja.“
“Svāhaṁ, bhante, tathā karissāmi yathā maṁ mātāpitaro anujānissanti agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti. „Poštovani, postaraću se da mi roditelji dopuste da napustim domaćinski život i odem u beskućnike.“
Atha kho raṭṭhapālo kulaputto uṭṭhāyāsanā bhagavantaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā yena mātāpitaro tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā mātāpitaro etadavoca: Potom Raṭṭhapāla ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženom te pazeći da mu on ostane sa desne strane, otide. Otišao je roditeljima i rekao:
“ammatātā, yathā yathāhaṁ bhagavatā dhammaṁ desitaṁ ājānāmi, nayidaṁ sukaraṁ agāraṁ ajjhāvasatā ekantaparipuṇṇaṁ ekantaparisuddhaṁ saṅkhalikhitaṁ brahmacariyaṁ carituṁ. „Majko i oče, koliko ja razumem Dhammu kojoj podučava Blaženi, nije lako živeti kod kuće i praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki.
Icchāmahaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajituṁ. Želim da obrijem kosu i bradu, obučem žuti ogrtač, napustim domaćinski život, te odem u beskućnike.
Anujānātha maṁ agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti. Molim vas za dopuštenje da napustim domaćinski život i odem u beskućnike.“
Evaṁ vutte, raṭṭhapālassa kulaputtassa mātāpitaro raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ etadavocuṁ: Kad je ovo izgovorio, njegovi roditelji uzvratiše:
“tvaṁ khosi, tāta raṭṭhapāla, amhākaṁ ekaputtako piyo manāpo sukhedhito sukhaparibhato. „Dragi Raṭṭhapāla, ti si naš sin jedinac, drag i voljen.
Na tvaṁ, tāta raṭṭhapāla, kassaci dukkhassa jānāsi. Podizali smo te u komforu, odrastao si u komforu; ne znaš ništa o patnji, dragi Raṭṭhapāla.
(…) Maraṇenapi te mayaṁ akāmakā vinā bhavissāma. Čak i da te smrt uzme, ne bismo se pomirili da te izgubimo, pa kako da ti damo dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?“
Kiṁ pana mayaṁ taṁ jīvantaṁ anujānissāma agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti?
Dutiyampi kho raṭṭhapālo kulaputto …pe… I drugi put…
tatiyampi kho raṭṭhapālo kulaputto mātāpitaro etadavoca: I treći put Raṭṭhapāla reče roditeljima:
“ammatātā, yathā yathāhaṁ bhagavatā dhammaṁ desitaṁ ājānāmi, nayidaṁ sukaraṁ agāraṁ ajjhāvasatā ekantaparipuṇṇaṁ ekantaparisuddhaṁ saṅkhalikhitaṁ brahmacariyaṁ carituṁ.
Icchāmahaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajituṁ.
Anujānātha maṁ agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti. „Majko i oče… molim vas za dopuštenje da napustim domaćinski život i odem u beskućnike.“
Tatiyampi kho raṭṭhapālassa kulaputtassa mātāpitaro raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ etadavocuṁ: I treći put roditelji mu uzvratiše:
“tvaṁ khosi, tāta raṭṭhapāla, amhākaṁ ekaputtako piyo manāpo sukhedhito sukhaparibhato.
Na tvaṁ, tāta raṭṭhapāla, kassaci dukkhassa jānāsi.
Maraṇenapi te mayaṁ akāmakā vinā bhavissāma.
Kiṁ pana mayaṁ taṁ jīvantaṁ anujānissāma agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti? „Dragi Raṭṭhapāla… kako da ti damo dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?“
Atha kho raṭṭhapālo kulaputto: Kako nije dobio dopuštenje roditelja da napusti domaćinski život, Raṭṭhapāla na tom mestu leže na goli pod, s rečima:
“na maṁ mātāpitaro anujānanti agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti tattheva anantarahitāya bhūmiyā nipajji:
“idheva me maraṇaṁ bhavissati pabbajjā vā”ti. „Na ovom mestu ću ili umreti ili ću ostaviti za sobom domaćinski život.“
Atha kho raṭṭhapālo kulaputto ekampi bhattaṁ na bhuñji, dvepi bhattāni na bhuñji, tīṇipi bhattāni na bhuñji, cattāripi bhattāni na bhuñji, pañcapi bhattāni na bhuñji, chapi bhattāni na bhuñji, sattapi bhattāni na bhuñji.
Atha kho raṭṭhapālassa kulaputtassa mātāpitaro raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ etadavocuṁ: Na to Raṭṭhapālini roditelji odgovoriše:
“tvaṁ khosi, tāta raṭṭhapāla, amhākaṁ ekaputtako piyo manāpo sukhedhito sukhaparibhato. „Dragi Raṭṭhapāla, ti si naš sin jedinac, drag i voljen. Podizali smo te u komforu, odrastao si u komforu; ne znaš ništa o patnji, dragi Raṭṭhapāla.
Na tvaṁ, tāta raṭṭhapāla, kassaci, dukkhassa jānāsi.
Maraṇenapi te mayaṁ akāmakā vinā bhavissāma. Čak i da te smrt uzme, ne bismo se pomirili da te izgubimo, pa kako da ti damo dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?
Kiṁ pana mayaṁ taṁ jīvantaṁ anujānissāma agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya.
Uṭṭhehi, tāta raṭṭhapāla, bhuñja ca piva ca paricārehi ca; Ustani, dragi Raṭṭhapāla, jedi, pij i zabavljaj se.
bhuñjanto pivanto paricārento kāme paribhuñjanto puññāni karonto abhiramassu. I dok jedeš, piješ i zabavljaš se, možeš uživati u zadovoljstvima čula i sticati zasluge dobročinstvima.
Na taṁ mayaṁ anujānāma agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya. Ne dozvoljavamo ti da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike.
Maraṇenapi te mayaṁ akāmakā vinā bhavissāma.
Kiṁ pana mayaṁ taṁ jīvantaṁ anujānissāma agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti?
Evaṁ vutte, raṭṭhapālo kulaputto tuṇhī ahosi. “
Dutiyampi kho raṭṭhapālassa kulaputtassa mātāpitaro raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ etadavocuṁ …pe… Na ovo Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč. I drugi put…
dutiyampi kho raṭṭhapālo kulaputto tuṇhī ahosi.
Tatiyampi kho raṭṭhapālassa kulaputtassa mātāpitaro raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ etadavocuṁ: I treći put mu roditelji odgovoriše:
“tvaṁ khosi, tāta raṭṭhapāla, amhākaṁ ekaputtako piyo manāpo sukhedhito sukhaparibhato.
Na tvaṁ, tāta raṭṭhapāla, kassaci dukkhassa jānāsi.
Maraṇenapi te mayaṁ akāmakā vinā bhavissāma, kiṁ pana mayaṁ taṁ jīvantaṁ anujānissāma agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya.
Uṭṭhehi, tāta raṭṭhapāla, bhuñja ca piva ca paricārehi ca;
bhuñjanto pivanto paricārento kāme paribhuñjanto puññāni karonto abhiramassu.
Na taṁ mayaṁ anujānāma agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya.
Maraṇenapi te mayaṁ akāmakā vinā bhavissāma.
Kiṁ pana mayaṁ taṁ jīvantaṁ anujānissāma agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti? „Dragi Raṭṭhapāla… kako da ti damo dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?“ I treći put Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč.
Tatiyampi kho raṭṭhapālo kulaputto tuṇhī ahosi. Onda Raṭṭhapālini roditelji otidoše do njegovih prijatelja i rekoše im:
Atha kho raṭṭhapālassa kulaputtassa sahāyakā yena raṭṭhapālo kulaputto tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ etadavocuṁ:
“tvaṁ khosi, samma raṭṭhapāla, mātāpitūnaṁ ekaputtako piyo manāpo sukhedhito sukhaparibhato. „Dragi, naš Raṭṭhapāla je legao na pod, s rečima: ‚Na ovom mestu ću ili umreti ili ću ostaviti za sobom domaćinski život.“
Na tvaṁ, samma raṭṭhapāla, kassaci dukkhassa jānāsi. Idite, dragi, do našeg Raṭṭhapāle i recite mu:
Maraṇenapi te mātāpitaro akāmakā vinā bhavissanti. „Prijatelju Raṭṭhapāla, ti si sin jedinac svojih roditelja…
Kiṁ pana te taṁ jīvantaṁ anujānissanti agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya. Ustani, prijatelju Raṭṭhapāla, jedi, pij i zabavljaj se…
Uṭṭhehi, samma raṭṭhapāla, bhuñja ca piva ca paricārehi ca; pa kako da ti tvoji roditelji daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?‘“
bhuñjanto pivanto paricārento kāme paribhuñjanto puññāni karonto abhiramassu. Na to Raṭṭhapālini prijatelji odoše do njega i rekoše mu:
Na taṁ mātāpitaro anujānissanti agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya.
