Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 75 Budini govori srednje dužine 75
Māgaṇḍiyasutta Māgandiya sutta
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā kurūsu viharati kammāsadhammaṁ nāma kurūnaṁ nigamo, bhāradvājagottassa brāhmaṇassa agyāgāre tiṇasanthārake. Jednom se Blaženi u zemlji Kuru, kraj grada po imenu Kammāsadhamma, smestio na prostirci od sena, u prostoriji gde je gorela sveta vatra, a pripadala je brahmanu iz Bhāradvāđa klana.
Atha kho bhagavā pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya kammāsadhammaṁ piṇḍāya pāvisi. Jednoga jutra Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Kammāsadhamme da prosi hranu.
Kammāsadhammaṁ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena aññataro vanasaṇḍo tenupasaṅkami divāvihārāya. Kad je prošao Kammāsadhammu i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on do nekog gaja da tu provede dan.
Taṁ vanasaṇḍaṁ ajjhogāhetvā aññatarasmiṁ rukkhamūle divāvihāraṁ nisīdi. Kad je stigao u gaj, sede u podnožje jednog drveta, da tu provede dan.
Atha kho māgaṇḍiyo paribbājako jaṅghāvihāraṁ anucaṅkamamāno anuvicaramāno yena bhāradvājagottassa brāhmaṇassa agyāgāraṁ tenupasaṅkami. Onda asketa Māgandiya, hodajući i lutajući unaokolo da protegne noge, otide do prostorije gde je gorela sveta vatra, a pripadala je brahmanu iz Bhāradvāđa klana.
Addasā kho māgaṇḍiyo paribbājako bhāradvājagottassa brāhmaṇassa agyāgāre tiṇasanthārakaṁ paññattaṁ. Tu vide pripremljenu prostirku od sena
Disvāna bhāradvājagottaṁ brāhmaṇaṁ etadavoca: te upita brahmana:
“kassa nvayaṁ bhoto bhāradvājassa agyāgāre tiṇasanthārako paññatto, samaṇaseyyānurūpaṁ maññe”ti? „Za koga je pripremljena ova prostirka od sena u prostoriji učitelja Bhāradvāđe u kojoj gori sveta vatra? Izgleda kao ležaj nekog askete.“
“Atthi, bho māgaṇḍiya, samaṇo gotamo sakyaputto sakyakulā pabbajito. „Učitelju Māgandiya, tu je asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana.
Taṁ kho pana bhavantaṁ gotamaṁ evaṁ kalyāṇo kittisaddo abbhuggato: Ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami:
‘itipi so bhagavā arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho bhagavā’ti. ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’
Tassesā bhoto gotamassa seyyā paññattā”ti. Ležaj je pripremljen za učitelja Gotamu.“
“Duddiṭṭhaṁ vata, bho bhāradvāja, addasāma; „Učitelju Bhāradvāđa, zaista je loš prizor
duddiṭṭhaṁ vata, bho bhāradvāja, addasāma. kad vidimo ležaj tog
Ye mayaṁ tassa bhoto gotamassa bhūnahuno seyyaṁ addasāmā”ti. uništitelja svakog napretka, učitelja Gotame.“
“Rakkhassetaṁ, māgaṇḍiya, vācaṁ; „Pazi šta govoriš, Māgandiya,
rakkhassetaṁ, māgaṇḍiya, vācaṁ. pazi šta govoriš!
Bahū hi tassa bhoto gotamassa khattiyapaṇḍitāpi brāhmaṇapaṇḍitāpi gahapatipaṇḍitāpi samaṇapaṇḍitāpi abhippasannā vinītā ariye ñāye dhamme kusale”ti. Mnogi učeni plemići, učeni brahmani, učeni domaćini i učeni askete imaju potpuno poverenje u učitelja Gotamu, on ih je krotio na plemenit, istinski način, u Dhammi koja je blagorodna.
“Sammukhā cepi mayaṁ, bho bhāradvāja, taṁ bhavantaṁ gotamaṁ passeyyāma, sammukhāpi naṁ vadeyyāma: „Učitelju Bhāradvāđa, čak i kada bismo se sa učiteljem Gotamom našli licem u lice, rekli bismo mu: ’Asketa Gotama je uništitelj svakog napretka.’
‘bhūnahu samaṇo gotamo’ti. A zašto?
Taṁ kissa hetu? Zato što je tako zapisano u našim svetim spisima.
Evañhi no sutte ocaratī”ti.
“Sace taṁ bhoto māgaṇḍiyassa agaru āroceyyāmi taṁ samaṇassa gotamassā”ti. „Ako učitelj Māgandiya nema ništa protiv, mogu li ovo ispričati učitelju Gotami?“
“Appossukko bhavaṁ bhāradvājo vuttova naṁ vadeyyā”ti. „Neka učitelj Bhāradvāđa ne brine. Neka mu ispriča sve što sam malopre rekao.“
Assosi kho bhagavā dibbāya sotadhātuyā visuddhāya atikkantamānusikāya bhāradvājagottassa brāhmaṇassa māgaṇḍiyena paribbājakena saddhiṁ imaṁ kathāsallāpaṁ. U međuvremenu, pomoću duhovnog uha, pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko, Blaženi je čuo razgovor između brahmana iz Bhāradvāđa klana i askete Māgandiye.
Atha kho bhagavā sāyanhasamayaṁ paṭisallānā vuṭṭhito yena bhāradvājagottassa brāhmaṇassa agyāgāraṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā nisīdi bhagavā paññatte tiṇasanthārake. Kad je palo veče, Blaženi izađe iz osame, otide do brahmanove prostorije i sede na pripremljenu prostirku od sena.
Atha kho bhāradvājagotto brāhmaṇo yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavatā saddhiṁ sammodi. Onda brahman iz Bhāradvāđa klana dođe do Blaženog i pozdravi se s njim.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho bhāradvājagottaṁ brāhmaṇaṁ bhagavā etadavoca: Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. I Blaženi ga upita:
“ahu pana te, bhāradvāja, māgaṇḍiyena paribbājakena saddhiṁ imaṁyeva tiṇasanthārakaṁ ārabbha kocideva kathāsallāpo”ti? „Bhāradvāđa, jesi li razgovarao sa asketom Māgandiyom o ovoj prostirci od sena?“
Evaṁ vutte, bhāradvājagotto brāhmaṇo saṁviggo lomahaṭṭhajāto bhagavantaṁ etadavoca: Kad ovo bi izrečeno, brahman ostade zabezeknut, kose nakostrešene od zaprepašćenja, te reče:
“etadeva kho pana mayaṁ bhoto gotamassa ārocetukāmā. „Upravo sam hteo da učitelju Gotami ispričam o tome,
Atha ca pana bhavaṁ gotamo anakkhātaṁyeva akkhāsī”ti. ali me učitelj Gotama preduhitrio.“
Ayañca hi bhagavato bhāradvājagottena brāhmaṇena saddhiṁ antarākathā vippakatā hoti. No ovaj razgovor između Blaženog i brahmana iz Bhāradvāđa klana ostade nedovršen, jer asketa Māgandiya, hodajući i lutajući unaokolo da protegne noge, uđe u brahmanovu prostoriju gde je gorela sveta vatra, te priđe Blaženome.
