Theravadan

Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к

From: Branislav Kovačević

Majjhima Nikāya 66 Budini govori srednje dužine 66

Laṭukikopamasutta Poređenje sa prepelicom

Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.

ekaṁ samayaṁ bhagavā aṅguttarāpesu viharati āpaṇaṁ nāma aṅguttarāpānaṁ nigamo. Jednom je Blaženi boravio u Anguttarāpi, kraj grada po imenu Āpaṇa.

Atha kho bhagavā pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya āpaṇaṁ piṇḍāya pāvisi. Kad je svanulo jutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krene put Āpaṇe da prosi hranu.

Āpaṇe piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yenaññataro vanasaṇḍo tenupasaṅkami divāvihārāya. Kada je prošao Āpaṇu i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on do nekog gaja da u njemu provede ostatak dana.

Taṁ vanasaṇḍaṁ ajjhogāhetvā aññatarasmiṁ rukkhamūle divāvihāraṁ nisīdi. Zašavši u gaj, sede u podnožje drveta da tu provede ostatak dana.

Āyasmāpi kho udāyī pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya āpaṇaṁ piṇḍāya pāvisi. Kad je svanulo jutro, poštovani Udāyin se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krene put Āpaṇe da prosi hranu.

Āpaṇe piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena so vanasaṇḍo tenupasaṅkami divāvihārāya. Kada se prošao Āpaṇu i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on do istog onog gaja da u njemu provede ostatak dana.

Taṁ vanasaṇḍaṁ ajjhogāhetvā aññatarasmiṁ rukkhamūle divāvihāraṁ nisīdi. Zašavši u gaj, sede u podnožje drveta da tu provede ostatak dana.

Atha kho āyasmato udāyissa rahogatassa paṭisallīnassa evaṁ cetaso parivitakko udapādi: Onda se poštovanom Udāyinu, dok je boravio u osami, povučen, javi ova misao:

“bahūnaṁ vata no bhagavā dukkhadhammānaṁ apahattā, bahūnaṁ vata no bhagavā sukhadhammānaṁ upahattā; „Koliko nas je samo bolnih stanja Blaženi oslobodio! Koliko nam je samo prijatnih stanja Blaženi priuštio!

bahūnaṁ vata no bhagavā akusalānaṁ dhammānaṁ apahattā, bahūnaṁ vata no bhagavā kusalānaṁ dhammānaṁ upahattā”ti. Koliko nas je samo štetnih stanja Blaženi oslobodio! Koliko nam je samo korisnih stanja Blaženi priuštio!”

Atha kho āyasmā udāyī sāyanhasamayaṁ paṭisallānā vuṭṭhito yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā udāyī bhagavantaṁ etadavoca: Kad je palo veče, poštovani Udāyin izađe iz osame, otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane pa reče:

“idha mayhaṁ, bhante, rahogatassa paṭisallīnassa evaṁ cetaso parivitakko udapādi: „Poštovani gospodine, dok sam boravio u osami, povučen, javila mi se ova misao:

‘bahūnaṁ vata no bhagavā dukkhadhammānaṁ apahattā, bahūnaṁ vata no bhagavā sukhadhammānaṁ upahattā; ’Koliko nas je samo bolnih stanja Blaženi oslobodio! Koliko nam je samo prijatnih stanja Blaženi priuštio!

bahūnaṁ vata no bhagavā akusalānaṁ dhammānaṁ apahattā, bahūnaṁ vata no bhagavā kusalānaṁ dhammānaṁ upahattā’ti. Koliko nas je samo štetnih stanja Blaženi oslobodio! Koliko nam je samo korisnih stanja Blaženi priuštio!’

Mayañhi, bhante, pubbe sāyañceva bhuñjāma pāto ca divā ca vikāle. Ranije smo imali običaj da jedemo uveče, ujutro i tokom dana, izvan propisanog vremena.

Ahu kho so, bhante, samayo yaṁ bhagavā bhikkhū āmantesi: A onda se jednom prilikom Blaženi ovako obrati monasima:

‘iṅgha tumhe, bhikkhave, etaṁ divāvikālabhojanaṁ pajahathā’ti. ’Monasi, molim vas da napustite dnevni obrok koji je izvan propisanog vremena.’

Tassa mayhaṁ, bhante, ahudeva aññathattaṁ, ahudeva domanassaṁ: Bio sam uznemiren i tužan, misleći:

‘yampi no saddhā gahapatikā divā vikāle paṇītaṁ khādanīyaṁ bhojanīyaṁ denti tassapi no bhagavā pahānamāha, tassapi no sugato paṭinissaggamāhā’ti. ’Verni kućedomaćini nam daju raznorsnu dobru hranu tokom dana i izvan propisanog vremena, pa ipak nam Blaženi kaže da je ne uzimamo, Uzvišeni nam kaže da je napustimo.’

