Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 65 Budni govori srednje dužine 65
Bhaddālisutta Govor Bhaddāliju
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi: Tu se on ovako obrati monasima:
“bhikkhavo”ti. “Monasi.”
“Bhadante”ti te bhikkhū bhagavato paccassosuṁ. “Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“Ahaṁ kho, bhikkhave, ekāsanabhojanaṁ bhuñjāmi; “Monasi, ja jedem jednom dnevno.
ekāsanabhojanaṁ kho, ahaṁ, bhikkhave, bhuñjamāno appābādhatañca sañjānāmi appātaṅkatañca lahuṭṭhānañca balañca phāsuvihārañca. Čineći tako, bez bolesti sam i tegoba, uživam u zdravlju, snažan sam i dobro se osećam.
Etha, tumhepi, bhikkhave, ekāsanabhojanaṁ bhuñjatha; Zato i vi, monasi, jedite samo jednom na dan.
ekāsanabhojanaṁ kho, bhikkhave, tumhepi bhuñjamānā appābādhatañca sañjānissatha appātaṅkatañca lahuṭṭhānañca balañca phāsuvihārañcā”ti. Čineći tako, bićete bez bolesti i tegoba, uživati u zdravlju, snažni i dobro ćete se osećati.“
Evaṁ vutte, āyasmā bhaddāli bhagavantaṁ etadavoca: Kad to bi rečeno, poštovani Bhaddāli reče Blaženome:
“ahaṁ kho, bhante, na ussahāmi ekāsanabhojanaṁ bhuñjituṁ; “Poštovani, ne želim da jedem samo jednom; jer ako bih tako radio, možda bih osećao brigu i strah zbog toga.”
ekāsanabhojanañhi me, bhante, bhuñjato siyā kukkuccaṁ, siyā vippaṭisāro”ti.
“Tena hi tvaṁ, bhaddāli, yattha nimantito assasi tattha ekadesaṁ bhuñjitvā ekadesaṁ nīharitvāpi bhuñjeyyāsi. “Onda, Bhaddāli, pojedi jedan deo tamo gde si pozvan, ostatak ponesi sa sobom da ga kasnije pojedeš.
Evampi kho tvaṁ, bhaddāli, bhuñjamāno ekāsano yāpessasī”ti. Na taj način ćeš sebe prehraniti.“
“Evampi kho ahaṁ, bhante, na ussahāmi bhuñjituṁ;
evampi hi me, bhante, bhuñjato siyā kukkuccaṁ, siyā vippaṭisāro”ti.
Atha kho āyasmā bhaddāli bhagavatā sikkhāpade paññāpiyamāne bhikkhusaṅghe sikkhaṁ samādiyamāne anussāhaṁ pavedesi.
Atha kho āyasmā bhaddāli sabbaṁ taṁ temāsaṁ na bhagavato sammukhībhāvaṁ adāsi, yathā taṁ satthusāsane sikkhāya aparipūrakārī.
Tena kho pana samayena sambahulā bhikkhū bhagavato cīvarakammaṁ karonti—“Poštovani, ne želim da jedem ni na taj način; jer ako bih tako radio, možda bih takođe osećao brigu i strah zbog toga.”
niṭṭhitacīvaro bhagavā temāsaccayena cārikaṁ pakkamissatīti.
Atha kho āyasmā bhaddāli yena te bhikkhū tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā tehi bhikkhūhi saddhiṁ sammodi. A kada je ovo pravilo vežbanja Blaženi javno objavio, poštovani Bhaddāli javno objavi monaškoj zajednici kako nije spreman da sebe podvrgne takvom vežbanju.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho āyasmantaṁ bhaddāliṁ te bhikkhū etadavocuṁ: I tako se poštovani Bhaddāli nije pojavljivao pred Budom čitav tromesečni period (monsuna), jer nije poštovao pravilo vežbanja u okviru Učiteljevog nauka.
“idaṁ kho, āvuso bhaddāli, bhagavato cīvarakammaṁ karīyati.
Niṭṭhitacīvaro bhagavā temāsaccayena cārikaṁ pakkamissati.
Iṅghāvuso bhaddāli, etaṁ dosakaṁ sādhukaṁ manasi karohi, mā te pacchā dukkarataraṁ ahosī”ti.
“Evamāvuso”ti kho āyasmā bhaddāli tesaṁ bhikkhūnaṁ paṭissutvā yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā bhaddāli bhagavantaṁ etadavoca: U to vreme grupa monaha šila je ogrtač za Blaženog, te pomisliše:
“accayo maṁ, bhante, accagamā yathābālaṁ yathāmūḷhaṁ yathāakusalaṁ, yohaṁ bhagavatā sikkhāpade paññāpiyamāne bhikkhusaṅghe sikkhaṁ samādiyamāne anussāhaṁ pavedesiṁ. “Kada završimo ovaj ogrtač, kad se završi tromesečni period (monsuna), Blaženi će ponovo krenuti svojim putem.”
Tassa me, bhante, bhagavā accayaṁ accayato paṭiggaṇhātu āyatiṁ saṁvarāyā”ti.
“Taggha tvaṁ, bhaddāli, accayo accagamā yathābālaṁ yathāmūḷhaṁ yathāakusalaṁ, yaṁ tvaṁ mayā sikkhāpade paññāpiyamāne bhikkhusaṅghe sikkhaṁ samādiyamāne anussāhaṁ pavedesi. Onda poštovani Bhaddāli otide do tih monaha i pozdravi se sa njima, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane.
Samayopi kho te, bhaddāli, appaṭividdho ahosi: Bhaddāli, nisi prepoznao ovu okolnost:
‘bhagavā kho sāvatthiyaṁ viharati, bhagavāpi maṁ jānissati—“Blaženi živi kraj Sāvatthīja i Blaženi će me znati ovakvog:
bhaddāli nāma bhikkhu satthusāsane sikkhāya aparipūrakārī’ti. “Monah po imenu Bhaddāli ne poštuje pravilo vežbanja koje je uveo Učitelj.”
