Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 54 Budini govori srednje dužine 54
Potaliyasutta Govor Potaliyi
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā aṅguttarāpesu viharati āpaṇaṁ nāma aṅguttarāpānaṁ nigamo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Anguttarāpana, kraj grada po imenu Āpaṇa.
Atha kho bhagavā pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya āpaṇaṁ piṇḍāya pāvisi. Jednoga jutra Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Āpaṇe da prosi hranu.
Āpaṇe piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yenaññataro vanasaṇḍo tenupasaṅkami divāvihārāya. Kad je prošao Āpaṇu i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on do jednog gaja da tamo provede ostatak dana.
Taṁ vanasaṇḍaṁ ajjhogāhetvā aññatarasmiṁ rukkhamūle divāvihāraṁ nisīdi. Kad je zašao u gaj, sede u podnožje nekog drveta.
Potaliyopi kho gahapati sampannanivāsanapāvuraṇo chattupāhanāhi jaṅghāvihāraṁ anucaṅkamamāno anuvicaramāno yena so vanasaṇḍo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā taṁ vanasaṇḍaṁ ajjhogāhetvā yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavatā saddhiṁ sammodi. A kućedomaćin Potaliya je šetao i lutao unaokolo da protegne noge, svečano obučen, sa suncobranom i u kitnjastim sandalama, te se zaputi u isti taj gaj.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ aṭṭhāsi. Ekamantaṁ ṭhitaṁ kho potaliyaṁ gahapatiṁ bhagavā etadavoca: Pošto se u njemu obreo, dođe do Blaženoga i pozdravi se s njim.
“saṁvijjanti kho, gahapati, āsanāni; sace ākaṅkhasi nisīdā”ti. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stade sa strane.
Evaṁ vutte, potaliyo gahapati “gahapativādena maṁ samaṇo gotamo samudācaratī”ti kupito anattamano tuṇhī ahosi. A Blaženi mu se obrati: „Ima mesta, domaćine, slobodno sedi gde želiš.”
Dutiyampi kho bhagavā …pe… Kad to bi izrečeno, kućedomaćin Potaliya pomisli: „Asketa Gotama mi se obraća sa ’domaćine’”, te ljutit i nezadovoljan, ništa ne odgovori.
tatiyampi kho bhagavā potaliyaṁ gahapatiṁ etadavoca: Drugi put mu Blaženi reče: „Ima mesta, domaćine, slobodno sedi gde želiš.”
“saṁvijjanti kho, gahapati, āsanāni; sace ākaṅkhasi nisīdā”ti. I drugi put kućedomaćin Potaliya pomisli: „Asketa Gotama mi se obraća sa ’domaćine’”, te ljutit i nezadovoljan, ništa ne odgovori.
Evaṁ vutte, potaliyo gahapati “gahapativādena maṁ samaṇo gotamo samudācaratī”ti kupito anattamano bhagavantaṁ etadavoca: Treći put mu Blaženi reče: „Ima mesta, domaćine, slobodno sedi gde želiš.”
“tayidaṁ, bho gotama, nacchannaṁ, tayidaṁ nappatirūpaṁ, yaṁ maṁ tvaṁ gahapativādena samudācarasī”ti. Kad to bi rečeno, kućedomaćin Potaliya pomisli: „Asketa Gotama mi se obraća sa ’domaćine’”, te ljutit i nezadovoljan reče Blaženom: „Učitelju Gotama, ne priliči, nije u redu da me oslovljavaš sa ’domaćine.’”
“Te hi te, gahapati, ākārā, te liṅgā, te nimittā yathā taṁ gahapatissā”ti. „Domaćine, ti ličiš, a imaš i obeležja i oznake domaćina.”
“Tathā hi pana me, bho gotama, sabbe kammantā paṭikkhittā, sabbe vohārā samucchinnā”ti. „I pored toga, učitelju Gotama, ja sam napustio sve svoje poslove i presekao sve svoje veze.”
