Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 81 Budini govori srednje dužine 81
Ghaṭikārasutta Grnčar Ghaṭīkāra
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā kosalesu cārikaṁ carati mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ. Jednom je Blaženi lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha.
Atha kho bhagavā maggā okkamma aññatarasmiṁ padese sitaṁ pātvākāsi. Onda se, idući glavnim putem, na jednom mestu Blaženi osmehnuo.
Atha kho āyasmato ānandassa etadahosi: A poštovani Ānanda pomisli:
“ko nu kho hetu, ko paccayo bhagavato sitassa pātukammāya? „Šta je razlog, šta je uzrok da se Blaženi osmehnuo?
Na akāraṇena tathāgatā sitaṁ pātukarontī”ti. Tathāgata se ne osmehuje bez razloga.“
Atha kho āyasmā ānando ekaṁsaṁ cīvaraṁ katvā yena bhagavā tenañjaliṁ paṇāmetvā bhagavantaṁ etadavoca: I tako, prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženoga i upita:
“ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo bhagavato sitassa pātukammāya? „Poštovani gospodine, šta je razlog, šta je uzrok da se Blaženi osmehnuo?
Na akāraṇena tathāgatā sitaṁ pātukarontī”ti. Tathāgate se ne osmehuju bez razloga.“
“Bhūtapubbaṁ, ānanda, imasmiṁ padese vegaḷiṅgaṁ nāma gāmanigamo ahosi iddho ceva phīto ca bahujano ākiṇṇamanusso. „Jednom davno, Ānanda, na ovom mestu nalazio se prosperitetan i užurban trgovački grad po imenu Vebhalinga, veliki grad, prepun ljudi.
Vegaḷiṅgaṁ kho, ānanda, gāmanigamaṁ kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho upanissāya vihāsi. A blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, živeo je blizu trgovačkog grada Vebhalinge.
Idha sudaṁ, ānanda, kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa ārāmo ahosi. Tu je, zapravo, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, imao svoj manastir;
Idha sudaṁ, ānanda, kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho nisinnako bhikkhusaṅghaṁ ovadatī”ti. tu je, zapravo, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, boravio i podučavao monašku zajednicu.“
Atha kho āyasmā ānando catugguṇaṁ saṅghāṭiṁ paññapetvā bhagavantaṁ etadavoca: Na to poštovani Ānanda savi načetvoro svoj od krpa sašiveni gornji ogrtač i položivši ga na zemlju, reče Blaženome:
“tena hi, bhante, bhagavā nisīdatu ettha. „Onda neka Blaženi izvoli sesti.
Ayaṁ bhūmipadeso dvīhi arahantehi sammāsambuddhehi paribhutto bhavissatī”ti. Tako će ovo mesto koristiti dvojica plemenitih i potpuno probuđenih.“
Nisīdi bhagavā paññatte āsane. Blaženi sede na pripremljeno mesto i obrati se Ānandi ovim rečima:
Nisajja kho bhagavā āyasmantaṁ ānandaṁ āmantesi:
“Bhūtapubbaṁ, ānanda, imasmiṁ padese vegaḷiṅgaṁ nāma gāmanigamo ahosi iddho ceva phīto ca bahujano ākiṇṇamanusso. „Jednom davno, Ānanda, na ovom mestu nalazio se prosperitetan i užurban trgovački grad po imenu Vebhalinga, veliki grad, prepun ljudi.
Vegaḷiṅgaṁ kho, ānanda, gāmanigamaṁ kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho upanissāya vihāsi. A blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, živeo je blizu trgovačkog grada Vebhalinge.
Idha sudaṁ, ānanda, kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa ārāmo ahosi. Tu je, zapravo, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, imao svoj manastir;
Idha sudaṁ, ānanda, kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho nisinnako bhikkhusaṅghaṁ ovadati. tu je, zapravo, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, boravio i podučavao monašku zajednicu.
Vegaḷiṅge kho, ānanda, gāmanigame ghaṭikāro nāma kumbhakāro kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa upaṭṭhāko ahosi aggupaṭṭhāko. U Vebhalingi je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, kao svoga pokrovitelja, kao svoga glavnog pokrovitelja, imao grnčara po imenu Ghaṭīkāra.
Ghaṭikārassa kho, ānanda, kumbhakārassa jotipālo nāma māṇavo sahāyo ahosi piyasahāyo. Taj grnčar Ghaṭīkāra je kao prijatelja, kao svog bliskog prijatelja imao brahmanskog učenika po imenu Đotipāla.
Atha kho, ānanda, ghaṭikāro kumbhakāro jotipālaṁ māṇavaṁ āmantesi: Jednoga dana grnčar Ghaṭīkāra obrati se brahmanskom učeniku Đotipāli ovim rečima: ‚Dragi moj Đotipāla, hajdemo da vidimo Budu Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog.