Maraṇenapi te mātāpitaro akāmakā vinā bhavissanti.
Kiṁ pana te taṁ jīvantaṁ anujānissanti agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti?
Evaṁ vutte, raṭṭhapālo kulaputto tuṇhī ahosi. „Prijatelju Raṭṭhapāla, ti si sin jedinac svojih roditelja, drag i voljen. Podizali su te u komforu, odrastao si u komforu; ne znaš ništa o patnji, prijatelju Raṭṭhapāla. Ustani, prijatelju Raṭṭhapāla, jedi, pij i zabavljaj se. I dok jedeš, piješ i zabavljaš se, možeš uživati u zadovoljstvima čula i sticati zasluge dobročinstvima. Roditelji ti ne dopuštaju da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike. Čak i da te smrt uzme, ne bi se pomirili da te izgube, pa kako da ti daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?“
Dutiyampi kho … Na ovo Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč. I drugi put…
tatiyampi kho raṭṭhapālassa kulaputtassa sahāyakā raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ etadavocuṁ: I treći put mu prijatelji rekoše:
“tvaṁ khosi, samma raṭṭhapāla, mātāpitūnaṁ ekaputtako piyo manāpo sukhedhito sukhaparibhato, na tvaṁ, samma raṭṭhapāla, kassaci dukkhassa jānāsi, maraṇenapi te mātāpitaro akāmakā vinā bhavissanti.
Kiṁ pana te taṁ jīvantaṁ anujānissanti agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya?
Uṭṭhehi, samma raṭṭhapāla, bhuñja ca piva ca paricārehi ca, bhuñjanto pivanto paricārento kāme paribhuñjanto puññāni karonto abhiramassu.
Na taṁ mātāpitaro anujānissanti agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya, maraṇenapi te mātāpitaro akāmakā vinā bhavissanti.
Kiṁ pana te taṁ jīvantaṁ anujānissanti agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti?
Tatiyampi kho raṭṭhapālo kulaputto tuṇhī ahosi. „Dragi Raṭṭhapāla… kako da ti daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?“ I treći put Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč.
Atha kho raṭṭhapālassa kulaputtassa sahāyakā yena raṭṭhapālassa kulaputtassa mātāpitaro tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā raṭṭhapālassa kulaputtassa mātāpitaro etadavocuṁ: Onda Raṭṭhapālini prijatelji odoše do njegovih roditelja i rekoše im:
“ammatātā, eso raṭṭhapālo kulaputto tattheva anantarahitāya bhūmiyā nipanno: „Majko i oče, Raṭṭhapāla i dalje leži na golom podu i kaže: ‚Na ovom mestu ću ili umreti ili ću ostaviti za sobom domaćinski život.“
‘idheva me maraṇaṁ bhavissati pabbajjā vā’ti. Ako mu ne date dopuštenje da napusti domaćinski život i ode u beskućnike, on će tamo i umreti.
Sace tumhe raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ nānujānissatha agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya, tattheva maraṇaṁ āgamissati. Ali ako mu date dopuštenje, videćete ga i kad ode u beskućnike.
Sace pana tumhe raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ anujānissatha agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya, pabbajitampi naṁ dakkhissatha.
Sace raṭṭhapālo kulaputto nābhiramissati agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya, kā tassa aññā gati bhavissati? Idheva paccāgamissati.
Anujānātha raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāyā”ti. A ako mu se beskućnički život ne dopadne, šta bi drugo mogao da uradi nego da se vrati ovamo?
“Anujānāma, tātā, raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya. Dajte mu dopuštenje da napusti domaćinski život i ode u beskućnike.“
Pabbajitena ca pana mātāpitaro uddassetabbā”ti. „Ako je tako, dragi naši, dajemo Raṭṭhapāli dopuštenje da napusti domaćinski život i ode u beskućnike. Ali kada postane beskućnik, mora posećivati dom svojih roditelja.“
Atha kho raṭṭhapālassa kulaputtassa sahāyakā yena raṭṭhapālo kulaputto tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā raṭṭhapālaṁ kulaputtaṁ etadavocuṁ: Raṭṭhapālini prijatelji odoše do njega i rekoše mu:
“uṭṭhehi, samma raṭṭhapāla, anuññātosi mātāpitūhi agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya. „Ustaj, prijatelju Raṭṭhapāla. Roditelji ti daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike. Ali kad postaneš beskućnik, moraš posećivati dom svojih roditelja.“
Pabbajitena ca pana te mātāpitaro uddassetabbā”ti.
Atha kho raṭṭhapālo kulaputto uṭṭhahitvā balaṁ gāhetvā yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho raṭṭhapālo kulaputto bhagavantaṁ etadavoca: Na to Raṭṭhapāla ustade i kad povrati snagu, otide do Blaženoga.
“anuññāto ahaṁ, bhante, mātāpitūhi agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya. Pošto mu se pokloni, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, imam dopuštenje svojih roditelja da napustim domaćinski život i odem u beskućnike“.
Pabbājetu maṁ bhagavā”ti. Tada Blaženi primi Raṭṭhapālu u svoj red beskućnika, on postade potpuno zaređen.
Alattha kho raṭṭhapālo kulaputto bhagavato santike pabbajjaṁ, alattha upasampadaṁ. I ne zadugo kako je Raṭṭhapāla primio potpuno zaređenje, pola meseca pošto je primio potpuno zaređenje, ostavši u Thullakoṭṭhiti koliko mu je volja, Blaženi nastavi da luta u pravcu Sāvatthīju.
Atha kho bhagavā acirūpasampanne āyasmante raṭṭhapāle aḍḍhamāsupasampanne thullakoṭṭhike yathābhirantaṁ viharitvā yena sāvatthi tena cārikaṁ pakkāmi. Idući od sela do sela, stiže na kraju do Sāvatthīja, te se smesti u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Anupubbena cārikaṁ caramāno yena sāvatthi tadavasari.
Tatra sudaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme.
Atha kho āyasmā raṭṭhapālo eko vūpakaṭṭho appamatto ātāpī pahitatto viharanto nacirasseva—yassatthāya kulaputtā sammadeva agārasmā anagāriyaṁ pabbajanti, tadanuttaraṁ—brahmacariyapariyosānaṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja vihāsi. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Raṭṭhapāla, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike.
“Khīṇā jāti, vusitaṁ brahmacariyaṁ, kataṁ karaṇīyaṁ, nāparaṁ itthattāyā”ti abbhaññāsi. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.“
Aññataro kho panāyasmā raṭṭhapālo arahataṁ ahosi. I Raṭṭhapāla postade jedan od arahanata.
Atha kho āyasmā raṭṭhapālo yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā raṭṭhapālo bhagavantaṁ etadavoca: Onda Raṭṭhapāla otide do Blaženoga pokloni mu se, sede sa strane i reče:
“icchāmahaṁ, bhante, mātāpitaro uddassetuṁ, sace maṁ bhagavā anujānātī”ti. „Poštovani gospodine, želeo bih da posetim svoje roditelje, ukoliko imam dopuštenje od Blaženoga.“
Atha kho bhagavā āyasmato raṭṭhapālassa cetasā ceto paricca manasākāsi. A Blaženi proniknu u um poštovanog Raṭṭhapāle.
Yathā bhagavā aññāsi: Kad je video da Raṭṭhapāla nije u stanju da napusti vežbanje i vrati se nižem životu, reče:
“abhabbo kho raṭṭhapālo kulaputto sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvattitun”ti, atha kho bhagavā āyasmantaṁ raṭṭhapālaṁ etadavoca: „Sada je vreme, Raṭṭhapāla, učini ono što misliš da treba.“
“yassadāni tvaṁ, raṭṭhapāla, kālaṁ maññasī”ti.
Atha kho āyasmā raṭṭhapālo uṭṭhāyāsanā bhagavantaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā senāsanaṁ saṁsāmetvā pattacīvaramādāya yena thullakoṭṭhikaṁ tena cārikaṁ pakkāmi. Poštovani Raṭṭhapāla ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženome te pazeći da mu on ostane sa desne strane, otide.