Te mayaṁ, bhante, bhagavati pemañca gāravañca hiriñca ottappañca sampassamānā evaṁ taṁ divāvikālabhojanaṁ pajahimhā. Iz ljubavi i poštovanja prema Blaženom, kao i iz stida i straha od loših dela, napustili smo dnevni obrok, koji je izvan propisanog vremena.

Te mayaṁ, bhante, sāyañceva bhuñjāma pāto ca. Tako smo jeli samo uveče i ujutro.

Ahu kho so, bhante, samayo yaṁ bhagavā bhikkhū āmantesi: Jednom se prilikom Blaženi ovako obrati monasima:

‘iṅgha tumhe, bhikkhave, etaṁ rattiṁvikālabhojanaṁ pajahathā’ti. ’Monasi, molim vas da napustite noćni obrok, koji je izvan propisanog vremena.’

Tassa mayhaṁ, bhante, ahudeva aññathattaṁ ahudeva domanassaṁ: Bio sam uznemiren i tužan, misleći:

‘yampi no imesaṁ dvinnaṁ bhattānaṁ paṇītasaṅkhātataraṁ tassapi no bhagavā pahānamāha, tassapi no sugato paṭinissaggamāhā’ti. ’Blaženi nam kaže da ne uzimamo obilniji od naša dva obroka, Uzvišeni nam kaže da ga napustimo.’

Bhūtapubbaṁ, bhante, aññataro puriso divā sūpeyyaṁ labhitvā evamāha: Jednom je, poštovani gospodine, neki čovek dobio činiju supe tokom dana i rekao:

‘handa ca imaṁ nikkhipatha, sāyaṁ sabbeva samaggā bhuñjissāmā’ti. ’Stavite to sa strane i poješćemo ga zajedno uveče.’

Yā kāci, bhante, saṅkhatiyo sabbā tā rattiṁ, appā divā. (Skoro) sve kuvanje obavlja se preko noći, a malo preko dana.

Te mayaṁ, bhante, bhagavati pemañca gāravañca hiriñca ottappañca sampassamānā evaṁ taṁ rattiṁvikālabhojanaṁ pajahimhā. Iz ljubavi i poštovanja prema Blaženom, kao i iz stida i straha od loših dela, napustili smo noćni obrok, koji je izvan propisanog vremena.

Bhūtapubbaṁ, bhante, bhikkhū rattandhakāratimisāyaṁ piṇḍāya carantā candanikampi pavisanti, oligallepi papatanti, kaṇṭakāvāṭampi ārohanti, suttampi gāviṁ ārohanti, māṇavehipi samāgacchanti katakammehipi akatakammehipi, mātugāmopi te asaddhammena nimanteti. Dešavalo se da monasi idući u prošenje hrane po gustom mraku upadnu u neku jamu, u jarak, upletu se u trnovit žbun ili se sapletu o usnulu kravu; nailazili su na probisvete koji su već počinili neko nedelo i one koji to tek planiraju, a dešavalo se da ih zavode žene.

Bhūtapubbāhaṁ, bhante, rattandhakāratimisāyaṁ piṇḍāya carāmi. Jednom sam tako i ja išao u prošenje hrane po mrklom mraku.

Addasā kho maṁ, bhante, aññatarā itthī vijjantarikāya bhājanaṁ dhovantī. Neka žena koja je prala lonac, ugledala me je pod bleskom munje i vrisnula od užasa:

Disvā maṁ bhītā vissaramakāsi: ’Teško li je meni, đavo je došao da me ugrabi!’

‘abhumme pisāco vata man’ti. Rekoh joj:

Evaṁ vutte, ahaṁ, bhante, taṁ itthiṁ etadavocaṁ: ’Sestro, nisam đavo, monah sam koji prosi hranu.’

‘nāhaṁ, bhagini, pisāco;

bhikkhu piṇḍāya ṭhito’ti. ’Onda si monah čija je majka umrla i čiji je otac umro!

‘Bhikkhussa ātumārī, bhikkhussa mātumārī. Bolje, monaše, da ti raspore stomak oštrim mesarskim nožem nego što se šunjaš unaokolo tražeći hranu za svoj stomak po tako mrkloj noći!’

Varaṁ te, bhikkhu, tiṇhena govikantanena kucchi parikanto, na tveva varaṁ yaṁ rattandhakāratimisāyaṁ kucchihetu piṇḍāya carasī’ti.

Tassa mayhaṁ, bhante, tadanussarato evaṁ hoti: Poštovani gospodine, kada se toga setim, pomislim:

bahūnaṁ vata no bhagavā akusalānaṁ dhammānaṁ apahattā, bahūnaṁ vata no bhagavā kusalānaṁ dhammānaṁ upahattā’”ti. Koliko nas je samo štetnih stanja Blaženi oslobodio! Koliko nam je samo korisnih stanja Blaženi priuštio!’”