Ayampi kho te, bhaddāli, samayo appaṭividdho ahosi. “ Tu okolnost nisi prepoznao.
Samayopi kho te, bhaddāli, appaṭividdho ahosi: Isto tako, nisi prepoznao ni ovu okolnost:
‘sambahulā kho bhikkhū sāvatthiyaṁ vassaṁ upagatā, tepi maṁ jānissanti—“Mnogi monasi žive kraj Sāvatthīja tokom perioda monsuna; i oni će me znati ovakvog:
bhaddāli nāma bhikkhu satthusāsane sikkhāya aparipūrakārī’ti. “Monah po imenu Bhaddāli ne poštuje pravilo vežbanja koje je uveo Učitelj.”
Ayampi kho te, bhaddāli, samayo appaṭividdho ahosi. “ Tu okolnost takođe nisi prepoznao.
Samayopi kho te, bhaddāli, appaṭividdho ahosi: Isto tako, nisi prepoznao ni ovu okolnost:
‘sambahulā kho bhikkhuniyo sāvatthiyaṁ vassaṁ upagatā, tāpi maṁ jānissanti—“Mnogi nezaređeni sledbenici…
bhaddāli nāma bhikkhu satthusāsane sikkhāya aparipūrakārī’ti.
Ayampi kho te, bhaddāli, samayo appaṭividdho ahosi.
Samayopi kho te, bhaddāli, appaṭividdho ahosi:
‘sambahulā kho upāsakā sāvatthiyaṁ paṭivasanti, tepi maṁ jānissanti—Mnoge nezaređene sledbenice žive kraj Sāvatthīja; i one će me znati ovakvog:
bhaddāli nāma bhikkhu satthusāsane sikkhāya aparipūrakārī’ti.
Ayampi kho te, bhaddāli, samayo appaṭividdho ahosi.
Samayopi kho te, bhaddāli, appaṭividdho ahosi:
‘sambahulā kho upāsikā sāvatthiyaṁ paṭivasanti, tāpi maṁ jānissanti—
bhaddāli nāma bhikkhu satthusāsane sikkhāya aparipūrakārī’ti. “Monah po imenu Bhaddāli ne poštuje pravilo vežbanja koje je uveo Učitelj.”
Ayampi kho te, bhaddāli, samayo appaṭividdho ahosi. “ Tu okolnost takođe nisi prepoznao.
Samayopi kho te, bhaddāli, appaṭividdho ahosi: Isto tako, nisi prepoznao ni ovu okolnost:
‘sambahulā kho nānātitthiyā samaṇabrāhmaṇā sāvatthiyaṁ vassaṁ upagatā, tepi maṁ jānissanti—“Mnogi askete i brahmani, sledbenici drugih tradicija, žive kraj Sāvatthīja; i oni će me znati ovakvog:
bhaddāli nāma bhikkhu samaṇassa gotamassa sāvako theraññataro bhikkhu sāsane sikkhāya aparipūrakārī’ti. “Monah po imenu Bhaddāli, stariji učenik askete Gotame, ne poštuje pravilo vežbanja koje je uveo Učitelj”.
Ayampi kho te, bhaddāli, samayo appaṭividdho ahosī”ti. “ Tu okolnost takođe nisi prepoznao.”
“Accayo maṁ, bhante, accagamā yathābālaṁ yathāmūḷhaṁ yathāakusalaṁ, yohaṁ bhagavatā sikkhāpade paññāpiyamāne bhikkhusaṅghe sikkhaṁ samādiyamāne anussāhaṁ pavedesiṁ. “Kada je Blaženi objavio pravilo vežbanja, učinih prekršaj što sam, poput budale, zbunjene i nepromišljene, javno objavio monaškoj zajednici nespremnost da sebe podvrgnem takvom vežbanju.
Tassa me, bhante, bhagavā accayaṁ accayato paṭiggaṇhātu āyatiṁ saṁvarāyā”ti. Neka mi Blaženi oprosti prekršaj, kako bih sebe obuzdavao ubuduće.“
“Taggha tvaṁ, bhaddāli, accayo accagamā yathābālaṁ yathāmūḷhaṁ yathāakusalaṁ, yaṁ tvaṁ mayā sikkhāpade paññāpiyamāne bhikkhusaṅghe sikkhaṁ samādiyamāne anussāhaṁ pavedesi. “Naravno, Bhaddāli, kada sam objavio pravilo vežbanja, učinio si prekršaj time što si, poput budale, zbunjene i nepromišljene, javno objavio monaškoj zajednici nespremnost da sebe podvrgneš takvom vežbanju.
Taṁ kiṁ maññasi, bhaddāli, Šta misliš, Bhaddāli?
idhassa bhikkhu ubhatobhāgavimutto, tamahaṁ evaṁ vadeyyaṁ: Zamisli nekog monaha ovde koji je oslobođen na oba načina i ja mu kažem:
‘ehi me tvaṁ, bhikkhu, paṅke saṅkamo hohī’ti, api nu kho so saṅkameyya vā aññena vā kāyaṁ sannāmeyya, ‘no’ti vā vadeyyā”ti? “Hajde monaše, budi daska preko koje ću da pređem ovo blato.” Da li bi on sam prešao na drugu stranu, postavio telo na neki drugi način ili rekao “neću?”
“No hetaṁ, bhante”. “Ne bi, poštovani gospodine.”