“Yathā kathaṁ pana te, gahapati, sabbe kammantā paṭikkhittā, sabbe vohārā samucchinnā”ti? „A na koji način si, domaćine, napustio sve svoje poslove i presekao sve svoje veze?”
“Idha me, bho gotama, yaṁ ahosi dhanaṁ vā dhaññaṁ vā rajataṁ vā jātarūpaṁ vā sabbaṁ taṁ puttānaṁ dāyajjaṁ niyyātaṁ, tatthāhaṁ anovādī anupavādī ghāsacchādanaparamo viharāmi. „Učitelju Gotama, sve svoje imanje, useve, srebro i zlato predao sam svojoj deci kao nasledstvo. Ne savetujem ih, niti prekorevam, živim samo na hrani i odeći.
Evaṁ kho me, bho gotama, sabbe kammantā paṭikkhittā, sabbe vohārā samucchinnā”ti. Tako sam napustio sve svoje poslove i presekao sve svoje veze.„
“Aññathā kho tvaṁ, gahapati, vohārasamucchedaṁ vadasi, aññathā ca pana ariyassa vinaye vohārasamucchedo hotī”ti. „Domaćine, presecanje veza onako kako si ti opisao jedna je stvar, ali unutar prakse Plemenitog presecanje veza sasvim je nešto drugo.”
“Yathā kathaṁ pana, bhante, ariyassa vinaye vohārasamucchedo hoti? „A kakvo je presecanje veza unutar prakse Plemenitog, poštovani gospodine?
Sādhu me, bhante, bhagavā tathā dhammaṁ desetu yathā ariyassa vinaye vohārasamucchedo hotī”ti. Bilo bi dobro da me Blaženi poduči Dhammi i pokaže kakvo je presecanje veza unutar prakse Plemenitog.„
“Tena hi, gahapati, suṇāhi, sādhukaṁ manasi karohi, bhāsissāmī”ti. „Onda slušaj, domaćine, i dobro zapamti šta ću ti reći.”
“Evaṁ, bhante”ti kho potaliyo gahapati bhagavato paccassosi. „Da, poštovani gospodine,” odgovori domaćin Potaliya.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“aṭṭha kho ime, gahapati, dhammā ariyassa vinaye vohārasamucchedāya saṁvattanti. „Domaćine, unutar prakse Plemenitog osam je stvari koje vode presecanju veza.
Katame aṭṭha? Kojih osam?
Apāṇātipātaṁ nissāya pāṇātipāto pahātabbo; Pomoću neubijanja živih bića, ubijanje živih bića treba napustiti.
dinnādānaṁ nissāya adinnādānaṁ pahātabbaṁ; Pomoću uzimanja samo onoga što je dato, uzimanje onoga što nije dato treba napustiti.
saccavācaṁ nissāya musāvādo pahātabbo; Pomoću istinitog govora, laganje treba napustiti.
apisuṇaṁ vācaṁ nissāya pisuṇā vācā pahātabbā; Pomoću nezlonamernog govora, zlonameran govor treba napustiti.
agiddhilobhaṁ nissāya giddhilobho pahātabbo; Pomoću odustajanja od nezasite pohlepe, nezasitu pohlepu treba napustiti.
anindārosaṁ nissāya nindāroso pahātabbo; Pomoću odustajanja od zlonamernog prigovaranja, zlonamerno prigovaranje treba napustiti.
akkodhūpāyāsaṁ nissāya kodhūpāyāso pahātabbo; Pomoću odustajanja od besnog očajanja, očajanje rođeno iz besa treba napustiti.
anatimānaṁ nissāya atimāno pahātabbo. Pomoću skromnosti, aroganciju treba napustiti.