Anupubbena cārikaṁ caramāno yena thullakoṭṭhiko tadavasari. Pospremi mesto na kojem je boravio, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te se zaputi u pravcu Thullakoṭṭhite.
Tatra sudaṁ āyasmā raṭṭhapālo thullakoṭṭhike viharati rañño korabyassa migacīre. Idući od sela do sela, na kraju stiže u Thullakoṭṭhitu.
Atha kho āyasmā raṭṭhapālo pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya thullakoṭṭhikaṁ piṇḍāya pāvisi. Tu se smestio u Migāćīra vrtu kralja Koravye.
Thullakoṭṭhike sapadānaṁ piṇḍāya caramāno yena sakapitu nivesanaṁ tenupasaṅkami. A kad je bilo jutro, obukao se, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do Thullakoṭṭhite da prosi hranu. Proseći hranu od kuće do kuće, stiže on i do kuće svoga oca.
Tena kho pana samayena āyasmato raṭṭhapālassa pitā majjhimāya dvārasālāya ullikhāpeti. Tom prilikom Raṭṭhapālin otac je sedeo u prostoriji kraj glavnog ulaza, gde su ga češljali.
Addasā kho āyasmato raṭṭhapālassa pitā āyasmantaṁ raṭṭhapālaṁ dūratova āgacchantaṁ. Kada je još izdaleka video poštovanog Raṭṭhapālu kako dolazi, reče:
Disvāna etadavoca: „Naš sin jedinac, drag i voljen, postao je beskućnik zbog tih ćelavih danguba.“
“imehi muṇḍakehi samaṇakehi amhākaṁ ekaputtako piyo manāpo pabbājito”ti. Tako u kući svoga oca poštovani Raṭṭhapāla nije dobio ni hranu, niti učtivo odbijanje; umesto toga, dobi samo pogrde.
Atha kho āyasmā raṭṭhapālo sakapitu nivesane neva dānaṁ alattha na paccakkhānaṁ;
aññadatthu akkosameva alattha.
Tena kho pana samayena āyasmato raṭṭhapālassa ñātidāsī ābhidosikaṁ kummāsaṁ chaḍḍetukāmā hoti. Upravo tada sluškinja jednog od njegovih rođaka spremala se da baci neku već ustajalu kašu.
Atha kho āyasmā raṭṭhapālo taṁ ñātidāsiṁ etadavoca: Videvši je, poštovani Raṭṭhapāla joj se obrati: „Sestro, ako se spremaš da tu hranu baciš, sipaj je onda u moju zdelu.“
“sacetaṁ, bhagini, chaḍḍanīyadhammaṁ, idha me patte ākirā”ti. Dok je sipala kašu, prepoznade ona karakteristična obeležja njegovih ruku, stopala i glasa.
Atha kho āyasmato raṭṭhapālassa ñātidāsī taṁ ābhidosikaṁ kummāsaṁ āyasmato raṭṭhapālassa patte ākirantī hatthānañca pādānañca sarassa ca nimittaṁ aggahesi. Zato ode do njegove majke i reče: „Gospođo, želim da znate da se vaš sin Raṭṭhapāla vratio.“
Atha kho āyasmato raṭṭhapālassa ñātidāsī yenāyasmato raṭṭhapālassa mātā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā āyasmato raṭṭhapālassa mātaraṁ etadavoca:
“yaggheyye, jāneyyāsi: „Je li moguće! Ako je to tačno, više nisi robinja!“
‘ayyaputto raṭṭhapālo anuppatto’”ti. Majka poštovanog Raṭṭhapāle odjuri do njegovog oca i reče:
“Sace, je, saccaṁ bhaṇasi, adāsiṁ taṁ karomī”ti. „Molim vas da znate, kućedomaćine, da se priča kako se naš Raṭṭhapāla vratio.“
Atha kho āyasmato raṭṭhapālassa mātā yenāyasmato raṭṭhapālassa pitā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā āyasmato raṭṭhapālassa pitaraṁ etadavoca:
“yagghe, gahapati, jāneyyāsi:
‘raṭṭhapālo kira kulaputto anuppatto’”ti?
Tena kho pana samayena āyasmā raṭṭhapālo taṁ ābhidosikaṁ kummāsaṁ aññataraṁ kuṭṭamūlaṁ nissāya paribhuñjati. Za to vreme poštovani Raṭṭhapāla je jeo onu ustajalu kašu, sedeći uza zid neke šupe.
Atha kho āyasmato raṭṭhapālassa pitā yenāyasmā raṭṭhapālo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā āyasmantaṁ raṭṭhapālaṁ etadavoca: Otac ode do njega i reče: „Dragi moj Raṭṭhapāla, sigurno si… ti jedeš tu ustajalu kašu! Pa zar nije ovo tvoja rođena kuća!“
“atthi nāma, tāta raṭṭhapāla, ābhidosikaṁ kummāsaṁ paribhuñjissasi? „Domaćine, kako bismo mogli imati kuću mi koji smo napustili domaćinski život i otišli u beskućnike? Mi smo beskućnici, kućedomaćine.
Nanu, tāta raṭṭhapāla, sakaṁ gehaṁ gantabban”ti? Došli smo u tvoju kuću, ali ne dobisme ni hranu, niti učtivo odbijanje; umesto toga, dobismo samo pogrde.“
“Kuto no, gahapati, amhākaṁ gehaṁ agārasmā anagāriyaṁ pabbajitānaṁ? „Hajde, dragi Raṭṭhapāla, uđimo u kuću.“
Anagārā mayaṁ, gahapati. „Dosta je, kućedomaćine, moj obrok za danas je završen.“
Agamamha kho te, gahapati, gehaṁ, tattha neva dānaṁ alatthamha na paccakkhānaṁ; „Onda, dragi Raṭṭhapāla, molim te da prihvatiš poziv za obrok sutra.“
aññadatthu akkosameva alatthamhā”ti. Poštovani Raṭṭhapāla ćutke prihvati ovaj poziv.
“Ehi, tāta raṭṭhapāla, gharaṁ gamissāmā”ti.
“Alaṁ, gahapati, kataṁ me ajja bhattakiccaṁ”.
“Tena hi, tāta raṭṭhapāla, adhivāsehi svātanāya bhattan”ti.
Adhivāsesi kho āyasmā raṭṭhapālo tuṇhībhāvena.
Atha kho āyasmato raṭṭhapālassa pitā āyasmato raṭṭhapālassa adhivāsanaṁ viditvā yena sakaṁ nivesanaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā mahantaṁ hiraññasuvaṇṇassa puñjaṁ kārāpetvā kilañjehi paṭicchādetvā āyasmato raṭṭhapālassa purāṇadutiyikā āmantesi: Shvativši da je poštovani Raṭṭhapāla prihvatio, njegov otac se vrati u kuću i stavi na gomilu zlatnike i druge dragocenosti koje je imao, te prebaci preko njih prekrivače.
“etha tumhe, vadhuyo, yena alaṅkārena alaṅkatā pubbe raṭṭhapālassa kulaputtassa piyā hotha manāpā tena alaṅkārena alaṅkarothā”ti. Raṭṭhapālinim bivšim ženama reče: „Hajde, snahe, ukrasite se onako kako je Raṭṭhapāla najviše voleo.“
Atha kho āyasmato raṭṭhapālassa pitā tassā rattiyā accayena sake nivesane paṇītaṁ khādanīyaṁ bhojanīyaṁ paṭiyādāpetvā āyasmato raṭṭhapālassa kālaṁ ārocesi: Kada je noć prošla, otac poštovanog Raṭṭhapāle naredi da se u njegovoj kući na više načina pripremi najbolja hrana.
“kālo, tāta raṭṭhapāla, niṭṭhitaṁ bhattan”ti. A kad je bilo vreme, obavesti poštovanog Raṭṭhapālu: „Vreme je, dragi Raṭṭhapāla, obrok je spreman.“
Atha kho āyasmā raṭṭhapālo pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya yena sakapitu nivesanaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā paññatte āsane nisīdi. Atha kho āyasmato raṭṭhapālassa pitā taṁ hiraññasuvaṇṇassa puñjaṁ vivarāpetvā āyasmantaṁ raṭṭhapālaṁ etadavoca: Pošto je bilo jutro, poštovani Raṭṭhapāla se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do kuće svoga oca i sede na pripremljeno mesto.