“Taṁ kiṁ maññasi, bhaddāli, “Šta misliš, Bhaddāli?
idhassa bhikkhu paññāvimutto … Zamisli nekog monaha ovde koji je oslobođen mudrošću…
kāyasakkhi … neposredni svedok…
diṭṭhippatto … onaj ko je učvrstio gledište…
saddhāvimutto … oslobođen poverenjem…
dhammānusārī … sledbenik na osnovu Dhamme…
saddhānusārī, tamahaṁ evaṁ vadeyyaṁ: sledbenik na osnovu poverenja, i ja mu kažem:
‘ehi me tvaṁ, bhikkhu, paṅke saṅkamo hohī’ti, api nu kho so saṅkameyya vā aññena vā kāyaṁ sannāmeyya, ‘no’ti vā vadeyyā”ti? “Hajde, monaše, budi daska preko koje ću da pređem ovo blato.” Da li bi on, ne obazirući se na moju molbu, sam prešao na drugu stranu, postavio telo na neki drugi način ili bi rekao “neću?”
“No hetaṁ, bhante”. “Ne bi, poštovani gospodine.”
“Taṁ kiṁ maññasi, bhaddāli, “Šta misliš, Bhaddāli?
api nu tvaṁ, bhaddāli, tasmiṁ samaye ubhatobhāgavimutto vā hosi paññāvimutto vā kāyasakkhi vā diṭṭhippatto vā saddhāvimutto vā dhammānusārī vā saddhānusārī vā”ti? U ovoj situaciji, jesi li ti onaj koji je oslobođen na oba načina ili oslobođen mudrošću ili neposredni svedok ili onaj ko je učvrstio gledište ili oslobođen poverenjem ili sledbenik na osnovu Dhamme ili sledbenik na osnovu poverenja?“
“No hetaṁ, bhante”. “Ne, poštovani gospodine.”
“Nanu tvaṁ, bhaddāli, tasmiṁ samaye ritto tuccho aparaddho”ti? “Bhaddāli, u ovoj situaciji, jesi li ti jedan običan, praznoglav tvrdoglavac?”
“Evaṁ, bhante. “Da.
Accayo maṁ, bhante, accagamā yathābālaṁ yathāmūḷhaṁ yathāakusalaṁ, yohaṁ bhagavatā sikkhāpade paññāpiyamāne bhikkhusaṅghe sikkhaṁ samādiyamāne anussāhaṁ pavedesiṁ. Kada je Blaženi objavio pravilo vežbanja, učinih prekršaj time što sam, poput budale, zbunjene i nepromišljene, javno objavio monaškoj zajednici nespremnost da sebe podvrgnem takvom vežbanju.
Tassa me, bhante, bhagavā accayaṁ accayato paṭiggaṇhātu āyatiṁ saṁvarāyā”ti. Neka mi Blaženi oprosti prekršaj, kako bih sebe obuzdavao ubuduće.“
“Taggha tvaṁ, bhaddāli, accayo accagamā yathābālaṁ yathāmūḷhaṁ yathāakusalaṁ, yaṁ tvaṁ mayā sikkhāpade paññāpiyamāne bhikkhusaṅghe sikkhaṁ samādiyamāne anussāhaṁ pavedesi. “Naravno, Bhaddāli, kada sam objavio pravilo vežbanja, učinio si prekršaj time što si, poput budale, zbunjene i nepromišljene, javno objavio monaškoj zajednici nespremnost da sebe podvrgneš takvom vežbanju.
Yato ca kho tvaṁ, bhaddāli, accayaṁ accayato disvā yathādhammaṁ paṭikarosi, taṁ te mayaṁ paṭiggaṇhāma. Ali pošto uviđaš svoj prekršaj kao takav i koriguješ sebe u skladu sa Dhammom, opraštamo ti;
Vuddhihesā, bhaddāli, ariyassa vinaye yo accayaṁ accayato disvā yathādhammaṁ paṭikaroti, āyatiṁ saṁvaraṁ āpajjati. jer to jeste rast u praksi Plemenitog kada neko uviđa svoj prekršaj kao takav i koriguje sebe u skladu sa Dhammom, tako što će ubuduće sebe obuzdavati.
Idha, bhaddāli, ekacco bhikkhu satthusāsane sikkhāya aparipūrakārī hoti. Tako, Bhaddāli, neki monah ne vežba sebe u okviru Učiteljevog nauka.
Tassa evaṁ hoti: On ovako razmišlja:
‘yannūnāhaṁ vivittaṁ senāsanaṁ bhajeyyaṁ araññaṁ rukkhamūlaṁ pabbataṁ kandaraṁ giriguhaṁ susānaṁ vanapatthaṁ abbhokāsaṁ palālapuñjaṁ. “Kako bi bilo da odem na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena–možda bih dosegao nadljudske osobine, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih.”
Appeva nāmāhaṁ uttari manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṁ sacchikareyyan’ti. I ode on na osamljeno, mirno mesto.
So vivittaṁ senāsanaṁ bhajati araññaṁ rukkhamūlaṁ pabbataṁ kandaraṁ giriguhaṁ susānaṁ vanapatthaṁ abbhokāsaṁ palālapuñjaṁ. Dok tamo živi izolovan, Učitelj ga osuđuje, mudri saputnici u svetačkom životu koji su se raspitali o njemu, osuđuju ga, božanstva ga osuđuju i on sam sebe osuđuje.
Tassa tathāvūpakaṭṭhassa viharato satthāpi upavadati, anuviccapi viññū sabrahmacārī upavadanti, devatāpi upavadanti, attāpi attānaṁ upavadati. Pošto ga tako osuđuju Učitelj, mudri saputnici u svetačkom životu, božanstva i on sam, ne doseže nadljudske osobine, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih.
So satthārāpi upavadito, anuviccapi viññūhi sabrahmacārīhi upavadito, devatāhipi upavadito, attanāpi attānaṁ upavadito na uttari manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṁ sacchikaroti. A zašto?
Taṁ kissa hetu?
Evañhi taṁ, bhaddāli, hoti yathā taṁ satthusāsane sikkhāya aparipūrakārissa. Tako biva s onim ko ne vežba sebe u Učiteljevom nauku.