‘āyāma, samma jotipāla, kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ dassanāya upasaṅkamissāma. Mislim da je dobro videti Blaženoga, plemenitog i potpuno probuđenoga.“
Sādhusammatañhi me tassa bhagavato dassanaṁ arahato sammāsambuddhassā’ti. Brahmanski učenik Đotipāla odgovori:
Evaṁ vutte, ānanda, jotipālo māṇavo ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ etadavoca: „Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra.
‘alaṁ, samma ghaṭikāra. Kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?“
Kiṁ pana tena muṇḍakena samaṇakena diṭṭhenā’ti? I drugi i treći put grnčar Ghaṭīkāra reče:
Dutiyampi kho, ānanda …pe…
tatiyampi kho, ānanda, ghaṭikāro kumbhakāro jotipālaṁ māṇavaṁ etadavoca:
‘āyāma, samma jotipāla, kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ dassanāya upasaṅkamissāma. „Dragi moj Đotipāla, hajdemo da vidimo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog.
Sādhusammatañhi me tassa bhagavato dassanaṁ arahato sammāsambuddhassā’ti. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.“
Tatiyampi kho, ānanda, jotipālo māṇavo ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ etadavoca: I drugi i treći put brahmanski učenik Đotipāla odgovori:
‘alaṁ, samma ghaṭikāra. „Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra.
Kiṁ pana tena muṇḍakena samaṇakena diṭṭhenā’ti? Kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?“
‘Tena hi, samma jotipāla, sottisināniṁ ādāya nadiṁ gamissāma sināyitun’ti. –‚Ako je tako, dragi moj Đotipāla, uzmimo onda sunđer i sapun, te hajdemo na reku da se okupamo.“
‘Evaṁ, sammā’ti kho, ānanda, jotipālo māṇavo ghaṭikārassa kumbhakārassa paccassosi. –‚Vrlo dobro‘, odgovori Đotipāla.
Atha kho, ānanda, ghaṭikāro ca kumbhakāro jotipālo ca māṇavo sottisināniṁ ādāya nadiṁ agamaṁsu sināyituṁ.
Atha kho, ānanda, ghaṭikāro kumbhakāro jotipālaṁ māṇavaṁ āmantesi: I tako grnčar Ghaṭīkāra i brahmanski učenik Đotipāla uzeše sunđer i sapun, te odoše na reku da se okupaju. Kad su stigli, Ghaṭīkāra reče:
‘ayaṁ, samma jotipāla, kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa avidūre ārāmo. „Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga.
Āyāma, samma jotipāla, kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ dassanāya upasaṅkamissāma. Hajdemo da vidimo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog.
Sādhusammatañhi me tassa bhagavato dassanaṁ arahato sammāsambuddhassā’ti. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.“
Evaṁ vutte, ānanda, jotipālo māṇavo ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ etadavoca: Đotipāla odgovori:
‘alaṁ, samma ghaṭikāra. „Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra.
Kiṁ pana tena muṇḍakena samaṇakena diṭṭhenā’ti? Kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?“
Dutiyampi kho, ānanda …pe…
tatiyampi kho, ānanda, ghaṭikāro kumbhakāro jotipālaṁ māṇavaṁ etadavoca: I drugi i treći put grnčar Ghaṭīkāra reče:
‘ayaṁ, samma jotipāla, kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa avidūre ārāmo.
Āyāma, samma jotipāla, kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ dassanāya upasaṅkamissāma.
Sādhusammatañhi me tassa bhagavato dassanaṁ arahato sammāsambuddhassā’ti.
Tatiyampi kho, ānanda, jotipālo māṇavo ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ etadavoca: I drugi i treći put brahmanski učenik Đotipāla odgovori:
‘alaṁ, samma ghaṭikāra. „Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra.
Kiṁ pana tena muṇḍakena samaṇakena diṭṭhenā’ti? Kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?“
Atha kho, ānanda, ghaṭikāro kumbhakāro jotipālaṁ māṇavaṁ ovaṭṭikāyaṁ parāmasitvā etadavoca: Na to grnčar Ghaṭīkāra uhvati brahmanskog učenika Đotipālu za pojas i reče:
‘ayaṁ, samma jotipāla, kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa avidūre ārāmo. „Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga.
Āyāma, samma jotipāla, kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ dassanāya upasaṅkamissāma. Hajdemo da vidimo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog.
Sādhusammatañhi me tassa bhagavato dassanaṁ arahato sammāsambuddhassā’ti. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.“
Atha kho, ānanda, jotipālo māṇavo ovaṭṭikaṁ vinivaṭṭetvā ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ etadavoca: A brahmanski učenik Đotipāla otrgnu svoj pojas i reče:
‘alaṁ, samma ghaṭikāra. „Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra.