“idaṁ te, tāta raṭṭhapāla, mātu mattikaṁ dhanaṁ, aññaṁ pettikaṁ, aññaṁ pitāmahaṁ. Na to njegov otac otkri onu gomilu zlata i reče: „Dragi Raṭṭhapāla, ovo je blago tvoje majke, ovo je blago tvoga oca, a ovo je blago tvojih predaka.
Sakkā, tāta raṭṭhapāla, bhoge ca bhuñjituṁ puññāni ca kātuṁ. Dragi Raṭṭhapāla, možeš da uživaš u tom blagu i koristiš ga za dobročinstva.
Ehi tvaṁ, tāta raṭṭhapāla, hīnāyāvattitvā bhoge ca bhuñjassu puññāni ca karohī”ti. Napusti vežbanje i vrati se nižem životu, uživaj u bogatstvu i čini dobra dela.“
“Sace me tvaṁ, gahapati, vacanaṁ kareyyāsi, imaṁ hiraññasuvaṇṇassa puñjaṁ sakaṭe āropetvā nibbāhāpetvā majjhegaṅgāya nadiyā sote opilāpeyyāsi. „Domaćine, ako hoćeš da me poslušaš, onda naredi da se to blago natovari na zaprežna kola, odveze do reke Gang i istovari usred njezinog toka.
Taṁ kissa hetu? A zašto? Zato što će te, domaćine, upravo zbog njega zadesiti žalost, naricanje, bol, tuga i očaj.“
Ye uppajjissanti hi te, gahapati, tatonidānaṁ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā”ti.
Atha kho āyasmato raṭṭhapālassa purāṇadutiyikā paccekaṁ pādesu gahetvā āyasmantaṁ raṭṭhapālaṁ etadavocuṁ: Na to bivše žene poštovanog Raṭṭhapāle obgrliše mu noge i upitaše:
“kīdisā nāma tā, ayyaputta, accharāyo yāsaṁ tvaṁ hetu brahmacariyaṁ carasī”ti? „Kakve su, mladi gospodaru, te nimfe radi kojih živite svetačkim životom?“
“Na kho mayaṁ, bhaginī, accharānaṁ hetu brahmacariyaṁ carāmā”ti. „Sestre, mi ne živimo svetačkim životom radi nimfi.“
“Bhaginivādena no ayyaputto raṭṭhapālo samudācaratī”ti tā tattheva mucchitā papatiṁsu. „Naš gospodar nas naziva sestrama“, povikaše i istog trena padoše u nesvest.
Atha kho āyasmā raṭṭhapālo pitaraṁ etadavoca: Onda poštovani Raṭṭhapāla reče ocu: „Kućedomaćine, ako misliš da mi daješ obrok, onda ga daj. Ne muči me više.“
“sace, gahapati, bhojanaṁ dātabbaṁ, detha; „Jedi, dragi Raṭṭhapāla, obrok je spreman.“
mā no viheṭhethā”ti. I tako je svojim rukama otac poštovanog Raṭṭhapāle poslužio i raznim ukusnim jelima zadovoljio sina.
“Bhuñja, tāta raṭṭhapāla, niṭṭhitaṁ bhattan”ti. Kada je poštovani Raṭṭhapāla jeo i odložio prosjačku zdelu, ustade i izgovori ove stihove:
Atha kho āyasmato raṭṭhapālassa pitā āyasmantaṁ raṭṭhapālaṁ paṇītena khādanīyena bhojanīyena sahatthā santappesi sampavāresi.
Atha kho āyasmā raṭṭhapālo bhuttāvī onītapattapāṇī ṭhitakova imā gāthā abhāsi:
“Passa cittīkataṁ bimbaṁ, Pogledaj šarenu lutku, nakinđurenu,
arukāyaṁ samussitaṁ; telesinu živim ranama prekrivenu,
Āturaṁ bahusaṅkappaṁ, bolesnu, ali ipak taštu,
yassa natthi dhuvaṁ ṭhiti. u kojoj ništa pouzdanog nema.
Passa cittīkataṁ rūpaṁ, Pogledaj tu spodobu nakinđurenu,
maṇinā kuṇḍalena ca; zlatom i dragim kamenjem okićenu,
Aṭṭhi tacena onaddhaṁ, kostur u kožu zamotan,
saha vatthebhi sobhati. i skupocenim odelom pokriven.
Alattakakatā pādā, Noge bojom ukrašene,
mukhaṁ cuṇṇakamakkhitaṁ; a lice bojenim puderom;
Alaṁ bālassa mohāya, dovoljno da zanese lakoumnog,
no ca pāragavesino. ali ne i onog ko drugoj obali stremi.
Aṭṭhāpadakatā kesā,
nettā añjanamakkhitā; i oči sa crnim obrubom:
Alaṁ bālassa mohāya, dovoljno da zanese lakoumnog,
no ca pāragavesino. ali ne i onog ko drugoj obali stremi.
Añjanīva navā cittā,
pūtikāyo alaṅkato; nalik sveže obojenom ćupu,
Alaṁ bālassa mohāya, dovoljno da zanese lakoumnog,
no ca pāragavesino. ali ne i onog ko drugoj obali stremi.
Odahi migavo pāsaṁ, Lovac mu je podmetnuo zamku,
nāsadā vākaraṁ migo; ali jelen u nju ne upada;
Bhutvā nivāpaṁ gacchāma, pojedosmo hranu, pa odosmo,
kandante migabandhake”ti. ostadoše lovci u suzama.
Atha kho āyasmā raṭṭhapālo ṭhitakova imā gāthā bhāsitvā yena rañño korabyassa migacīraṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā aññatarasmiṁ rukkhamūle divāvihāraṁ nisīdi. Kad je poštovani Raṭṭhapāla ustao i izgovorio ove stihove, otide on u Migāćīra vrt kralja Koravye, gde sede u podnožje nekog drveta, da tu provede ostatak dana.
Atha kho rājā korabyo migavaṁ āmantesi: Tada kralj Koravya reče svom lovočuvaru: „Dobri moj lovočuvaru, pripremi Migāćīra vrt, pa da odem tamo i uživam u prirodi.“
“sodhehi, samma migava, migacīraṁ uyyānabhūmiṁ; „Da, vaše visočanstvo“, odgovori ovaj.
gacchāma subhūmiṁ dassanāyā”ti. I dok je pripremao Migāćīra vrt, ugleda poštovanog Raṭṭhapālu kako je seo u podnožje nekog drveta da tu provede dan.
“Evaṁ, devā”ti kho migavo rañño korabyassa paṭissutvā migacīraṁ sodhento addasa āyasmantaṁ raṭṭhapālaṁ aññatarasmiṁ rukkhamūle divāvihāraṁ nisinnaṁ. Zato otide do kralja i reče: „Migāćīra vrt je spreman za vas, vaše visočanstvo.
Disvāna yena rājā korabyo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā rājānaṁ korabyaṁ etadavoca: Tamo je i plemeniti Raṭṭhapāla, sin najuglednije porodice iz Thullakoṭṭhite, o kojem ste uvek govorili pohvalno.
“suddhaṁ kho te, deva, migacīraṁ. Sedi u podnožju nekog drveta, da tu provede dan.“
Atthi cettha raṭṭhapālo nāma kulaputto imasmiṁyeva thullakoṭṭhike aggakulassa putto yassa tvaṁ abhiṇhaṁ kittayamāno ahosi, so aññatarasmiṁ rukkhamūle divāvihāraṁ nisinno”ti. „U tom slučaju, dobri moj lovočuvaru, zaboravimo uživanje u vrtu za ovaj dan.
“Tena hi, samma migava, alaṁ dānajja uyyānabhūmiyā.
Tameva dāni mayaṁ bhavantaṁ raṭṭhapālaṁ payirupāsissāmā”ti. Idemo da iskažemo poštovanje učitelju Raṭṭhapāli.“
Atha kho rājā korabyo “yaṁ tattha khādanīyaṁ bhojanīyaṁ paṭiyattaṁ taṁ sabbaṁ vissajjethā”ti vatvā bhadrāni bhadrāni yānāni yojāpetvā bhadraṁ yānaṁ abhiruhitvā bhadrehi bhadrehi yānehi thullakoṭṭhikamhā niyyāsi mahaccarājānubhāvena āyasmantaṁ raṭṭhapālaṁ dassanāya. Tada, naredivši „Ponesite svu hranu koja je pripremljena“, kralj Koravya dade da se opremi svečana kočija, pope se na nju i praćen drugim kočijama, izveze se iz Thullakoṭṭhite u punom kraljevskom sjaju, kako bi video poštovanog Raṭṭhapālu.