Idha pana, bhaddāli, ekacco bhikkhu satthusāsane sikkhāya paripūrakārī hoti. Tako opet, Bhaddāli, neki monah vežba sebe u okviru Učiteljevog nauka.
Tassa evaṁ hoti: Ovako on razmišlja:
‘yannūnāhaṁ vivittaṁ senāsanaṁ bhajeyyaṁ araññaṁ rukkhamūlaṁ pabbataṁ kandaraṁ giriguhaṁ susānaṁ vanapatthaṁ abbhokāsaṁ palālapuñjaṁ. “Kako bi bilo da odem na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena–možda bih dosegao nadljudske osobine, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih.”
Appeva nāmāhaṁ uttari manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṁ sacchikareyyan’ti. I ode on na osamljeno, mirno mesto.
So vivittaṁ senāsanaṁ bhajati araññaṁ rukkhamūlaṁ pabbataṁ kandaraṁ giriguhaṁ susānaṁ vanapatthaṁ abbhokāsaṁ palālapuñjaṁ. Dok tamo živi izolovan, Učitelj ga ne osuđuje, mudri saputnici u svetačkom životu koji su se raspitali o njemu, ne osuđuju ga, božanstva ga ne osuđuju i on sam sebe ne osuđuje.
Tassa tathāvūpakaṭṭhassa viharato satthāpi na upavadati, anuviccapi viññū sabrahmacārī na upavadanti, devatāpi na upavadanti, attāpi attānaṁ na upavadati. Pošto ga tako ne osuđuju Učitelj, mudri saputnici u svetačkom životu, božanstva, a ni on sam, doseže nadljudske osobine, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih.
So satthārāpi anupavadito, anuviccapi viññūhi sabrahmacārīhi anupavadito, devatāhipi anupavadito, attanāpi attānaṁ anupavadito uttari manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṁ sacchikaroti.
So vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Evañhi taṁ, bhaddāli, hoti yathā taṁ satthusāsane sikkhāya paripūrakārissa. Tako biva s onim ko vežba sebe u Učiteljevom nauku.
Puna caparaṁ, bhaddāli, bhikkhu vitakkavicārānaṁ vūpasamā ajjhattaṁ sampasādanaṁ cetaso ekodibhāvaṁ avitakkaṁ avicāraṁ samādhijaṁ pītisukhaṁ dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Smirivanjem usmerene misli i istraživanja ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja…
Taṁ kissa hetu?
Evañhi taṁ, bhaddāli, hoti yathā taṁ satthusāsane sikkhāya paripūrakārissa.
Puna caparaṁ, bhaddāli, bhikkhu pītiyā ca virāgā upekkhako ca viharati, sato ca sampajāno sukhañca kāyena paṭisaṁvedeti, yaṁ taṁ ariyā ācikkhanti: ‘upekkhako satimā sukhavihārī’ti tatiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Slabljenjem ushićenja… ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja…
Taṁ kissa hetu?
Evañhi taṁ, bhaddāli, hoti yathā taṁ satthusāsane sikkhāya paripūrakārissa.
Puna caparaṁ, bhaddāli, bhikkhu sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā pubbeva somanassadomanassānaṁ atthaṅgamā adukkhamasukhaṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Napuštanjem zadovoljstva i bola… ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja…
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Evañhi taṁ, bhaddāli, hoti yathā taṁ satthusāsane sikkhāya paripūrakārissa. Tako biva s onim ko vežba sebe u Učiteljevom nauku.
So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte pubbenivāsānussatiñāṇāya cittaṁ abhininnāmeti. Kada je njegov um postao tako koncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerava ga on ka znanju o svojim prošlim životima…
So anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati, seyyathidaṁ—ekampi jātiṁ dvepi jātiyo …pe… iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati.
Taṁ kissa hetu? Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
Evañhi taṁ, bhaddāli, hoti yathā taṁ satthusāsane sikkhāya paripūrakārissa. A zašto? Tako biva s onim ko vežba sebe u Učiteljevom nauku.
So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte sattānaṁ cutūpapātañāṇāya cittaṁ abhininnāmeti. Kad je njegov um postao tako koncentrisan, pročišćen, blistav… postojan i utihnuo, monah ga usmerava ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića…
So dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passati cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe sugate duggate yathākammūpage satte pajānāti: ‘ime vata bhonto sattā kāyaduccaritena samannāgatā …pe… vinipātaṁ nirayaṁ upapannā; ime vā pana bhonto sattā kāyasucaritena samannāgatā …pe… sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapannā’ti iti dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena …pe… yathākammūpage satte pajānāti.
Taṁ kissa hetu? I duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima.
Evañhi taṁ, bhaddāli, hoti yathā taṁ satthusāsane sikkhāya paripūrakārissa. A zašto? Tako biva s onim ko vežba sebe u Učiteljevom nauku.
So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte āsavānaṁ khayañāṇāya cittaṁ abhininnāmeti. Kad je njegov um postao tako koncentrisan, pročišćen, blistav… postojan i utihnuo, monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova.
So ‘idaṁ dukkhan’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ dukkhasamudayo’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ dukkhanirodho’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’ti yathābhūtaṁ pajānāti; Vidi, kao da mu je pred očima: “Ovo je patnja”…
‘ime āsavā’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ āsavasamudayo’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ āsavanirodho’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ āsavanirodhagāminī paṭipadā’ti yathābhūtaṁ pajānāti.
Tassa evaṁ jānato evaṁ passato kāmāsavāpi cittaṁ vimuccati, bhavāsavāpi cittaṁ vimuccati, avijjāsavāpi cittaṁ vimuccati. vidi, kao da mu je pred očima: “Ovo je put koji vodi prestanku otrova.”
Vimuttasmiṁ vimuttamiti ñāṇaṁ hoti. Kada zna i vidi tako, monahov um se oslobađa otrova želje za zadovoljstvima čula, otrova želje za bivanjem i otrova neznanja.
