Other Translations: Deutsch , English , Italiano , Lietuvių kalba , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 60 Budini govori srednje dužine 60
Apaṇṇakasutta Neoborivo učenje
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā kosalesu cārikaṁ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ yena sālā nāma kosalānaṁ brāhmaṇagāmo tadavasari. Jednom je Blaženi lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, i na kraju stigao do brahmanskog sela Sālā.
Assosuṁ kho sāleyyakā brāhmaṇagahapatikā: A brahmani kućedomaćini iz Sāle dočuše:
“samaṇo khalu bho gotamo sakyaputto sakyakulā pabbajito kosalesu cārikaṁ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ sālaṁ anuppatto. “Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, tumarajući zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, stigao je u Sālu.
Taṁ kho pana bhavantaṁ gotamaṁ evaṁ kalyāṇo kittisaddo abbhuggato: Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami:
‘itipi so bhagavā arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho bhagavā’ti. “Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.
So imaṁ lokaṁ sadevakaṁ samārakaṁ sabrahmakaṁ sassamaṇabrāhmaṇiṁ pajaṁ sadevamanussaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa pokolenjem isposnika i brahmana, plemenitih i običnih ljudi.
So dhammaṁ deseti ādikalyāṇaṁ majjhekalyāṇaṁ pariyosānakalyāṇaṁ sātthaṁ sabyañjanaṁ, kevalaparipuṇṇaṁ parisuddhaṁ brahmacariyaṁ pakāseti. U skladu sa njegovom formom i suštinom, on propoveda ovo učenje divno na početku, divno u sredini, divno na kraju.
Sādhu kho pana tathārūpānaṁ arahataṁ dassanaṁ hotī”ti. On je oličenje svetačkog života, tako celovitog i pročišćenog.’ Istinska je dobrobit videti takvo usavršeno biće.”
Atha kho sāleyyakā brāhmaṇagahapatikā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā appekacce bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Appekacce bhagavatā saddhiṁ sammodiṁsu; sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Appekacce yena bhagavā tenañjaliṁ paṇāmetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Appekacce bhagavato santike nāmagottaṁ sāvetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Appekacce tuṇhībhūtā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinne kho sāleyyake brāhmaṇagahapatike bhagavā etadavoca: Onda brahmani kućedomaćini iz Sāle otidoše do Blaženog. Neki se pokloniše Blaženom i sedoše sa strane; drugi se pozdraviše s Blaženim, pa kada učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane; treći u znak poštovanja sklopiše ruke u pravcu Blaženog i sedoše sa strane; neki u prisustvu Blaženog rekoše svoje ime i klan i sedoše sa strane; neki ćutke sedoše sa strane.
“atthi pana vo, gahapatayo, koci manāpo satthā yasmiṁ vo ākāravatī saddhā paṭiladdhā”ti? Kad tako posedaše, Blaženi im reče: “Domaćini, ima li ijedan učitelj koji vam je prihvatljiv, u kojeg verujete na osnovu valjanih razloga?”
“Natthi kho no, bhante, koci manāpo satthā yasmiṁ no ākāravatī saddhā paṭiladdhā”ti. “Ne, poštovani gospodine, nema učitelja koji nam je prihvatljiv, u kojeg smo stekli poverenje na osnovu valjanih razloga.”
“Manāpaṁ vo, gahapatayo, satthāraṁ alabhantehi ayaṁ apaṇṇako dhammo samādāya vattitabbo. “Domaćini, pošto niste pronašli prihvatljivog učitelja, možete prihvatiti i praktikovati ovo neoborivo učenje; kad je neoborivo učenje prihvaćeno i praktikovano, ono će vas voditi dobrobiti i sreći za dugo vremena.
Apaṇṇako hi, gahapatayo, dhammo samatto samādinno, so vo bhavissati dīgharattaṁ hitāya sukhāya. A kakvo je to neoborivo učenje?
Katamo ca, gahapatayo, apaṇṇako dhammo?
Santi, gahapatayo, eke samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Domaćini, postoje askete i brahmani čiji učenje i gledište su ovakvi:
‘natthi dinnaṁ, natthi yiṭṭhaṁ, natthi hutaṁ; natthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko, natthi ayaṁ loko, natthi paro loko; natthi mātā, natthi pitā; natthi sattā opapātikā; natthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammā paṭipannā ye imañca lokaṁ parañca lokaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti. “Nema ničeg datog, ničeg prinetog i ničeg žrtvovanog; nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela; nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju; nema dobrih i čestitih asketa i brahmana u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.’
Tesaṁyeva kho, gahapatayo, samaṇabrāhmaṇānaṁ eke samaṇabrāhmaṇā ujuvipaccanīkavādā. A ima nekih drugih asketa i brahmana čije je učenje direktno suprotno učenju ovih asketa i brahmana, te oni ovako govore:
Te evamāhaṁsu:
‘atthi dinnaṁ, atthi yiṭṭhaṁ, atthi hutaṁ; atthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko; atthi ayaṁ loko, atthi paro loko; atthi mātā, atthi pitā; atthi sattā opapātikā; atthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammā paṭipannā ye imañca lokaṁ parañca lokaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti. “Postoji dato, postoji prineto i žrtvovano; postoje plod i rezultati dobrih i rđavih dela; postoji ovaj svet, a i drugi svet; postoje majka i otac; postoje bića koja se spontano preporađaju; postoje dobri i čestiti askete i brahmani u ovome svetu koji su, kroz neposredno znanje, sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.’
Taṁ kiṁ maññatha, gahapatayo: Šta mislite, domaćini?
‘nanume samaṇabrāhmaṇā aññamaññassa ujuvipaccanīkavādā’”ti? Ne zastupaju li ovi askete i brahmani učenja direktno suprotstavljena jedno drugom?”
“Evaṁ, bhante”. “Tako je, poštovani gospodine.”
“Tatra, gahapatayo, ye te samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: “A sada, domaćini, za askete i brahmane čiji su učenje i gledišta ovakvi:
‘natthi dinnaṁ, natthi yiṭṭhaṁ …pe… ye imañca lokaṁ parañca lokaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti “Nema ničega datog, ničeg poklonjenog… nema dobrih i čestitih asketa i brahmana na ovom svetu koji su sami za sebe razumeli neposrednim znanjem i objasnili ovaj svet i drugi svet’,
tesametaṁ pāṭikaṅkhaṁ—yamidaṁ kāyasucaritaṁ, vacīsucaritaṁ, manosucaritaṁ—ime tayo kusale dhamme abhinivajjetvā yamidaṁ kāyaduccaritaṁ, vacīduccaritaṁ, manoduccaritaṁ—ime tayo akusale dhamme samādāya vattissanti. može se očekivati da će izbegavati tri korisna stanja: dobri telesni postupci, dobri verbalni postupci i dobri mentalni postupci; preduzimaće i praktikovati tri štetna stanja, a to su: loši telesni postupci, loši verbalni postupci i loši mentalni postupci.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Na hi te bhonto samaṇabrāhmaṇā passanti akusalānaṁ dhammānaṁ ādīnavaṁ okāraṁ saṅkilesaṁ, kusalānaṁ dhammānaṁ nekkhamme ānisaṁsaṁ vodānapakkhaṁ. Zato što ti dobri askete i brahmani u štetnim stanjima ne vide opasnost, propadanje i prljanje, niti u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, taj vid pročišćenja.
Santaṁyeva pana paraṁ lokaṁ ‘natthi paro loko’ tissa diṭṭhi hoti; sāssa hoti micchādiṭṭhi. Kako zapravo postoji drugi svet, onaj čije je gledište da ’nema drugog sveta’, ima pogrešno razumevanje.
Santaṁyeva kho pana paraṁ lokaṁ ‘natthi paro loko’ti saṅkappeti; svāssa hoti micchāsaṅkappo. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko namerava da ’nema drugog sveta’, ima pogrešnu nameru.
Santaṁyeva kho pana paraṁ lokaṁ ‘natthi paro loko’ti vācaṁ bhāsati; sāssa hoti micchāvācā. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko tvrdi da ’nema drugog sveta’, upražnjava pogrešan govor.
Santaṁyeva kho pana paraṁ lokaṁ ‘natthi paro loko’ti āha; ye te arahanto paralokaviduno tesamayaṁ paccanīkaṁ karoti. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko kaže da ’nema drugog sveta’, stoji nasuprot arahantima koji poznaju drugi svet.