Yāvatikā yānassa bhūmi yānena gantvā yānā paccorohitvā pattikova ussaṭāya ussaṭāya parisāya yenāyasmā raṭṭhapālo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā āyasmatā raṭṭhapālena saddhiṁ sammodi. Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ aṭṭhāsi. Ekamantaṁ ṭhito kho rājā korabyo āyasmantaṁ raṭṭhapālaṁ etadavoca: Vozio se sve dok je put bio prohodan za kočije, onda siđe i u pratnji svojih najistaknutijih savetnika, peške otide do poštovanog Raṭṭhapāle.
“idha bhavaṁ raṭṭhapālo hatthatthare nisīdatū”ti. Pozdravi se s poštovanim Raṭṭhapālom, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče:
“Alaṁ, mahārāja, nisīda tvaṁ; „Evo jedan svečani prekrivač za slona. Neka poštovani Raṭṭhapāla izvoli sesti na njega!“
nisinno ahaṁ sake āsane”ti. „Nije potrebno, veliki kralju! Sedi ti na njega! Ja već sedim na svojoj prostirci.“
Nisīdi rājā korabyo paññatte āsane. Nisajja kho rājā korabyo āyasmantaṁ raṭṭhapālaṁ etadavoca: Kralj Koravya sede na pripremljeno mesto i reče:
“Cattārimāni, bho raṭṭhapāla, pārijuññāni yehi pārijuññehi samannāgatā idhekacce kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajanti. „Učitelju Raṭṭhapāla, postoje četiri vrste gubitaka. Pošto su ih pretrpeli, neki ljudi obriju glavu i bradu, obuku žuti ogrtač, napuste domaćinski život, te odu u beskućnike.
Katamāni cattāri? Koje četiri?
Jarāpārijuññaṁ, byādhipārijuññaṁ, bhogapārijuññaṁ, ñātipārijuññaṁ. Gubitak usled starosti, gubitak usled bolesti, gubitak imetka i gubitak porodice.“
Katamañca, bho raṭṭhapāla, jarāpārijuññaṁ? „Kakav je to gubitak usled starosti? Tako je, učitelju Raṭṭhapāla, neko slabašan, star, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života.
Idha, bho raṭṭhapāla, ekacco jiṇṇo hoti vuḍḍho mahallako addhagato vayoanuppatto. On ovako razmišlja: ‚Slabašan sam, star, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života.
So iti paṭisañcikkhati: Nije više lako da stičem bogatstvo koje do sada još ne stekoh ili da uvećam ono koje stekoh.
‘ahaṁ khomhi etarahi jiṇṇo vuḍḍho mahallako addhagato vayoanuppatto. Kako bi bilo ako bih obrijao glavu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?“
Na kho pana mayā sukaraṁ anadhigataṁ vā bhogaṁ adhigantuṁ adhigataṁ vā bhogaṁ phātiṁ kātuṁ. I zato što je pretrpeo takav gubitak usled starosti, obrije on glavu i bradu, obuče žuti ogrtač, napusti domaćinski život, te otide u beskućnike.
Yannūnāhaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyan’ti. To se naziva gubitak usled starosti.
So tena jarāpārijuññena samannāgato kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Ali učitelj Raṭṭhapāla je još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti, u najboljim godinama.
Idaṁ vuccati, bho raṭṭhapāla, jarāpārijuññaṁ. Učitelj Raṭṭhapāla nije pretrpeo bilo kakav gubitak usled starosti.
Bhavaṁ kho pana raṭṭhapālo etarahi daharo yuvā susukāḷakeso bhadrena yobbanena samannāgato paṭhamena vayasā.
Taṁ bhoto raṭṭhapālassa jarāpārijuññaṁ natthi.
Kiṁ bhavaṁ raṭṭhapālo ñatvā vā disvā vā sutvā vā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito? Šta je on to saznao, video ili čuo, pa da napusti domaćinski život i ode u beskućnike?“
Katamañca, bho raṭṭhapāla, byādhipārijuññaṁ? „A kakav je to gubitak usled bolesti? Tako, učitelju Raṭṭhapāla, neko je u bolovima, pati i pogođen je bolešću.
Idha, bho raṭṭhapāla, ekacco ābādhiko hoti dukkhito bāḷhagilāno. On ovako razmišlja: ‚U bolovima sam, patim i pogođen sam bolešću.
So iti paṭisañcikkhati: Nije više lako da stičem bogatstvo koje do sada još ne stekoh…
‘ahaṁ khomhi etarahi ābādhiko dukkhito bāḷhagilāno. Kako bi bilo ako bih… otišao u beskućnike?“
Na kho pana mayā sukaraṁ anadhigataṁ vā bhogaṁ adhigantuṁ adhigataṁ vā bhogaṁ phātiṁ kātuṁ. I zato što je pretrpeo takav gubitak usled bolesti… otide on u beskućnike.
Yannūnāhaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyan’ti. To se naziva gubitak usled bolesti.
So tena byādhipārijuññena samannāgato kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Ali učitelj Raṭṭhapāla nije bolestan, niti u bolovima.
Idaṁ vuccati, bho raṭṭhapāla, byādhipārijuññaṁ. Učitelj Raṭṭhapāla nije pretrpeo bilo kakav gubitak usled bolesti.
Bhavaṁ kho pana raṭṭhapālo etarahi appābādho appātaṅko samavepākiniyā gahaṇiyā samannāgato nātisītāya nāccuṇhāya.
Taṁ bhoto raṭṭhapālassa byādhipārijuññaṁ natthi.
Kiṁ bhavaṁ raṭṭhapālo ñatvā vā disvā vā sutvā vā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito? Šta je on to saznao, video ili čuo, pa da napusti domaćinski život i ode u beskućnike?“
Katamañca, bho raṭṭhapāla, bhogapārijuññaṁ? „A kakav je to gubitak imetka? Tako, učitelju Raṭṭhapāla, neko je bogat, imućan, poseduje veliki imetak.
Idha, bho raṭṭhapāla, ekacco aḍḍho hoti mahaddhano mahābhogo. I postepeno se njegov imetak smanji.
Tassa te bhogā anupubbena parikkhayaṁ gacchanti. Onda on ovako razmišlja: ‚Ranije sam bio bogat, imućan, poseduje veliki imetak.
So iti paṭisañcikkhati: Postepeno, moj imetak se smanjio.
‘ahaṁ kho pubbe aḍḍho ahosiṁ mahaddhano mahābhogo. Nije više lako da stičem bogatstvo koje do sada još ne stekoh…
Tassa me te bhogā anupubbena parikkhayaṁ gatā. Kako bi bilo ako bih… otišao u beskućnike?“
Na kho pana mayā sukaraṁ anadhigataṁ vā bhogaṁ adhigantuṁ adhigataṁ vā bhogaṁ phātiṁ kātuṁ. I zato što je pretrpeo takav gubitak imetka… otide on u beskućnike.
Yannūnāhaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyan’ti. To se naziva gubitak imetka.
So tena bhogapārijuññena samannāgato kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Ali učitelj Raṭṭhapāla je sin jednog od najuglednijih građana iz Thullakoṭṭhite.
Idaṁ vuccati, bho raṭṭhapāla, bhogapārijuññaṁ. Učitelj Raṭṭhapāla nije pretrpeo bilo kakav gubitak imetka.
Bhavaṁ kho pana raṭṭhapālo imasmiṁyeva thullakoṭṭhike aggakulassa putto.
Taṁ bhoto raṭṭhapālassa bhogapārijuññaṁ natthi.
Kiṁ bhavaṁ raṭṭhapālo ñatvā vā disvā vā sutvā vā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito? Šta je on to saznao, video ili čuo, pa da napusti domaćinski život i ode u beskućnike?“
Katamañca, bho raṭṭhapāla, ñātipārijuññaṁ? „A kakav je to gubitak porodice? Tako, učitelju Raṭṭhapāla, neko ima mnogo prijatelja i drugova, srodnika i rođaka.
Idha, bho raṭṭhapāla, ekaccassa bahū honti mittāmaccā ñātisālohitā. Postepeno se njihov broj smanjuje.
Tassa te ñātakā anupubbena parikkhayaṁ gacchanti. On ovako razmišlja: ‚Ranije sam imao mnogo prijatelja i drugova, srodnika i rođaka.
So iti paṭisañcikkhati: Postepeno se njihov broj smanjio.