“Evameva panudāyi, idhekacce moghapurisā ‘idaṁ pajahathā’ti mayā vuccamānā te evamāhaṁsu: „Isto tako, Udāyine, ima ovde neznalica koji, kad im kažem ’Napusti to’, odgovore:

‘kiṁ panimassa appamattakassa oramattakassa adhisallikhatevāyaṁ samaṇo’ti. ’Šta, takvu sitnicu, tako beznačajnu stvar kao što je ta? Ovaj asketa je suviše zahtevan!’

Te tañceva nappajahanti, mayi ca appaccayaṁ upaṭṭhāpenti. I oni ne napuste to, pokažu nepoštovanje prema meni i onim monasima koji žele da vežbaju.

Ye ca bhikkhū sikkhākāmā tesaṁ taṁ, udāyi, hoti balavaṁ bandhanaṁ, daḷhaṁ bandhanaṁ, thiraṁ bandhanaṁ, apūtikaṁ bandhanaṁ, thūlo, kaliṅgaro—Tada za njih ta stvar postane snažna, čvrsta, uska, neraskidiva omča i debeli jaram.

seyyathāpi, udāyi, laṭukikā sakuṇikā pūtilatāya bandhanena baddhā tattheva vadhaṁ vā bandhaṁ vā maraṇaṁ vā āgameti. Zamisli, Udāyine, da se prepelica zapetlja u trulu puzavicu i tako čeka da bude ranjena, zarobljena ili ubijena.

Yo nu kho, udāyi, evaṁ vadeyya: A onda zamisli nekoga ko kaže:

‘yena sā laṭukikā sakuṇikā pūtilatāya bandhanena baddhā tattheva vadhaṁ vā bandhaṁ vā maraṇaṁ vā āgameti, tañhi tassā abalaṁ bandhanaṁ, dubbalaṁ bandhanaṁ, pūtikaṁ bandhanaṁ, asārakaṁ bandhanan’ti; ’Ova trula puzavica u koju se zapetljala ova prepelica i tako čeka da bude ranjena, zarobljena ili ubijena, za nju je slaba, meka, trula, šuplja omča.’

sammā nu kho so, udāyi, vadamāno vadeyyā”ti? Da li bi on govorio istinu?”

“No hetaṁ, bhante. „Ne, poštovani.

Yena sā, bhante, laṭukikā sakuṇikā pūtilatāya bandhanena baddhā tattheva vadhaṁ vā bandhaṁ vā maraṇaṁ vā āgameti, tañhi tassā balavaṁ bandhanaṁ, daḷhaṁ bandhanaṁ, thiraṁ bandhanaṁ apūtikaṁ bandhanaṁ, thūlo, kaliṅgaro”ti. Za tu prepelicu trula puzavica u koju se zapetljala i tako čeka da bude ranjena, zarobljena ili ubijena snažna je, čvrsta, uska i neraskidiva omča i debeli jaram”.

“Evameva kho, udāyi, idhekacce moghapurisā ‘idaṁ pajahathā’ti mayā vuccamānā te evamāhaṁsu: „Isto tako, Udāyine, ima ovde neznalica koji, kad im kažem ’Napusti to’…

‘kiṁ panimassa appamattakassa oramattakassa adhisallikhatevāyaṁ samaṇo’ti? ne napuste to, pokažu nepoštovanje prema meni i onim monasima koji žele da vežbaju.

Te tañceva nappajahanti, mayi ca appaccayaṁ upaṭṭhāpenti.

Ye ca bhikkhū sikkhākāmā tesaṁ taṁ, udāyi, hoti balavaṁ bandhanaṁ, daḷhaṁ bandhanaṁ, thiraṁ bandhanaṁ, apūtikaṁ bandhanaṁ, thūlo, kaliṅgaro. Tada za njih ta stvar postane snažna, čvrsta, uska, neraskidiva omča i debeli jaram.

Idha panudāyi, ekacce kulaputtā ‘idaṁ pajahathā’ti mayā vuccamānā te evamāhaṁsu: Udāyine, ima ovde sinova dobrih porodica koji, kad im kažem ’Napusti to’, odgovore:

‘kiṁ panimassa appamattakassa oramattakassa pahātabbassa yassa no bhagavā pahānamāha, yassa no sugato paṭinissaggamāhā’ti? ’Šta, takvu sitnicu, tako beznačajnu stvar kao što je ta? Blaženi nam kaže da to napustimo, Uzvišeni nam kaže da to napustimo.’

Te tañceva pajahanti, mayi ca na appaccayaṁ upaṭṭhāpenti.

Ye ca bhikkhū sikkhākāmā te taṁ pahāya appossukkā pannalomā paradattavuttā migabhūtena cetasā viharanti. oni to napuste i ne pokazuju nepoštovanje prema meni i onim monasima koji žele da vežbaju. Kad to napuste, žive mirno, bez uznemirenja, zahvaljujući tuđim darovima, uma (osamljenog) poput divljeg jelena.