Santaṁyeva kho pana paraṁ lokaṁ ‘natthi paro loko’ti paraṁ saññāpeti; sāssa hoti asaddhammasaññatti. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko drugog ubeđuje da ’nema drugog sveta’, ubeđuje ga da prihvati pogrešnu Dhammu; zato što ubeđuje drugog da prihvati pogrešnu Dhammu, sebe hvali, druge kritikuje.
Tāya ca pana asaddhammasaññattiyā attānukkaṁseti, paraṁ vambheti.
Iti pubbeva kho panassa susīlyaṁ pahīnaṁ hoti, dussīlyaṁ paccupaṭṭhitaṁ—Tako je napustio svu čistu vrlinu koju je prethodno imao i umesto nje sada su tu pogrešni postupci.
ayañca micchādiṭṭhi micchāsaṅkappo micchāvācā ariyānaṁ paccanīkatā asaddhammasaññatti attukkaṁsanā paravambhanā. Evamassime aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti micchādiṭṭhipaccayā. A to pogrešno razumevanje, pogrešna namera, pogrešan govor, oponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati pogrešnu Dhammu, samohvalisanje i potcenjivanje drugoga–tih nekoliko štetnih stanja nastaju s pogrešnim razumevanjem kao svojim uzrokom.
Tatra, gahapatayo, viññū puriso iti paṭisañcikkhati: O svemu tome mudar čovek ovako razmišlja:
‘sace kho natthi paro loko evamayaṁ bhavaṁ purisapuggalo kāyassa bhedā sotthimattānaṁ karissati; ’Ako ne postoji drugi svet, tada je ovaj dobri čovek sebe dovoljno osigurao posle sloma tela.
sace kho atthi paro loko, evamayaṁ bhavaṁ purisapuggalo kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjissati. Ako postoji drugi svet, tada će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu.
Kāmaṁ kho pana māhu paro loko, hotu nesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ saccaṁ vacanaṁ; Bilo da su reči ovih dobrih asketa i brahmana istinite ili ne, pretpostavimo da ne postoji drugi svet: pa ipak, ovog dobrog čoveka, ovde i sada mudri kritikuju kao nemoralnu osobu, onu koja zastupa pogrešno razumevanje, koja zastupa nihilizam.
atha ca panāyaṁ bhavaṁ purisapuggalo diṭṭheva dhamme viññūnaṁ gārayho—dussīlo purisapuggalo micchādiṭṭhi natthikavādo’ti.
Sace kho attheva paro loko, evaṁ imassa bhoto purisapuggalassa ubhayattha kaliggaho—S druge strane, ako postoji drugi svet, onda je ovaj dobri čovek igrao na pogrešnu kartu na obe strane: mudri ga kritikuju ovde i sada, a posle sloma tela, posle smrti, preporodiće se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu.
yañca diṭṭheva dhamme viññūnaṁ gārayho, yañca kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjissati.
Evamassāyaṁ apaṇṇako dhammo dussamatto samādinno, ekaṁsaṁ pharitvā tiṭṭhati, riñcati kusalaṁ ṭhānaṁ. Pogrešno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način što ga proširuje samo na jednu stranu i isključuje korisnu alternativu.’
Tatra, gahapatayo, ye te samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: A sada, domaćini, za one askete i brahmane čiji su učenje i gledišta ovakvi:
‘atthi dinnaṁ …pe… ye imañca lokaṁ parañca lokaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti ’Ima onoga datog… ima dobrih i čestitih asketa i brahmana na ovom svetu koji su sami za sebe razumeli neposrednim znanjem i objasnili ovaj svet i drugi svet’,
tesametaṁ pāṭikaṅkhaṁ—yamidaṁ kāyaduccaritaṁ, vacīduccaritaṁ, manoduccaritaṁ—ime tayo akusale dhamme abhinivajjetvā yamidaṁ kāyasucaritaṁ, vacīsucaritaṁ, manosucaritaṁ—ime tayo kusale dhamme samādāya vattissanti. može se očekivati da će izbegavati tri štetna stanja: loši telesni postupci, loši verbalni postupci i loši mentalni postupci; preduzimaće i praktikovati tri korisna stanja, a to su: dobri telesni postupci, dobri verbalni postupci i dobri mentalni postupci.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Passanti hi te bhonto samaṇabrāhmaṇā akusalānaṁ dhammānaṁ ādīnavaṁ okāraṁ saṅkilesaṁ, kusalānaṁ dhammānaṁ nekkhamme ānisaṁsaṁ vodānapakkhaṁ. Ti dobri askete i brahmani u štetnim stanjima vide opasnost, propadanje i prljanje, u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, taj vid pročišćenja.
Santaṁyeva kho pana paraṁ lokaṁ ‘atthi paro loko’ tissa diṭṭhi hoti; sāssa hoti sammādiṭṭhi. Kako zapravo postoji drugi svet, onaj čije je gledište da ’ima drugog sveta’, ima ispravno razumevanje.
Santaṁyeva kho pana paraṁ lokaṁ ‘atthi paro loko’ti saṅkappeti; svāssa hoti sammāsaṅkappo. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko namerava da ’ima drugog sveta’, ima ispravnu nameru.
Santaṁyeva kho pana paraṁ lokaṁ ‘atthi paro loko’ti vācaṁ bhāsati; sāssa hoti sammāvācā. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko tvrdi da ’ima drugog sveta’, upražnjava ispravan govor.
Santaṁyeva kho pana paraṁ lokaṁ ‘atthi paro loko’ti āha; ye te arahanto paralokaviduno tesamayaṁ na paccanīkaṁ karoti. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko kaže da ’ima drugog sveta’, ne stoji nasuprot onim arahantima koji poznaju drugi svet.
Santaṁyeva kho pana paraṁ lokaṁ ‘atthi paro loko’ti paraṁ saññāpeti; sāssa hoti saddhammasaññatti. Pošto zapravo postoji drugi svet, onaj ko drugog ubeđuje da ’ima drugog sveta’, ubeđuje ga da prihvati ispravnu Dhammu; zato što ubeđuje drugog da prihvati ispravnu Dhammu, sebe ne hvali, druge ne kritikuje.
Tāya ca pana saddhammasaññattiyā nevattānukkaṁseti, na paraṁ vambheti.
Iti pubbeva kho panassa dussīlyaṁ pahīnaṁ hoti, susīlyaṁ paccupaṭṭhitaṁ—Tako je napušteno sve pogrešno postupanje koje je prethodno činio i umesto njega sada je tu čista vrlina.
ayañca sammādiṭṭhi sammāsaṅkappo sammāvācā ariyānaṁ apaccanīkatā saddhammasaññatti anattukkaṁsanā aparavambhanā. Evamassime aneke kusalā dhammā sambhavanti sammādiṭṭhipaccayā. A to ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, neoponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati ispravnu Dhammu, izbegavanje samohvalisanja i potcenjivanja drugoga–tih nekoliko korisnih stanja tako nastaju s ispravnim razumevanjem kao svojim uzrokom.
Tatra, gahapatayo, viññū puriso iti paṭisañcikkhati: O svemu tome mudar čovek ovako razmišlja:
‘sace kho atthi paro loko, evamayaṁ bhavaṁ purisapuggalo kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjissati. ’Ako postoji drugi svet, tada će se ovaj dobri čovek posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu.
Kāmaṁ kho pana māhu paro loko, hotu nesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ saccaṁ vacanaṁ; Bilo da su reči ovih dobrih asketa i brahmana istinite ili ne, pretpostavimo da ne postoji drugi svet: ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri hvale kao moralnu osobu, onu koja zastupa ispravno stanovište, koja zastupa učenje o afirmaciji.
atha ca panāyaṁ bhavaṁ purisapuggalo diṭṭheva dhamme viññūnaṁ pāsaṁso—sīlavā purisapuggalo sammādiṭṭhi atthikavādo’ti.
Sace kho attheva paro loko, evaṁ imassa bhoto purisapuggalassa ubhayattha kaṭaggaho—S druge strane, ako postoji drugi svet, ovaj dobri čovek igrao je na pravu kartu na obe strane: mudri ga hvale ovde i sada, a posle sloma tela, posle smrti, preporodiće se na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu.
yañca diṭṭheva dhamme viññūnaṁ pāsaṁso, yañca kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjissati.