‘mamaṁ kho pubbe bahū ahesuṁ mittāmaccā ñātisālohitā. Nije više lako da stičem bogatstvo koje do sada još ne stekoh…
Tassa me te anupubbena parikkhayaṁ gatā. Kako bi bilo ako bih… otišao u beskućnike?“
Na kho pana mayā sukaraṁ anadhigataṁ vā bhogaṁ adhigantuṁ adhigataṁ vā bhogaṁ phātiṁ kātuṁ. I zato što je pretrpeo takav gubitak porodice… otide on u beskućnike.
Yannūnāhaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyan’ti. To se naziva gubitak porodice.
So tena ñātipārijuññena samannāgato kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Ali učitelj Raṭṭhapāla ima mnogo prijatelja i drugova, srodnika i rođaka, upravo u ovoj Thullakoṭṭhiti.
Idaṁ vuccati, bho raṭṭhapāla, ñātipārijuññaṁ. Učitelj Raṭṭhapāla nije pretrpeo bilo kakav gubitak porodice.
Bhoto kho pana raṭṭhapālassa imasmiṁyeva thullakoṭṭhike bahū mittāmaccā ñātisālohitā.
Taṁ bhoto raṭṭhapālassa ñātipārijuññaṁ natthi.
Kiṁ bhavaṁ raṭṭhapālo ñatvā vā disvā vā sutvā vā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito? Šta je on to saznao, video ili čuo, pa da napusti domaćinski život i ode u beskućnike?“
Imāni kho, bho raṭṭhapāla, cattāri pārijuññāni, yehi pārijuññehi samannāgatā idhekacce kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajanti. „Učitelju Raṭṭhapāla, to su četiri vrste gubitaka. Pošto su ih pretrpeli, neki ljudi obriju glavu i bradu, obuku žuti ogrtač, napuste domaćinski život, te odu u beskućnike.
Tāni bhoto raṭṭhapālassa natthi. Učitelj Raṭṭhapāla nije pretrpeo nijedan od njih.
Kiṁ bhavaṁ raṭṭhapālo ñatvā vā disvā vā sutvā vā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito”ti? Šta je on to saznao, video ili čuo, pa da napusti domaćinski život i ode u beskućnike?“
“Atthi kho, mahārāja, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cattāro dhammuddesā uddiṭṭhā, ye ahaṁ ñatvā ca disvā ca sutvā ca agārasmā anagāriyaṁ pabbajito. „Veliki kralju, četiri su sažetka Dhamme kojima je podučio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni. Kada sam ih saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.
Katame cattāro? Koje četiri?“
‘Upaniyyati loko addhuvo’ti „(1) ‚(Život u) bilo kojem svetu je nestabilan, biva zbrisan‘: to je prvi sažetak Dhamme kojem je podučio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni.
kho, mahārāja, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena paṭhamo dhammuddeso uddiṭṭho, yamahaṁ ñatvā ca disvā ca sutvā ca agārasmā anagāriyaṁ pabbajito. Kada sam je saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.“
‘Atāṇo loko anabhissaro’ti „(2) ‚(Život u) bilo kojem svetu nema ni skloništa, ni zaštite‘: to je drugi sažetak Dhamme kojem je podučio Blaženi, znalac i vidilac… “
kho, mahārāja, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena dutiyo dhammuddeso uddiṭṭho, yamahaṁ ñatvā ca disvā ca sutvā ca agārasmā anagāriyaṁ pabbajito. „(3) ‚(Život u) bilo kojem svetu nema ništa svoje; treba sve napustiti i prepustiti‘: to je treći sažetak Dhamme kojem je podučio Blaženi, znalac i vidilac… “
‘Assako loko, sabbaṁ pahāya gamanīyan’ti
kho, mahārāja, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena tatiyo dhammuddeso uddiṭṭho, yamahaṁ ñatvā ca disvā ca sutvā ca agārasmā anagāriyaṁ pabbajito.
‘Ūno loko atitto taṇhādāso’ti „(4) ‚(Život u) bilo kojem svetu je nepotpun, nezajažljiv, rob žudnje‘: to je četvrti sažetak Dhamme kojem je podučio Blaženi, znalac i vidilac… “
kho, mahārāja, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena catuttho dhammuddeso uddiṭṭho, yamahaṁ ñatvā ca disvā ca sutvā ca agārasmā anagāriyaṁ pabbajito.
Ime kho, mahārāja, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cattāro dhammuddesā uddiṭṭhā, ye ahaṁ ñatvā ca disvā ca sutvā ca agārasmā anagāriyaṁ pabbajito”ti. „Veliki kralju, to su četiri sažetka kojima je podučio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni. Kada sam ih saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.“
“‘Upaniyyati loko addhuvo’ti—„Učitelj Raṭṭhapāla je rekao: ‚(Život u) bilo kojem svetu je nestabilan, biva zbrisan.‘ Kako treba razumeti značenje takve tvrdnje?“
bhavaṁ raṭṭhapālo āha. „Šta misliš, veliki kralju? Kada si imao dvadeset ili dvadeset pet godina, jesi li bio vešt u jahanju slonova, vešt u jahanju konja, vešt vozar, vešt strelac, vešt mačevalac, jakih nogu i ruku, čvrst, spreman za borbu?“
Imassa, bho raṭṭhapāla, bhāsitassa kathaṁ attho daṭṭhabbo”ti?
“Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja,
tvaṁ vīsativassuddesikopi paṇṇavīsativassuddesikopi hatthismimpi katāvī assasmimpi katāvī rathasmimpi katāvī dhanusmimpi katāvī tharusmimpi katāvī ūrubalī bāhubalī alamatto saṅgāmāvacaro”ti? „Kada sam imao dvadeset ili dvadeset pet godina, učitelju Raṭṭhapāla, bio sam vešt u jahanju slonova, vešt u jahanju konja, vešt vozar, vešt strelac, vešt mačevalac, jakih nogu i ruku, čvrst, spreman za borbu.
“Ahosiṁ ahaṁ, bho raṭṭhapāla, vīsativassuddesikopi paṇṇavīsativassuddesikopi hatthismimpi katāvī assasmimpi katāvī rathasmimpi katāvī dhanusmimpi katāvī tharusmimpi katāvī ūrubalī bāhubalī alamatto saṅgāmāvacaro. Ponekad se pitam nisam li ja tada imao natprirodnu moć.
Appekadāhaṁ, bho raṭṭhapāla, iddhimāva maññe na attano balena samasamaṁ samanupassāmī”ti. Ne vidim bilo koga ko bi mi tada bio ravan po snazi.“
“Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja, „A šta misliš, veliki kralju? Jesi li sada jakih nogu i ruku, čvrst, spreman za borbu?“
evameva tvaṁ etarahi ūrubalī bāhubalī alamatto saṅgāmāvacaro”ti?
“No hidaṁ, bho raṭṭhapāla. „Ne, učitelju Raṭṭhapāla. Sada sam slabašan, star, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života; već mi je osamdeseta.
Etarahi jiṇṇo vuḍḍho mahallako addhagato vayoanuppatto āsītiko me vayo vattati. Ponekad želim da koraknem ovamo, a noga mi se nađe negde drugde.“
Appekadāhaṁ, bho raṭṭhapāla, ‘idha pādaṁ karissāmī’ti aññeneva pādaṁ karomī”ti. „Veliki kralju, upravo zbog toga je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, rekao: ‚(Život u) bilo kojem svetu je nestabilan, biva zbrisan.“
“Idaṁ kho taṁ, mahārāja, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena sandhāya bhāsitaṁ: Kada sam to saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.“
‘upaniyyati loko addhuvo’ti, „Izvrsno je, učitelju Raṭṭhapāla, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni: ‚(Život u) bilo kojem svetu je nestabilan, biva zbrisan.“
yamahaṁ ñatvā ca disvā ca sutvā ca agārasmā anagāriyaṁ pabbajito”ti. I zaista je tako!“
“Acchariyaṁ, bho raṭṭhapāla, abbhutaṁ, bho raṭṭhapāla.
Yāva subhāsitañcidaṁ tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena:
‘upaniyyati loko addhuvo’ti.
Upaniyyati hi, bho raṭṭhapāla, loko addhuvo.
Saṁvijjante kho, bho raṭṭhapāla, imasmiṁ rājakule hatthikāyāpi assakāyāpi rathakāyāpi pattikāyāpi, amhākaṁ āpadāsu pariyodhāya vattissanti. „Učitelju Raṭṭhapāla, postoje na ovome dvoru čete slonova i konjice, čete bornih kočija i pešadije, koje će poslužiti da otklone svaku pretnju od nas.