Tesaṁ taṁ, udāyi, hoti abalaṁ bandhanaṁ, dubbalaṁ bandhanaṁ, pūtikaṁ bandhanaṁ, asārakaṁ bandhanaṁ—Tada za njih ta stvar postane slaba, meka, trula, šuplja omča.

seyyathāpi, udāyi, rañño nāgo īsādanto urūḷhavā abhijāto saṅgāmāvacaro daḷhehi varattehi bandhanehi baddho īsakaṁyeva kāyaṁ sannāmetvā tāni bandhanāni saṁchinditvā sampadāletvā yena kāmaṁ pakkamati. Zamisli, Udāyine, kraljevskog slona sa kljovama dugim poput osovine na kočiji, u punoj snazi, dobre pasmine i naviknutog na borbu, koga vežu čvrstim lancima a on, ako bi se tek malo pomerio, mogao bi da raskine te lance, te ode kud mu je volja.

Yo nu kho, udāyi, evaṁ vadeyya: A sad zamisli nekoga da kaže:

‘yehi so rañño nāgo īsādanto urūḷhavā abhijāto saṅgāmāvacaro daḷhehi varattehi bandhanehi baddho īsakaṁyeva kāyaṁ sannāmetvā tāni bandhanāni saṁchinditvā sampadāletvā yena kāmaṁ pakkamati, tañhi tassa balavaṁ bandhanaṁ, daḷhaṁ bandhanaṁ, thiraṁ bandhanaṁ, apūtikaṁ bandhanaṁ, thūlo, kaliṅgaro’ti; ’Čvrsti lanci kojima je ovaj slon vezan… jesu snažna, čvrsta, uska, neraskidiva omča i debeli jaram.’

sammā nu kho so, udāyi, vadamāno vadeyyā”ti? Da li bi on govorio istinu?”

“No hetaṁ, bhante. „Ne, poštovani gospodine.

Yehi so, bhante, rañño nāgo īsādanto urūḷhavā abhijāto saṅgāmāvacaro daḷhehi varattehi bandhanehi baddho īsakaṁyeva kāyaṁ sannāmetvā tāni bandhanāni saṁchinditvā sampadāletvā yena kāmaṁ pakkamati, tañhi tassa abalaṁ bandhanaṁ …pe… asārakaṁ bandhanan”ti. Čvrste lance kojima je taj kraljevski slon vezan, ako bi se tek malo pomerio, mogao bi da raskine, te ode kud mu je volja. Za njega su oni slaba, meka, trula, šuplja omča.”

“Evameva kho, udāyi, idhekacce kulaputtā ‘idaṁ pajahathā’ti mayā vuccamānā te evamāhaṁsu: „Isto tako, Udāyine, ima ovde sinova dobrih porodica koji, kada im kažem ’Napusti to’…

‘kiṁ panimassa appamattakassa oramattakassa pahātabbassa yassa no bhagavā pahānamāha, yassa no sugato paṭinissaggamāhā’ti? oni to napuste i ne pokazuju nepoštovanje prema meni i onim monasima koji žele da vežbaju.

Te tañceva pajahanti, mayi ca na appaccayaṁ upaṭṭhāpenti.

Ye ca bhikkhū sikkhākāmā te taṁ pahāya appossukkā pannalomā paradattavuttā migabhūtena cetasā viharanti. Kad to napuste, žive mirno, bez uznemirenja, zahvaljujući tuđim darovima, uma (osamljenog) poput divljeg jelena.

Tesaṁ taṁ, udāyi, hoti abalaṁ bandhanaṁ, dubbalaṁ bandhanaṁ, pūtikaṁ bandhanaṁ, asārakaṁ bandhanaṁ. Tada za njih ta stvar postane slaba, meka, trula, šuplja omča.

Seyyathāpi, udāyi, puriso daliddo assako anāḷhiyo; Zamisli, Udāyine, čoveka siromašnog, bez prebijene pare, lišenog svega,

tassassa ekaṁ agārakaṁ oluggaviluggaṁ kākātidāyiṁ naparamarūpaṁ, ekā khaṭopikā oluggaviluggā naparamarūpā, ekissā kumbhiyā dhaññasamavāpakaṁ naparamarūpaṁ, ekā jāyikā naparamarūpā. živi u trošnoj udžerici otvorenoj za vrane, ne baš najbolje vrste, spava u trošnom ležaju od pruća, ne baš najbolje vrste, u loncu čorba sa tek pokojim zrnom graška i semenkom bundeve, ne baš najbolje vrste, a žena mu nalik veštici, ne baš najbolje vrste.

