Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 67 Budini govori srednje dužine 67
Cātumasutta Govor u Ćātumi
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā cātumāyaṁ viharati āmalakīvane. Jednom je Blaženi boravio u Ćātumi, u gaju crvenolisne šljive.
Tena kho pana samayena sāriputtamoggallānappamukhāni pañcamattāni bhikkhusatāni cātumaṁ anuppattāni honti bhagavantaṁ dassanāya. U to vreme pet stotina monaha, predvođeni poštovanim Sāriputtom i poštovanim Mahā Moggallānom, dođoše u Ćātumu da vide Blaženoga.
Te ca āgantukā bhikkhū nevāsikehi bhikkhūhi saddhiṁ paṭisammodamānā senāsanāni paññāpayamānā pattacīvarāni paṭisāmayamānā uccāsaddā mahāsaddā ahesuṁ. I dok su se novopridošli monasi pozdravljali s monasima koji su tu već bili, pripremali sebi mesto gde će prenoćiti i odlagali prosjačku zdelu i gornji ogrtač, bili su vrlo bučni.
Atha kho bhagavā āyasmantaṁ ānandaṁ āmantesi: Na to Blaženi ovako reče poštovanom Ānandi:
“ke panete, ānanda, uccāsaddā mahāsaddā, kevaṭṭā maññe macchavilope”ti? „Ānanda, ko su ti bučni ljudi? Neko bi pomislio da je reč o ribarima koji na obali prodaju ribu.”
“Etāni, bhante, sāriputtamoggallānappamukhāni pañcamattāni bhikkhusatāni cātumaṁ anuppattāni bhagavantaṁ dassanāya. „Poštovani gospodine, to su pet stotina monaha, predvođeni poštovanim Sāriputtom i poštovanim Mahā Moggallānom, koji su došli u Ćātumu da vide Blaženoga.
Te āgantukā bhikkhū nevāsikehi bhikkhūhi saddhiṁ paṭisammodamānā senāsanāni paññāpayamānā pattacīvarāni paṭisāmayamānā uccāsaddā mahāsaddā”ti. I dok se novopridošli monasi pozdravljaju s monasima koji su već tu, pripremaju sebi mesto gde će prenoćiti i odlažu prosjačku zdelu i gornji ogrtač, vrlo su bučni.”
“Tenahānanda, mama vacanena te bhikkhū āmantehi: „Tada, Ānanda, reci tim monasima u moje ime
‘satthā āyasmante āmantetī’”ti. da Učitelj poziva poštovane.”
“Evaṁ, bhante”ti kho āyasmā ānando bhagavato paṭissutvā yena te bhikkhū tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā te bhikkhū etadavoca: „Da, poštovani gospodine”, odgovori Ānanda, pa otide do onih monaha i reče im:
“satthā āyasmante āmantetī”ti. „Učitelj poziva poštovane.”
“Evamāvuso”ti kho te bhikkhū āyasmato ānandassa paṭissutvā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinne kho te bhikkhū bhagavā etadavoca: „Da, prijatelju”, odgovoriše i odoše do Blaženog, poklone mu se i sedoše sa strane. Kad su tako učinili, Blaženi ih upita:
“kiṁ nu tumhe, bhikkhave, uccāsaddā mahāsaddā, kevaṭṭā maññe macchavilope”ti? „Monasi, zašto ste toliko bučni i galamite? Neko bi pomislio da je reč o ribarima koji na obali prodaju ribu.”
“Imāni, bhante, sāriputtamoggallānappamukhāni pañcamattāni bhikkhusatāni cātumaṁ anuppattāni bhagavantaṁ dassanāya. „Mi smo pet stotina monaha koji su, predvođeni poštovanim Sāriputtom i poštovanim Mahā Moggallānom, došli u Ćātumu da vide Blaženoga.