Evamassāyaṁ apaṇṇako dhammo susamatto samādinno ubhayaṁsaṁ pharitvā tiṭṭhati, riñcati akusalaṁ ṭhānaṁ. Ispravno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način da ga proširuje na obe strane i isključuje štetnu alternativu.’
Santi, gahapatayo, eke samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Domaćini, postoje askete i brahmani čiji učenje i gledište jesu ovakvi:
‘karoto kārayato, chindato chedāpayato, pacato pācāpayato, socayato socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātayato, adinnaṁ ādiyato, sandhiṁ chindato, nillopaṁ harato, ekāgārikaṁ karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāraṁ gacchato, musā bhaṇato; karoto na karīyati pāpaṁ. ’Kada neko čini i druge tera da čine, kada neko sakati i tera druge da sakate, kada neko muči i tera druge da muče, kada neko nanosi bol i tera druge da nanose bol, kada neko tlači i tera druge da tlače, kada neko zastrašuje i tera druge da zastrašuju, kada neko ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, upada u kuće, pljačka tuđ imetak, provaljuje, postavlja zasede na putu, zavodi tuđu ženu, govori laži–nikakvo zlo počinilac nije počinio.
Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe ekaṁ maṁsakhalaṁ ekaṁ maṁsapuñjaṁ kareyya, natthi tatonidānaṁ pāpaṁ, natthi pāpassa āgamo. Ukoliko bi neko oštrom testerom sva živa bića na ovom svetu pretvorio u gomilu mesa, u brdo mesa, to ne bi bilo zlo, niti bi ishod bilo zlo.
Dakkhiṇañcepi gaṅgāya tīraṁ gaccheyya hananto ghātento, chindanto chedāpento, pacanto pācento; natthi tatonidānaṁ pāpaṁ, natthi pāpassa āgamo. Ako bi neko išao duž južne obale Ganga, te ubijao i satirao, sakatio i terao druge da sakate, mučio i terao druge da muče, to ne bi bilo zlo, niti bi ishod bilo zlo.
Uttarañcepi gaṅgāya tīraṁ gaccheyya dadanto dāpento, yajanto yajāpento; natthi tatonidānaṁ puññaṁ, natthi puññassa āgamo. Ako bi neko išao duž severne obale Ganga, te davao darove i terao druge da daju darove, prinosio ponude i terao druge da prinose ponude, to ne bi donelo zasluge, niti bi ishod bile zasluge.
Dānena damena saṁyamena saccavajjena natthi puññaṁ, natthi puññassa āgamo’ti. U davanju, kroćenju samoga sebe, obuzdavanju, govorenju istine nema zasluga, niti ploda zasluga.’
Tesaṁyeva kho, gahapatayo, samaṇabrāhmaṇānaṁ eke samaṇabrāhmaṇā ujuvipaccanīkavādā te evamāhaṁsu: A ima nekih drugih asketa i brahmana čije je učenje direktno suprotno učenju ovih asketa i brahmana, te oni ovako govore:
‘karoto kārayato, chindato chedāpayato, pacato pācāpayato, socayato socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātayato, adinnaṁ ādiyato, sandhiṁ chindato, nillopaṁ harato, ekāgārikaṁ karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāraṁ gacchato, musā bhaṇato; karoto karīyati pāpaṁ. ’Kada neko čini i druge tera da čine, kada neko sakati i tera druge da sakate… govori laži–počinilac jeste počinio zlo.
Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe ekaṁ maṁsakhalaṁ ekaṁ maṁsapuñjaṁ kareyya, atthi tatonidānaṁ pāpaṁ, atthi pāpassa āgamo. Ukoliko bi neko oštrom testerom sva živa bića na ovom svetu pretvorio u gomilu mesa, u brdo mesa, to bi bilo zlo, ishod bi bilo zlo.
Dakkhiṇañcepi gaṅgāya tīraṁ gaccheyya hananto ghātento, chindanto chedāpento, pacanto pācento; atthi tatonidānaṁ pāpaṁ, atthi pāpassa āgamo. Ako bi neko išao duž južne obale Ganga, te ubijao i satirao, sakatio i terao druge da sakate, mučio i terao druge da muče, to bi bilo zlo, ishod bi bilo zlo.
Uttarañcepi gaṅgāya tīraṁ gaccheyya dadanto dāpento, yajanto yajāpento; atthi tatonidānaṁ puññaṁ, atthi puññassa āgamo. Ako bi neko išao duž severne obale Ganga, te davao darove i terao druge da daju darove, prinosio ponude i terao druge da prinose ponude, to bi donelo zasluge, ishod bi bile zasluge.
Dānena damena saṁyamena saccavajjena atthi puññaṁ, atthi puññassa āgamo’ti. U davanju, kroćenju samoga sebe, obuzdavanju, govorenju istine ima zasluga, ima ploda zasluga.’
Taṁ kiṁ maññatha, gahapatayo, Šta mislite, domaćini?
nanume samaṇabrāhmaṇā aññamaññassa ujuvipaccanīkavādā”ti? Ne zastupaju li ovi askete i brahmani učenja direktno suprotstavljena jedno drugom?”
“Evaṁ, bhante”. “Tako je, poštovani gospodine.”
“Tatra, gahapatayo, ye te samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: “A sada, domaćini, za te askete i brahmane čiji su učenje i gledišta ovakvi:
‘karoto kārayato, chindato chedāpayato, pacato pācāpayato, socayato socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātayato, adinnaṁ ādiyato, sandhiṁ chindato, nillopaṁ harato, ekāgārikaṁ karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāraṁ gacchato, musā bhaṇato; karoto na karīyati pāpaṁ. ’Kada neko čini i druge tera da čine… nema zasluga, niti ploda zasluga’,
Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe ekaṁ maṁsakhalaṁ ekaṁ maṁsapuñjaṁ kareyya, natthi tatonidānaṁ pāpaṁ, natthi pāpassa āgamo.
Dakkhiṇañcepi gaṅgāya tīraṁ gaccheyya hananto ghātento …pe… dānena damena saṁyamena saccavajjena natthi puññaṁ, natthi puññassa āgamo’ti
tesametaṁ pāṭikaṅkhaṁ—yamidaṁ kāyasucaritaṁ, vacīsucaritaṁ, manosucaritaṁ—ime tayo kusale dhamme abhinivajjetvā yamidaṁ kāyaduccaritaṁ, vacīduccaritaṁ, manoduccaritaṁ—ime tayo akusale dhamme samādāya vattissanti. može se očekivati da će izbegavati tri korisna stanja: dobri telesni postupci, dobri verbalni postupci i dobri mentalni postupci; a preduzimaće i praktikovati tri štetna stanja, a to su: loši telesni postupci, loši verbalni postupci i loši mentalni postupci.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Na hi te bhonto samaṇabrāhmaṇā passanti akusalānaṁ dhammānaṁ ādīnavaṁ okāraṁ saṅkilesaṁ, kusalānaṁ dhammānaṁ nekkhamme ānisaṁsaṁ vodānapakkhaṁ. Ti dobri askete i brahmani u štetnim stanjima ne vide opasnost, propadanje i prljanje, niti u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, taj vid pročišćenja.
Santaṁyeva kho pana kiriyaṁ ‘natthi kiriyā’ tissa diṭṭhi hoti; sāssa hoti micchādiṭṭhi. Kako zapravo činjenje postoji, onaj čije je gledište da ’nema činjenja dela’ ima pogrešno razumevanje.
Santaṁyeva kho pana kiriyaṁ ‘natthi kiriyā’ti saṅkappeti; svāssa hoti micchāsaṅkappo. Pošto zapravo postoji činjenje, onaj čija je namera ’nema činjenja dela’, ima pogrešnu nameru.
Santaṁyeva kho pana kiriyaṁ ‘natthi kiriyā’ti vācaṁ bhāsati; sāssa hoti micchāvācā. Pošto zapravo postoji činjenje, onaj ko tvrdi da ’nema činjenja dela’, upražnjava pogrešan govor.