So ārāmagataṁ bhikkhuṁ passeyya sudhotahatthapādaṁ manuññaṁ bhojanaṁ bhuttāviṁ sītāya chāyāya nisinnaṁ adhicitte yuttaṁ. I on možda ugleda monaha u manastirskom parku, kako sedi u hladu drveta, ruku i nogu opranih posle ukusnog obroka, posvećenog razvijanju sopstvenog uma.

Tassa evamassa: Na to pomisli:

‘sukhaṁ vata bho sāmaññaṁ, ārogyaṁ vata bho sāmaññaṁ. ’Kako je prijatan život askete! Kako je zdrav život askete!

So vatassaṁ yohaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyan’ti. Kad bih samo mogao da obrijem kosu i bradu, obučem žuti ogrtač i napustim dom, te odem u beskućnike!’

So na sakkuṇeyya ekaṁ agārakaṁ oluggaviluggaṁ kākātidāyiṁ naparamarūpaṁ pahāya, ekaṁ khaṭopikaṁ oluggaviluggaṁ naparamarūpaṁ pahāya, ekissā kumbhiyā dhaññasamavāpakaṁ naparamarūpaṁ pahāya, ekaṁ jāyikaṁ naparamarūpaṁ pahāya kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajituṁ. Ali kako nije u stanju da napusti svoju trošnu udžericu otvorenu za vrane, ne baš najbolje vrste, svoj trošni ležaj od pruća, ne baš najbolje vrste, lonac čorbe sa tek pokojim zrnom graška i semenkom bundeve, ne baš najbolje vrste, i ženu nalik veštici, ne baš najbolje vrste, nije u stanju ni da obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i napusti dom, te ode u beskućnike.

Yo nu kho, udāyi, evaṁ vadeyya: A onda zamisli nekoga ko kaže:

‘yehi so puriso bandhanehi baddho na sakkoti ekaṁ agārakaṁ oluggaviluggaṁ kākātidāyiṁ naparamarūpaṁ pahāya, ekaṁ khaṭopikaṁ oluggaviluggaṁ naparamarūpaṁ pahāya, ekissā kumbhiyā dhaññasamavāpakaṁ naparamarūpaṁ pahāya, ekaṁ jāyikaṁ naparamarūpaṁ pahāya kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajituṁ; ’Lanci kojima je ovaj čovek vezan, tako da nije u stanju da napusti svoju trošnu udžericu… za njega su slaba, meka, trula, šuplja omča.’

tañhi tassa abalaṁ bandhanaṁ, dubbalaṁ bandhanaṁ, pūtikaṁ bandhanaṁ, asārakaṁ bandhanan’ti; Da li bi on govorio istinu?”

sammā nu kho so, udāyi, vadamāno vadeyyā”ti?

“No hetaṁ, bhante. „Ne, poštovani gospodine.

Yehi so, bhante, puriso bandhanehi baddho, na sakkoti ekaṁ agārakaṁ oluggaviluggaṁ kākātidāyiṁ naparamarūpaṁ pahāya, ekaṁ khaṭopikaṁ oluggaviluggaṁ naparamarūpaṁ pahāya, ekissā kumbhiyā dhaññasamavāpakaṁ naparamarūpaṁ pahāya, ekaṁ jāyikaṁ naparamarūpaṁ pahāya kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajituṁ; Lanci kojima je taj čovek vezan, tako da nije u stanju da napusti svoju trošnu udžericu… i ženu nalik veštici, ne baš najbolje vrste, nije u stanju ni da obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i napusti dom, te ode u beskućnike–

tañhi tassa balavaṁ bandhanaṁ, daḷhaṁ bandhanaṁ, thiraṁ bandhanaṁ, apūtikaṁ bandhanaṁ, thūlo, kaliṅgaro”ti. za njega su ti lanci snažna, čvrsta, uska, neraskidiva omča i debeli jaram.”

“Evameva kho, udāyi, idhekacce moghapurisā ‘idaṁ pajahathā’ti mayā vuccamānā te evamāhaṁsu: „Isto tako, Udāyine, ima ovde neznalica koji, kada im kažem ’Napusti to’…

‘kiṁ panimassa appamattakassa oramattakassa adhisallikhatevāyaṁ samaṇo’ti? ne napuste to, pokažu nepoštovanje prema meni i prema onim monasima koji žele da vežbaju.

Te tañceva nappajahanti, mayi ca appaccayaṁ upaṭṭhāpenti.