Atha kho māgaṇḍiyo paribbājako jaṅghāvihāraṁ anucaṅkamamāno anuvicaramāno yena bhāradvājagottassa brāhmaṇassa agyāgāraṁ yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavatā saddhiṁ sammodi. Pozdravi se s njim,
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho māgaṇḍiyaṁ paribbājakaṁ bhagavā etadavoca: a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane. I Blaženi mu reče:
“Cakkhuṁ kho, māgaṇḍiya, rūpārāmaṁ rūparataṁ rūpasammuditaṁ. „Māgandiya, oko se oduševljava oblicima, naslađuje se oblicima, uživa u oblicima, zanosi se oblicima; njega je ukrotio Tathāgata, pazio, zaštitio i obuzdao, a Dhammu podučava kako bi ono bilo obuzdano.
Taṁ tathāgatassa dantaṁ guttaṁ rakkhitaṁ saṁvutaṁ, tassa ca saṁvarāya dhammaṁ deseti. Jesi li u vezi s tim rekao: ’Asketa Gotama je uništitelj svakog napretka?’“
Idaṁ nu te etaṁ, māgaṇḍiya, sandhāya bhāsitaṁ: „U vezi s tim, učitelju Gotama, rekao sam: ’Asketa Gotama je uništitelj svakog napretka.’
‘bhūnahu samaṇo gotamo’”ti? A zašto?
“Etadeva kho pana me, bho gotama, sandhāya bhāsitaṁ:
‘bhūnahu samaṇo gotamo’ti.
Taṁ kissa hetu?
Evañhi no sutte ocaratī”ti.
“Sotaṁ kho, māgaṇḍiya, saddārāmaṁ …pe…
ghānaṁ kho, māgaṇḍiya gandhārāmaṁ … A zašto? Zato što je tako zapisano u našim svetim spisima.““
jivhā kho, māgaṇḍiya, rasārāmā rasaratā rasasammuditā. „Uho se oduševljava zvukovima…
Sā tathāgatassa dantā guttā rakkhitā saṁvutā, tassā ca saṁvarāya dhammaṁ deseti. Nos se oduševljava mirisima…
Idaṁ nu te etaṁ, māgaṇḍiya, sandhāya bhāsitaṁ: Jezik se oduševljava ukusima…
‘bhūnahu samaṇo gotamo’”ti? Telo se oduševljava dodirima…
“Etadeva kho pana me, bho gotama, sandhāya bhāsitaṁ: Um se oduševljava objektima uma, naslađuje se objektima, uživa u objektima uma, zanosi se oblicima; njega je ukrotio Tathāgata, pazio, zaštitio i obuzdao, a Dhammu podučava kako bi taj um bilo obuzdan.
‘bhūnahu samaṇo gotamo’ti. Jesi li u vezi s tim rekao: ’Asketa Gotama je uništitelj svakog napretka?’“
Taṁ kissa hetu? „U vezi sa tim, učitelju Gotama, rekao sam: ’Asketa Gotama je uništitelj svakog napretka.
Evañhi no sutte ocaratī”ti. A zašto?
“Kāyo kho, māgaṇḍiya, phoṭṭhabbārāmo phoṭṭhabbarato …pe… Zato što je tako zapisano u našim svetim spisima.’“
mano kho, māgaṇḍiya, dhammārāmo dhammarato dhammasammudito.
So tathāgatassa danto gutto rakkhito saṁvuto, tassa ca saṁvarāya dhammaṁ deseti.
Idaṁ nu te etaṁ, māgaṇḍiya, sandhāya bhāsitaṁ:
‘bhūnahu samaṇo gotamo’”ti?
“Etadeva kho pana me, bho gotama, sandhāya bhāsitaṁ:
‘bhūnahu samaṇo gotamo’ti.
Taṁ kissa hetu?
Evañhi no sutte ocaratī”ti.
“Taṁ kiṁ maññasi, māgaṇḍiya: „A šta misliš, Māgandiya? Recimo da je neko ranije uživao u oblicima dostupnim oku, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, podsticajnim za strast.
‘idhekacco cakkhuviññeyyehi rūpehi paricāritapubbo assa iṭṭhehi kantehi manāpehi piyarūpehi kāmūpasaṁhitehi rajanīyehi, so aparena samayena rūpānaṁyeva samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā rūpataṇhaṁ pahāya rūpapariḷāhaṁ paṭivinodetvā vigatapipāso ajjhattaṁ vūpasantacitto vihareyya. A kasnije, kad ih je razumeo u skladu sa stvarnošću, njihov nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu oblika, možda je napustio žudnju za oblicima, uklonio iz sebe groznicu za oblicima i živi bez žeđi, uma potpuno smirenog.
Imassa pana te, māgaṇḍiya, kimassa vacanīyan’”ti? Šta bi mu ti rekao, Māgandiya?“
“Na kiñci, bho gotama”. „Ništa, učitelju Gotama.“
“Taṁ kiṁ maññasi, māgaṇḍiya: „A šta misliš, Māgandiya? Recimo da je neko ranije uživao u zvucima dostupnim uhu…
‘idhekacco sotaviññeyyehi saddehi …pe… mirisima dostupnim nosu…
ghānaviññeyyehi gandhehi … ukusima dostupnim jeziku…
jivhāviññeyyehi rasehi … dodirima dostupnim telu, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, podsticajnim za strast.
kāyaviññeyyehi phoṭṭhabbehi paricāritapubbo assa iṭṭhehi kantehi manāpehi piyarūpehi kāmūpasaṁhitehi rajanīyehi, A kasnije, kad ih je razumeo u skladu sa stvarnošću, njihov nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu oblika, možda je napustio žudnju za oblicima, uklonio iz sebe groznicu za oblicima i živi bez žeđi, uma potpuno smirenog.
so aparena samayena phoṭṭhabbānaṁyeva samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā phoṭṭhabbataṇhaṁ pahāya phoṭṭhabbapariḷāhaṁ paṭivinodetvā vigatapipāso ajjhattaṁ vūpasantacitto vihareyya. Šta bi mu ti rekao, Māgandiya?“
Imassa pana te, māgaṇḍiya, kimassa vacanīyan’”ti? „Ništa, učitelju Gotama.“
“Na kiñci, bho gotama”.
“Ahaṁ kho pana, māgaṇḍiya, pubbe agāriyabhūto samāno pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāresiṁ cakkhuviññeyyehi rūpehi iṭṭhehi kantehi manāpehi piyarūpehi kāmūpasaṁhitehi rajanīyehi, sotaviññeyyehi saddehi …pe… „Māgandiya, kad sam ranije živeo životom domaćina, i ja sam uživao, vezan sa pet struna zadovoljstva čula: oblicima dostupnim oku…
ghānaviññeyyehi gandhehi … zvucima dostupnim uhu…
jivhāviññeyyehi rasehi … mirisima dostupnim nosu…
kāyaviññeyyehi phoṭṭhabbehi iṭṭhehi kantehi manāpehi piyarūpehi kāmūpasaṁhitehi rajanīyehi. ukusima dostupnim jeziku… dodirima dostupnim telu, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, podsticajnim za strast.