‘Khīṇā jāti, vusitaṁ brahmacariyaṁ, kataṁ karaṇīyaṁ, nāparaṁ itthattāyā’ti pajānāti. Kad se oslobodi, tada dolazi znanje: “Slobodan sam.”
Taṁ kissa hetu? On razume: “Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.”
Evañhi taṁ, bhaddāli, hoti yathā taṁ satthusāsane sikkhāya paripūrakārissā”ti. A zašto? Tako biva s onim ko vežba sebe u Učiteljevom nauku.“
Evaṁ vutte, āyasmā bhaddāli bhagavantaṁ etadavoca: Na to Bhaddāli upita:
“ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo yena midhekaccaṁ bhikkhuṁ pasayha pasayha kāraṇaṁ karonti? “Poštovani gospodine, šta je uzrok, šta je razlog što nekog monaha često kritikuju?
Ko pana, bhante, hetu, ko paccayo yena midhekaccaṁ bhikkhuṁ no tathā pasayha pasayha kāraṇaṁ karontī”ti? Šta je uzrok, šta je razlog što nekog monaha često ne kritikuju?“
“Idha, bhaddāli, ekacco bhikkhu abhiṇhāpattiko hoti āpattibahulo. Tako, Bhaddāli, neki monah često krši pravila, mnogo greši.
So bhikkhūhi vuccamāno aññenaññaṁ paṭicarati, bahiddhā kathaṁ apanāmeti, kopañca dosañca appaccayañca pātukaroti, na sammā vattati, na lomaṁ pāteti, na netthāraṁ vattati, ‘yena saṅgho attamano hoti taṁ karomī’ti nāha. Kad mu monasi na to skrenu pažnju, on izvrdava, skreće na drugu temu, ispoljava uznemirenost, mržnju i ogorčenje; ne nastavlja na pravi način, ne povinuje se, ne ispravlja sam sebe, ne kaže: “Radiću tako da Sangha bude zadovoljna.”
Tatra, bhaddāli, bhikkhūnaṁ evaṁ hoti: Monasi, u vezi sa svim ovim, razmišljaju:
‘ayaṁ kho, āvuso, bhikkhu abhiṇhāpattiko āpattibahulo. “Bilo bi dobro ukoliko poštovani procenjuju tog monaha na način da spor s njime nije suviše brzo rešen.”
So bhikkhūhi vuccamāno aññenaññaṁ paṭicarati, bahiddhā kathaṁ apanāmeti, kopañca dosañca appaccayañca pātukaroti, na sammā vattati, na lomaṁ pāteti, na netthāraṁ vattati, “yena saṅgho attamano hoti taṁ karomī”ti nāha.
Sādhu vatāyasmanto imassa bhikkhuno tathā tathā upaparikkhatha yathāssidaṁ adhikaraṇaṁ na khippameva vūpasameyyā’ti.
Tassa kho evaṁ, bhaddāli, bhikkhuno bhikkhū tathā tathā upaparikkhanti yathāssidaṁ adhikaraṇaṁ na khippameva vūpasammati. I monasi procenjuju tog monaha na način da spor s njime nije suviše brzo rešen.
Idha pana, bhaddāli, ekacco bhikkhu abhiṇhāpattiko hoti āpattibahulo. Neki drugi monah često krši pravila, mnogo greši.
So bhikkhūhi vuccamāno nāññenaññaṁ paṭicarati, bahiddhā kathaṁ na apanāmeti, na kopañca dosañca appaccayañca pātukaroti, sammā vattati, lomaṁ pāteti, netthāraṁ vattati, ‘yena saṅgho attamano hoti taṁ karomī’ti āha. Ali kada mu monasi na to skrenu pažnju, ne izvrdava, ne skreće na drugu temu, ne ispoljava uznemirenost, mržnju i ogorčenje; nastavlja na pravi način, povinuje se, ispravlja sam sebe, kaže: “Radiću tako da Sangha bude zadovoljna.”
Tatra, bhaddāli, bhikkhūnaṁ evaṁ hoti: Monasi, u vezi s svim ovim, razmišljaju:
‘ayaṁ kho, āvuso, bhikkhu abhiṇhāpattiko āpattibahulo. “Bilo bi dobro ukoliko poštovani procenjuju tog monaha na način da je spor s njime brzo rešen.”
So bhikkhūhi vuccamāno nāññenaññaṁ paṭicarati, bahiddhā kathaṁ na apanāmeti, na kopañca dosañca appaccayañca pātukaroti, sammā vattati, lomaṁ pāteti, netthāraṁ vattati, “yena saṅgho attamano hoti taṁ karomī”ti āha.
Sādhu vatāyasmanto, imassa bhikkhuno tathā tathā upaparikkhatha yathāssidaṁ adhikaraṇaṁ khippameva vūpasameyyā’ti.
Tassa kho evaṁ, bhaddāli, bhikkhuno bhikkhū tathā tathā upaparikkhanti yathāssidaṁ adhikaraṇaṁ khippameva vūpasammati. I monasi procenjuju tog monaha na način da je spor s njime brzo rešen.
Idha, bhaddāli, ekacco bhikkhu adhiccāpattiko hoti anāpattibahulo. Tako neki monah ne krši često pravila, ne greši mnogo.
So bhikkhūhi vuccamāno aññenaññaṁ paṭicarati, bahiddhā kathaṁ apanāmeti, kopañca dosañca appaccayañca pātukaroti, na sammā vattati, na lomaṁ pāteti, na netthāraṁ vattati, ‘yena saṅgho attamano hoti taṁ karomī’ti nāha. Kad mu monasi na to skrenu pažnju, on izvrdava…
Tatra, bhaddāli, bhikkhūnaṁ evaṁ hoti:
‘ayaṁ kho, āvuso, bhikkhu adhiccāpattiko anāpattibahulo.