Kiṁ pana tena muṇḍakena samaṇakena diṭṭhenā’ti? Kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?“
Atha kho, ānanda, ghaṭikāro kumbhakāro jotipālaṁ māṇavaṁ sīsaṁnhātaṁ kesesu parāmasitvā etadavoca: I tako, kad je brahmanski učenik Đotipāla oprao glavu, grnčar Ghaṭīkāra ga uhvati za kosu i reče:
‘ayaṁ, samma jotipāla, kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa avidūre ārāmo. „Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga.
Āyāma, samma jotipāla, kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ dassanāya upasaṅkamissāma. Hajdemo da vidimo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog.
Sādhusammatañhi me tassa bhagavato dassanaṁ arahato sammāsambuddhassā’ti. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.“
Atha kho, ānanda, jotipālassa māṇavassa etadahosi: Na to brahmanski učenik Đotipāla pomisli:
‘acchariyaṁ vata bho, abbhutaṁ vata bho. „Čudno je, neobično je
Yatra hi nāmāyaṁ ghaṭikāro kumbhakāro ittarajacco samāno amhākaṁ sīsaṁnhātānaṁ kesesu parāmasitabbaṁ maññissati; što ovaj grnčar Ghaṭīkāra, koji je drugačijeg porekla, i pomisli da me zgrabi za kosu dok smo se kupali!
na vatidaṁ kira orakaṁ maññe bhavissatī’ti; Mora da u tome ima nečega.“
ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ etadavoca: I reče grnčaru Ghaṭīkāri:
‘yāvatādohipi, samma ghaṭikārā’ti? „I na to si spreman, dragi moj Ghaṭīkāra?“
‘Yāvatādohipi, samma jotipāla. –„I na to sam spreman, dragi moj Đotipāla,
Tathā hi pana me sādhusammataṁ tassa bhagavato dassanaṁ arahato sammāsambuddhassā’ti. jer mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.“
‘Tena hi, samma ghaṭikāra, muñca; gamissāmā’ti. –„Onda me, dragi moj Ghaṭīkāra, pusti. I hajdemo da ga posetimo.“
Atha kho, ānanda, ghaṭikāro ca kumbhakāro jotipālo ca māṇavo yena kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā ghaṭikāro kumbhakāro kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Jotipālo pana māṇavo kassapena bhagavatā arahatā sammāsambuddhena saddhiṁ sammodi. Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdi. Tako grnčar Ghaṭīkāra i brahmanski učenik Đotipāla odoše do blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga. Pošto mu se pokloni, Ghaṭīkāra sede sa strane, dok se Đotipāla pozdravio s njim, a kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede i on sa strane.
Ekamantaṁ nisinno kho, ānanda, ghaṭikāro kumbhakāro kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ etadavoca: Ghaṭīkāra tada reče blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom:
‘ayaṁ me, bhante, jotipālo māṇavo sahāyo piyasahāyo. „Poštovani gospodine, ovo je brahmanski učenik Đotipāla, moj prijatelj, moj bliski prijatelj.
Imassa bhagavā dhammaṁ desetū’ti. Neka ga Blaženi poduči Dhammi.“
Atha kho, ānanda, kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho ghaṭikārañca kumbhakāraṁ jotipālañca māṇavaṁ dhammiyā kathāya sandassesi samādapesi samuttejesi sampahaṁsesi. Na to je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio grnčara Ghaṭīkāru i brahmanskog učenika Đotipālu izlaganjem o Dhammi.
Atha kho, ānanda, ghaṭikāro ca kumbhakāro jotipālo ca māṇavo kassapena bhagavatā arahatā sammāsambuddhena dhammiyā kathāya sandassitā samādapitā samuttejitā sampahaṁsitā kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā uṭṭhāyāsanā kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā pakkamiṁsu. Kad je izlaganje bilo završeno, nadahnuti i obradovani rečima blaženog Kassape, oni ustadoše sa svog mesta, poklone se blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom, i pazeći da im on ostane s desne strane, otidoše.
Atha kho, ānanda, jotipālo māṇavo ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ etadavoca: Potom Đotipāla upita Ghaṭīkāru:
‘imaṁ nu tvaṁ, samma ghaṭikāra, dhammaṁ suṇanto atha ca pana agārasmā anagāriyaṁ na pabbajissasī’ti? „Sada kad si čuo Dhammu, dragi moj Ghaṭīkāra, zašto ne napustiš dom i odeš u beskućnike?“
‘Nanu maṁ, samma jotipāla, jānāsi, andhe jiṇṇe mātāpitaro posemī’ti? –‚Dragi moj Đotipāla, zar ne znaš da se staram o slepim i starim roditeljima?“
‘Tena hi, samma ghaṭikāra, ahaṁ agārasmā anagāriyaṁ pabbajissāmī’ti. –‚Ako je tako, dragi moj Ghaṭīkāra, onda ću ja napustiti dom i otići u beskućnike.“
Atha kho, ānanda, ghaṭikāro ca kumbhakāro jotipālo ca māṇavo yena kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinno kho, ānanda, ghaṭikāro kumbhakāro kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ etadavoca: I tako grnčar Ghaṭīkāra i brahmanski učenik Đotipāla odoše do blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i grnčar Ghaṭīkāra reče blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom:
‘ayaṁ me, bhante, jotipālo māṇavo sahāyo piyasahāyo. „Poštovani gospodine, ovo je brahmanski učenik Đotipāla, moj prijatelj, moj bliski prijatelj.