Tassa mayhaṁ, māgaṇḍiya, tayo pāsādā ahesuṁ—Imao sam tri palate, jednu za kišni period, drugu za zimu, treću za leto.
eko vassiko, eko hemantiko, eko gimhiko.
So kho ahaṁ, māgaṇḍiya, vassike pāsāde vassike cattāro māse nippurisehi tūriyehi paricārayamāno na heṭṭhāpāsādaṁ orohāmi. U kišnoj palati živeo sam četiri meseca tokom perioda monsuna, zabavljale su me muzičarke i nisam ni silazio na niže spratove.
So aparena samayena kāmānaṁyeva samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā kāmataṇhaṁ pahāya kāmapariḷāhaṁ paṭivinodetvā vigatapipāso ajjhattaṁ vūpasantacitto viharāmi. A kasnije, kad sam razumeo, u skladu sa stvarnošću, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu zadovoljstava čula, napustio sam strast za zadovoljstvima čula, uklonio iz sebe groznicu za zadovoljstvima čula i živim bez žeđi, uma potpuno smirenog.
So aññe satte passāmi kāmesu avītarāge kāmataṇhāhi khajjamāne kāmapariḷāhena pariḍayhamāne kāme paṭisevante. Vidim kako druga bića nisu oslobođena strasti za zadovoljstvima čula, već su progutana željom za zadovoljstvima čula, gore groznicom za zadovoljstvima čula, prepuštaju se zadovoljstvima čula, i ne zavidim im niti se oduševljavam time.
So tesaṁ na pihemi, na tattha abhiramāmi.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Yāhayaṁ, māgaṇḍiya, rati, aññatreva kāmehi aññatra akusalehi dhammehi—Zato što, Māgandiya, postoji užitak koji nije povezan sa zadovoljstvima čula, nije povezan sa nepovoljnim stanjima uma,
api dibbaṁ sukhaṁ samadhigayha tiṭṭhati—a prevazilazi čak i božansko blaženstvo.
tāya ratiyā ramamāno hīnassa na pihemi, na tattha abhiramāmi. Pošto u njemu uživam, nemam zavisti prema onome što je niže, niti se time oduševljavam.
Seyyathāpi, māgaṇḍiya, gahapati vā gahapatiputto vā aḍḍho mahaddhano mahābhogo pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāreyya cakkhuviññeyyehi rūpehi … Zamisli, Māgandiya, kućedomaćina ili njegovog sina, bogatog, s obiljem novca i imanja, vezanog sa pet struna zadovoljstava čula.
pe… On možda uživa u oblicima dostupnim oku… zvucima dostupnim uhu…
phoṭṭhabbehi iṭṭhehi kantehi manāpehi piyarūpehi kāmūpasaṁhitehi rajanīyehi. mirisima dostupnim nosu… ukusima dostupnim jeziku… dodirima dostupnim telu, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, podsticajnim za strast.
So kāyena sucaritaṁ caritvā vācāya sucaritaṁ caritvā manasā sucaritaṁ caritvā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjeyya devānaṁ tāvatiṁsānaṁ sahabyataṁ. Pošto postupa dobro telom, govorom i umom, posle sloma tela, posle smrti, možda će se preporoditi na srećnom odredištu, na nebu, među svitom božanstava neba trideset trojice;
So tattha nandane vane accharāsaṅghaparivuto dibbehi pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāreyya. i tu će, okružen nimfama u Nandana gaju, uživati, vezan sa pet struna božanskih zadovoljstava čula.
So passeyya gahapatiṁ vā gahapatiputtaṁ vā pañcahi kāmaguṇehi samappitaṁ samaṅgībhūtaṁ paricārayamānaṁ. I sad zamisli da ugleda kućedomaćina ili njegovog sina kako uživa, vezan sa pet struna (čovekovih) zadovoljstava čula.
Taṁ kiṁ maññasi, māgaṇḍiya, api nu so devaputto nandane vane accharāsaṅghaparivuto dibbehi pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricārayamāno amussa gahapatissa vā gahapatiputtassa vā piheyya, mānusakānaṁ vā pañcannaṁ kāmaguṇānaṁ mānusakehi vā kāmehi āvaṭṭeyyā”ti? Šta misliš, Māgandiya? Da li bi to mlado božanstvo, okruženo nimfama u Nandana gaju, koje i samo uživa vezano sa pet struna božanskih zadovoljstava čula, zavidelo tom kućedomaćinu ili njegovom sinu koji uživa vezan sa pet struna (čovekovih) zadovoljstava čula i da li bi se ono vratilo (čovekovim) zadovoljstvima čula?
“No hidaṁ, bho gotama. „Ne, učitelju Gotama.
Taṁ kissa hetu? A i zašto bi?
Mānusakehi, bho gotama, kāmehi dibbakāmā abhikkantatarā ca paṇītatarā cā”ti. Nebeska zadovoljstva čula su izvrsnija i uzvišenija od čovekovih zadovoljstava čula.“
“Evameva kho ahaṁ, māgaṇḍiya, pubbe agāriyabhūto samāno pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāresiṁ cakkhuviññeyyehi rūpehi iṭṭhehi kantehi manāpehi piyarūpehi kāmūpasaṁhitehi rajanīyehi, sotaviññeyyehi saddehi …pe… Isto tako, Māgandiya, kad sam ranije živeo životom domaćina, i ja sam uživao, vezan sa pet struna zadovoljstava čula: oblicima dostupnim oku…
ghānaviññeyyehi gandhehi … dodirima dostupnim telu, poželjnim, dragim, primamljivim i dopadljivim, povezanim sa željom za zadovoljstvima čula, podsticajnim za strast.
jivhāviññeyyehi rasehi … A kasnije, kad sam razumeo u skladu sa stvarnošću, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu zadovoljstava čula, napustio sam žudnju za zadovoljstvima čula, iz sebe uklonio groznicu za zadovoljstvima čula i živim bez žeđi, uma potpuno smirenog.
kāyaviññeyyehi phoṭṭhabbehi iṭṭhehi kantehi manāpehi piyarūpehi kāmūpasaṁhitehi rajanīyehi. Vidim kako druga bića nisu oslobođena strasti za zadovoljstvima čula, već su progutana željom za zadovoljstvima čula, gore groznicom za zadovoljstvima čula, prepuštaju se zadovoljstvima čula, i ne zavidim im niti se oduševljavam time.
So aparena samayena kāmānaṁyeva samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā kāmataṇhaṁ pahāya kāmapariḷāhaṁ paṭivinodetvā vigatapipāso ajjhattaṁ vūpasantacitto viharāmi. A zašto?