Ime kho, gahapati, aṭṭha dhammā saṅkhittena vuttā, vitthārena avibhattā, ariyassa vinaye vohārasamucchedāya saṁvattantī”ti. To je osam stvari unutar prakse Plemenitog, ukratko nabrojanih, bez zalaženja u detalje, koje vode presecanju veza.„
“Ye me, bhante, bhagavatā aṭṭha dhammā saṅkhittena vuttā, vitthārena avibhattā, ariyassa vinaye vohārasamucchedāya saṁvattanti, sādhu me, bhante, bhagavā ime aṭṭha dhamme vitthārena vibhajatu anukampaṁ upādāyā”ti. „Bilo bi dobro ako bi, iz saosećanja, Blaženi detaljnije izložio tih osam stvari unutar prakse Plemenitog koje vode presecanju veza, a Blaženi ih je ukratko nabrojao, bez zalaženja u detalje.”
“Tena hi, gahapati, suṇāhi, sādhukaṁ manasi karohi, bhāsissāmī”ti. „Onda slušaj, domaćine, i dobro zapamti šta ću ti reći.”
“Evaṁ, bhante”ti kho potaliyo gahapati bhagavato paccassosi. „Da, poštovani gospodine,” odgovori kućedomaćin Potaliya.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“‘Apāṇātipātaṁ nissāya pāṇātipāto pahātabbo’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ? „’Pomoću neubijanja živih bića, ubijanje živih bića treba napustiti.’ Tako je rečeno.
Idha, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati: A u vezi sa čime je ovo rečeno?
‘yesaṁ kho ahaṁ saṁyojanānaṁ hetu pāṇātipātī assaṁ, tesāhaṁ saṁyojanānaṁ pahānāya samucchedāya paṭipanno. Plemeniti učenik ovako razmišlja: ’Vežbam način napuštanja i presecanja onih veza zbog kojih bih mogao ubiti živa bića.
Ahañceva kho pana pāṇātipātī assaṁ, attāpi maṁ upavadeyya pāṇātipātapaccayā, anuviccāpi maṁ viññū garaheyyuṁ pāṇātipātapaccayā, kāyassa bhedā paraṁ maraṇā duggati pāṭikaṅkhā pāṇātipātapaccayā. Ako bih ubijao živa bića, sebe bih krivio zbog toga; posle razmatranja, mudri bi me kritikovali što to radim; a posle sloma tela, posle smrti, zbog ubijanja živih bića mogao bih očekivati da se preporodim na nesrećnom odredištu.
Etadeva kho pana saṁyojanaṁ etaṁ nīvaraṇaṁ yadidaṁ pāṇātipāto. Ali ovo ubijanje živih bića je samo po sebi okov i prepreka.
Ye ca pāṇātipātapaccayā uppajjeyyuṁ āsavā vighātapariḷāhā, pāṇātipātā paṭiviratassa evaṁsa te āsavā vighātapariḷāhā na honti’. I dok se otrovi, potištenost i groznica mogu javiti usled ubijanja živih bića, nema otrova, potištenosti i groznice u onome ko je odustao od ubijanja živih bića.’
‘Apāṇātipātaṁ nissāya pāṇātipāto pahātabbo’ti—U vezi s tim je rečeno: ’Pomoću neubijanja živih bića, ubijanje živih bića treba napustiti.’
iti yantaṁ vuttaṁ idametaṁ paṭicca vuttaṁ.
‘Dinnādānaṁ nissāya adinnādānaṁ pahātabban’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ? ’Pomoću uzimanja samo onoga što je dato, uzimanje onoga što nije dato treba napustiti.’ Tako je rečeno…
Idha, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati:
‘yesaṁ kho ahaṁ saṁyojanānaṁ hetu adinnādāyī assaṁ, tesāhaṁ saṁyojanānaṁ pahānāya samucchedāya paṭipanno.
Ahañceva kho pana adinnādāyī assaṁ, attāpi maṁ upavadeyya adinnādānapaccayā, anuviccāpi maṁ viññū garaheyyuṁ adinnādānapaccayā, kāyassa bhedā paraṁ maraṇā duggati pāṭikaṅkhā adinnādānapaccayā.