Imaṁ bhagavā pabbājetū’ti. On želi da postane iskušenik predvođen Blaženim.“
Alattha kho, ānanda, jotipālo māṇavo kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa santike pabbajjaṁ, alattha upasampadaṁ. I brahmanski učenik Đotipāla postade iskušenik predvođen blaženim Kassapom, plemenitim i potpuno probuđenim, te potom primi i potpuno zaređenje.
Atha kho, ānanda, kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho acirūpasampanne jotipāle māṇave aḍḍhamāsupasampanne vegaḷiṅge yathābhirantaṁ viharitvā yena bārāṇasī tena cārikaṁ pakkāmi. I ne zadugo pošto brahmanski učenik Đotipāla primi potpuno zaređenje, pola meseca pošto primi potpuno zaređenje, ostavši u Vebhalingi koliko mu je bilo volja, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, nastavi da luta u pravcu Benaresa.
Anupubbena cārikaṁ caramāno yena bārāṇasī tadavasari. Idući od sela do sela, stiže na kraju do Benaresa,
Tatra sudaṁ, ānanda, kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho bārāṇasiyaṁ viharati isipatane migadāye. te se smesti u parku jelena, u Isipatani.
Assosi kho, ānanda, kikī kāsirājā: ‘kassapo kira bhagavā arahaṁ sammāsambuddho bārāṇasiṁ anuppatto bārāṇasiyaṁ viharati isipatane migadāye’ti. A Kikī, kralj Kāsija, doču: ‚Čini se da je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, stigao u Benares i živi u parku jelena, u Isipatani.“
Atha kho, ānanda, kikī kāsirājā bhadrāni bhadrāni yānāni yojāpetvā bhadraṁ yānaṁ abhiruhitvā bhadrehi bhadrehi yānehi bārāṇasiyā niyyāsi mahaccarājānubhāvena kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ dassanāya. Na to naredi da se pripremi povorka kočija, te popevši se na jednu od njih, izveze se iz Benaresa uza svu kraljevsku pompu, kako bi sreo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog.
Yāvatikā yānassa bhūmi yānena gantvā yānā paccorohitvā pattikova yena kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Vozio se sve dok je put bio prohodan za kočije, onda siđe i peške otide do blaženoga Kassape, plemenitog i potpuno probuđenog. Pokloni mu se, sede sa strane,
Ekamantaṁ nisinnaṁ kho, ānanda, kikiṁ kāsirājānaṁ kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho dhammiyā kathāya sandassesi samādapesi samuttejesi sampahaṁsesi. a blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri Kikīja, kralja Kāsija, svojim govorom o Dhammi.
Atha kho, ānanda, kikī kāsirājā kassapena bhagavatā arahatā sammāsambuddhena dhammiyā kathāya sandassito samādapito samuttejito sampahaṁsito kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ etadavoca: Kad govor bi završen, Kikī, kralj Kāsija, reče:
‘adhivāsetu me, bhante, bhagavā svātanāya bhattaṁ saddhiṁ bhikkhusaṅghenā’ti. „Molim Blaženoga da zajedno s monasima koji ga prate, prihvati da ruča sutra u mome domu.“
Adhivāsesi kho, ānanda, kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho tuṇhībhāvena. A blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, ćutke prihvati njegov poziv.
Atha kho, ānanda, kikī kāsirājā kassapassa bhagavato sammāsambuddhassa adhivāsanaṁ viditvā uṭṭhāyāsanā kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā pakkāmi. Razumevši da je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, prihvatio poziv, ustade s mesta na kojem je sedeo, pokloni mu se, te pazeći da mu Blaženi ostane s desne strane, otide.