So bhikkhūhi vuccamāno aññenaññaṁ paṭicarati, bahiddhā kathaṁ apanāmeti, kopañca dosañca appaccayañca pātukaroti, na sammā vattati, na lomaṁ pāteti, na netthāraṁ vattati, “yena saṅgho attamano hoti taṁ karomī”ti nāha.
Sādhu vatāyasmanto, imassa bhikkhuno tathā tathā upaparikkhatha yathāssidaṁ adhikaraṇaṁ na khippameva vūpasameyyā’ti.
Tassa kho evaṁ, bhaddāli, bhikkhuno bhikkhū tathā tathā upaparikkhanti yathāssidaṁ adhikaraṇaṁ na khippameva vūpasammati. I monasi procenjuju tog monaha na način da spor s njime nije suviše brzo rešen.
Idha pana, bhaddāli, ekacco bhikkhu adhiccāpattiko hoti anāpattibahulo. Neki drugi monah ne krši često pravila, ne greši mnogo.
So bhikkhūhi vuccamāno nāññenaññaṁ paṭicarati, na bahiddhā kathaṁ apanāmeti, na kopañca dosañca appaccayañca pātukaroti, sammā vattati, lomaṁ pāteti, netthāraṁ vattati, ‘yena saṅgho attamano hoti taṁ karomī’ti āha. Kada mu monasi na to skrenu pažnju, ne izvrdava…
Tatra, bhaddāli, bhikkhūnaṁ evaṁ hoti:
‘ayaṁ kho, āvuso, bhikkhu adhiccāpattiko anāpattibahulo.
So bhikkhūhi vuccamāno nāññenaññaṁ paṭicarati, na bahiddhā kathaṁ apanāmeti, na kopañca dosañca appaccayañca pātukaroti, sammā vattati, lomaṁ pāteti, netthāraṁ vattati, “yena saṅgho attamano hoti taṁ karomī”ti āha.
Sādhu vatāyasmanto, imassa bhikkhuno tathā tathā upaparikkhatha yathāssidaṁ adhikaraṇaṁ khippameva vūpasameyyā’ti.
Tassa kho evaṁ, bhaddāli, bhikkhuno bhikkhū tathā tathā upaparikkhanti yathāssidaṁ adhikaraṇaṁ khippameva vūpasammati. I monasi procenjuju tog monaha na način da je spor s njime brzo rešen.
Idha, bhaddāli, ekacco bhikkhu saddhāmattakena vahati pemamattakena. Tako neki monah napreduje u meri u kojoj poseduje veru i ljubav.
Tatra, bhaddāli, bhikkhūnaṁ evaṁ hoti: Tada monasi ovako razmišljaju: “Prijatelji, ovaj monah napreduje u meri u kojoj poseduje veru i ljubav. Neka ne izgubi tu meru vere i ljubavi, što bi se to moglo dogoditi ukoliko ga neprekidno kritikujemo.”
‘ayaṁ kho, āvuso, bhikkhu saddhāmattakena vahati pemamattakena. Zamisli čoveka sa samo jednim okom; njegovi prijatelji i poznanici, njegovi najbliži i rođaci paze na to oko, ovako razmišljajući: “Neka ne izgubi i to jedno oko.”
Sace mayaṁ imaṁ bhikkhuṁ pasayha pasayha kāraṇaṁ karissāma—Isto tako, neki monah napreduje u meri u kojoj poseduje veru i ljubav…
mā yampissa taṁ saddhāmattakaṁ pemamattakaṁ tamhāpi parihāyī’ti. “Neka ne izgubi tu meru vere i ljubavi, što bi se to moglo dogoditi ukoliko ga neprekidno kritikujemo.”
Seyyathāpi, bhaddāli, purisassa ekaṁ cakkhuṁ, tassa mittāmaccā ñātisālohitā taṁ ekaṁ cakkhuṁ rakkheyyuṁ: To je uzrok, to je razlog što nekog monaha ovde često kritikuju.
‘mā yampissa taṁ ekaṁ cakkhuṁ tamhāpi parihāyī’ti;
evameva kho, bhaddāli, idhekacco bhikkhu saddhāmattakena vahati pemamattakena. To je uzrok, to je razlog što nekog monaha ovde često ne kritikuju.“
Tatra, bhaddāli, bhikkhūnaṁ evaṁ hoti:
‘ayaṁ kho, āvuso, bhikkhu saddhāmattakena vahati pemamattakena.
Sace mayaṁ imaṁ bhikkhuṁ pasayha pasayha kāraṇaṁ karissāma—
mā yampissa taṁ saddhāmattakaṁ pemamattakaṁ tamhāpi parihāyī’ti.
Ayaṁ kho, bhaddāli, hetu ayaṁ paccayo yena midhekaccaṁ bhikkhuṁ pasayha pasayha kāraṇaṁ karonti.
Ayaṁ pana, bhaddāli, hetu ayaṁ paccayo, yena midhekaccaṁ bhikkhuṁ no tathā pasayha pasayha kāraṇaṁ karontī”ti.
“Ko nu kho, bhante, hetu, ko paccayo yena pubbe appatarāni ceva sikkhāpadāni ahesuṁ bahutarā ca bhikkhū aññāya saṇṭhahiṁsu? “A šta je uzrok, šta je razlog da je ranije bilo manje pravila vežbanja, a više je monaha dosezalo krajnje znanje?
Ko pana, bhante, hetu, ko paccayo yena etarahi bahutarāni ceva sikkhāpadāni honti appatarā ca bhikkhū aññāya saṇṭhahantī”ti? Šta je uzrok, šta je razlog da sada ima više pravila vežbanja, a manje monaha doseže krajnje znanje?