So aññe satte passāmi kāmesu avītarāge kāmataṇhāhi khajjamāne kāmapariḷāhena pariḍayhamāne kāme paṭisevante, so tesaṁ na pihemi, na tattha abhiramāmi. Zato što, Māgandiya, postoji užitak koji nije povezan sa zadovoljstvima čula, nije povezan s nepovoljnim stanjima uma,
Taṁ kissa hetu?
Yāhayaṁ, māgaṇḍiya, rati aññatreva kāmehi aññatra akusalehi dhammehi—a prevazilazi blaženstvo bogova.
api dibbaṁ sukhaṁ samadhigayha tiṭṭhati—
tāya ratiyā ramamāno hīnassa na pihemi, na tattha abhiramāmi. Pošto u njemu uživam, nemam zavisti prema onome što je niže, niti se time oduševljavam.
Seyyathāpi, māgaṇḍiya, kuṭṭhī puriso arugatto pakkagatto kimīhi khajjamāno nakhehi vaṇamukhāni vippatacchamāno aṅgārakāsuyā kāyaṁ paritāpeyya. Zamisli, Māgandiya, čoveka obolelog od lepre, s ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češe noktima sve dok se ne pojave otvorene rane, a onda udove anestezira držeći ih iznad jame s užarenim ugljevljem.
Tassa mittāmaccā ñātisālohitā bhisakkaṁ sallakattaṁ upaṭṭhāpeyyuṁ. Onda njegovi drugovi i prijatelji, saplemenici i rodbina dovedu lekara da mu pomogne.
Tassa so bhisakko sallakatto bhesajjaṁ kareyya. I lekar spravi lek,
So taṁ bhesajjaṁ āgamma kuṭṭhehi parimucceyya, arogo assa sukhī serī sayaṁvasī yena kāmaṁ gamo. čovek bude izlečen od lepre i postane zdrav i srećan, nezavisan, sam svoj gospodar, sposoban da ide kud mu je volja.
So aññaṁ kuṭṭhiṁ purisaṁ passeyya arugattaṁ pakkagattaṁ kimīhi khajjamānaṁ nakhehi vaṇamukhāni vippatacchamānaṁ aṅgārakāsuyā kāyaṁ paritāpentaṁ.
Taṁ kiṁ maññasi, māgaṇḍiya,
api nu so puriso amussa kuṭṭhissa purisassa piheyya aṅgārakāsuyā vā bhesajjaṁ paṭisevanāya vā”ti?
“No hidaṁ, bho gotama.
Taṁ kissa hetu?
Roge hi, bho gotama, sati bhesajjena karaṇīyaṁ hoti, roge asati na bhesajjena karaṇīyaṁ hotī”ti. Onda slučajno ugleda drugog leproznog čoveka, s ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češe noktima sve dok se ne pojave otvorene rane, a onda udove anestezira držeći ih iznad jame s užarenim ugljevljem.
“Evameva kho ahaṁ, māgaṇḍiya, pubbe agāriyabhūto samāno pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāresiṁ, cakkhuviññeyyehi rūpehi iṭṭhehi kantehi manāpehi piyarūpehi kāmūpasaṁhitehi rajanīyehi, sotaviññeyyehi saddehi …pe… „Isto tako, Māgandiya, kad sam ranije živeo životom domaćina…
ghānaviññeyyehi gandhehi … Pošto u njemu uživam, nemam zavisti prema onome što je niže, niti se time oduševljavam.
jivhāviññeyyehi rasehi …
kāyaviññeyyehi phoṭṭhabbehi iṭṭhehi kantehi manāpehi piyarūpehi kāmūpasaṁhitehi rajanīyehi.
So aparena samayena kāmānaṁyeva samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā kāmataṇhaṁ pahāya kāmapariḷāhaṁ paṭivinodetvā vigatapipāso ajjhattaṁ vūpasantacitto viharāmi.
So aññe satte passāmi kāmesu avītarāge kāmataṇhāhi khajjamāne kāmapariḷāhena pariḍayhamāne kāme paṭisevante.
So tesaṁ na pihemi, na tattha abhiramāmi.
Taṁ kissa hetu?
Yāhayaṁ, māgaṇḍiya, rati, aññatreva kāmehi aññatra akusalehi dhammehi—
api dibbaṁ sukhaṁ samadhigayha tiṭṭhati—
tāya ratiyā ramamāno hīnassa na pihemi, na tattha abhiramāmi.
Seyyathāpi, māgaṇḍiya, kuṭṭhī puriso arugatto pakkagatto kimīhi khajjamāno nakhehi vaṇamukhāni vippatacchamāno aṅgārakāsuyā kāyaṁ paritāpeyya. Zamisli, Māgandiya, čoveka obolelog od lepre, s ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češe noktima sve dok se ne pojave otvorene rane, a onda udove anestezira držeći ih iznad jame s užarenim ugljevljem.
Tassa mittāmaccā ñātisālohitā bhisakkaṁ sallakattaṁ upaṭṭhāpeyyuṁ. Onda njegovi drugovi i prijatelji, saplemenici i rodbina dovedu lekara da mu pomogne.
Tassa so bhisakko sallakatto bhesajjaṁ kareyya. I lekar spravi lek,
So taṁ bhesajjaṁ āgamma kuṭṭhehi parimucceyya, arogo assa sukhī serī sayaṁvasī yena kāmaṁ gamo. te čovek bude izlečen od lepre i postane zdrav i srećan, nezavisan, sam svoj gospodar, sposoban da ide kud mu je volja.
Tamenaṁ dve balavanto purisā nānābāhāsu gahetvā aṅgārakāsuṁ upakaḍḍheyyuṁ. I onda ga dva snažna čoveka zgrabe za obe ruke i počnu da ga vuku ka onoj jami s užarenim ugljevljem.
Taṁ kiṁ maññasi, māgaṇḍiya,
api nu so puriso iti citiceva kāyaṁ sannāmeyyā”ti?
“Evaṁ, bho gotama.
Taṁ kissa hetu? Šta misliš, Māgandiya? Hoće li se taj čovek otimati?“
Asu hi, bho gotama, aggi dukkhasamphasso ceva mahābhitāpo ca mahāpariḷāho cā”ti. „Da, učitelju Gotama? A zašto? Jer ta vatra u jami zaista peče, boli i prži.“
“Taṁ kiṁ maññasi, māgaṇḍiya, „A šta misliš, Māgandiya? Da li ta vatra u jami samo sada peče, boli i prži ili je i ranije ta vatra pekla, bolela i pržila?“
idāneva nu kho so aggi dukkhasamphasso ceva mahābhitāpo ca mahāpariḷāho ca udāhu pubbepi so aggi dukkhasamphasso ceva mahābhitāpo ca mahāpariḷāho cā”ti? „Učitelju Gotama, ta vatra sada peče, boli i prži, ali i ranije je pekla, bolela i pržila. A onaj čovek oboleo od lepre, s ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češao noktima sve dok se ne pojave otvorene rane, njegova čula su bila poremećena; iako ga je vatra i tada pekla, on je to pogrešno doživljavao kao prijatnost.“
“Idāni ceva, bho gotama, so aggi dukkhasamphasso ceva mahābhitāpo ca mahāpariḷāho ca, pubbepi so aggi dukkhasamphasso ceva mahābhitāpo ca mahāpariḷāho ca.