Atha kho, ānanda, kikī kāsirājā tassā rattiyā accayena sake nivesane paṇītaṁ khādanīyaṁ bhojanīyaṁ paṭiyādāpetvā paṇḍupuṭakassa sālino vigatakāḷakaṁ anekasūpaṁ anekabyañjanaṁ, kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa kālaṁ ārocāpesi: U zoru, Kikī, kralj Kāsija, naredi da se u njegovom domu pripreme različita ukusna jela–najbolji pirinač zajedno sa mnoštvom preliva i karija–i kad je sve bilo spremno, dojavi blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom, ovako:
‘kālo, bhante, niṭṭhitaṁ bhattan’ti. „Vreme je, poštovani gospodine, obed je spreman.“
Atha kho, ānanda, kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya yena kikissa kāsirañño nivesanaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā paññatte āsane nisīdi saddhiṁ bhikkhusaṅghena. Ujutro, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, obuče se, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu praćen grupom monaha do doma Kikīja, kralja Kāsija i sede na pripremljeno mesto.
Atha kho, ānanda, kikī kāsirājā buddhappamukhaṁ bhikkhusaṅghaṁ paṇītena khādanīyena bhojanīyena sahatthā santappesi sampavāresi. A Kikī, kralj Kāsija, svojim je rukama poslužio i raznim ukusnim jelima nahranio monašku zajednicu.
Atha kho, ānanda, kikī kāsirājā kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ bhuttāviṁ onītapattapāṇiṁ aññataraṁ nīcaṁ āsanaṁ gahetvā ekamantaṁ nisīdi. Kada je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, jeo i odložio posudu, Kikī, kralj Kāsija, odabra jedno niže mesto, sede sa strane, te reče:
Ekamantaṁ nisinno kho, ānanda, kikī kāsirājā kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ etadavoca: „Molim blaženoga da prihvati boravište u Benaresu, koje ću mu obezbediti da mirno provede period monsuna;
‘adhivāsetu me, bhante, bhagavā bārāṇasiyaṁ vassāvāsaṁ; to će biti pomoć i za Sanghu.“
evarūpaṁ saṅghassa upaṭṭhānaṁ bhavissatī’ti. –„Ne, kralju, već imam boravište za period monsuna.“
‘Alaṁ, mahārāja.
Adhivuttho me vassāvāso’ti.
Dutiyampi kho, ānanda …
tatiyampi kho, ānanda, kikī kāsirājā kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ etadavoca: I drugi i treći put Kikī, kralj Kāsija, reče:
‘adhivāsetu me, bhante, bhagavā bārāṇasiyaṁ vassāvāsaṁ; „Molim blaženoga da prihvati boravište u Benaresu koje ću mu obezbediti da mirno provede period monsuna;
evarūpaṁ saṅghassa upaṭṭhānaṁ bhavissatī’ti. to će biti pomoć i za Sanghu.“
‘Alaṁ, mahārāja. –„Ne, kralju, već imam boravište za period monsuna.“
Adhivuttho me vassāvāso’ti.
Atha kho, ānanda, kikissa kāsirañño ‘na me kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho adhivāseti bārāṇasiyaṁ vassāvāsan’ti ahudeva aññathattaṁ, ahu domanassaṁ. A kralj pomisli: „Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, ne prihvata boravište u Benaresu koje bih mu obezbedio da provede period monsuna“ i beše veoma razočaran i tužan.
Atha kho, ānanda, kikī kāsirājā kassapaṁ bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ etadavoca:
‘atthi nu kho, bhante, añño koci mayā upaṭṭhākataro’ti? Onda reče: „Poštovani gospodine, imate li pokrovitelja boljeg od mene?“
‘Atthi, mahārāja, vegaḷiṅgaṁ nāma gāmanigamo. –„Imam, veliki kralju. Postoji trgovački grad Vebhaḷinga,
Tattha ghaṭikāro nāma kumbhakāro; u kojem živi grnčar Ghaṭīkāra.
so me upaṭṭhāko aggupaṭṭhāko. On je moj pokrovitelj, moj glavni pokrovitelj.
Tuyhaṁ kho pana, mahārāja, na me kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho adhivāseti bārāṇasiyaṁ vassāvāsanti attheva aññathattaṁ, atthi domanassaṁ. A ti, veliki kralju, sada misliš: ‚Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, ne prihvata boravište u Benaresu koje bih mu obezbedio da provede period monsuna‘ i veoma si razočaran i tužan;
Tayidaṁ ghaṭikārassa kumbhakārassa natthi ca na ca bhavissati. ali grnčar Ghaṭīkāra nije i neće ni biti.
Ghaṭikāro kho, mahārāja, kumbhakāro buddhaṁ saraṇaṁ gato, dhammaṁ saraṇaṁ gato, saṅghaṁ saraṇaṁ gato. Grnčar Ghaṭīkāra uzeo je kao utočište Budu, Dhammu i Sanghu.
Ghaṭikāro kho, mahārāja, kumbhakāro pāṇātipātā paṭivirato, adinnādānā paṭivirato, kāmesumicchācārā paṭivirato, musāvādā paṭivirato, surāmerayamajjapamādaṭṭhānā paṭivirato. Odustao je od ubijanja živih bića, uzimanja onoga što mu nije dato, nedoličnih čulnih zadovoljstava, od laganja i od vina, alkohola i drugoga što pomućuje svest, podstiče nemarnost.