“Evametaṁ, bhaddāli, hoti sattesu hāyamānesu, saddhamme antaradhāyamāne, bahutarāni ceva sikkhāpadāni honti appatarā ca bhikkhū aññāya saṇṭhahantīti. Ovako stoje stvari, Bhaddāli. Kad se bića kvare i istinska Dhamma nestaje, tada ima više pravila vežbanja, a manje monaha doseže krajnje znanje.
Na tāva, bhaddāli, satthā sāvakānaṁ sikkhāpadaṁ paññāpeti yāva na idhekacce āsavaṭṭhānīyā dhammā saṅghe pātubhavanti. Učitelj ne objavljuje neko pravilo vežbanja sve dok neke stvari koje su podloga za otrove ne postanu vidljive unutar Sanghe;
Yato ca kho, bhaddāli, idhekacce āsavaṭṭhānīyā dhammā saṅghe pātubhavanti, atha satthā sāvakānaṁ sikkhāpadaṁ paññāpeti tesaṁyeva āsavaṭṭhānīyānaṁ dhammānaṁ paṭighātāya. kada neke stvari koje su podloga za otrove postanu vidljive unutar Sanghe, Učitelj objavljuje učenicima neko pravilo vežbanja, kako bi ih zaštitio od stvari koje jesu podloga za otrove.
Na tāva, bhaddāli, idhekacce āsavaṭṭhānīyā dhammā saṅghe pātubhavanti yāva na saṅgho mahattaṁ patto hoti. Stvari koje su podloga za otrove ne postaju vidljive unutar Sanghe sve dok Sangha ne postane mnogobrojna;
Yato ca kho, bhaddāli, saṅgho mahattaṁ patto hoti, atha idhekacce āsavaṭṭhānīyā dhammā saṅghe pātubhavanti. kada Sangha postane mnogobrojna, tada stvari koje su podloga za otrove postaju vidljive unutar Sanghe i Učitelj objavljuje učenicima neko pravilo vežbanja, kako bi ih zaštitio od stvari koje jesu podloga za otrove.
Atha satthā sāvakānaṁ sikkhāpadaṁ paññāpeti tesaṁyeva āsavaṭṭhānīyānaṁ dhammānaṁ paṭighātāya. Stvari koje su podloga za otrove ne postaju vidljive unutar Sanghe sve dok Sangha ne dostigne vrhunac u materijalnim dobrima…
Na tāva, bhaddāli, idhekacce āsavaṭṭhānīyā dhammā saṅghe pātubhavanti yāva na saṅgho lābhaggaṁ patto hoti, yasaggaṁ patto hoti, bāhusaccaṁ patto hoti, rattaññutaṁ patto hoti. vrhunac u slavi… vrhunac u učenosti… vrhunac u postojanoj reputaciji;
Yato ca kho, bhaddāli, saṅgho rattaññutaṁ patto hoti, atha idhekacce āsavaṭṭhānīyā dhammā saṅghe pātubhavanti, atha satthā sāvakānaṁ sikkhāpadaṁ paññāpeti tesaṁyeva āsavaṭṭhānīyānaṁ dhammānaṁ paṭighātāya. kada Sangha dostigne vrhunac u postojanoj reputaciji, stvari koje su podloga za otrove postaju vidljive unutar Sanghe i tada Učitelj objavljuje učenicima neko pravilo vežbanja, kako bi ih zaštitio od stvari koje jesu podloga za otrove.
Appakā kho tumhe, bhaddāli, tena samayena ahuvattha yadā vo ahaṁ ājānīyasusūpamaṁ dhammapariyāyaṁ desesiṁ. Bhaddāli, vas nekoliko bilo je prisutno kad sam podučavao Dhammu kroz poređenje sa mladim, čistokrvnim ždrebetom.
Taṁ sarasi bhaddālī”ti? Sećaš li se toga, Bhaddāli?“
“No hetaṁ, bhante”. “Ne, poštovani gospodine.”
“Tatra, bhaddāli, kaṁ hetuṁ paccesī”ti? “A šta misliš, zbog čega se ne sećaš?”
“So hi nūnāhaṁ, bhante, dīgharattaṁ satthusāsane sikkhāya aparipūrakārī ahosin”ti. “Već dugo nisam vežbao sebe u Učiteljevom nauku.”
“Na kho, bhaddāli, eseva hetu, esa paccayo. “To nije jedini uzrok ili jedini razlog.
Api ca me tvaṁ, bhaddāli, dīgharattaṁ cetasā cetoparicca vidito: Umesto toga, obuhvativši svojim umom tvoj um, odavno sam za tebe znao ovo:
‘na cāyaṁ moghapuriso mayā dhamme desiyamāne aṭṭhiṁ katvā manasi katvā sabbacetaso samannāharitvā ohitasoto dhammaṁ suṇātī’ti. “Kada podučavam Dhammu, ovaj zavedeni čovek ne mari za to, ne obraća pažnju na to, ne posvećuje tome čitav svoj um, ne sluša Dhammu otvorenih ušiju.”
Api ca te ahaṁ, bhaddāli, ājānīyasusūpamaṁ dhammapariyāyaṁ desessāmi. Pa ipak, Bhaddāli, podučiću te Dhammi kroz poređenje sa mladim, čistokrvnim ždrebetom.
Taṁ suṇāhi, sādhukaṁ manasi karohi; bhāsissāmī”ti. Slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.“
“Evaṁ, bhante”ti kho āyasmā bhaddāli bhagavato paccassosi. “Da, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Bhaddāli.
Bhagavā etadavoca: I Blaženi ovako nastavi:
“Seyyathāpi, bhaddāli, dakkho assadamako bhadraṁ assājānīyaṁ labhitvā paṭhameneva mukhādhāne kāraṇaṁ kāreti. “Bhaddāli, zamisli oštroumnog krotitelja konja koji nabavi dobro, čistokrvno ždrebe. Prvo ga navikava da na sebi nosi oglavinu.