Seyyathāpi, udāyi, gahapati vā gahapatiputto vā aḍḍho mahaddhano mahābhogo, nekānaṁ nikkhagaṇānaṁ cayo, nekānaṁ dhaññagaṇānaṁ cayo, nekānaṁ khettagaṇānaṁ cayo, nekānaṁ vatthugaṇānaṁ cayo, nekānaṁ bhariyagaṇānaṁ cayo, nekānaṁ dāsagaṇānaṁ cayo, nekānaṁ dāsigaṇānaṁ cayo; Zamisli, Udāyine, bogatog kućedomaćina ili kućedomaćinovog sina, s velikim bogatstvom i imanjem, s ogromnim brojem zlatnih poluga, ogromnim brojem ambara, ogromnim brojem njiva, ogromnim brojem polja, ogromnim brojem žena i ogromnim brojem robova i robinja.

so ārāmagataṁ bhikkhuṁ passeyya sudhotahatthapādaṁ manuññaṁ bhojanaṁ bhuttāviṁ sītāya chāyāya nisinnaṁ adhicitte yuttaṁ. I on možda ugleda monaha u manastirskom parku, kako sedi u hladu drveta, ruku i nogu opranih posle ukusnog obroka, posvećenog razvijanju sopstvenog uma.

Tassa evamassa: Na to pomisli:

‘sukhaṁ vata bho sāmaññaṁ, ārogyaṁ vata bho sāmaññaṁ. ’Kako je prijatan život askete! Kako je zdrav život askete!

So sakkuṇeyya nekāni nikkhagaṇāni pahāya, nekāni dhaññagaṇāni pahāya, nekāni khettagaṇāni pahāya, nekāni vatthugaṇāni pahāya, nekāni bhariyagaṇāni pahāya, nekāni dāsagaṇāni pahāya, nekāni dāsigaṇāni pahāya kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajituṁ. I kako je u stanju da napusti ogroman broj zlatnih poluga, ogroman broj ambara, ogroman broj njiva, ogroman broj polja, ogroman broj žena i ogroman broj robova i robinja, u stanju je da obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i napusti dom, te ode u beskućnike.

Yo nu kho, udāyi, evaṁ vadeyya: A onda zamisli nekoga ko kaže:

‘yehi so gahapati vā gahapatiputto vā bandhanehi baddho, sakkoti nekāni nikkhagaṇāni pahāya, nekāni dhaññagaṇāni pahāya, nekāni khettagaṇāni pahāya, nekāni vatthugaṇāni pahāya, nekāni bhariyagaṇāni pahāya, nekāni dāsagaṇāni pahāya, nekāni dāsigaṇāni pahāya kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajituṁ, tañhi tassa balavaṁ bandhanaṁ, daḷhaṁ bandhanaṁ, thiraṁ bandhanaṁ, apūtikaṁ bandhanaṁ, thūlo, kaliṅgaro’ti; ’Lanci kojima je ovaj kućedomaćin ili kućedomaćinov sin vezan, tako da jeste u stanju da napusti svoj ogroman broj zlatnih poluga… svoj ogroman broj robova i robinja, obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i napusti dom, te ode u beskućnike–za njega su oni snažna, čvrsta, uska, neraskidiva omča i debeli jaram.’

sammā nu kho so, udāyi, vadamāno vadeyyā”ti? Da li bi on govorio istinu?”

“No hetaṁ, bhante. „Ne, poštovani gospodine.

Yehi so, bhante, gahapati vā gahapatiputto vā bandhanehi baddho, sakkoti nekāni nikkhagaṇāni pahāya, nekāni dhaññagaṇāni pahāya, nekāni khettagaṇāni pahāya, nekāni vatthugaṇāni pahāya, nekāni bhariyagaṇāni pahāya, nekāni dāsagaṇāni pahāya, nekāni dāsigaṇāni pahāya kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajituṁ; Lanci kojima je taj čovek vezan, tako da jeste u stanju da napusti svoj ogroman broj zlatnih poluga… svoj ogroman broj robova i robinja, obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i napusti dom, te ode u beskućnike–

tañhi tassa abalaṁ bandhanaṁ, dubbalaṁ bandhanaṁ, pūtikaṁ bandhanaṁ, asārakaṁ bandhanan”ti. za njega su oni slaba, meka, trula, šuplja omča.”

Te tañceva pajahanti, mayi ca na appaccayaṁ upaṭṭhāpenti.

Ye ca bhikkhū sikkhākāmā te taṁ pahāya appossukkā pannalomā paradattavuttā migabhūtena cetasā viharanti. Kada to napuste, žive mirno, bez uznemirenja, zahvaljujući tuđim darovima, uma (osamljenog) poput divljeg jelena.

Tesaṁ taṁ, udāyi, hoti abalaṁ bandhanaṁ, dubbalaṁ bandhanaṁ, pūtikaṁ bandhanaṁ, asārakaṁ bandhanaṁ. Tada za njih ta stvar postane slaba, meka, trula, šuplja omča.

Cattārome, udāyi, puggalā santo saṁvijjamānā lokasmiṁ. Udāyine, četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu.

Katame cattāro? Koje četiri?

Idhudāyi, ekacco puggalo upadhipahānāya paṭipanno hoti upadhipaṭinissaggāya. Tako, Udāyine, neki čovek praktikuje put ka napuštanju vezanosti, odustajanju od vezanosti.