Etadeva kho pana saṁyojanaṁ etaṁ nīvaraṇaṁ yadidaṁ adinnādānaṁ.
Ye ca adinnādānapaccayā uppajjeyyuṁ āsavā vighātapariḷāhā adinnādānā paṭiviratassa evaṁsa te āsavā vighātapariḷāhā na honti’.
‘Dinnādānaṁ nissāya adinnādānaṁ pahātabban’ti—
iti yantaṁ vuttaṁ idametaṁ paṭicca vuttaṁ.
‘Saccavācaṁ nissāya musāvādo pahātabbo’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ? ’Pomoću istinitog govora, laganje treba napustiti.’ Tako je rečeno…
Idha, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati:
‘yesaṁ kho ahaṁ saṁyojanānaṁ hetu musāvādī assaṁ, tesāhaṁ saṁyojanānaṁ pahānāya samucchedāya paṭipanno.
Ahañceva kho pana musāvādī assaṁ, attāpi maṁ upavadeyya musāvādapaccayā, anuviccāpi maṁ viññū garaheyyuṁ musāvādapaccayā, kāyassa bhedā paraṁ maraṇā duggati pāṭikaṅkhā musāvādapaccayā.
Etadeva kho pana saṁyojanaṁ etaṁ nīvaraṇaṁ yadidaṁ musāvādo.
Ye ca musāvādapaccayā uppajjeyyuṁ āsavā vighātapariḷāhā, musāvādā paṭiviratassa evaṁsa te āsavā vighātapariḷāhā na honti’.
‘Saccavācaṁ nissāya musāvādo pahātabbo’ti—
iti yantaṁ vuttaṁ idametaṁ paṭicca vuttaṁ.
‘Apisuṇaṁ vācaṁ nissāya pisuṇā vācā pahātabbā’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ? ’Pomoću nezlonamernog govora, zlonameran govor treba napustiti.’ Tako je rečeno…
Idha, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati:
‘yesaṁ kho ahaṁ saṁyojanānaṁ hetu pisuṇavāco assaṁ, tesāhaṁ saṁyojanānaṁ pahānāya samucchedāya paṭipanno.
Ahañceva kho pana pisuṇavāco assaṁ, attāpi maṁ upavadeyya pisuṇavācāpaccayā, anuviccāpi maṁ viññū garaheyyuṁ pisuṇavācāpaccayā, kāyassa bhedā paraṁ maraṇā duggati pāṭikaṅkhā pisuṇavācāpaccayā.
Etadeva kho pana saṁyojanaṁ etaṁ nīvaraṇaṁ yadidaṁ pisuṇā vācā.
Ye ca pisuṇavācāpaccayā uppajjeyyuṁ āsavā vighātapariḷāhā, pisuṇāya vācāya paṭiviratassa evaṁsa te āsavā vighātapariḷāhā na honti’.
‘Apisuṇaṁ vācaṁ nissāya pisuṇā vācā pahātabbā’ti—
iti yantaṁ vuttaṁ idametaṁ paṭicca vuttaṁ.
‘Agiddhilobhaṁ nissāya giddhilobho pahātabbo’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ? ’Pomoću odustajanja od nezasite pohlepe, nezasitu pohlepu treba napustiti.’ Tako je rečeno…
Idha, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati:
‘yesaṁ kho ahaṁ saṁyojanānaṁ hetu giddhilobhī assaṁ, tesāhaṁ saṁyojanānaṁ pahānāya samucchedāya paṭipanno.
Ahañceva kho pana giddhilobhī assaṁ, attāpi maṁ upavadeyya giddhilobhapaccayā, anuviccāpi maṁ viññū garaheyyuṁ giddhilobhapaccayā, kāyassa bhedā paraṁ maraṇā duggati pāṭikaṅkhā giddhilobhapaccayā.
Etadeva kho pana saṁyojanaṁ etaṁ nīvaraṇaṁ yadidaṁ giddhilobho.