Teme āgantukā bhikkhū nevāsikehi bhikkhūhi saddhiṁ paṭisammodamānā senāsanāni paññāpayamānā pattacīvarāni paṭisāmayamānā uccāsaddā mahāsaddā”ti. I dok smo se mi novopridošli monasi pozdravljali s monasima koji su već tu, pripremali sebi mesto gde ćemo prenoćiti i odlagali prosjačku zdelu i gornji ogrtač, bili smo vrlo bučni i galamili.”
“Gacchatha, bhikkhave, paṇāmemi vo, na vo mama santike vatthabban”ti. „Idite, monasi, raspuštam vas. Ne možete živeti sa mnom.”
“Evaṁ, bhante”ti kho te bhikkhū bhagavato paṭissutvā uṭṭhāyāsanā bhagavantaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā senāsanaṁ saṁsāmetvā pattacīvaramādāya pakkamiṁsu. „Dobro”, odgovoriše i digoše se sa svog mesta. Poklonili su se Blaženom i pazeći da im on ostane sa desne strane, odoše da pospreme svoja mesta za prenoćište. Zatim, uzevši svoju zdelu i gornji ogrtač, odoše.
Tena kho pana samayena cātumeyyakā sakyā santhāgāre sannipatitā honti kenacideva karaṇīyena. A tom prilikom su neki Sakyani iz Ćātume sedeli u dvorani za okupljanje radi nekog posla.
Addasaṁsu kho cātumeyyakā sakyā te bhikkhū dūratova āgacchante; Videvši monahe još izdaleka kako dolaze, izađoše pred njih i upitaše:
disvāna yena te bhikkhū tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā te bhikkhū etadavocuṁ: „Kuda idete, poštovana gospodo?”
“handa kahaṁ pana tumhe āyasmanto gacchathā”ti? „Prijatelji, ovu zajednicu monaha Blaženi je raspustio.”
“Bhagavatā kho, āvuso, bhikkhusaṅgho paṇāmito”ti. „Neka poštovani sednu ovde neko vreme.
“Tenahāyasmanto muhuttaṁ nisīdatha, appeva nāma mayaṁ sakkuṇeyyāma bhagavantaṁ pasādetun”ti. Možda ćemo mi biti u stanju da povratimo njegovo poverenje.”
“Evamāvuso”ti kho te bhikkhū cātumeyyakānaṁ sakyānaṁ paccassosuṁ. „Da, prijatelji”, odgovoriše ovi.
Atha kho cātumeyyakā sakyā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinnā kho cātumeyyakā sakyā bhagavantaṁ etadavocuṁ: Zatim Sakyani iz Ćātume odoše do Blaženoga, pokloniše mu se, sedoše sa strane i rekoše:
“abhinandatu, bhante, bhagavā bhikkhusaṅghaṁ; „Poštovani gospodine, neka se Blaženi raduje zajednica monaha,
abhivadatu, bhante, bhagavā bhikkhusaṅghaṁ. neka Blaženi primi zajednicu monaha,
Seyyathāpi, bhante, bhagavatā pubbe bhikkhusaṅgho anuggahito; evameva bhagavā etarahi anuggaṇhātu bhikkhusaṅghaṁ. neka Blaženi pokaže milosrđe prema monasima sada kao što ga je pokazivao i ranije.
Santettha, bhante, bhikkhū navā acirapabbajitā adhunāgatā imaṁ dhammavinayaṁ. Ovde ima novih monaha, tek zamonašenih, onih koji su tek nedavno pristupili ovom učenju i pravilima.
Tesaṁ bhagavantaṁ dassanāya alabhantānaṁ siyā aññathattaṁ, siyā vipariṇāmo. Ako nemaju priliku da vide Blaženog, u njima se može dogoditi promena.