Tamenaṁ upadhipahānāya paṭipannaṁ upadhipaṭinissaggāya upadhipaṭisaṁyuttā sarasaṅkappā samudācaranti. Kada praktikuje taj put, opsedaju ga sećanja i namere povezane sa vezanošću.

So te adhivāseti, nappajahati, na vinodeti, na byantīkaroti, na anabhāvaṁ gameti. On ih toleriše; ne napušta ih, ne uklanja, ne okončava, niti uništava.

Imaṁ kho ahaṁ, udāyi, puggalaṁ ‘saṁyutto’ti vadāmi no ‘visaṁyutto’. Takvog čoveka zovem okovani, ne neokovani.

Taṁ kissa hetu? A zašto?

Indriyavemattatā hi me, udāyi, imasmiṁ puggale viditā. Zato što znam razliku u svojstvima tog čoveka.

Idha panudāyi, ekacco puggalo upadhipahānāya paṭipanno hoti upadhipaṭinissaggāya. Tako, Udāyine, neki čovek praktikuje put ka napuštanju vezanosti, odustajanju od vezanosti.

So te nādhivāseti, pajahati, vinodeti, byantīkaroti, anabhāvaṁ gameti. On ih ne toleriše; napušta ih, uklanja, okončava, uništava.

Imampi kho ahaṁ, udāyi, puggalaṁ ‘saṁyutto’ti vadāmi no ‘visaṁyutto’. Takvog čoveka takođe zovem okovani, ne neokovani.

Taṁ kissa hetu? A zašto?

Indriyavemattatā hi me, udāyi, imasmiṁ puggale viditā. Zato što znam razliku u svojstvima tog čoveka.

Idha panudāyi, ekacco puggalo upadhipahānāya paṭipanno hoti upadhipaṭinissaggāya. Tako, Udāyine, neki čovek praktikuje put ka napuštanju vezanosti, odustajanju od vezanosti.

Tamenaṁ upadhipahānāya paṭipannaṁ upadhipaṭinissaggāya kadāci karahaci satisammosā upadhipaṭisaṁyuttā sarasaṅkappā samudācaranti; Kada praktikuje taj put, sećanja i namere povezane sa vezanošću opsedaju ga tu i tamo, zbog prekida u svesnosti.

dandho, udāyi, satuppādo. Svesnost mu se možda sporo uspostavlja,

Atha kho naṁ khippameva pajahati, vinodeti, byantīkaroti, anabhāvaṁ gameti. ali ih on brzo napušta, uklanja, okončava i uništava.

Seyyathāpi, udāyi, puriso divasaṁsantatte ayokaṭāhe dve vā tīṇi vā udakaphusitāni nipāteyya; Baš kao kad bi čovek kanuo dve-tri kapi vode na gvozdenu ploču izloženu suncu ceo dan;

dandho, udāyi, udakaphusitānaṁ nipāto. Atha kho naṁ khippameva parikkhayaṁ pariyādānaṁ gaccheyya. padanje tih kapi je možda sporo, ali one tako brzo ispare i nestanu.

Evameva kho, udāyi, idhekacco puggalo upadhipahānāya paṭipanno hoti upadhipaṭinissaggāya. Isto tako, neki čovek praktikuje put…

Tamenaṁ upadhipahānāya paṭipannaṁ upadhipaṭinissaggāya kadāci karahaci satisammosā upadhipaṭisaṁyuttā sarasaṅkappā samudācaranti;

dandho, udāyi, satuppādo. Svesnost mu se možda sporo uspostavlja, ali ih on brzo napušta, uklanja, okončava i uništava.

Atha kho naṁ khippameva pajahati, vinodeti, byantīkaroti, anabhāvaṁ gameti.

Imampi kho ahaṁ, udāyi, puggalaṁ ‘saṁyutto’ti vadāmi no ‘visaṁyutto’. Takvog čoveka takođe zovem okovani, ne neokovani.

Taṁ kissa hetu? A zašto?

Indriyavemattatā hi me, udāyi, imasmiṁ puggale viditā. Zato što znam razliku u svojstvima tog čoveka.

Idha panudāyi, ekacco puggalo ‘upadhi dukkhassa mūlan’ti—Tako, Udāyine, neki čovek, pošto je razumeo da vezivanje jeste koren patnje,

iti viditvā nirupadhi hoti, upadhisaṅkhaye vimutto. liši sebe vezivanja i oslobođen je razaranjem vezanosti.

Imaṁ kho ahaṁ, udāyi, puggalaṁ ‘visaṁyutto’ti vadāmi no ‘saṁyutto’ti. Takvog čoveka ja zovem neokovani, ne okovani.

Taṁ kissa hetu? A zašto?

Indriyavemattatā hi me, udāyi, imasmiṁ puggale viditā. Zato što znam razliku u svojstvima tog čoveka.

Ime kho, udāyi, cattāro puggalā santo saṁvijjamānā lokasmiṁ.