‘Atāṇo loko anabhissaro’ti—A učitelj Raṭṭhapāla je rekao: ‚(Život u) bilo kojem svetu nema ni skloništa, ni zaštite.“
bhavaṁ raṭṭhapālo āha. Kako treba razumeti značenje takve tvrdnje?“
Imassa pana, bho raṭṭhapāla, bhāsitassa kathaṁ attho daṭṭhabbo”ti? „Šta misliš, veliki kralju? Boluješ li od bilo kakve hronične bolesti?“
“Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja, „Bolujem od hroničnih bolova u stomaku, učitelju Raṭṭhapāla.
atthi te koci anusāyiko ābādho”ti? Ponekad moji prijatelji i drugovi, porodica i srodnici, stoje oko mene i misle: ‚Kralj Koravya samo što nije umro, kralj Koravya samo što nije umro!‘“
“Atthi me, bho raṭṭhapāla, anusāyiko ābādho. „A šta misliš, veliki kralju? Možeš li narediti svojim prijateljima i drugovima, porodici i srodnicima: ‚Hajdete dobri moji prijatelji i drugovi, porodico i srodnici. Neka svako od vas preuzme jedan deo ovih bolova, tako da osećam manje bolova?“
Appekadā maṁ, bho raṭṭhapāla, mittāmaccā ñātisālohitā parivāretvā ṭhitā honti: Ili moraš sve njih istrpeti sam?“
‘idāni rājā korabyo kālaṁ karissati, idāni rājā korabyo kālaṁ karissatī’”ti. „Ne mogu to da naredim svojim prijateljima i drugovima, porodici i srodnicima, učitelju Raṭṭhapāla.
“Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja, Moram sve te bolove istrpeti sam.“
labhasi tvaṁ te mittāmacce ñātisālohite: „Veliki kralju, upravo radi toga je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, rekao: ‚(Život u) bilo kojem svetu nema ni skloništa, ni zaštite.“
‘āyantu me bhonto mittāmaccā ñātisālohitā, sabbeva santā imaṁ vedanaṁ saṁvibhajatha, yathāhaṁ lahukatarikaṁ vedanaṁ vediyeyyan’ti—Kada sam to saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.“
udāhu tvaṁyeva taṁ vedanaṁ vediyasī”ti? „Izvrsno je, učitelju Raṭṭhapāla, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni: ‚(Život u) bilo kojem svetu nema ni skloništa, ni zaštite.“
“Nāhaṁ, bho raṭṭhapāla, labhāmi te mittāmacce ñātisālohite: I zaista je tako!“
‘āyantu me bhonto mittāmaccā ñātisālohitā, sabbeva santā imaṁ vedanaṁ saṁvibhajatha, yathāhaṁ lahukatarikaṁ vedanaṁ vediyeyyan’ti.
Atha kho ahameva taṁ vedanaṁ vediyāmī”ti.
“Idaṁ kho taṁ, mahārāja, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena sandhāya bhāsitaṁ:
‘atāṇo loko anabhissaro’ti,
yamahaṁ ñatvā ca disvā ca sutvā ca agārasmā anagāriyaṁ pabbajito”ti.
“Acchariyaṁ, bho raṭṭhapāla, abbhutaṁ, bho raṭṭhapāla.
Yāva subhāsitaṁ cidaṁ tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena:
‘atāṇo loko anabhissaro’ti.
Atāṇo hi, bho raṭṭhapāla, loko anabhissaro.
Saṁvijjati kho, bho raṭṭhapāla, imasmiṁ rājakule pahūtaṁ hiraññasuvaṇṇaṁ bhūmigatañca vehāsagatañca. „Učitelju Raṭṭhapāla, postoji na ovome dvoru mnogo zlatnika i drugih dragocenosti, u riznicama i skladištima.
‘Assako loko, sabbaṁ pahāya gamanīyan’ti—A učitelj Raṭṭhapāla je rekao: ‚(Život u) bilo kojem svetu nema ništa svoje; treba sve napustiti i prepustiti.“
bhavaṁ raṭṭhapālo āha. Kako treba razumeti značenje takve tvrdnje?“
Imassa pana, bho raṭṭhapāla, bhāsitassa kathaṁ attho daṭṭhabbo”ti? „Šta misliš, veliki kralju? Ti sada uživaš, obezbedivši sebi obilje užitaka kroz svih pet čula.
“Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja, No, hoćeš li biti u stanju da u svemu tome uživaš i u narednom životu ovako: ‚Neka isto ovako uživam, obezbedivši sebi obilje užitaka kroz svih pet čula‘?
yathā tvaṁ etarahi pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāresi, lacchasi tvaṁ paratthāpi: Ili ćeš morati drugima da ostaviš svoj imetak, a ti ćeš se preporoditi u skladu sa svojim postupcima?“
‘evamevāhaṁ imeheva pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāremī’ti, udāhu aññe imaṁ bhogaṁ paṭipajjissanti, tvaṁ pana yathākammaṁ gamissasī”ti? „Ne mogu sve to poneti u naredni život, učitelju Raṭṭhapāla.
“Yathāhaṁ, bho raṭṭhapāla, etarahi pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāremi, nāhaṁ lacchāmi paratthāpi: Upravo suprotno! Drugima ću ostaviti svoj imetak, a sam ću se preporoditi u skladu sa svojim postupcima?“
‘evameva imeheva pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāremī’ti.
Atha kho aññe imaṁ bhogaṁ paṭipajjissanti; ahaṁ pana yathākammaṁ gamissāmī”ti. „Veliki kralju, upravo radi toga je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, rekao: ‚(Život u) bilo kojem svetu nema ništa svoje; treba sve napustiti i prepustiti.“
“Idaṁ kho taṁ, mahārāja, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena sandhāya bhāsitaṁ: Kada sam to saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.“
‘assako loko, sabbaṁ pahāya gamanīyan’ti, „Izvrsno je, učitelju Raṭṭhapāla, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni: ‚(Život u) bilo kojem svetu nema ništa svoje; treba sve napustiti i prepustiti.“
yamahaṁ ñatvā ca disvā ca sutvā ca agārasmā anagāriyaṁ pabbajito”ti. I zaista je tako!“
“Acchariyaṁ, bho raṭṭhapāla, abbhutaṁ, bho raṭṭhapāla.
Yāva subhāsitaṁ cidaṁ tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena:
‘assako loko, sabbaṁ pahāya gamanīyan’ti.
Assako hi, bho raṭṭhapāla, loko sabbaṁ pahāya gamanīyaṁ.
‘Ūno loko atitto taṇhādāso’ti—„Učitelj Raṭṭhapāla je rekao: ‚(Život u) bilo kojem svetu je nepotpun, nezajažljiv, rob žudnje.‘ Kako treba razumeti značenje takve tvrdnje?“
bhavaṁ raṭṭhapālo āha. „Šta misliš, veliki kralju? Vladaš li ti bogatom zemljom Kuru?“
Imassa, bho raṭṭhapāla, bhāsitassa kathaṁ attho daṭṭhabbo”ti? „Da, učitelju Raṭṭhapāla, vladam.“
“Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja, „Šta misliš, veliki kralju? Zamisli da ti čovek, poverljiv i pouzdan, dođe sa istoka i kaže:
phītaṁ kuruṁ ajjhāvasasī”ti? „Mnogopoštovano visočanstvo, trebalo bi da znate da stižem sa istoka i tamo sam video veliku zemlju, moćnu i bogatu, gusto nastanjenu, sa mnogo ljudi.
“Evaṁ, bho raṭṭhapāla, phītaṁ kuruṁ ajjhāvasāmī”ti. U njoj ima mnogo četa bojnih slonova, mnogo konjice, mnogo četa bornih kočija i pešadije.
“Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja, U njoj ima mnogo slonovače, mnogo zlatnika i drugih dragocenosti, kao i mnogo žena koje mogu postati robinje.
idha puriso āgaccheyya puratthimāya disāya saddhāyiko paccayiko. Osvojite je, veliki kralju.‘ Šta bi učinio?“
So taṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadeyya: „Osvojio bih je i njome vladao, učitelju Raṭṭhapāla.“
‘yagghe, mahārāja, jāneyyāsi, ahaṁ āgacchāmi puratthimāya disāya? „Šta misliš, veliki kralju? Zamisli da ti čovek, poverljiv i pouzdan, dođe sa zapada…
Tatthaddasaṁ mahantaṁ janapadaṁ iddhañceva phītañca bahujanaṁ ākiṇṇamanussaṁ.