Seyyathāpi, bhante, bījānaṁ taruṇānaṁ udakaṁ alabhantānaṁ siyā aññathattaṁ siyā vipariṇāmo;
evameva kho, bhante, santettha bhikkhū navā acirapabbajitā adhunāgatā imaṁ dhammavinayaṁ, tesaṁ bhagavantaṁ dassanāya alabhantānaṁ siyā aññathattaṁ, siyā vipariṇāmo. tako je moguće, poštovani gospodine, i s novim monasima, tek zamonašenim, onima koji su tek nedavno pristupili ovom učenju i pravilima. Ako nemaju priliku da vide Blaženog, u njima se može dogoditi promena.
Seyyathāpi, bhante, vacchassa taruṇassa mātaraṁ apassantassa siyā aññathattaṁ, siyā vipariṇāmo;
evameva kho, bhante, santettha bhikkhū navā acirapabbajitā adhunāgatā imaṁ dhammavinayaṁ, tesaṁ bhagavantaṁ apassantānaṁ siyā aññathattaṁ, siyā vipariṇāmo. tako je moguće, poštovani gospodine, i sa novim monasima, tek zamonašenim, onima koji su tek nedavno pristupili ovom učenju i pravilima. Ako nemaju priliku da vide Blaženog, u njima se može dogoditi promena.
Abhinandatu, bhante, bhagavā bhikkhusaṅghaṁ; Poštovani gospodine, neka se Blaženi raduje zajednica monaha,
abhivadatu, bhante, bhagavā bhikkhusaṅghaṁ. neka Blaženi primi zajednicu monaha,
Seyyathāpi, bhante, bhagavatā pubbe bhikkhusaṅgho anuggahito; evameva bhagavā etarahi anuggaṇhātu bhikkhusaṅghan”ti. neka Blaženi pokaže milosrđe prema zajednici monaha sada, kao što ga je pokazivao i ranije.”
Atha kho brahmā sahampati bhagavato cetasā cetoparivitakkamaññāya—seyyathāpi nāma balavā puriso samiñjitaṁ vā bāhaṁ pasāreyya, pasāritaṁ vā bāhaṁ samiñjeyya; evameva—brahmaloke antarahito bhagavato purato pāturahosi. Tada se u umu Brahme Sahampatija pojavi misao ista kao i u umu Blaženog, pa isto tako hitro kao kad bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, nestade u Brahminom svetu i pojavi se pred Blaženim.
Atha kho brahmā sahampati ekaṁsaṁ uttarāsaṅgaṁ karitvā yena bhagavā tenañjaliṁ paṇāmetvā bhagavantaṁ etadavoca: Prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženog i reče:
“abhinandatu, bhante, bhagavā bhikkhusaṅghaṁ; „Poštovani gospodine, neka se Blaženi raduje zajednica monaha,…
abhivadatu, bhante, bhagavā bhikkhusaṅghaṁ.
Seyyathāpi, bhante, bhagavatā pubbe bhikkhusaṅgho anuggahito; evameva bhagavā etarahi anuggaṇhātu bhikkhusaṅghaṁ.
Santettha, bhante, bhikkhū navā acirapabbajitā adhunāgatā imaṁ dhammavinayaṁ, tesaṁ bhagavantaṁ dassanāya alabhantānaṁ siyā aññathattaṁ, siyā vipariṇāmo.
Seyyathāpi, bhante, bījānaṁ taruṇānaṁ udakaṁ alabhantānaṁ siyā aññathattaṁ, siyā vipariṇāmo;
evameva kho, bhante, santettha bhikkhū navā acirapabbajitā adhunāgatā imaṁ dhammavinayaṁ, tesaṁ bhagavantaṁ dassanāya alabhantānaṁ siyā aññathattaṁ, siyā vipariṇāmo.
Seyyathāpi, bhante, vacchassa taruṇassa mātaraṁ apassantassa siyā aññathattaṁ, siyā vipariṇāmo;
evameva kho, bhante, santettha bhikkhū navā acirapabbajitā adhunāgatā imaṁ dhammavinayaṁ, tesaṁ bhagavantaṁ apassantānaṁ siyā aññathattaṁ, siyā vipariṇāmo.