Asu ca, bho gotama, kuṭṭhī puriso arugatto pakkagatto kimīhi khajjamāno nakhehi vaṇamukhāni vippatacchamāno upahatindriyo dukkhasamphasseyeva aggismiṁ sukhamiti viparītasaññaṁ paccalatthā”ti.
“Evameva kho, māgaṇḍiya, atītampi addhānaṁ kāmā dukkhasamphassā ceva mahābhitāpā ca mahāpariḷāhā ca, anāgatampi addhānaṁ kāmā dukkhasamphassā ceva mahābhitāpā ca mahāpariḷāhā ca, etarahipi paccuppannaṁ addhānaṁ kāmā dukkhasamphassā ceva mahābhitāpā ca mahāpariḷāhā ca. „Isto tako, Māgandiya, zadovoljstva čula su i u prošlosti pekla, bolela i pržila; u budućnosti zadovoljstva čula će takođe peći, boleti i pržiti; kao što i sada zadovoljstva čula peku, bole i prže.
Ime ca, māgaṇḍiya, sattā kāmesu avītarāgā kāmataṇhāhi khajjamānā kāmapariḷāhena pariḍayhamānā upahatindriyā dukkhasamphassesuyeva kāmesu sukhamiti viparītasaññaṁ paccalatthuṁ. Ali ona bića koja nisu oslobođena strasti za zadovoljstvima čula, već su progutana strašću za zadovoljstvima čula, gore groznicom za zadovoljstvima čula, njihova su čula poremećena; iako ih zadovoljstva čula zapravo peku, ona to pogrešno doživljavaju kao prijatnost.
Seyyathāpi, māgaṇḍiya, kuṭṭhī puriso arugatto pakkagatto kimīhi khajjamāno nakhehi vaṇamukhāni vippatacchamāno aṅgārakāsuyā kāyaṁ paritāpeti. Zamisli, Māgandiya, čoveka obolelog od lepre, s ranama i plikovima po udovima, crvi ga iznutra riju, te se češe noktima sve dok se ne pojave otvorene rane, a onda udove anestezira držeći ih iznad jame sa užarenim ugljevljem.
Yathā yathā kho, māgaṇḍiya, asu kuṭṭhī puriso arugatto pakkagatto kimīhi khajjamāno nakhehi vaṇamukhāni vippatacchamāno aṅgārakāsuyā kāyaṁ paritāpeti tathā tathāssa tāni vaṇamukhāni asucitarāni ceva honti duggandhatarāni ca pūtikatarāni ca, hoti ceva kāci sātamattā assādamattā—yadidaṁ vaṇamukhānaṁ kaṇḍūvanahetu; I što se više češe i anestezira, sve gnojavije, smrdljivije i zagađenije te otvorene rane postaju.
evameva kho, māgaṇḍiya, sattā kāmesu avītarāgā kāmataṇhāhi khajjamānā kāmapariḷāhena ca pariḍayhamānā kāme paṭisevanti. Pa ipak, on nalazi određeno zadovoljstvo i užitak u češanju svojih otvorenih rana.
Yathā yathā kho, māgaṇḍiya, sattā kāmesu avītarāgā kāmataṇhāhi khajjamānā kāmapariḷāhena ca pariḍayhamānā kāme paṭisevanti tathā tathā tesaṁ tesaṁ sattānaṁ kāmataṇhā ceva pavaḍḍhati, kāmapariḷāhena ca pariḍayhanti, hoti ceva sātamattā assādamattā—yadidaṁ pañcakāmaguṇe paṭicca. Isto je tako, Māgandiya, i sa bićima koja nisu oslobođena strasti za zadovoljstvima čula, koja su progutana željom za zadovoljstvima čula, gore groznicom za zadovoljstvima čula, koja se prepuštaju zadovoljstvima čula.
Taṁ kiṁ maññasi, māgaṇḍiya, A šta misliš, Māgandiya? Jesi li ikad video ili čuo za kralja ili kraljevog savetnika koji uživa, vezan sa pet struna zadovoljstva čula, a koji je bez napuštanja zadovoljstva čula, bez uklanjanja groznice za zadovoljstvima čula, bio u stanju da živi oslobođen žeđi, smirenog uma ili nekog ko jeste ili će biti u stanju tako da živi?
api nu te diṭṭho vā suto vā rājā vā rājamahāmatto vā pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricārayamāno kāmataṇhaṁ appahāya kāmapariḷāhaṁ appaṭivinodetvā vigatapipāso ajjhattaṁ vūpasantacitto vihāsi vā viharati vā viharissati vā”ti? „Ne, učitelju Gotama.“
“No hidaṁ, bho gotama”. „Dragi moj, Māgandiya. Ni ja nikad nisam video ili čuo za kralja ili kraljevog savetnika koji uživa, vezan sa pet struna zadovoljstva čula, koji je bez napuštanja zadovoljstva čula, bez uklanjanja groznice za zadovoljstvima čula, bio u stanju da živi oslobođen žeđi, smirenog uma ili nekog ko jeste ili će biti u stanju da tako živi.
“Sādhu, māgaṇḍiya.
Mayāpi kho etaṁ, māgaṇḍiya, neva diṭṭhaṁ na sutaṁ rājā vā rājamahāmatto vā pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricārayamāno kāmataṇhaṁ appahāya kāmapariḷāhaṁ appaṭivinodetvā vigatapipāso ajjhattaṁ vūpasantacitto vihāsi vā viharati vā viharissati vā.
Atha kho, māgaṇḍiya, ye hi keci samaṇā vā brāhmaṇā vā vigatapipāsā ajjhattaṁ vūpasantacittā vihāsuṁ vā viharanti vā viharissanti vā sabbe te kāmānaṁyeva samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā kāmataṇhaṁ pahāya kāmapariḷāhaṁ paṭivinodetvā vigatapipāsā ajjhattaṁ vūpasantacittā vihāsuṁ vā viharanti vā viharissanti vā”ti.
Atha kho bhagavā tāyaṁ velāyaṁ imaṁ udānaṁ udānesi: I na ovom mestu Blaženi izgovori ove nadahnute stihove:
“Ārogyaparamā lābhā, „Zdravlje je najveći od svih dobitaka,
nibbānaṁ paramaṁ sukhaṁ; nibbāna je najveće blaženstvo,
Aṭṭhaṅgiko ca maggānaṁ, osmostruki put najbolji među putevima,
khemaṁ amatagāminan”ti. jer sigurno vodi ka besmrtnome.“
Evaṁ vutte, māgaṇḍiyo paribbājako bhagavantaṁ etadavoca: Kad ovo bi rečeno, asketa Māgandiya reče Blaženome: „Izvrsno je, učitelju Gotama, čudesno je kako je učitelj Gotama to dobro izrekao:
“acchariyaṁ, bho gotama, abbhutaṁ, bho gotama. ’Zdravlje je najveći od svih dobitaka,
Yāva subhāsitañcidaṁ bhotā gotamena: nibbāna je najveće blaženstvo.’