Bahū tattha hatthikāyā assakāyā rathakāyā pattikāyā;
bahu tattha dhanadhaññaṁ;
bahu tattha hiraññasuvaṇṇaṁ akatañceva katañca;
bahu tattha itthipariggaho.
Sakkā ca tāvatakeneva balamattena abhivijinituṁ.
Abhivijina, mahārājā’ti, kinti naṁ kareyyāsī”ti?
“Tampi mayaṁ, bho raṭṭhapāla, abhivijiya ajjhāvaseyyāmā”ti.
“Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja, sa severa…
idha puriso āgaccheyya pacchimāya disāya …
uttarāya disāya …
dakkhiṇāya disāya …
parasamuddato saddhāyiko paccayiko.
So taṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadeyya:
‘yagghe, mahārāja, jāneyyāsi, ahaṁ āgacchāmi parasamuddato?
Tatthaddasaṁ mahantaṁ janapadaṁ iddhañceva phītañca bahujanaṁ ākiṇṇamanussaṁ.
Bahū tattha hatthikāyā assakāyā rathakāyā pattikāyā;
bahu tattha dhanadhaññaṁ; sa juga i kaže: ‚Mnogopoštovano visočanstvo, trebalo bi da znate da stižem sa juga i tamo sam video veliku zemlju, moćnu i bogatu… Osvojite je, veliki kralju.‘ Šta bi učinio?“
bahu tattha hiraññasuvaṇṇaṁ akatañceva katañca; „Osvojio bih je i njome vladao, učitelju Raṭṭhapāla.“
bahu tattha itthipariggaho.
Sakkā ca tāvatakeneva balamattena abhivijinituṁ.
Abhivijina, mahārājā’ti, kinti naṁ kareyyāsī”ti?
“Tampi mayaṁ, bho raṭṭhapāla, abhivijiya ajjhāvaseyyāmā”ti.
“Idaṁ kho taṁ, mahārāja, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena sandhāya bhāsitaṁ:
‘ūno loko atitto taṇhādāso’ti,
yamahaṁ ñatvā ca disvā ca sutvā ca agārasmā anagāriyaṁ pabbajito”ti.
“Acchariyaṁ, bho raṭṭhapāla, abbhutaṁ, bho raṭṭhapāla.
Yāva subhāsitañcidaṁ tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena: „Veliki kralju, upravo radi toga je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, rekao: ‚(Život u) bilo kojem svetu je nepotpun, nezajažljiv, rob žudnje.“
‘ūno loko atitto taṇhādāso’ti. Kada sam to saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.“
Ūno hi, bho raṭṭhapāla, loko atitto taṇhādāso”ti. „Izvrsno je, učitelju Raṭṭhapāla, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni: ‚(Život u) bilo kojem svetu je nepotpun, nezajažljiv, rob žudnje.‘ I zaista je tako!“
Idamavoca āyasmā raṭṭhapālo. Tako reče poštovani Raṭṭhapāla.
Idaṁ vatvā athāparaṁ etadavoca: A onda nastavi:
“Passāmi loke sadhane manusse, „Sreo sam na svetu ovom mnogo bogatih ljudi,
Laddhāna vittaṁ na dadanti mohā; koji iz neznanja nikome ne daju od onog što su stekli.
Luddhā dhanaṁ sannicayaṁ karonti, Što više tog blaga gramzivo zgrnu,
Bhiyyova kāme abhipatthayanti. to ih sve veća strast za njim obuzima.
Rājā pasayhā pathaviṁ vijitvā, I kralj koji silom zauze celu zemlju
Sasāgarantaṁ mahimāvasanto; te silom vlada posedom što ga okean međi,
Oraṁ samuddassa atittarūpo, nezadovoljan je ipak obalom svojom,
Pāraṁ samuddassapi patthayetha. te pun čežnje ka drugoj obali okeana gleda.
Rājā ca aññe ca bahū manussā, Mnogi ljudi takođe, a ne samo taj kralj,
Avītataṇhā maraṇaṁ upenti; s neutaženom žeđi smrt dočekaju;
Ūnāva hutvāna jahanti dehaṁ, s mnogo još planova neispunjenih telo napuštaju;
Kāmehi lokamhi na hatthi titti. strasti u svetu ovome ostaju nezadovoljene.
Kandanti naṁ ñātī pakiriya kese, Ožalošćena porodica tad nariče i čupa kose,
Ahovatā no amarāti cāhu; vape: „Jadni mi, oh, naš voljeni mrtav je!“
Vatthena naṁ pārutaṁ nīharitvā, Onda odnose leš u platno umotan
Citaṁ samādāya tatoḍahanti. da ga na lomaču stave i potom zapale.
So ḍayhati sūlehi tujjamāno, Onaj u krpama imetak za sobom ostavlja,
Ekena vatthena pahāya bhoge; a grobar ga smrska i bode, da lakše u ognju sagori.
Na mīyamānassa bhavanti tāṇā, Dok tako život svoj okončava, ni prijatelji ni drugovi
Ñātīdha mittā atha vā sahāyā. ne mogu mu ni utočište, ni sklonište pružiti.
Dāyādakā tassa dhanaṁ haranti, I dok mu naslednici blago razvlače, to biće
Satto pana gacchati yena kammaṁ; mora ići kako mu dela njegova nalažu;
Na mīyamānaṁ dhanamanveti kiñci, kad jednom je umro, niko ga pratiti ne može,
Puttā ca dārā ca dhanañca raṭṭhaṁ. ni dete, ni žena, ni imanje, ni visoki status.
Na dīghamāyuṁ labhate dhanena, Novcem se dug život kupiti ne može,
Na cāpi vittena jaraṁ vihanti; niti je bogatstvo brana starosti;
Appaṁ hidaṁ jīvitamāhu dhīrā, kratak je ovaj život, kako to i mudri govore,
Asassataṁ vippariṇāmadhammaṁ. za večnost on ne zna, već samo za promenu.
Aḍḍhā daliddā ca phusanti phassaṁ, Bogatog i siromaha jednako smrt dodirne,
Bālo ca dhīro ca tatheva phuṭṭho; budalu i mudroga isto tako;
Bālo ca bālyā vadhitova seti, pa ipak, ludoga već sama ludost mori,
Dhīro ca na vedhati phassaphuṭṭho. dok mudrac ostaje pred smrću neustrašiv.
Tasmā hi paññāva dhanena seyyo, Zato je mudrost bolja od bilo kakvoga bogatstva,
Yāya vosānamidhādhigacchati; jer njome se na konačni cilj stiže.
Abyositattā hi bhavābhavesu, Iz neznanja ljudi loše stvari čine,
Pāpāni kammāni karonti mohā. iz života u život na pravi cilj ne stižu.
Upeti gabbhañca parañca lokaṁ, I dok neko u novu matericu i novi svet ide,
Saṁsāramāpajja paramparāya; nastavljajući niz stalnih preporađanja,
Tassappapañño abhisaddahanto, onaj sa malo mudrosti, verujući mu,
Upeti gabbhañca parañca lokaṁ. za njim ide u novu matericu i svet novi.
Coro yathā sandhimukhe gahito, Kao što lopov uhvaćen u nedelu
Sakammunā haññati pāpadhammo; mora zbog njega da propati,
Evaṁ pajā pecca paramhi loke, isto tako i ljudi posle smrti, na onom svetu,
Sakammunā haññati pāpadhammo. za nedela svoja moraju da propate.
Kāmāhi citrā madhurā manoramā, Zadovoljstva čula, razna, slatka i zamamna,
Virūparūpena mathenti cittaṁ; na načine razne um zavode:
Ādīnavaṁ kāmaguṇesu disvā, videvši opasnost u tim vezama čulnim,
Tasmā ahaṁ pabbajitomhi rāja. odabrah život beskućnika, o kralju!“
Dumapphalāneva patanti māṇavā, „Kao što plodovi padaju sa grana, tako i ljudi,
Daharā ca vuḍḍhā ca sarīrabhedā; mladi i stari, padnu takođe kad ovo telo se slomi.
Etampi disvā pabbajitomhi rāja, Videvši sve to, o kralju, dom sam napustio:
Apaṇṇakaṁ sāmaññameva seyyo”ti. jer bolji je skromni život isposnika.“
Raṭṭhapālasuttaṁ niṭṭhitaṁ dutiyaṁ.