Tassa mukhādhāne kāraṇaṁ kāriyamānassa hontiyeva visūkāyitāni visevitāni vipphanditāni kānici kānici, yathā taṁ akāritapubbaṁ kāraṇaṁ kāriyamānassa. Dok vežba da se navikne na nošenje oglavine, zbog toga što radi nešto što nikada ranije nije činilo, ždrebe se otima, opire i koleba, ali neprekidnim ponavljanjem i postepenim vežbanjem postaje naviknuto.
So abhiṇhakāraṇā anupubbakāraṇā tasmiṁ ṭhāne parinibbāyati.
Yato kho, bhaddāli, bhadro assājānīyo abhiṇhakāraṇā anupubbakāraṇā tasmiṁ ṭhāne parinibbuto hoti, tamenaṁ assadamako uttari kāraṇaṁ kāreti yugādhāne. Kada se ždrebe naviklo na oglavinu, krotitelj ga navikava da nosi am.
Tassa yugādhāne kāraṇaṁ kāriyamānassa hontiyeva visūkāyitāni visevitāni vipphanditāni kānici kānici, yathā taṁ akāritapubbaṁ kāraṇaṁ kāriyamānassa. Dok vežba da se navikne na nošenje ama, zbog toga što radi nešto što nikada ranije nije činilo, ždrebe se otima, opire i koleba, ali neprekidnim ponavljanjem i postepenim vežbanjem postaje naviknuto.
So abhiṇhakāraṇā anupubbakāraṇā tasmiṁ ṭhāne parinibbāyati.
Yato kho, bhaddāli, bhadro assājānīyo abhiṇhakāraṇā anupubbakāraṇā tasmiṁ ṭhāne parinibbuto hoti, tamenaṁ assadamako uttari kāraṇaṁ kāreti anukkame maṇḍale khurakāse dhāve davatte rājaguṇe rājavaṁse uttame jave uttame haye uttame sākhalye. Kada se ždrebe naviklo na sve to, krotitelj ga vežba u koračanju, skraćenom kasu, brzom kasu, trčanju u krug, propinjanju, ritanju, galopu, jurišu, preskakanju prepona, zaustavljanju.
Tassa uttame jave uttame haye uttame sākhalye kāraṇaṁ kāriyamānassa hontiyeva visūkāyitāni visevitāni vipphanditāni kānici kānici, yathā taṁ akāritapubbaṁ kāraṇaṁ kāriyamānassa. Dok vežba da radi sve te stvari, zbog toga što radi nešto što nikada ranije nije činilo, ždrebe se otima, opire i koleba, ali neprekidnim ponavljanjem i postepenim vežbanjem postaje naviknuto.
So abhiṇhakāraṇā anupubbakāraṇā tasmiṁ ṭhāne parinibbāyati.
Yato kho, bhaddāli, bhadro assājānīyo abhiṇhakāraṇā anupubbakāraṇā tasmiṁ ṭhāne parinibbuto hoti, tamenaṁ assadamako uttari vaṇṇiyañca pāṇiyañca anuppavecchati. Kada se ždrebe naviklo na sve to, krotitelj ga nagrađuje trljanjem i timarenjem.
Imehi kho, bhaddāli, dasahaṅgehi samannāgato bhadro assājānīyo rājāraho hoti rājabhoggo rañño aṅganteva saṅkhyaṁ gacchati. I kada dobro, čistokrvno ždrebe savlada tih deset veština, ono je dostojno kralja, dostojno kraljeve službe i smatra se jednom od kraljevih uzdanica.
Evameva kho, bhaddāli, dasahi dhammehi samannāgato bhikkhu āhuneyyo hoti pāhuneyyo dakkhiṇeyyo añjalikaraṇīyo anuttaraṁ puññakkhettaṁ lokassa. Isto tako, Bhaddāli, kada monah poseduje deset kvaliteta, vredan je darova, vredan je gostoprimstva, vredan je pohvala i vredan je poštovanja; on je prilika da nenadmašna dobrota nastane u ovome svetu.
Katamehi dasahi? A kojih deset?
Idha, bhaddāli, bhikkhu asekhāya sammādiṭṭhiyā samannāgato hoti, asekhena sammāsaṅkappena samannāgato hoti, asekhāya sammāvācāya samannāgato hoti, asekhena sammākammantena samannāgato hoti, asekhena sammāājīvena samannāgato hoti, asekhena sammāvāyāmena samannāgato hoti, asekhāya sammāsatiyā samannāgato hoti, asekhena sammāsamādhinā samannāgato hoti, asekhena sammāñāṇena samannāgato hoti, asekhāya sammāvimuttiyā samannāgato hoti—Tako, Bhaddāli, monah poseduje ispravno razumevanje onoga ko je izvan vežbanja, ispravnu nameru onoga ko je izvan vežbanja, ispravan govor onoga ko je izvan vežbanja, ispravne postupke onoga ko je izvan vežbanja, ispravno življenje onoga ko je izvan vežbanja, ispravan napor onoga ko je izvan vežbanja, ispravnu svesnost onoga ko je izvan vežbanja, ispravnu koncentraciju onoga ko je izvan vežbanja, ispravno znanje onoga ko je izvan vežbanja i ispravno oslobođenje onoga ko je izvan vežbanja.
imehi kho, bhaddāli, dasahi dhammehi samannāgato bhikkhu āhuneyyo hoti pāhuneyyo dakkhiṇeyyo añjalikaraṇīyo anuttaraṁ puññakkhettaṁ lokassā”ti. Kada monah poseduje tih deset kvaliteta, vredan je darova, vredan je gostoprimstva, vredan je pohvala i vredan je poštovanja; on je prilika da nenadmašna dobrota nastane u ovome svetu.“
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamano āyasmā bhaddāli bhagavato bhāsitaṁ abhinandīti. Zadovoljan, poštovani Bhaddāli se obradova rečima Blaženoga.
Bhaddālisuttaṁ niṭṭhitaṁ pañcamaṁ.