‘ārogyaparamā lābhā, nibbānaṁ paramaṁ sukhan’ti. I mi smo to čuli kako govore ranije askete u tradiciji naših učitelja i to je tačno, učitelju Gotama.“
Mayāpi kho etaṁ, bho gotama, sutaṁ pubbakānaṁ paribbājakānaṁ ācariyapācariyānaṁ bhāsamānānaṁ:
‘ārogyaparamā lābhā, nibbānaṁ paramaṁ sukhan’ti;
tayidaṁ, bho gotama, sametī”ti.
“Yaṁ pana te etaṁ, māgaṇḍiya, sutaṁ pubbakānaṁ paribbājakānaṁ ācariyapācariyānaṁ bhāsamānānaṁ:
‘ārogyaparamā lābhā, nibbānaṁ paramaṁ sukhan’ti, katamaṁ taṁ ārogyaṁ, katamaṁ taṁ nibbānan”ti?
Evaṁ vutte, māgaṇḍiyo paribbājako sakāneva sudaṁ gattāni pāṇinā anomajjati:
“idantaṁ, bho gotama, ārogyaṁ, idantaṁ nibbānaṁ.
Ahañhi, bho gotama, etarahi arogo sukhī, na maṁ kiñci ābādhatī”ti.
“Seyyathāpi, māgaṇḍiya, jaccandho puriso; „Ali, Māgandiya, šta si čuo da govore ranije askete u tradiciji učitelja, šta je zdravlje, šta je nibbāna?“
so na passeyya kaṇhasukkāni rūpāni, na passeyya nīlakāni rūpāni, na passeyya pītakāni rūpāni, na passeyya lohitakāni rūpāni, na passeyya mañjiṭṭhakāni rūpāni, na passeyya samavisamaṁ, na passeyya tārakarūpāni, na passeyya candimasūriye. Kad to bi rečeno, asketa Māgandiya protrlja rukama svoje udove i reče:
So suṇeyya cakkhumato bhāsamānassa: „Ovo je to zdravlje, učitelju Gotama, to je ta nibbāna; ja sam sada zdrav i srećan, ništa me ne muči.“
‘chekaṁ vata, bho, odātaṁ vatthaṁ abhirūpaṁ nimmalaṁ sucī’ti. „Māgandiya, zamisli čoveka slepog od rođenja, koji ne može da vidi ni tamne ni svetle oblike, koji ne može da vidi plave, žute, crvene ili ružičaste oblike, ne može da vidi ni ono što je ravno, ni ono što je neravno, ne može da vidi zvezde ili Sunce i Mesec.
So odātapariyesanaṁ careyya. I možda čuje čoveka oštrog vida kako kaže: ’Kvalitetna je zaista, gospodo, ova bela tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’
Tamenaṁ aññataro puriso telamalikatena sāhuḷicīrena vañceyya: Onda slep čovek krene u potragu za belom tkaninom.
‘idaṁ te, ambho purisa, odātaṁ vatthaṁ abhirūpaṁ nimmalaṁ sucī’ti. A neki ga čovek prevari i poturi mu prljavu, umazanu odeću ovim rečima: ’Dobri čoveče, evo bele tkanine za tebe, divne, bez ikakve mrlje, savršeno čiste.’
So taṁ paṭiggaṇheyya, paṭiggahetvā pārupeyya, pārupetvā attamano attamanavācaṁ nicchāreyya: A ovaj je prihvati i obuče. Pošto je zadovoljan, ovako kaže: ’Dobra je zaista, gospodine, ova tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’
‘chekaṁ vata, bho, odātaṁ vatthaṁ abhirūpaṁ nimmalaṁ sucī’ti. Šta misliš, Māgandiya? Kad je čovek slep od rođenja uzeo onu prljavu, umazanu tkaninu, stavio je na sebe i rekao: ’Dobra je zaista, gospodine, ova tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’–
Taṁ kiṁ maññasi, māgaṇḍiya, je li on to uradio zato što zna i vidi ili iz poverenja prema čoveku oštrog vida?“
api nu so jaccandho puriso jānanto passanto amuṁ telamalikataṁ sāhuḷicīraṁ paṭiggaṇheyya, paṭiggahetvā pārupeyya, pārupetvā attamano attamanavācaṁ nicchāreyya: „Poštovani gospodine, on je to učinio ne znajući i ne videći, već iz poverenja prema čoveku oštrog vida.“
‘chekaṁ vata, bho, odātaṁ vatthaṁ abhirūpaṁ nimmalaṁ sucī’ti udāhu cakkhumato saddhāyā”ti?
“Ajānanto hi, bho gotama, apassanto so jaccandho puriso amuṁ telamalikataṁ sāhuḷicīraṁ paṭiggaṇheyya, paṭiggahetvā pārupeyya, pārupetvā attamano attamanavācaṁ nicchāreyya:
‘chekaṁ vata, bho, odātaṁ vatthaṁ abhirūpaṁ nimmalaṁ sucī’ti, cakkhumato saddhāyā”ti.
“Evameva kho, māgaṇḍiya, aññatitthiyā paribbājakā andhā acakkhukā ajānantā ārogyaṁ, apassantā nibbānaṁ, atha ca panimaṁ gāthaṁ bhāsanti: „Isto tako, Māgandiya, askete drugih tradicija jesu slepi i ne vide.
‘ārogyaparamā lābhā, nibbānaṁ paramaṁ sukhan’ti. Oni ne znaju šta je zdravlje, pa ne vide nibbānu, zato oni strofu tako recituju:
Pubbakehesā, māgaṇḍiya, arahantehi sammāsambuddhehi gāthā bhāsitā: ’Zdravlje je najveći od svih dobitaka,
‘Ārogyaparamā lābhā, nibbāna je najveće blaženstvo.’
nibbānaṁ paramaṁ sukhaṁ; Istu strofu su najraniji plemeniti i potpuno probuđeni ovako recitovali:
Aṭṭhaṅgiko ca maggānaṁ, ’Zdravlje je najveći od svih dobitaka,
khemaṁ amatagāminan’ti. nibbāna je najveće blaženstvo,
Sā etarahi anupubbena puthujjanagāthā. osmostruki put najbolji među putevima,
Ayaṁ kho pana, māgaṇḍiya, kāyo rogabhūto gaṇḍabhūto sallabhūto aghabhūto ābādhabhūto, so tvaṁ imaṁ kāyaṁ rogabhūtaṁ gaṇḍabhūtaṁ sallabhūtaṁ aghabhūtaṁ ābādhabhūtaṁ: jer sigurno vodi ka besmrtnom.’
‘idantaṁ, bho gotama, ārogyaṁ, idantaṁ nibbānan’ti vadesi. Ovi stihovi vremenom postadoše odomaćeni među običnim ljudima. Premda ovo telo, Māgandiya, jeste bolest, tumor, žaoka, nevolja i bol, ti o njemu govoriš kažeš: ’Ovo je to zdravlje, učitelju Gotama, to je ta nibbāna.’