Ye ca giddhilobhapaccayā uppajjeyyuṁ āsavā vighātapariḷāhā, giddhilobhā paṭiviratassa evaṁsa te āsavā vighātapariḷāhā na honti’.
‘Agiddhilobhaṁ nissāya giddhilobho pahātabbo’ti—
iti yantaṁ vuttaṁ idametaṁ paṭicca vuttaṁ.
‘Anindārosaṁ nissāya nindāroso pahātabbo’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ? ’Pomoću odustajanja od zlonamernog prigovaranja, zlonamerno prigovaranje treba napustiti.’ Tako je rečeno…
Idha, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati:
‘yesaṁ kho ahaṁ saṁyojanānaṁ hetu nindārosī assaṁ, tesāhaṁ saṁyojanānaṁ pahānāya samucchedāya paṭipanno.
Ahañceva kho pana nindārosī assaṁ, attāpi maṁ upavadeyya nindārosapaccayā, anuviccāpi maṁ viññū garaheyyuṁ nindārosapaccayā, kāyassa bhedā paraṁ maraṇā duggati pāṭikaṅkhā nindārosapaccayā.
Etadeva kho pana saṁyojanaṁ etaṁ nīvaraṇaṁ yadidaṁ nindāroso.
Ye ca nindārosapaccayā uppajjeyyuṁ āsavā vighātapariḷāhā, anindārosissa evaṁsa te āsavā vighātapariḷāhā na honti’.
‘Anindārosaṁ nissāya nindāroso pahātabbo’ti—
iti yantaṁ vuttaṁ idametaṁ paṭicca vuttaṁ.
‘Akkodhūpāyāsaṁ nissāya kodhūpāyāso pahātabbo’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ? ’Pomoću odustajanja od besnog očajanja, očajanje rođeno iz besa treba napustiti.’ Tako je rečeno…
Idha, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati:
‘yesaṁ kho ahaṁ saṁyojanānaṁ hetu kodhūpāyāsī assaṁ, tesāhaṁ saṁyojanānaṁ pahānāya samucchedāya paṭipanno.
Ahañceva kho pana kodhūpāyāsī assaṁ, attāpi maṁ upavadeyya kodhūpāyāsapaccayā, anuviccāpi maṁ viññū garaheyyuṁ kodhūpāyāsapaccayā, kāyassa bhedā paraṁ maraṇā duggati pāṭikaṅkhā kodhūpāyāsapaccayā.
Etadeva kho pana saṁyojanaṁ etaṁ nīvaraṇaṁ yadidaṁ kodhūpāyāso.
Ye ca kodhūpāyāsapaccayā uppajjeyyuṁ āsavā vighātapariḷāhā, akkodhūpāyāsissa evaṁsa te āsavā vighātapariḷāhā na honti’.
‘Akkodhūpāyāsaṁ nissāya kodhūpāyāso pahātabbo’ti—
iti yantaṁ vuttaṁ idametaṁ paṭicca vuttaṁ.
‘Anatimānaṁ nissāya atimāno pahātabbo’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, kiñcetaṁ paṭicca vuttaṁ? ’Pomoću skromnosti, aroganciju treba napustiti.’ Tako je rečeno.
Idha, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati: A u vezi sa čime je ovo rečeno?
‘yesaṁ kho ahaṁ saṁyojanānaṁ hetu atimānī assaṁ, tesāhaṁ saṁyojanānaṁ pahānāya samucchedāya paṭipanno. Plemeniti učenik ovako razmišlja: ’Vežbam način napuštanja i presecanja ovih veza zbog kojih bih mogao biti arogantan.
Ahañceva kho pana atimānī assaṁ, attāpi maṁ upavadeyya atimānapaccayā, anuviccāpi maṁ viññū garaheyyuṁ atimānapaccayā, kāyassa bhedā paraṁ maraṇā duggati pāṭikaṅkhā atimānapaccayā. Ako bih bio arogantan, sebe bih krivio zbog toga; posle razmatranja, mudri bi me kritikovali što sam takav; a posle sloma tela, posle smrti, zbog arogancije, mogao bih očekivati da se preporodim na nesrećnom odredištu.