Pañca kho ime, udāyi, kāmaguṇā. Postoji, Udāyine, pet struna zadovoljstva čula.

Katame pañca? Kojih pet?

Cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṁhitā rajanīyā, Oblici dostupni oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast.

sotaviññeyyā saddā …pe… Zvuci dostupni uhu…

ghānaviññeyyā gandhā … Mirisi dostupni nosu…

jivhāviññeyyā rasā … Ukusi dostupni jeziku…

kāyaviññeyyā phoṭṭhabbā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṁhitā rajanīyā. Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast.

Ime kho, udāyi, pañca kāmaguṇā. To je pet struna zadovoljstva čula.

Yaṁ kho, udāyi, ime pañca kāmaguṇe paṭicca uppajjati sukhaṁ somanassaṁ idaṁ vuccati kāmasukhaṁ miḷhasukhaṁ puthujjanasukhaṁ anariyasukhaṁ, na sevitabbaṁ, na bhāvetabbaṁ, na bahulīkātabbaṁ; ‘bhāyitabbaṁ etassa sukhassā’ti vadāmi. Tako se, Udāyine, prijatnost i radost koji se jave na osnovu tih pet struna zadovoljstva čula nazivaju čulno zadovoljstvo–prljavo zadovoljstvo, grubo zadovoljstvo, neplemenito zadovoljstvo. Za tu vrstu zadovoljstva kažem da ga ne treba tražiti, ne treba razvijati, ne treba negovati, trebalo bi ga se plašiti.

Idhudāyi, bhikkhu vivicceva kāmehi …pe… paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati Tako, Udāyine, sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od štetnih stanja, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja…

vitakkavicārānaṁ vūpasamā …pe… dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati, Smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja…

pītiyā ca virāgā …pe… tatiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati, Slabljenjem ushićenja… monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja…

sukhassa ca pahānā …pe… catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Napuštanjem zadovoljstva i bola… monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja…

Idaṁ vuccati nekkhammasukhaṁ pavivekasukhaṁ upasamasukhaṁ sambodhasukhaṁ, āsevitabbaṁ, bhāvetabbaṁ, bahulīkātabbaṁ; ‘na bhāyitabbaṁ etassa sukhassā’ti vadāmi. To se naziva blaženstvo obuzdanosti, blaženstvo osame, blaženstvo mira, blaženstvo probuđenja. Za tu vrstu zadovoljstva kažem da ga treba tražiti, treba razvijati, treba negovati, ne bi ga se trebalo plašiti.

Idhudāyi, bhikkhu vivicceva kāmehi …pe… paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati; Tako, Udāyine, sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od štetnih stanja, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja…

idaṁ kho ahaṁ, udāyi, iñjitasmiṁ vadāmi. A on, kažem, pripada oborivom.

Kiñca tattha iñjitasmiṁ? I šta u tome pripada oborivom?

Yadeva tattha vitakkavicārā aniruddhā honti idaṁ tattha iñjitasmiṁ. Usmerena misao i istraživanje tu još nisu nestali, to je ono što pripada oborivom.

Idhudāyi, bhikkhu vitakkavicārānaṁ vūpasamā …pe… dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati; Tako, Udāyine, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja…

idampi kho ahaṁ, udāyi, iñjitasmiṁ vadāmi. A on, kažem, pripada oborivom.

Kiñca tattha iñjitasmiṁ? I šta u tome pripada oborivom?

Yadeva tattha pītisukhaṁ aniruddhaṁ hoti idaṁ tattha iñjitasmiṁ. Ushićenje i zadovoljstvo tu još nisu nestali, to je ono što pripada oborivom.

Idhudāyi, bhikkhu pītiyā ca virāgā …pe… tatiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati; Tako, Udāyine, slabljenjem ushićenja… monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja…

idampi kho ahaṁ, udāyi, iñjitasmiṁ vadāmi. A on, kažem, pripada oborivom.

Kiñca tattha iñjitasmiṁ? I šta u tome pripada oborivom?

Yadeva tattha upekkhāsukhaṁ aniruddhaṁ hoti idaṁ tattha iñjitasmiṁ. Spokojstvo i zadovoljstvo tu još nisu nestali, to je ono što pripada oborivom.

Idhudāyi, bhikkhu sukhassa ca pahānā …pe… catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati; Tako, Udāyin, napuštanjem zadovoljstva i bola… monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja…

idaṁ kho ahaṁ, udāyi, aniñjitasmiṁ vadāmi. A on, kažem, pripada neoborivom.

idaṁ kho ahaṁ, udāyi, ‘analan’ti vadāmi, ‘pajahathā’ti vadāmi, ‘samatikkamathā’ti vadāmi. A to, kažem, nije dovoljno. Napusti ga, kažem; nadiđi ga, kažem.