Abhinandatu, bhante, bhagavā bhikkhusaṅghaṁ;
abhivadatu, bhante, bhagavā bhikkhusaṅghaṁ.
Seyyathāpi, bhante, bhagavatā pubbe bhikkhusaṅgho anuggahito; evameva bhagavā etarahi anuggaṇhātu bhikkhusaṅghan”ti. sada, kao što ga je pokazivao i ranije.”
Asakkhiṁsu kho cātumeyyakā ca sakyā brahmā ca sahampati bhagavantaṁ pasādetuṁ bījūpamena ca taruṇūpamena ca. Sakyani iz Ćātume i Brahmā Sahampati uspeli su da povrate poverenje Blaženog svojim poređenjima s mladim izdancima i teletom.
Atha kho āyasmā mahāmoggallāno bhikkhū āmantesi: Onda se poštovani Mahā Moggallāna ovako obrati monasima:
“uṭṭhethāvuso, gaṇhatha pattacīvaraṁ. „Ustajte, prijatelji, uzmite svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač.
Pasādito bhagavā cātumeyyakehi ca sakyehi brahmunā ca sahampatinā bījūpamena ca taruṇūpamena cā”ti. Sakyani iz Ćātume i Brahmā Sahampati uspeli su da povrate poverenje Blaženog svojim poređenjima s mladim izdancima i teletom.”
“Evamāvuso”ti kho te bhikkhū āyasmato mahāmoggallānassa paṭissutvā uṭṭhāyāsanā pattacīvaramādāya yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho āyasmantaṁ sāriputtaṁ bhagavā etadavoca: „Da, prijatelju”, odgovoriše ovi. Pošto su uzeli prosjačku zdelu i gornji ogrtač, odoše do Blaženog, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Kad to učiniše, Blaženi upita poštovanog Sāriputtu:
“kinti te, sāriputta, ahosi mayā bhikkhusaṅghe paṇāmite”ti? „Šta si pomislio Sāriputta, kada sam raspustio zajednicu monaha?”
“Evaṁ kho me, bhante, ahosi: „Poštovani gospodine, ovako sam pomislio:
‘bhagavatā bhikkhusaṅgho paṇāmito. ’Blaženi je raspustio zajednicu monaha.
Appossukko dāni bhagavā diṭṭhadhammasukhavihāraṁ anuyutto viharissati, mayampi dāni appossukkā diṭṭhadhammasukhavihāramanuyuttā viharissāmā’”ti. Blaženi će sada boraviti u miru, predati se prijatnom boravištu ovde i sada; a i mi ćemo isto boraviti u miru, predati se prijatnom boravištu ovde i sada.’”
“Āgamehi tvaṁ, sāriputta, āgamehi tvaṁ, sāriputta, diṭṭhadhammasukhavihāran”ti. „Stani, Sāriputta, stani! Ne treba tako da razmišljaš.”
Atha kho bhagavā āyasmantaṁ mahāmoggallānaṁ āmantesi: Zatim se Blaženi obrati poštovanom Mahā Moggallāni:
“kinti te, moggallāna, ahosi mayā bhikkhusaṅghe paṇāmite”ti? „Šta si ti pomislio, Mahā Moggallāna, kad sam raspustio zajednicu monaha?”
“Evaṁ kho me, bhante, ahosi: „Ovako sam pomislio:
‘bhagavatā bhikkhusaṅgho paṇāmito. ’Blaženi je raspustio zajednicu monaha.
Appossukko dāni bhagavā diṭṭhadhammasukhavihāraṁ anuyutto viharissati, ahañca dāni āyasmā ca sāriputto bhikkhusaṅghaṁ pariharissāmā’”ti. Blaženi će sada boraviti u miru, predati se prijatnom boravištu ovde i sada. Sada ćemo poštovani Sāriputta i ja predvoditi zajednicu monaha.”