Santaṁyeva kho pana kiriyaṁ ‘natthi kiriyā’ti āha, ye te arahanto kiriyavādā tesamayaṁ paccanīkaṁ karoti. Pošto zapravo postoji činjenje, onaj ko kaže da ’nema činjenja’, stoji nasuprot onim arahantima koji zastupaju učenje da činjenje postoji.
Santaṁyeva kho pana kiriyaṁ ‘natthi kiriyā’ti paraṁ saññāpeti; sāssa hoti asaddhammasaññatti. Pošto zapravo postoji činjenje, onaj ko drugog ubeđuje da ’nema činjenja’, ubeđuje ga da prihvati pogrešnu Dhammu; time što ubeđuje drugog da prihvati pogrešnu Dhammu, sebe hvali, a druge kritikuje.
Tāya ca pana asaddhammasaññattiyā attānukkaṁseti, paraṁ vambheti.
Iti pubbeva kho panassa susīlyaṁ pahīnaṁ hoti, dussīlyaṁ paccupaṭṭhitaṁ—Tako je napuštena sva čista vrlina koju je prethodno imao i umesto nje sada su tu pogrešni postupci.
ayañca micchādiṭṭhi micchāsaṅkappo micchāvācā ariyānaṁ paccanīkatā asaddhammasaññatti attukkaṁsanā paravambhanā. Evamassime aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti micchādiṭṭhipaccayā. A to pogrešno razumevanje, pogrešna namera, pogrešan govor, oponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati pogrešnu Dhammu, samohvalisanje i potcenjivanje drugoga–tih nekoliko pogrešnih stanja nastaju s pogrešnim razumevanjem kao svojim uzrokom.
Tatra, gahapatayo, viññū puriso iti paṭisañcikkhati: O tome mudar čovek ovako razmišlja:
‘sace kho natthi kiriyā, evamayaṁ bhavaṁ purisapuggalo kāyassa bhedā sotthimattānaṁ karissati; ’Ako ne postoji činjenje, tada je ovaj dobri čovek sebe dovoljno osigurao posle sloma tela.
sace kho atthi kiriyā evamayaṁ bhavaṁ purisapuggalo kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjissati. Ali ako postoji činjenje, tada će se posle sloma tela, posle smrti on preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu.
Kāmaṁ kho pana māhu kiriyā, hotu nesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ saccaṁ vacanaṁ; Bilo da su reči ovih dobrih asketa i brahmana istinite ili ne, pretpostavimo da ne postoji činjenje: pa ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri kritikuju kao nemoralnu osobu, nekog ko zastupa pogrešno stanovište, zagovornika učenja o nečinjenju.
atha ca panāyaṁ bhavaṁ purisapuggalo diṭṭheva dhamme viññūnaṁ gārayho—dussīlo purisapuggalo micchādiṭṭhi akiriyavādo’ti.
Sace kho attheva kiriyā, evaṁ imassa bhoto purisapuggalassa ubhayattha kaliggaho—S druge strane, ako postoji činjenje, onda je ovaj dobri čovek igrao na pogrešnu kartu na obema stranama: mudri ga kritikuju ovde i sada, a posle sloma tela, posle smrti, preporodiće se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu.
yañca diṭṭheva dhamme viññūnaṁ gārayho, yañca kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjissati.
Evamassāyaṁ apaṇṇako dhammo dussamatto samādinno, ekaṁsaṁ pharitvā tiṭṭhati, riñcati kusalaṁ ṭhānaṁ. Pogrešno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način što ga proširuje samo na jednu stranu i isključuje korisnu alternativu.’
Tatra, gahapatayo, ye te samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: A sada, domaćini, za one askete i brahmane čiji su učenje i gledišta ovakvi:
‘karoto kārayato, chindato chedāpayato, pacato pācāpayato, socayato socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātayato, adinnaṁ ādiyato, sandhiṁ chindato, nillopaṁ harato, ekāgārikaṁ karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāraṁ gacchato, musā bhaṇato; karoto karīyati pāpaṁ. ’Kada neko čini ili druge tera da čine… to bi donelo zasluge, ishod bi bile zasluge’,
Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe ekaṁ maṁsakhalaṁ ekaṁ maṁsapuñjaṁ kareyya, atthi tatonidānaṁ pāpaṁ, atthi pāpassa āgamo.
Dakkhiṇañcepi gaṅgāya tīraṁ gaccheyya hananto ghātento, chindanto chedāpento, pacanto pācento, atthi tatonidānaṁ pāpaṁ, atthi pāpassa āgamo.
Uttarañcepi gaṅgāya tīraṁ gaccheyya dadanto dāpento, yajanto yajāpento, atthi tatonidānaṁ puññaṁ, atthi puññassa āgamo. Dānena damena saṁyamena saccavajjena atthi puññaṁ, atthi puññassa āgamo’ti
tesametaṁ pāṭikaṅkhaṁ yamidaṁ kāyaduccaritaṁ, vacīduccaritaṁ, manoduccaritaṁ—ime tayo akusale dhamme abhinivajjetvā yamidaṁ kāyasucaritaṁ, vacīsucaritaṁ, manosucaritaṁ—ime tayo kusale dhamme samādāya vattissanti. može se očekivati da će izbegavati tri štetna stanja: loše telesne postupke, loše verbalne postupke i loše mentalne postupke, kao i da će preduzimati i praktikovati tri korisna stanja: dobre telesne postupke, dobre verbalne postupke i dobre mentalne postupke.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Passanti hi te bhonto samaṇabrāhmaṇā akusalānaṁ dhammānaṁ ādīnavaṁ okāraṁ saṅkilesaṁ, kusalānaṁ dhammānaṁ nekkhamme ānisaṁsaṁ vodānapakkhaṁ. Ti dobri askete i brahmani u štetnim stanjima vide opasnost, propadanje i prljanje, a u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, način da sebe pročiste.
Santaṁyeva kho pana kiriyaṁ ‘atthi kiriyā’ tissa diṭṭhi hoti; sāssa hoti sammādiṭṭhi. Kako zapravo činjenje postoji, onaj čije je gledište da ’ima činjenja’, ima ispravno razumevanje.
Santaṁyeva kho pana kiriyaṁ ‘atthi kiriyā’ti saṅkappeti; svāssa hoti sammāsaṅkappo. Pošto zapravo postoji činjenje, onaj čija je namera ’ima činjenja’, ima ispravnu nameru.
Santaṁyeva kho pana kiriyaṁ ‘atthi kiriyā’ti vācaṁ bhāsati; sāssa hoti sammāvācā. Pošto zapravo postoje dela, onaj ko tvrdi da ’ima činjenja’, upražnjava ispravan govor.
Santaṁyeva kho pana kiriyaṁ ‘atthi kiriyā’ti āha; ye te arahanto kiriyavādā tesamayaṁ na paccanīkaṁ karoti. Pošto zapravo postoji činjenje, onaj ko kaže da ’ima činjenja’, ne stoji nasuprot onim arahantima koji zastupaju učenje da činjenje postoji.
Santaṁyeva kho pana kiriyaṁ ‘atthi kiriyā’ti paraṁ saññāpeti; sāssa hoti saddhammasaññatti. Pošto zapravo postoji činjenje, onaj ko drugog ubeđuje da ’ima činjenja’, ubeđuje ga da prihvati ispravnu Dhammu; time što ubeđuje drugog da prihvati ispravnu Dhammu, sebe ne hvali, a druge ne kritikuje.
Tāya ca pana saddhammasaññattiyā nevattānukkaṁseti, na paraṁ vambheti.
Iti pubbeva kho panassa dussīlyaṁ pahīnaṁ hoti, susīlyaṁ paccupaṭṭhitaṁ—Tako je napušteno sve pogrešno postupanje koje je prethodno činio i umesto njega sada je tu čista vrlina.
ayañca sammādiṭṭhi sammāsaṅkappo sammāvācā ariyānaṁ apaccanīkatā saddhammasaññatti anattukkaṁsanā aparavambhanā. Evamassime aneke kusalā dhammā sambhavanti sammādiṭṭhipaccayā. A to ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, neoponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati ispravnu Dhammu, izbegavanje samohvalisanja i potcenjivanja drugoga–tih nekoliko korisnih stanja tako nastaju s ispravnim razumevanjem kao svojim uzrokom.