Ghaṭikāro kho, mahārāja, kumbhakāro buddhe aveccappasādena samannāgato, dhamme aveccappasādena samannāgato, saṅghe aveccappasādena samannāgato, ariyakantehi sīlehi samannāgato. Potpuno se pouzdaje u Budu, Dhammu i Sanghu, poseduje vrline koje su drage plemenitima.
Ghaṭikāro kho, mahārāja, kumbhakāro dukkhe nikkaṅkho, dukkhasamudaye nikkaṅkho, dukkhanirodhe nikkaṅkho, dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya nikkaṅkho. Oslobođen je sumnjičavosti u pogledu patnje, nastanka patnje, prestanka patnje i puta koji vodi prestanku patnje.
Ghaṭikāro kho, mahārāja, kumbhakāro ekabhattiko brahmacārī sīlavā kalyāṇadhammo. Jede samo u jednom delu dana, drži se celibata, čestit je, dobrog karaktera.
Ghaṭikāro kho, mahārāja, kumbhakāro nikkhittamaṇisuvaṇṇo apetajātarūparajato. Ostavio je na stranu dragulje i zlato, odustao od zlata i srebra.
Ghaṭikāro kho, mahārāja, kumbhakāro pannamusalo na sahatthā pathaviṁ khaṇati. Ne kopa zemlju u potrazi za glinom ni ašovom, ni rukama;
Yaṁ hoti kūlapaluggaṁ vā mūsikukkaro vā taṁ kājena āharitvā bhājanaṁ karitvā evamāha: ono što nađe na obali koja se obrušila u reku ili što iskopaju životinje, to natovari na kola i donese kući;
“ettha yo icchati taṇḍulapaṭibhastāni vā muggapaṭibhastāni vā kaḷāyapaṭibhastāni vā nikkhipitvā yaṁ icchati taṁ haratū”ti. kad napravi ćupove, ovako kaže: ‚Neka bilo ko kome se sviđaju, ostavi ovde malo odabranog pirinča, odabranog pasulja ili odabranog sočiva, pa neka uzme što mu je drago.“
Ghaṭikāro kho, mahārāja, kumbhakāro andhe jiṇṇe mātāpitaro poseti. Izdržava slepe i ostarele roditelje.
Ghaṭikāro kho, mahārāja, kumbhakāro pañcannaṁ orambhāgiyānaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā opapātiko tattha parinibbāyī anāvattidhammo tasmā lokā. Kako je raskinuo pet nižih okova, spontano će se preporoditi (u čistim boravištima) i odatle dostići krajnju nibbānu, a da se više ne vrati na ovaj svet.
Ekamidāhaṁ, mahārāja, samayaṁ vegaḷiṅge nāma gāmanigame viharāmi. Jednom kad sam živeo kraj Vebhalinge i beše jutro, obukao sam se, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa otidoh do roditelja grnčara Ghaṭīkāre.
Atha khvāhaṁ, mahārāja, pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya yena ghaṭikārassa kumbhakārassa mātāpitaro tenupasaṅkamiṁ; upasaṅkamitvā ghaṭikārassa kumbhakārassa mātāpitaro etadavocaṁ: Tamo ih upitah:
“handa ko nu kho ayaṁ bhaggavo gato”ti? „Molim vas, recite mi gde je grnčar.“
“Nikkhanto kho te, bhante, upaṭṭhāko antokumbhiyā odanaṁ gahetvā pariyogā sūpaṁ gahetvā paribhuñjā”ti. –‚Poštovani, vaš pokrovitelj nije kod kuće. Ali slobodno uzmite kuvani pirinač iz lonca i varivo iz činije, te jedite.“
Atha khvāhaṁ, mahārāja, kumbhiyā odanaṁ gahetvā pariyogā sūpaṁ gahetvā paribhuñjitvā uṭṭhāyāsanā pakkamiṁ. Tako sam i učinio, te otidoh dalje.
Atha kho, mahārāja, ghaṭikāro kumbhakāro yena mātāpitaro tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā mātāpitaro etadavoca: Onda grnčar Ghaṭīkāra otide do roditelja i upita ih:
“ko kumbhiyā odanaṁ gahetvā pariyogā sūpaṁ gahetvā paribhuñjitvā uṭṭhāyāsanā pakkanto”ti? „Ko je uzeo kuvani pirinač iz lonca i varivo iz činije, ko je jeo, te otišao dalje?“
“Kassapo, tāta, bhagavā arahaṁ sammāsambuddho kumbhiyā odanaṁ gahetvā pariyogā sūpaṁ gahetvā paribhuñjitvā uṭṭhāyāsanā pakkanto”ti? –‚Dragi naš sine, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako učini.“
Atha kho, mahārāja, ghaṭikārassa kumbhakārassa etadahosi: I grnčar Ghaṭīkāra pomisli:
“lābhā vata me, suladdhaṁ vata me, „Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene
yassa me kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho evaṁ abhivissattho”ti. što se blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako pouzda u mene!“
Atha kho, mahārāja, ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ aḍḍhamāsaṁ pītisukhaṁ na vijahati, sattāhaṁ mātāpitūnaṁ. Ushićenje i sreća ga obuzeše i u njemu ostadoše pola meseca, a u njegovim roditeljima nedelju dana.