“Sādhu sādhu, moggallāna. „Dobro je, Moggallāna!
Ahaṁ vā hi, moggallāna, bhikkhusaṅghaṁ parihareyyaṁ sāriputtamoggallānā vā”ti. Ili ću ja predvoditi zajednicu monaha ili će je predvoditi Sāriputta i Moggallāna.”
Atha kho bhagavā bhikkhū āmantesi: Zatim se Blaženi ovako obrati monasima:
“cattārimāni, bhikkhave, bhayāni udakorohante pāṭikaṅkhitabbāni. „Monasi, četiri vrste straha mogu se očekivati u onima koji se spuste do vode.
Katamāni cattāri? Koje četiri?
Ūmibhayaṁ, kumbhīlabhayaṁ, āvaṭṭabhayaṁ, susukābhayaṁ—To su: strah od talasa, strah od krokodila, strah od virova i strah od proždrljivih riba.
imāni, bhikkhave, cattāri bhayāni udakorohante pāṭikaṅkhitabbāni. To su četiri vrste straha koje se mogu očekivati u onima koji se spuste do vode.
Evameva kho, bhikkhave, cattārimāni bhayāni idhekacce puggale imasmiṁ dhammavinaye agārasmā anagāriyaṁ pabbajite pāṭikaṅkhitabbāni. Isto tako, monasi, četiri vrste straha mogu se očekivati u onima koji su napustili dom i postali beskućnici u ovom učenju i pravilima.
Katamāni cattāri? Koje četiri?
Ūmibhayaṁ, kumbhīlabhayaṁ, āvaṭṭabhayaṁ, susukābhayaṁ. To su: strah od talasa, strah od krokodila, strah od virova i strah od proždrljivih riba.
Katamañca, bhikkhave, ūmibhayaṁ? A šta je, monasi, strah od talasa?
Idha, bhikkhave, ekacco kulaputto saddhā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito hoti: Tako sin dobre porodice iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ’Žrtva sam rođenja, starenja i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno je moguće saznati gde je kraj čitavog tog okeana patnje.’
‘otiṇṇomhi jātiyā jarāya maraṇena sokehi paridevehi dukkhehi domanassehi upāyāsehi dukkhotiṇṇo dukkhapareto; Pošto je tako učinio, njegovi saputnici u svetačkom životu ga savetuju i upućuju ovako:
appeva nāma imassa kevalassa dukkhakkhandhassa antakiriyā paññāyethā’ti. ’Trebalo bi da tamo i ovamo ideš ovako; trebalo bi da gledaš pravo i na stranu ovako; trebalo bi da pružaš i savijaš udove ovako; trebalo bi da svoj gornji ogrtač, zdelu i unutrašnji ogrtač nosiš ovako.’
Tamenaṁ tathā pabbajitaṁ samānaṁ sabrahmacārī ovadanti, anusāsanti: Onda sin dobre porodice pomisli:
‘evaṁ te abhikkamitabbaṁ, evaṁ te paṭikkamitabbaṁ, evaṁ te ālokitabbaṁ, evaṁ te vilokitabbaṁ, evaṁ te samiñjitabbaṁ, evaṁ te pasāritabbaṁ, evaṁ te saṅghāṭipattacīvaraṁ dhāretabban’ti. ’Ranije, kada sam živeo kod kuće, savetovao sam i upućivao druge, a sada ovi monasi, koji bi mogli biti moji sinovi ili unuci, misle da mogu da me savetuju i upućuju.’
Tassa evaṁ hoti: Zato napušta vežbanje i vraća se nižem životu.
‘mayaṁ kho pubbe agāriyabhūtā samānā aññe ovadāma, anusāsāma. Tada se on naziva onaj koji je napustio vežbanje i vratio se nižem životu, zato što ga je savladao strah od talasa.