Tatra, gahapatayo, viññū puriso iti paṭisañcikkhati: O tome mudar čovek ovako razmišlja:
‘sace kho atthi kiriyā, evamayaṁ bhavaṁ purisapuggalo kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjissati. ’Ako postoji činjenje, posle sloma tela, posle smrti, onaj dobri čovek preporodiće se na srećnom odredištu, u nebeskom svetu.
Kāmaṁ kho pana māhu kiriyā, hotu nesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ saccaṁ vacanaṁ; Bilo da su reči ovih dobrih asketa i brahmana istinite ili ne, pretpostavimo da ne postoji činjenje: ipak, ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri hvale kao moralnu osobu, onu koja zastupa ispravno stanovište, zagovornika učenja o činjenju.
atha ca panāyaṁ bhavaṁ purisapuggalo diṭṭheva dhamme viññūnaṁ pāsaṁso—sīlavā purisapuggalo sammādiṭṭhi kiriyavādo’ti.
Sace kho attheva kiriyā, evaṁ imassa bhoto purisapuggalassa ubhayattha kaṭaggaho—S druge strane, ako postoji činjenje, ovaj dobri čovek igrao je na pravu kartu na obema stranama: mudri ga hvale ovde i sada, a posle sloma tela, posle smrti, preporodiće se na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu.
yañca diṭṭheva dhamme viññūnaṁ pāsaṁso, yañca kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjissati.
Evamassāyaṁ apaṇṇako dhammo susamatto samādinno, ubhayaṁsaṁ pharitvā tiṭṭhati, riñcati akusalaṁ ṭhānaṁ. Ispravno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način što ga proširuje na obe strane i isključuje štetnu alternativu.’
Santi, gahapatayo, eke samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Domaćini, postoje askete i brahmani čiji učenje i gledište jesu ovakvi:
‘natthi hetu, natthi paccayo sattānaṁ saṅkilesāya; ’Ne postoji uzrok ili uslov prljanja bića; bića se prljaju bez uzroka ili uslova.
ahetū appaccayā sattā saṅkilissanti.
Natthi hetu, natthi paccayo sattānaṁ visuddhiyā; Ne postoji uzrok ili uslov pročišćenja bića; bića se pročišćuju bez uzroka ili uslova.
ahetū appaccayā sattā visujjhanti.
Natthi balaṁ, natthi vīriyaṁ, natthi purisathāmo, natthi purisaparakkamo; Ne postoji sila, ni energija, ni snaga, niti muževna srčanost.
sabbe sattā sabbe pāṇā sabbe bhūtā sabbe jīvā avasā abalā avīriyā niyatisaṅgatibhāvapariṇatā chasvevābhijātīsu sukhadukkhaṁ paṭisaṁvedentī’ti. Sva bića, sva živa bića, sva stvorenja, sve duše su bez vlasti, sile i energije; oblikovana sudbinom, okolnostima i prirodom, bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa.’
Tesaṁyeva kho, gahapatayo, samaṇabrāhmaṇānaṁ eke samaṇabrāhmaṇā ujuvipaccanīkavādā. A ima nekih drugih asketa i brahmana čije je učenje direktno suprotno učenju ovih asketa i brahmana, te oni ovako govore:
Te evamāhaṁsu:
‘atthi hetu, atthi paccayo sattānaṁ saṅkilesāya; ’Postoje uzrok i uslov prljanja bića; bića se prljaju zbog uzroka i uslova.
sahetū sappaccayā sattā saṅkilissanti.
Atthi hetu, atthi paccayo sattānaṁ visuddhiyā; Postoje uzrok i uslov pročišćenja bića; bića se pročišćuju zbog uzroka i uslova.
sahetū sappaccayā sattā visujjhanti.
Atthi balaṁ, atthi vīriyaṁ, atthi purisathāmo, atthi purisaparakkamo; Postoji sila, energija, snaga, muževna srčanost.
na sabbe sattā sabbe pāṇā sabbe bhūtā sabbe jīvā avasā abalā avīriyā niyatisaṅgatibhāvapariṇatā chasvevābhijātīsu sukhadukkhaṁ paṭisaṁvedentī’ti. Nije tačno da su sva bića, sva živa bića, sva stvorenja, sve duše bez vlasti, sile i energije; ili da oblikovana sudbinom, okolnostima i prirodom, bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa.’
Taṁ kiṁ maññatha, gahapatayo, Šta mislite, domaćini?
nanume samaṇabrāhmaṇā aññamaññassa ujuvipaccanīkavādā”ti? Ne zastupaju li ovi askete i brahmani učenja direktno suprotstavljena jedno drugom?”
“Evaṁ, bhante”. “Tako je, poštovani gospodine.”
“Tatra, gahapatayo, ye te samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: “A sada, domaćini, za te askete i brahmane čiji su učenje i gledišta ovakvi:
‘natthi hetu, natthi paccayo sattānaṁ saṅkilesāya; ’Ne postoji uzrok ili uslov prljanja bića… bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa’,
ahetū appaccayā sattā saṅkilissanti.
Natthi hetu, natthi paccayo sattānaṁ visuddhiyā;
ahetū appaccayā sattā visujjhanti.
Natthi balaṁ, natthi vīriyaṁ, natthi purisathāmo, natthi purisaparakkamo; sabbe sattā sabbe pāṇā sabbe bhūtā sabbe jīvā avasā abalā avīriyā niyatisaṅgatibhāvapariṇatā chasvevābhijātīsu sukhadukkhaṁ paṭisaṁvedentī’ti
tesametaṁ pāṭikaṅkhaṁ—yamidaṁ kāyasucaritaṁ, vacīsucaritaṁ, manosucaritaṁ—ime tayo kusale dhamme abhinivajjetvā yamidaṁ kāyaduccaritaṁ, vacīduccaritaṁ, manoduccaritaṁ—ime tayo akusale dhamme samādāya vattissanti. može se očekivati da će izbegavati tri korisna stanja: dobre telesne postupke, dobre verbalne postupke i dobre mentalne postupke, a preduzimati i praktikovati tri štetna stanja: loše telesne postupke, loše verbalne postupke i loše mentalne postupke.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Na hi te bhonto samaṇabrāhmaṇā passanti akusalānaṁ dhammānaṁ ādīnavaṁ okāraṁ saṅkilesaṁ, kusalānaṁ dhammānaṁ nekkhamme ānisaṁsaṁ vodānapakkhaṁ. Jer ti dobri askete i brahmani u štetnim stanjima ne vide opasnost, propadanje i prljanje, niti u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, način da sebe pročiste.
Santaṁyeva kho pana hetuṁ ‘natthi hetū’ tissa diṭṭhi hoti; sāssa hoti micchādiṭṭhi. Kako zapravo postoji kauzalnost, onaj čije je gledište da ’nema kauzalnosti’, ima pogrešno razumevanje.
Santaṁyeva kho pana hetuṁ ‘natthi hetū’ti saṅkappeti; svāssa hoti micchāsaṅkappo. Pošto zapravo postoji kauzalnost, onaj ko namerava da ’nema kauzalnosti’, ima pogrešnu nameru.
Santaṁyeva kho pana hetuṁ ‘natthi hetū’ti vācaṁ bhāsati; sāssa hoti micchāvācā. Pošto zapravo postoji kauzalnost, onaj ko tvrdi da ’nema kauzalnosti’, upražnjava pogrešan govor.
Santaṁyeva kho pana hetuṁ ‘natthi hetū’ti āha; ye te arahanto hetuvādā tesamayaṁ paccanīkaṁ karoti. Pošto zapravo postoji kauzalnost, onaj ko kaže da ’nema kauzalnosti’, stoji nasuprot onim arahantima koji zastupaju učenje da kauzalnost postoji.
Santaṁyeva kho pana hetuṁ ‘natthi hetū’ti paraṁ saññāpeti; sāssa hoti asaddhammasaññatti. Pošto zapravo postoji kauzalnost, onaj ko drugog ubeđuje da ’nema kauzalnosti’, ubeđuje ga da prihvati pogrešnu Dhammu; time što ubeđuje drugog da prihvati pogrešnu Dhammu, sebe hvali, a druge kritikuje.
Tāya ca pana asaddhammasaññattiyā attānukkaṁseti, paraṁ vambheti.