Tañhi te, māgaṇḍiya, ariyaṁ cakkhuṁ natthi yena tvaṁ ariyena cakkhunā ārogyaṁ jāneyyāsi, nibbānaṁ passeyyāsī”ti. Nemaš to plemenito viđenje, Māgandiya, pomoću kojeg možeš znati zdravlje i videti nibbānu.“
“Evaṁ pasanno ahaṁ bhoto gotamassa. „Imam ovakvo poverenje u učitelja Gotamu: ’Učitelj Gotama je u stanju da me poduči Dhammi tako da znam zdravlje i vidim nibbānu.’“
Pahoti me bhavaṁ gotamo tathā dhammaṁ desetuṁ yathāhaṁ ārogyaṁ jāneyyaṁ, nibbānaṁ passeyyan”ti. „Māgandiya, zamisli čoveka slepog od rođenja, koji ne može da vidi ni tamne ni svetle oblike… ili Sunce i Mesec.
“Seyyathāpi, māgaṇḍiya, jaccandho puriso; Onda njegovi drugovi i prijatelji, saplemenici i rodbina dovedu lekara da mu pomogne.
so na passeyya kaṇhasukkāni rūpāni, na passeyya nīlakāni rūpāni, na passeyya pītakāni rūpāni, na passeyya lohitakāni rūpāni, na passeyya mañjiṭṭhakāni rūpāni, na passeyya samavisamaṁ, na passeyya tārakarūpāni, na passeyya candimasūriye. I lekar spravi lek za njega, ali pomoću tog leka njegov vid ipak se ne povrati i pročisti.
Tassa mittāmaccā ñātisālohitā bhisakkaṁ sallakattaṁ upaṭṭhāpeyyuṁ. Šta misliš, Māgandiya, da li bi se lekar na kraju zamorio i obeshrabrio?“
Tassa so bhisakko sallakatto bhesajjaṁ kareyya. „Da, učitelju Gotama.“
So taṁ bhesajjaṁ āgamma na cakkhūni uppādeyya, na cakkhūni visodheyya. „Isto tako, Māgandiya, ako bih te podučavao Dhammi ovako: ’Ovo je to zdravlje, ovo je ta nibbāna’,
Taṁ kiṁ maññasi, māgaṇḍiya, ti možda ipak ne bi znao zdravlje, niti video nibbānu,
nanu so vejjo yāvadeva kilamathassa vighātassa bhāgī assā”ti?
“Evaṁ, bho gotama”. a za mene bi to bilo zamorno i teško.“
“Evameva kho, māgaṇḍiya, ahañce te dhammaṁ deseyyaṁ:
‘idantaṁ ārogyaṁ, idantaṁ nibbānan’ti, so tvaṁ ārogyaṁ na jāneyyāsi, nibbānaṁ na passeyyāsi.
So mamassa kilamatho, sā mamassa vihesā”ti.
“Evaṁ pasanno ahaṁ bhoto gotamassa. „Imam ovakvo poverenje u učitelja Gotamu: ’Učitelj Gotama je u stanju da me poduči Dhammi tako da znam zdravlje i vidim nibbānu.’“
Pahoti me bhavaṁ gotamo tathā dhammaṁ desetuṁ yathāhaṁ ārogyaṁ jāneyyaṁ, nibbānaṁ passeyyan”ti. „Māgandiya, zamisli čoveka slepog od rođenja, koji ne može da vidi ni tamne ni svetle oblike… ili sunce i mesec.
“Seyyathāpi, māgaṇḍiya, jaccandho puriso; I možda čuje čoveka oštrog vida kako kaže: ’Kvalitetna je zaista, gospodo, ova bela tkanina, divna, bez ikakve mrlje, savršeno čista!’
so na passeyya kaṇhasukkāni rūpāni, na passeyya nīlakāni rūpāni, na passeyya pītakāni rūpāni, na passeyya lohitakāni rūpāni, na passeyya mañjiṭṭhakāni rūpāni, na passeyya samavisamaṁ, na passeyya tārakarūpāni, na passeyya candimasūriye. Onda krene u potragu za belom tkaninom.
So suṇeyya cakkhumato bhāsamānassa: A neki ga čovek prevari i poturi mu prljavu, umazanu odeću ovim rečima: ’Dobri čoveče, evo bele tkanine za tebe, divne, bez ikakve mrlje, savršeno čiste.’
‘chekaṁ vata, bho, odātaṁ vatthaṁ abhirūpaṁ nimmalaṁ sucī’ti. A ovaj je prihvati i obuče.
So odātapariyesanaṁ careyya. Onda njegovi drugovi i prijatelji, saplemenici i rodbina dovedu lekara da mu pomogne.
Tamenaṁ aññataro puriso telamalikatena sāhuḷicīrena vañceyya: I lekar spravi lek za njega–sredstva za povraćanje i purgative, meleme i obloge, kapi za nos
‘idaṁ te, ambho purisa, odātaṁ vatthaṁ abhirūpaṁ nimmalaṁ sucī’ti. –i pomoću tih lekova čoveku se povrati vid i bi pročišćen.
So taṁ paṭiggaṇheyya, paṭiggahetvā pārupeyya. Zajedno s povratkom vida, njegova želja i privrženost onoj prljavoj, umazanoj odeći će nestati; onda će ga možda obuzeti ogorčenje i neprijateljstvo prema onom čoveku i možda pomisli da bi ga trebalo ubiti: ’Zaista me je dugo vukao za nos, varao i obmanjivao taj čovek svojom prljavom, umazanom odećom, govoreći mi: „Dobri čoveče, evo bele tkanine za tebe, divne, bez ikakve mrlje, savršeno čiste.“’“
Tassa mittāmaccā ñātisālohitā bhisakkaṁ sallakattaṁ upaṭṭhāpeyyuṁ.
Tassa so bhisakko sallakatto bhesajjaṁ kareyya—
uddhaṁvirecanaṁ adhovirecanaṁ añjanaṁ paccañjanaṁ natthukammaṁ.
So taṁ bhesajjaṁ āgamma cakkhūni uppādeyya, cakkhūni visodheyya.
Tassa saha cakkhuppādā yo amusmiṁ telamalikate sāhuḷicīre chandarāgo so pahīyetha.
Tañca naṁ purisaṁ amittatopi daheyya, paccatthikatopi daheyya, api ca jīvitā voropetabbaṁ maññeyya:
‘dīgharattaṁ vata, bho, ahaṁ iminā purisena telamalikatena sāhuḷicīrena nikato vañcito paluddho—
idaṁ te, ambho purisa, odātaṁ vatthaṁ abhirūpaṁ nimmalaṁ sucī’ti.
Evameva kho, māgaṇḍiya, ahañce te dhammaṁ deseyyaṁ: Isto tako. Māgandiya, ako bih te podučavao Dhammi ovako: ’Ovo je to zdravlje, ovo je ta nibbāna’, možda bi i ti upoznao zdravlje, video nibbānu.