Ime panamhākaṁ puttamattā maññe, nattamattā maññe, amhe ovaditabbaṁ anusāsitabbaṁ maññantī’ti.
So sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvattati.
Ayaṁ vuccati, bhikkhave, ūmibhayassa bhīto sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvatto.
‘Ūmibhayan’ti kho, bhikkhave, kodhupāyāsassetaṁ adhivacanaṁ. Ovde ’talasi’ označavaju bes i ogorčenje.
Katamañca, bhikkhave, kumbhīlabhayaṁ? A šta je, monasi, strah od krokodila?
Idha, bhikkhave, ekacco kulaputto saddhā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito hoti: Tako sin dobre porodice iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ’Žrtva sam rođenja, starenja i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno je moguće saznati gde je kraj čitavog tog okeana patnje.’
‘otiṇṇomhi jātiyā jarāya maraṇena sokehi paridevehi dukkhehi domanassehi upāyāsehi dukkhotiṇṇo dukkhapareto; Pošto je tako učinio, njegovi saputnici u svetačkom životu ga savetuju i upućuju ovako:
appeva nāma imassa kevalassa dukkhakkhandhassa antakiriyā paññāyethā’ti. ’Ovo možeš smatrati glavnom hranom, ovo ne možeš smatrati glavnom hranom; ovo možeš smatrati povremenom hranom, ovo ne možeš smatrati povremenom hranom; ovo možeš smatrati dodatkom hrani, ovo ne možeš smatrati dodatkom hrani; ovo možeš smatrati napitkom, ovo ne možeš smatrati napitkom.
Tamenaṁ tathā pabbajitaṁ samānaṁ sabrahmacārī ovadanti anusāsanti: Možeš da jedeš kao glavnu hranu ono što je dopušteno, ne možeš da jedeš kao glavnu hranu ono što nije dopušteno; možeš da jedeš kao povremenu hranu ono što je dopušteno, ne možeš da jedeš kao povremenu hranu ono što nije dopušteno; možeš da jedeš kao dodatak hrani ono što je dopušteno, ne možeš da jedeš kao dodatak hrani ono što nije dopušteno; možeš da piješ ono što je dopušteno, ne možeš da piješ ono što nije dopušteno.
‘idaṁ te khāditabbaṁ, idaṁ te na khāditabbaṁ; idaṁ te bhuñjitabbaṁ, idaṁ te na bhuñjitabbaṁ; idaṁ te sāyitabbaṁ, idaṁ te na sāyitabbaṁ; idaṁ te pātabbaṁ, idaṁ te na pātabbaṁ; kappiyaṁ te khāditabbaṁ, akappiyaṁ te na khāditabbaṁ; kappiyaṁ te bhuñjitabbaṁ, akappiyaṁ te na bhuñjitabbaṁ; kappiyaṁ te sāyitabbaṁ, akappiyaṁ te na sāyitabbaṁ; kappiyaṁ te pātabbaṁ, akappiyaṁ te na pātabbaṁ; kāle te khāditabbaṁ, vikāle te na khāditabbaṁ; kāle te bhuñjitabbaṁ, vikāle te na bhuñjitabbaṁ; kāle te sāyitabbaṁ, vikāle te na sāyitabbaṁ; kāle te pātabbaṁ, vikāle te na pātabban’ti. Možeš uzimati glavnu hranu u propisano vreme, ne možeš uzimati glavnu hranu izvan propisanog vremena; možeš uzimati povremenu hranu u propisano vreme, ne možeš uzimati povremenu hranu izvan propisanog vremena; možeš uzimati dodatnu hranu u propisano vreme, ne možeš uzimati dodatnu hranu izvan propisanog vremena; možeš piti napitke u propisano vreme, ne možeš piti napitke izvan propisanog vremena.’