Iti pubbeva kho panassa susīlyaṁ pahīnaṁ hoti, dussīlyaṁ paccupaṭṭhitaṁ—Tako je napuštena sva čista vrlina koju je prethodno imao i umesto nje sada su tu pogrešni postupci.
ayañca micchādiṭṭhi micchāsaṅkappo micchāvācā ariyānaṁ paccanīkatā asaddhammasaññatti attānukkaṁsanā paravambhanā. Evamassime aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti micchādiṭṭhipaccayā. A to pogrešno razumevanje, pogrešna namera, pogrešan govor, oponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati pogrešnu Dhammu, samohvalisanje i potcenjivanje drugoga–tih nekoliko štetnih stanja tako nastaju s pogrešnim razumevanjem kao svojim uzrokom.
Tatra, gahapatayo, viññū puriso iti paṭisañcikkhati: O tome mudar čovek ovako razmišlja:
‘sace kho natthi hetu, evamayaṁ bhavaṁ purisapuggalo kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sotthimattānaṁ karissati; ’Ako ne postoji kauzalnost, tada je ovaj dobri čovek sebe dovoljno osigurao posle sloma tela.
sace kho atthi hetu, evamayaṁ bhavaṁ purisapuggalo kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjissati. Ako postoji kauzalnost, tada će se posle sloma tela, posle smrti, on preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu.
Kāmaṁ kho pana māhu hetu, hotu nesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ saccaṁ vacanaṁ; Bilo da su reči ovih dobrih asketa i brahmana istinite ili ne, pretpostavimo da ne postoji kauzalnost: ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri kritikuju kao nemoralnu osobu, nekog ko zastupa pogrešno stanovište, ko zastupa učenje o nekauzalnosti.
atha ca panāyaṁ bhavaṁ purisapuggalo diṭṭheva dhamme viññūnaṁ gārayho—dussīlo purisapuggalo micchādiṭṭhi ahetukavādo’ti.
Sace kho attheva hetu, evaṁ imassa bhoto purisapuggalassa ubhayattha kaliggaho—S druge strane, ako postoji kauzalnost, onda je ovaj dobri čovek igrao na pogrešnu kartu na obema stranama: mudri ga kritikuju ovde i sada, a posle sloma tela, posle smrti, preporodiće se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu.
yañca diṭṭheva dhamme viññūnaṁ gārayho, yañca kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjissati.
Evamassāyaṁ apaṇṇako dhammo dussamatto samādinno, ekaṁsaṁ pharitvā tiṭṭhati, riñcati kusalaṁ ṭhānaṁ. Pogrešno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način što ga proširuje samo na jednu stranu i isključuje korisnu alternativu.’
Tatra, gahapatayo, ye te samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: A sada, domaćini, za one askete i brahmane čiji su učenje i gledišta ovakvi:
‘atthi hetu, atthi paccayo sattānaṁ saṅkilesāya; ’Postoji uzrok ili uslov prljanja bića… bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa’,
sahetū sappaccayā sattā saṅkilissanti.
Atthi hetu, atthi paccayo sattānaṁ visuddhiyā;
sahetū sappaccayā sattā visujjhanti.
Atthi balaṁ, atthi vīriyaṁ, atthi purisathāmo, atthi purisaparakkamo; na sabbe sattā sabbe pāṇā sabbe bhūtā sabbe jīvā avasā abalā avīriyā niyatisaṅgatibhāvapariṇatā chasvevābhijātīsu sukhadukkhaṁ paṭisaṁvedentī’ti
tesametaṁ pāṭikaṅkhaṁ—yamidaṁ kāyaduccaritaṁ, vacīduccaritaṁ, manoduccaritaṁ—ime tayo akusale dhamme abhinivajjetvā yamidaṁ kāyasucaritaṁ, vacīsucaritaṁ, manosucaritaṁ—ime tayo kusale dhamme samādāya vattissanti. može se očekivati da će izbegavati tri štetna stanja: loše telesne postupke, loše verbalne postupke i loše mentalne postupke, a preduzimaće i praktikovati tri korisna stanja: dobre telesne postupke, dobre verbalne postupke i dobre mentalne postupke.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Passanti hi te bhonto samaṇabrāhmaṇā akusalānaṁ dhammānaṁ ādīnavaṁ okāraṁ saṅkilesaṁ, kusalānaṁ dhammānaṁ nekkhamme ānisaṁsaṁ vodānapakkhaṁ. Jer ti dobri askete i brahmani u štetnim stanjima vide opasnost, propadanje i prljanje, a u korisnim stanjima vide dobrobit odustajanja, način da sebe pročiste.
Santaṁyeva kho pana hetuṁ ‘atthi hetū’ tissa diṭṭhi hoti; sāssa hoti sammādiṭṭhi. Kako zapravo kauzalnost postoji, onaj čije je gledište da ’ima kauzalnosti’, ima ispravno razumevanje.
Santaṁyeva kho pana hetuṁ ‘atthi hetū’ti saṅkappeti; svāssa hoti sammāsaṅkappo. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko namerava da ’ima kauzalnosti’, ima ispravnu nameru.
Santaṁyeva kho pana hetuṁ ‘atthi hetū’ti vācaṁ bhāsati; sāssa hoti sammāvācā. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko tvrdi da ’ima kauzalnosti’, upražnjava ispravan govor.
Santaṁyeva kho pana hetuṁ ‘atthi hetū’ti āha, ye te arahanto hetuvādā tesamayaṁ na paccanīkaṁ karoti. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko kaže da ’ima kauzalnosti’, ne stoji nasuprot onim arahantima koji zastupaju učenje da kauzalnost postoji.
Santaṁyeva kho pana hetuṁ ‘atthi hetū’ti paraṁ saññāpeti; sāssa hoti saddhammasaññatti. Pošto zapravo kauzalnost postoji, onaj ko drugog ubeđuje da ’ima kauzalnosti’, ubeđuje ga da prihvati ispravnu Dhammu; time što ubeđuje drugog da prihvati ispravnu Dhammu, sebe ne hvali, a druge ne kritikuje.
Tāya ca pana saddhammasaññattiyā nevattānukkaṁseti, na paraṁ vambheti.
Iti pubbeva kho panassa dussīlyaṁ pahīnaṁ hoti, susīlyaṁ paccupaṭṭhitaṁ—Tako je napušteno sve pogrešno postupanje koje je prethodno činio i umesto njega sada je tu čista vrlina.
ayañca sammādiṭṭhi sammāsaṅkappo sammāvācā ariyānaṁ apaccanīkatā saddhammasaññatti anattukkaṁsanā aparavambhanā. Evamassime aneke kusalā dhammā sambhavanti sammādiṭṭhipaccayā. A to ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, neoponiranje plemenitima, ubeđivanje drugoga da prihvati ispravnu Dhammu, izbegavanje samohvalisanja i potcenjivanja drugoga–tih nekoliko korisnih stanja tako nastaju s ispravnim razumevanjem kao svojim uzrokom.
Tatra, gahapatayo, viññū puriso iti paṭisañcikkhati: ‘sace kho atthi hetu, evamayaṁ bhavaṁ purisapuggalo kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjissati. O tome mudar čovek ovako razmišlja: ’Ako postoji kauzalnost, tada će se posle sloma tela, posle smrti, onaj dobri čovek preporoditi na srećnom odredištu, u nebeskom svetu.
Kāmaṁ kho pana māhu hetu, hotu nesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ saccaṁ vacanaṁ; Bilo da su reči ovih dobrih asketa i brahmana istinite ili ne, pretpostavimo da postoji kauzalnost: a ipak ovog dobrog čoveka ovde i sada mudri hvale kao moralnu osobu, onu koja zastupa ispravno stanovište, zagovornika učenja o kauzalnosti.
atha ca panāyaṁ bhavaṁ purisapuggalo diṭṭheva dhamme viññūnaṁ pāsaṁso—sīlavā purisapuggalo sammādiṭṭhi hetuvādo’ti.
Sace kho atthi hetu, evaṁ imassa bhoto purisapuggalassa ubhayattha kaṭaggaho—S druge strane, ako postoji kauzalnost, onda je ovaj dobri čovek igrao na pravu kartu na obema stranama: mudri ga hvale ovde i sada, a posle sloma tela, posle smrti, preporodiće se na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu.
yañca diṭṭheva dhamme viññūnaṁ pāsaṁso, yañca kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjissati.