‘idantaṁ ārogyaṁ, idantaṁ nibbānan’ti. Rađanjem viđenja, tvoja želja i strast za pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja možda će prestati.
So tvaṁ ārogyaṁ jāneyyāsi, nibbānaṁ passeyyāsi. Tada ćeš možda pomisliti: ’Zaista me je dugo vukao za nos, varao i obmanjivao ovaj um. Jer kad sam se vezivao, vezivao sam se baš za materijalni oblik, za osećaj, za opažaj, za mentalne obrasce, vezivao sam se baš za svest.
Tassa te saha cakkhuppādā yo pañcasupādānakkhandhesu chandarāgo so pahīyetha; S tim vezivanjem kao uzrokom, bivanje (nastaje); s bivanjem kao uzrokom, rođenje; s rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju.
api ca te evamassa: Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.’“
‘dīgharattaṁ vata bho ahaṁ iminā cittena nikato vañcito paluddho.
Ahañhi rūpaṁyeva upādiyamāno upādiyiṁ, vedanaṁyeva upādiyamāno upādiyiṁ, saññaṁyeva upādiyamāno upādiyiṁ, saṅkhāreyeva upādiyamāno upādiyiṁ, viññāṇaṁyeva upādiyamāno upādiyiṁ.
Tassa me upādānapaccayā bhavo, bhavapaccayā jāti, jātipaccayā jarāmaraṇaṁ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā sambhavanti;
evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa samudayo hotī’”ti.
“Evaṁ pasanno ahaṁ bhoto gotamassa. „Imam ovakvo poverenje u učitelja Gotamu: ’Učitelj Gotama je u stanju da me poduči Dhammi tako da kad ustanem s ovog mesta, biću izlečen od slepila.’“
Pahoti me bhavaṁ gotamo tathā dhammaṁ desetuṁ yathāhaṁ imamhā āsanā anandho vuṭṭhaheyyan”ti. „Onda se, Māgandiya, druži s istinskim ljudima. Kad se družiš s istinskim ljudima, slušaćeš istinsku Dhammu.
“Tena hi tvaṁ, māgaṇḍiya, sappurise bhajeyyāsi. Kad čuješ istinsku Dhammu, vežbaćeš u skladu s istinskom Dhammom.
Yato kho tvaṁ, māgaṇḍiya, sappurise bhajissasi tato tvaṁ, māgaṇḍiya, saddhammaṁ sossasi; Kad vežbaš u skladu s istinskom Dhammom, znaćeš i videćeš sam za sebe ovako: ’Ovo su bolesti, tumori i žaoke; ovde te bolesti, tumori i žaoke nestaju bez ostatka.
yato kho tvaṁ, māgaṇḍiya, saddhammaṁ sossasi tato tvaṁ, māgaṇḍiya, dhammānudhammaṁ paṭipajjissasi; Prestankom mog vezivanja prestaje bivanje; prestankom bivanja, prestaje i rođenje; prestankom rođenja, prestaju starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj.
yato kho tvaṁ, māgaṇḍiya, dhammānudhammaṁ paṭipajjissasi tato tvaṁ, māgaṇḍiya, sāmaṁyeva ñassasi, sāmaṁ dakkhissasi—Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.’“
ime rogā gaṇḍā sallā;
idha rogā gaṇḍā sallā aparisesā nirujjhanti.
Tassa me upādānanirodhā bhavanirodho, bhavanirodhā jātinirodho, jātinirodhā jarāmaraṇaṁ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā nirujjhanti;
evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa nirodho hotī”ti.
Evaṁ vutte, māgaṇḍiyo paribbājako bhagavantaṁ etadavoca: Kad ovo bi izgovoreno, asketa Māgandiya reče: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno!
“abhikkantaṁ, bho gotama, abhikkantaṁ, bho gotama. Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide,
Seyyathāpi, bho gotama, nikkujjitaṁ vā ukkujjeyya, paṭicchannaṁ vā vivareyya, mūḷhassa vā maggaṁ ācikkheyya, andhakāre vā telapajjotaṁ dhāreyya: ‘cakkhumanto rūpāni dakkhantī’ti; evamevaṁ bhotā gotamena anekapariyāyena dhammo pakāsito. tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu.
Esāhaṁ bhavantaṁ gotamaṁ saraṇaṁ gacchāmi dhammañca bhikkhusaṅghañca. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.
Labheyyāhaṁ bhoto gotamassa santike pabbajjaṁ, labheyyaṁ upasampadan”ti. Želeo bih da se pridružim beskućnicima pod vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje!“
“Yo kho, māgaṇḍiya, aññatitthiyapubbo imasmiṁ dhammavinaye ākaṅkhati pabbajjaṁ, ākaṅkhati upasampadaṁ, so cattāro māse parivasati; catunnaṁ māsānaṁ accayena āraddhacittā bhikkhū pabbājenti, upasampādenti bhikkhubhāvāya. „Māgandiya, onaj ko je prethodno pripadao drugom redu i želi da se pridruži beskućnicima i primi puno zaređenje u učenju i pravilima, mora prethodno provesti četiri probna meseca.
Api ca mettha puggalavemattatā viditā”ti. Posle četiri meseca, ako su zadovoljni njime, monasi ga primaju u beskućništvo i daju mu takođe puno zaređenje, tako da i sam postaje monah.
“Sace, bhante, aññatitthiyapubbā imasmiṁ dhammavinaye ākaṅkhantā pabbajjaṁ, ākaṅkhantā upasampadaṁ cattāro māse parivasanti, catunnaṁ māsānaṁ accayena āraddhacittā bhikkhū pabbājenti upasampādenti bhikkhubhāvāya; ahaṁ cattāri vassāni parivasissāmi, catunnaṁ vassānaṁ accayena āraddhacittā bhikkhū pabbājentu, upasampādentu bhikkhubhāvāyā”ti. Ali ja vidim da u pogledu ovoga mogu postojati individualne razlike.“
Alattha kho māgaṇḍiyo paribbājako bhagavato santike pabbajjaṁ, alattha upasampadaṁ. I tako asketa Māgandiya otide u beskućnike i primi od Blaženog puno zaređenje.
Acirūpasampanno kho panāyasmā māgaṇḍiyo eko vūpakaṭṭho appamatto ātāpī pahitatto viharanto nacirasseva—yassatthāya kulaputtā sammadeva agārasmā anagāriyaṁ pabbajanti, tadanuttaraṁ—brahmacariyapariyosānaṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja vihāsi. Ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Māgandiya, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike.
“Khīṇā jāti, vusitaṁ brahmacariyaṁ, kataṁ karaṇīyaṁ, nāparaṁ itthattāyā”ti abbhaññāsi. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.“
Aññataro kho panāyasmā māgaṇḍiyo arahataṁ ahosīti. I poštovani Māgandiya postade jedan od arahanata.
Māgaṇḍiyasuttaṁ niṭṭhitaṁ pañcamaṁ.