Tassa evaṁ hoti: ‘mayaṁ kho pubbe agāriyabhūtā samānā yaṁ icchāma taṁ khādāma, yaṁ na icchāma na taṁ khādāma; yaṁ icchāma taṁ bhuñjāma, yaṁ na icchāma na taṁ bhuñjāma; yaṁ icchāma taṁ sāyāma, yaṁ na icchāma na taṁ sāyāma; yaṁ icchāma taṁ pivāma, yaṁ na icchāma na taṁ pivāma; Onda sin dobre porodice pomisli:
kappiyampi khādāma, akappiyampi khādāma; kappiyampi bhuñjāma, akappiyampi bhuñjāma; kappiyampi sāyāma, akappiyampi sāyāma; kappiyampi pivāma, akappiyampi pivāma; kālepi khādāma, vikālepi khādāma; kālepi bhuñjāma vikālepi bhuñjāma; kālepi sāyāma, vikālepi sāyāma; kālepi pivāma, vikālepi pivāma. ’Ranije, kad sam živeo kod kuće, jeli smo glavnu hranu koju smo voleli i nismo jeli glavnu hranu koju nismo voleli; jeli smo povremenu hranu koju smo voleli i nismo jeli povremenu hranu koju nismo voleli; jeli smo dodatnu hranu koju smo voleli i nismo jeli dodatnu hranu koju nismo voleli; pili smo ono što smo voleli i nismo pili ono što nismo voleli. Jeli smo kao glavnu hranu i ono što je dopušteno i ono što nije dopušteno; jeli smo kao povremenu hranu i ono što je dopušteno i ono što nije dopušteno; jeli smo kao dodatnu hranu i ono što je dopušteno i ono što nije dopušteno; pili smo i ono što je dopušteno i ono što nije dopušteno. Jeli smo glavnu hranu i u propisano vreme i izvan propisanog vremena; jeli smo povremenu hranu i u propisano vreme i izvan propisanog vremena; jeli smo dodatnu hranu i u propisano vreme i izvan propisanog vremena; pili smo napitke i u propisano vreme i izvan propisanog vremena. Sada, kada nam predani domaćini daju različitu hranu tokom dana, izvan propisanog vremena, čini se kao da ovi monasi imaju katanac na ustima.’
Yampi no saddhā gahapatikā divā vikāle paṇītaṁ khādanīyaṁ bhojanīyaṁ denti tatthapime mukhāvaraṇaṁ maññe karontī’ti. Zato napušta vežbanje i vraća se nižem životu.
So sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvattati. Tada se on naziva onaj koji je napustio vežbanje i vratio se nižem životu, zato što ga je savladao strah od krokodila.
Ayaṁ vuccati, bhikkhave, kumbhīlabhayassa bhīto sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvatto.
‘Kumbhīlabhayan’ti kho, bhikkhave, odarikattassetaṁ adhivacanaṁ. Ovde ’krokodili’ označavaju proždrljivost.
Katamañca, bhikkhave, āvaṭṭabhayaṁ? A šta je, monasi, strah od virova?
Idha, bhikkhave, ekacco kulaputto saddhā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito hoti: Tako sin dobre porodice iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ’Žrtva sam rođenja, starenja i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno je moguće saznati gde je kraj čitavog tog okeana patnje.’
‘otiṇṇomhi jātiyā jarāya maraṇena sokehi paridevehi dukkhehi domanassehi upāyāsehi dukkhotiṇṇo dukkhapareto; Pošto je tako učinio, ujutro se obuče, uzme svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa ode u selo da prosi hranu.
appeva nāma imassa kevalassa dukkhakkhandhassa antakiriyā paññāyethā’ti. Ali ne motri na svoje telo, na svoj govor, nije ustalio svesnost, čula neobuzdanih.
So evaṁ pabbajito samāno pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya pavisati. Onda vidi nekog domaćina ili domaćinovog sina sa pet struna zadovoljstva čula, kako im se prepustio.