Evamassāyaṁ apaṇṇako dhammo susamatto samādinno, ubhayaṁsaṁ pharitvā tiṭṭhati, riñcati akusalaṁ ṭhānaṁ. Ispravno je prihvatio i sprovodi ovo neoborivo učenje na način što ga proširuje na obe strane i isključuje štetnu alternativu.’
Santi, gahapatayo, eke samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Domaćini, postoje askete i brahmani čiji su učenje i gledište ovakvi:
‘natthi sabbaso āruppā’ti. ’Sigurno je da ne postoje nematerijalni svetovi.’
Tesaṁyeva kho, gahapatayo, samaṇabrāhmaṇānaṁ eke samaṇabrāhmaṇā ujuvipaccanīkavādā. A ima drugih asketa i brahmana čije je učenje direktno suprotno učenju ovih asketa i brahmana, te oni ovako govore:
Te evamāhaṁsu:
‘atthi sabbaso āruppā’ti. ’Sigurno je da postoje nematerijalni svetovi.’
Taṁ kiṁ maññatha, gahapatayo, Šta mislite, domaćini?
nanume samaṇabrāhmaṇā aññamaññassa ujuvipaccanīkavādā”ti? Ne zastupaju li ovi askete i brahmani učenja direktno suprotstavljena jedno drugom?”
“Evaṁ, bhante”. “Tako je, poštovani gospodine.”
“Tatra, gahapatayo, viññū puriso iti paṭisañcikkhati—“O tome mudar čovek ovako razmišlja:
ye kho te bhonto samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: ’Ovi dobri askete i brahmani zastupaju učenje i gledište “sigurno je da ne postoje nematerijalni svetovi”, ali ja to tako ne vidim.
‘natthi sabbaso āruppā’ti, idaṁ me adiṭṭhaṁ;
yepi te bhonto samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: A ovi drugi dobri askete i brahmani zastupaju učenje i gledište “sigurno je da postoje nematerijalni svetovi”, ali ja to tako ne vidim.
‘atthi sabbaso āruppā’ti, idaṁ me aviditaṁ.
Ahañceva kho pana ajānanto apassanto ekaṁsena ādāya vohareyyaṁ—Ako bih, a da ne znam i ne vidim, stao na jednu stranu i objavio “Samo ovo je istina, sve drugo je pogrešno”, to mi ne bi priličilo.
idameva saccaṁ, moghamaññanti, na metaṁ assa patirūpaṁ.
Ye kho te bhonto samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Što se tiče asketa i brahmana čiji učenje i gledište jesu “sigurno je da ne postoje nematerijalni svetovi”, ako je njihova reč istinita, tada je svakako još uvek moguće da se (posle smrti) rodim među božanstvima svetova suptilne materije, koja se sastoje od uma.
‘natthi sabbaso āruppā’ti, sace tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ saccaṁ vacanaṁ, ṭhānametaṁ vijjati—
ye te devā rūpino manomayā, apaṇṇakaṁ me tatrūpapatti bhavissati.
Ye pana te bhonto samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Što se tiče asketa i brahmana čiji učenje i gledište jesu “sigurno je da postoje nematerijalni svetovi”, ako je njihova reč istinita, tada je svakako još uvek moguće da se (posle smrti) rodim među božanstvima nematerijalnih svetova, koja se sastoje od opažaja.
‘atthi sabbaso āruppā’ti, sace tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ saccaṁ vacanaṁ, ṭhānametaṁ vijjati—
ye te devā arūpino saññāmayā, apaṇṇakaṁ me tatrūpapatti bhavissati.
Dissanti kho pana rūpādhikaraṇaṁ daṇḍādānasatthādānakalahaviggahavivādatuvaṁtuvaṁpesuññamusāvādā. Za posezanje za batinom ili oružjem, svađe, tuče, prepirke, optuživanje, podlost i laganje smatra se da osnovu imaju u materijalnom obliku, ali svega toga nema u nematerijalnim svetovima.’
‘Natthi kho panetaṁ sabbaso arūpe’ti.
So iti paṭisaṅkhāya rūpānaṁyeva nibbidāya virāgāya nirodhāya paṭipanno hoti. Pošto je promislio o tome, mudar čovek praktikuje put hlađenja strasti prema materijalnim oblicima, slabljenja i nestanka materijalnih oblika.
Santi, gahapatayo, eke samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Domaćini, postoje askete i brahmani čiji su učenje i gledište ovakvi:
‘natthi sabbaso bhavanirodho’ti. ’Sigurno je da ne postoji prestanak bivanja.’
Tesaṁyeva kho, gahapatayo, samaṇabrāhmaṇānaṁ eke samaṇabrāhmaṇā ujuvipaccanīkavādā. Ima drugih asketa i brahmana čije je učenje direktno suprotno učenju ovih asketa i brahmana, te oni ovako govore:
Te evamāhaṁsu:
‘atthi sabbaso bhavanirodho’ti. ’Sigurno je da postoji prestanak bivanja.’
Taṁ kiṁ maññatha, gahapatayo, Šta mislite, domaćini?
nanume samaṇabrāhmaṇā aññamaññassa ujuvipaccanīkavādā”ti? Ne zastupaju li ovi askete i brahmani učenja direktno suprotstavljena jedno drugom?”
“Evaṁ, bhante”. “Tako je, poštovani gospodine.”
“Tatra, gahapatayo, viññū puriso iti paṭisañcikkhati—“O tome mudar čovek ovako razmišlja:
ye kho te bhonto samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: ’Ovi dobri askete i brahmani zastupaju učenje i gledište “sigurno je da ne postoji prestanak bivanja”, ali ja to tako ne vidim.
‘natthi sabbaso bhavanirodho’ti, idaṁ me adiṭṭhaṁ;
yepi te bhonto samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Ovi drugi dobri askete i brahmani zastupaju učenje i gledište “sigurno je da postoji prestanak bivanja”, ali ja to tako ne vidim.
‘atthi sabbaso bhavanirodho’ti, idaṁ me aviditaṁ.
Ahañceva kho pana ajānanto apassanto ekaṁsena ādāya vohareyyaṁ—Ako bih, a da ne znam i ne vidim, stao na jednu stranu i objavio “Samo ovo je istina, sve drugo je pogrešno”, to mi ne bi priličilo.
idameva saccaṁ, moghamaññanti, na metaṁ assa patirūpaṁ.
Ye kho te bhonto samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Što se tiče asketa i brahmana čiji učenje i gledište jesu “sigurno je da ne postoji prestanak bivanja”, ako je njihova reč istinita, tada je svakako još uvek moguće da se (posle smrti) rodim među božanstvima nematerijalnih svetova, koja se sastoje od opažaja.
‘natthi sabbaso bhavanirodho’ti, sace tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ saccaṁ vacanaṁ, ṭhānametaṁ vijjati—
ye te devā arūpino saññāmayā apaṇṇakaṁ me tatrūpapatti bhavissati.
Ye pana te bhonto samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Što se tiče asketa i brahmana čiji učenje i gledište jesu “sigurno je da postoji prestanak bivanja”, ako je njihova reč istinita, tada je svakako još uvek moguće da ovde i sada dostignem krajnje oslobođenje.
‘atthi sabbaso bhavanirodho’ti, sace tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ saccaṁ vacanaṁ, ṭhānametaṁ vijjati—
yaṁ diṭṭheva dhamme parinibbāyissāmi.
Ye kho te bhonto samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: “Sigurno je da ne postoji prestanak bivanja”, blisko je strasti, blisko sputanosti, blisko oduševljavanju, blisko grabljenju, blisko vezivanju; gledište onih dobrih asketa i brahmana koji zastupaju učenje i gledište “sigurno je da postoji prestanak bivanja”, blisko je odsustvu strasti, blisko odsustvu sputanosti, blisko odsustvu oduševljavanja, blisko odsustvu grabljenja, blisko odsustvu vezivanja.
‘natthi sabbaso bhavanirodho’ti, tesamayaṁ diṭṭhi sārāgāya santike, saṁyogāya santike, abhinandanāya santike, ajjhosānāya santike, upādānāya santike.
Ye pana te bhonto samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino:
‘atthi sabbaso bhavanirodho’ti, tesamayaṁ diṭṭhi asārāgāya santike, asaṁyogāya santike, anabhinandanāya santike, anajjhosānāya santike, anupādānāya santiketi.