Ekamidāhaṁ, mahārāja, samayaṁ tattheva vegaḷiṅge nāma gāmanigame viharāmi. Nekom drugom prilikom, kad sam živeo kraj Vebhalinge i beše jutro, obukao sam se, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa otidoh do roditelja grnčara Ghaṭīkāre.
Atha khvāhaṁ, mahārāja, pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya yena ghaṭikārassa kumbhakārassa mātāpitaro tenupasaṅkamiṁ; upasaṅkamitvā ghaṭikārassa kumbhakārassa mātāpitaro etadavocaṁ: Tamo ih upitah:
“handa ko nu kho ayaṁ bhaggavo gato”ti? „Molim vas, recite mi gde je grnčar.“
“Nikkhanto kho te, bhante, upaṭṭhāko anto kaḷopiyā kummāsaṁ gahetvā pariyogā sūpaṁ gahetvā paribhuñjā”ti. –‚Poštovani gospodine, vaš pokrovitelj nije kod kuće. Ali slobodno uzmite kuvani pirinač iz lonca i varivo iz činije, te jedite.“
Atha khvāhaṁ, mahārāja, kaḷopiyā kummāsaṁ gahetvā pariyogā sūpaṁ gahetvā paribhuñjitvā uṭṭhāyāsanā pakkamiṁ. Tako sam i učinio, te otidoh dalje.
Atha kho, mahārāja, ghaṭikāro kumbhakāro yena mātāpitaro tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā mātāpitaro etadavoca: Onda grnčar Ghaṭīkāra otide do roditelja i upita ih:
“ko kaḷopiyā kummāsaṁ gahetvā pariyogā sūpaṁ gahetvā paribhuñjitvā uṭṭhāyāsanā pakkanto”ti? „Ko je uzeo kuvani pirinač iz lonca i varivo iz činije, ko je jeo, te otišao dalje?“
“Kassapo, tāta, bhagavā arahaṁ sammāsambuddho kaḷopiyā kummāsaṁ gahetvā pariyogā sūpaṁ gahetvā paribhuñjitvā uṭṭhāyāsanā pakkanto”ti. –‚Dragi naš sine, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako učini.“
Atha kho, mahārāja, ghaṭikārassa kumbhakārassa etadahosi: I grnčar Ghaṭīkāra pomisli:
“lābhā vata me, suladdhaṁ vata me, „Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene
yassa me kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho evaṁ abhivissattho”ti. što se blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako pouzda u mene!“
Atha kho, mahārāja, ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ aḍḍhamāsaṁ pītisukhaṁ na vijahati, sattāhaṁ mātāpitūnaṁ. Ushićenje i sreća ga obuzeše i u njemu ostadoše pola meseca, a u njegovim roditeljima nedelju dana.
Ekamidāhaṁ, mahārāja, samayaṁ tattheva vegaḷiṅge nāma gāmanigame viharāmi. Jednom prilikom, kad sam živeo kraj Vebhalinge, koliba mi je prokišnjavala.
Tena kho pana samayena kuṭi ovassati.
Atha khvāhaṁ, mahārāja, bhikkhū āmantesiṁ: Onda se obratih monasima ovim rečima: „Hajdete, monasi, vidite ima li bilo kakve trske u kući grnčara Ghaṭīkāre.“
“gacchatha, bhikkhave, ghaṭikārassa kumbhakārassa nivesane tiṇaṁ jānāthā”ti.
Evaṁ vutte, mahārāja, te bhikkhū maṁ etadavocuṁ: –„Poštovani gospodine, nema trske u kući grnčara Ghaṭīkāre;
“natthi kho, bhante, ghaṭikārassa kumbhakārassa nivesane tiṇaṁ, atthi ca khvāssa āvesane tiṇacchadanan”ti. kuća grnčara Ghaṭīkāre pokrivena je trskom.“
“Gacchatha, bhikkhave, ghaṭikārassa kumbhakārassa āvesanaṁ uttiṇaṁ karothā”ti. –„Hajdete, monasi, uzmite tu trsku sa kuće grnčara Ghaṭīkāre.“
Atha kho te, mahārāja, bhikkhū ghaṭikārassa kumbhakārassa āvesanaṁ uttiṇamakaṁsu. Oni tako učiniše.