Arakkhiteneva kāyena arakkhitāya vācāya anupaṭṭhitāya satiyā asaṁvutehi indriyehi so tattha passati gahapatiṁ vā gahapatiputtaṁ vā pañcahi kāmaguṇehi samappitaṁ samaṅgībhūtaṁ paricārayamānaṁ. Tada pomisli:
Tassa evaṁ hoti: ’Ranije, kad sam živeo kod kuće, bilo mi je dostupno svih pet struna čulnog zadovoljstva i uživao sam u njima. Moja porodica je imućna; mogao bih da uživam u tom imetku, ali i da stičem zasluge darujući ga.’
‘mayaṁ kho pubbe agāriyabhūtā samānā pañcahi kāmaguṇehi samappitā samaṅgībhūtā paricārimhā. Zato napušta vežbanje i vraća se nižem životu.
Saṁvijjanti kho pana me kule bhogā. Tada se on naziva onaj koji je napustio vežbanje i vratio se nižem životu, zato što ga je savladao strah od virova.
Sakkā bhoge ca bhuñjituṁ puññāni ca kātun’ti.
So sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvattati.
Ayaṁ vuccati, bhikkhave, āvaṭṭabhayassa bhīto sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvatto.
‘Āvaṭṭabhayan’ti kho, bhikkhave, pañcannetaṁ kāmaguṇānaṁ adhivacanaṁ. Ovde ’virovi’ označavaju pet struna zadovoljstva čula.
Katamañca, bhikkhave, susukābhayaṁ? A šta je, monasi, strah od proždrljivih riba?
Idha, bhikkhave, ekacco kulaputto saddhā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito hoti: Tako sin dobre porodice iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ’Žrtva sam rođenja, starenja i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno je moguće saznati gde je kraj čitavog tog okeana patnje.’
‘otiṇṇomhi jātiyā jarāya maraṇena sokehi paridevehi dukkhehi domanassehi upāyāsehi dukkhotiṇṇo dukkhapareto; Pošto je tako učinio, ujutro se obuče i uzme prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ode u selo da prosi hranu, ali ne motri na svoje telo, na svoj govor, nije ustalio svesnost, čula neobuzdanih.
appeva nāma imassa kevalassa dukkhakkhandhassa antakiriyā paññāyethā’ti. Onda vidi ženu slabo pokrivenu, oskudno obučenu.
So evaṁ pabbajito samāno pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya pavisati. Kada ugleda takvu ženu, strast zatruje njegov um.
Arakkhiteneva kāyena arakkhitāya vācāya anupaṭṭhitāya satiyā asaṁvutehi indriyehi so tattha passati mātugāmaṁ dunnivatthaṁ vā duppārutaṁ vā. Zato što mu je um zatrovan strašću, napušta vežbanje i vraća se nižem životu.
Tassa mātugāmaṁ disvā dunnivatthaṁ vā duppārutaṁ vā rāgo cittaṁ anuddhaṁseti. Tada se on naziva onaj koji je napustio vežbanje i vratio se nižem životu, zato što ga je savladao strah od proždrljivih riba.
So rāgānuddhaṁsena cittena sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvattati.
Ayaṁ vuccati, bhikkhave, susukābhayassa bhīto sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvatto.
‘Susukābhayan’ti kho, bhikkhave, mātugāmassetaṁ adhivacanaṁ. Ovde ’proždrljive ribe’ označavaju žene.
Imāni kho, bhikkhave, cattāri bhayāni, idhekacce puggale imasmiṁ dhammavinaye agārasmā anagāriyaṁ pabbajite pāṭikaṅkhitabbānī”ti. Monasi, ove se četiri vrste straha mogu očekivati u onima koji su napustili dom i postali beskućnici u ovom učenju i pravilima.”
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṁ abhinandunti. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Cātumasuttaṁ niṭṭhitaṁ sattamaṁ.