So iti paṭisaṅkhāya bhavānaṁyeva nibbidāya virāgāya nirodhāya paṭipanno hoti. Pošto je promislio o tome, mudar čovek praktikuje put hlađenja strasti prema bivanju, slabljenja i nestanka bivanja.
Cattārome, gahapatayo, puggalā santo saṁvijjamānā lokasmiṁ. Domaćini, na ovome svetu moguće je naći četiri vrste ljudi.
Katame cattāro? Koje četiri?
Idha, gahapatayo, ekacco puggalo attantapo hoti attaparitāpanānuyogamanuyutto. Tako jedna vrsta ljudi nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe.
Idha, gahapatayo, ekacco puggalo parantapo hoti paraparitāpanānuyogamanuyutto. Jedna vrsta ljudi nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih.
Idha, gahapatayo, ekacco puggalo attantapo ca hoti attaparitāpanānuyogamanuyutto parantapo ca paraparitāpanānuyogamanuyutto. Jedna vrsta ljudi nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih.
Idha, gahapatayo, ekacco puggalo nevattantapo hoti nāttaparitāpanānuyogamanuyutto na parantapo na paraparitāpanānuyogamanuyutto; Jedna vrsta ljudi ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih.
so anattantapo aparantapo diṭṭheva dhamme nicchāto nibbuto sītībhūto sukhappaṭisaṁvedī brahmabhūtena attanā viharati. Pošto takva osoba ne nanosi bol ni sebi, ni drugima, ona je ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena.
Katamo ca, gahapatayo, puggalo attantapo attaparitāpanānuyogamanuyutto? Domaćini, koja to vrsta osobe nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe?
Idha, gahapatayo, ekacco puggalo acelako hoti muttācāro hatthāpalekhano …pe… Tako neko ide nag, odbacuje pravila… (kao u sutti 51, §8)… Toliko je mnoštvo načina na koje muči i umrtvljuje svoje telo.
iti evarūpaṁ anekavihitaṁ kāyassa ātāpanaparitāpanānuyogamanuyutto viharati.
Ayaṁ vuccati, gahapatayo, puggalo attantapo attaparitāpanānuyogamanuyutto. Za takvu se osobu kaže da nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe.
Katamo ca, gahapatayo, puggalo parantapo paraparitāpanānuyogamanuyutto? A koja to vrsta osobe, domaćini, nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih?
Idha, gahapatayo, ekacco puggalo orabbhiko hoti sūkariko …pe… ye vā panaññepi keci kurūrakammantā. Tako je neko koljač ovaca… (kao u sutti 51, §9)… ili neko ko se bavi sličnim krvoločnim poslom.
Ayaṁ vuccati, gahapatayo, puggalo parantapo paraparitāpanānuyogamanuyutto. Za takvu se osobu kaže da nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih.
Katamo ca, gahapatayo, puggalo attantapo ca attaparitāpanānuyogamanuyutto parantapo ca paraparitāpanānuyogamanuyutto? A koja to vrsta osobe, domaćini, nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih?
Idha, gahapatayo, ekacco puggalo rājā vā hoti khattiyo muddhāvasitto …pe… Tako je neko miropomazan, plemeniti kralj ili dobro stojeći brahman… (kao u sutti 51, §10)…
tepi daṇḍatajjitā bhayatajjitā assumukhā rudamānā parikammāni karonti. I onda njegovi robovi, glasnici i sluge obave pripreme, dok im suze liju niz lice, gonjeni pretnjom od kazne i strahom.
Ayaṁ vuccati, gahapatayo, puggalo attantapo ca attaparitāpanānuyogamanuyutto parantapo ca paraparitāpanānuyogamanuyutto. Za takvu se osobu kaže da nanosi bol sebi i praktikuje mučenje sebe, a isto tako nanosi bol drugima i praktikuje mučenje drugih.
Katamo ca, gahapatayo, puggalo nevattantapo nāttaparitāpanānuyogamanuyutto na parantapo na paraparitāpanānuyogamanuyutto; A koja to vrsta osobe, domaćini, ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih–pošto ne muči ni sebe ni druge, ona jeste ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena.
so anattantapo aparantapo diṭṭheva dhamme nicchāto nibbuto sītībhūto sukhappaṭisaṁvedī brahmabhūtena attanā viharati?
Idha, gahapatayo, tathāgato loke uppajjati arahaṁ sammāsambuddho … Tako se, domaćini, Tathāgata pojavljuje u ovom svetu…
pe…
so ime pañca nīvaraṇe pahāya cetaso upakkilese paññāya dubbalīkaraṇe
vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati.
Vitakkavicārānaṁ vūpasamā ajjhattaṁ sampasādanaṁ cetaso ekodibhāvaṁ avitakkaṁ avicāraṁ samādhijaṁ pītisukhaṁ dutiyaṁ jhānaṁ …pe…
tatiyaṁ jhānaṁ …pe…
catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati.
So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte pubbenivāsānussatiñāṇāya cittaṁ abhininnāmeti.
So anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati seyyathidaṁ—ekampi jātiṁ dvepi jātiyo …pe… iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati.
So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte sattānaṁ cutūpapātañāṇāya cittaṁ abhininnāmeti.
So dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passati cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe, sugate duggate …pe… yathākammūpage satte pajānāti.
So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte āsavānaṁ khayañāṇāya cittaṁ abhininnāmeti.
So ‘idaṁ dukkhan’ti yathābhūtaṁ pajānāti …pe…
‘ayaṁ āsavanirodhagāminī paṭipadā’ti yathābhūtaṁ pajānāti.
Tassa evaṁ jānato evaṁ passato kāmāsavāpi cittaṁ vimuccati, bhavāsavāpi cittaṁ vimuccati, avijjāsavāpi cittaṁ vimuccati.
Vimuttasmiṁ vimuttamiti ñāṇaṁ hoti.
‘Khīṇā jāti, vusitaṁ brahmacariyaṁ, kataṁ karaṇīyaṁ, nāparaṁ itthattāyā’ti pajānāti. On razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’
Ayaṁ vuccati, gahapatayo, puggalo nevattantapo nāttaparitāpanānuyogamanuyutto na parantapo na paraparitāpanānuyogamanuyutto; To je, domaćini, vrsta osobe koja ne nanosi bol sebi, niti praktikuje mučenje sebe, a isto tako ne nanosi bol drugima, niti praktikuje mučenje drugih–pošto ne muči ni sebe ni druge, ona jeste ovde i sada bez žudnje, ugašena i ohlađena, te živi ispunjena blaženstvom, postaje oplemenjena.”
so anattantapo aparantapo diṭṭheva dhamme nicchāto nibbuto sītībhūto sukhappaṭisaṁvedī brahmabhūtena attanā viharatī”ti.
Evaṁ vutte, sāleyyakā brāhmaṇagahapatikā bhagavantaṁ etadavocuṁ: Kad ovo bi rečeno, brahmani kućedomaćini iz Sāle rekoše Blaženom:
“abhikkantaṁ, bho gotama, abhikkantaṁ, bho gotama. “Izvrsno, poštovani Gotama! Izvrsno, poštovani Gotama.
Seyyathāpi, bho gotama, nikkujjitaṁ vā ukkujjeyya, paṭicchannaṁ vā vivareyya, mūḷhassa vā maggaṁ ācikkheyya, andhakāre vā telapajjotaṁ dhāreyya ‘cakkhumanto rūpāni dakkhantī’ti; evamevaṁ bhotā gotamena anekapariyāyena dhammo pakāsito. Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu.
Ete mayaṁ bhavantaṁ gotamaṁ saraṇaṁ gacchāma dhammañca bhikkhusaṅghañca. Uzimamo poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.
Upāsake no bhavaṁ gotamo dhāretu ajjatagge pāṇupetaṁ saraṇaṁ gate”ti. Neka nas poštovani Gotama prihvati kao svoje nezaređene sledbenike koji, odsad pa do kraja života, pronađoše svoje utočište!”
Apaṇṇakasuttaṁ niṭṭhitaṁ dasamaṁ.
Gahapativaggo niṭṭhito paṭhamo.
Tassuddānaṁ
Kandaranāgarasekhavato ca,
Potaliyo puna jīvakabhacco;
Upālidamatho kukkuraabhayo,
Bahuvedanīyāpaṇṇakato dasamo.