Atha kho, mahārāja, ghaṭikārassa kumbhakārassa mātāpitaro te bhikkhū etadavocuṁ: Onda roditelji grnčara Ghaṭīkāre upitaše monahe:
“ke āvesanaṁ uttiṇaṁ karontī”ti? „Zašto uzimate tu trsku sa kuće?“
“Bhikkhū, bhagini, kassapassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa kuṭi ovassatī”ti. –„Sestro, prokišnjava koliba blaženog Kasape, plemenitog i potpuno probuđenog.“
“Haratha, bhante, haratha, bhadramukhā”ti. –„Uzmite je onda, poštovani, uzmite je i neka ste blagosloveni!“
Atha kho, mahārāja, ghaṭikāro kumbhakāro yena mātāpitaro tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā mātāpitaro etadavoca: Onda grnčar Ghaṭīkāra otide do roditelja i upita ih:
“ke āvesanaṁ uttiṇamakaṁsū”ti? „Ko je uzeo trsku sa krova kuće?“
“Bhikkhū, tāta, kassapassa kira bhagavato arahato sammāsambuddhassa kuṭi ovassatī”ti. –„Dragi naš sine, monasi su je uzeli; prokišnjava koliba blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga.“
Atha kho, mahārāja, ghaṭikārassa kumbhakārassa etadahosi: I grnčar Ghaṭīkāra pomisli:
“lābhā vata me, suladdhaṁ vata me, „Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene
yassa me kassapo bhagavā arahaṁ sammāsambuddho evaṁ abhivissattho”ti. što se blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako pouzda u mene!“
Atha kho, mahārāja, ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ aḍḍhamāsaṁ pītisukhaṁ na vijahati, sattāhaṁ mātāpitūnaṁ. Ushićenje i sreća ga obuzeše i u njemu ostadoše pola meseca, a u njegovim roditeljima nedelju dana.
Atha kho, mahārāja, āvesanaṁ sabbantaṁ temāsaṁ ākāsacchadanaṁ aṭṭhāsi, na devotivassi. I kuća je tokom cela tri meseca imala nebo kao svoj krov, ali ne pade ni kap kiše.
Evarūpo ca, mahārāja, ghaṭikāro kumbhakāro’ti. Takav je grnčar Ghaṭīkāra.“
‘Lābhā, bhante, ghaṭikārassa kumbhakārassa, suladdhā, bhante, ghaṭikārassa kumbhakārassa „Dobitak je za grnčara Ghaṭīkāru, veliki je dobitak za njega
yassa bhagavā evaṁ abhivissattho’ti. što se blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako pouzda u njega.“
Atha kho, ānanda, kikī kāsirājā ghaṭikārassa kumbhakārassa pañcamattāni taṇḍulavāhasatāni pāhesi paṇḍupuṭakassa sālino tadupiyañca sūpeyyaṁ. Zatim Kikī, kralj Kāsija, natovari pet stotina zaprega najboljim pirinčem, zajedno sa obiljem druge hrane i začina, te posla grnčaru Ghaṭīkāri.
Atha kho te, ānanda, rājapurisā ghaṭikāraṁ kumbhakāraṁ upasaṅkamitvā etadavocuṁ: Kraljevi ljudi stigoše do grnčara Ghaṭīkāre, te mu rekoše:
‘imāni kho, bhante, pañcamattāni taṇḍulavāhasatāni kikinā kāsirājena pahitāni paṇḍupuṭakassa sālino tadupiyañca sūpeyyaṁ. „Doterali smo pet stotina zaprega natovarenih najboljim pirinčem, zajedno sa obiljem druge hrane i začina, to vam šalje Kikī, kralj Kāsija;
Tāni, bhante, paṭiggaṇhathā’ti. molimo vas da to primite.“
‘Rājā kho bahukicco bahukaraṇīyo. –„Kralj je veoma zauzet i ima mnogo usta da hrani.
Alaṁ me. Ja imam dovoljno.
Raññova hotū’ti. Neka to bude za samoga kralja.“
Siyā kho pana te, ānanda, evamassa: Sada, Ānanda, ti možda ovako misliš:
‘añño nūna tena samayena jotipālo māṇavo ahosī’ti. „Sigurno je tada neko drugi bio brahmanski učenik Đotipāla.“
Na kho panetaṁ, ānanda, evaṁ daṭṭhabbaṁ. Ali, nemoj tako misliti.
Ahaṁ tena samayena jotipālo māṇavo ahosin”ti. Ja sam tada bio brahmanski učenik Đotipāla.“
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamano āyasmā ānando bhagavato bhāsitaṁ abhinandīti. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Ghaṭikārasuttaṁ niṭṭhitaṁ paṭhamaṁ.