Etadeva kho pana saṁyojanaṁ etaṁ nīvaraṇaṁ yadidaṁ atimāno. Ova arogancija sama po sebi je okov i prepreka.
Ye ca atimānapaccayā uppajjeyyuṁ āsavā vighātapariḷāhā, anatimānissa evaṁsa te āsavā vighātapariḷāhā na honti’. I dok se otrovi, potištenost i groznica mogu javiti usled arogancije, nema otrova, potištenosti i groznice u onome ko je odustao od arogancije.’
‘Anatimānaṁ nissāya atimāno pahātabbo’ti—U vezi s tim je rečeno: ’Pomoću skromnosti, aroganciju treba napustiti.’
iti yantaṁ vuttaṁ idametaṁ paṭicca vuttaṁ.
Ime kho, gahapati, aṭṭha dhammā saṅkhittena vuttā, vitthārena vibhattā, ye ariyassa vinaye vohārasamucchedāya saṁvattanti; Ovih osam stvari unutar prakse Plemenitog koje vode presecanju veza sada su detaljnije izložene.
na tveva tāva ariyassa vinaye sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ vohārasamucchedo hotī”ti. Ali presecanje veza unutar prakse Plemenitog još nije do kraja i u potpunosti dostignuto.„
“Yathā kathaṁ pana, bhante, ariyassa vinaye sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ vohārasamucchedo hoti? „A kako se presecanje veza unutar prakse Plemenitog do kraja i u potpunosti dostiže?
Sādhu me, bhante, bhagavā tathā dhammaṁ desetu yathā ariyassa vinaye sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ vohārasamucchedo hotī”ti. Bilo bi dobro da me Blaženi poduči Dhammi, pokaže kako se presecanje veza unutar prakse Plemenitog do kraja i u potpunosti dostiže.„
“Tena hi, gahapati, suṇāhi, sādhukaṁ manasi karohi, bhāsissāmī”ti. „Onda slušaj, domaćine, i dobro zapamti šta ću ti reći.”
“Evaṁ, bhante”ti kho potaliyo gahapati bhagavato paccassosi. „Da, poštovani gospodine,” odgovori kućedomaćin Potaliya.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
1. Kāmādīnavakathā
“Seyyathāpi, gahapati, kukkuro jighacchādubbalyapareto goghātakasūnaṁ paccupaṭṭhito assa. „Domaćine, zamisli psa, savladanog glađu i malaksalošću, koji čeka pred mesarom.
Tamenaṁ dakkho goghātako vā goghātakantevāsī vā aṭṭhikaṅkalaṁ sunikkantaṁ nikkantaṁ nimmaṁsaṁ lohitamakkhitaṁ upasumbheyya. I onda iskusni mesar ili njegov pomoćnik uzme kostur, umrljan krvlju, s kojeg je skinuto sve meso i baci ga psu.
Taṁ kiṁ maññasi, gahapati, Šta misliš, domaćine?
api nu kho so kukkuro amuṁ aṭṭhikaṅkalaṁ sunikkantaṁ nikkantaṁ nimmaṁsaṁ lohitamakkhitaṁ palehanto jighacchādubbalyaṁ paṭivineyyā”ti? Hoće li se taj pas osloboditi gladi i malaksalosti dok glođe kostur umrljan krvlju, s kojeg je skinuto sve meso?„
“No hetaṁ, bhante”. „Neće.
“Taṁ kissa hetu”? A zašto?
“Aduñhi, bhante, aṭṭhikaṅkalaṁ sunikkantaṁ nikkantaṁ nimmaṁsaṁ lohitamakkhitaṁ. Zato što se taj kostur sastoji samo od kostiju umrljanih krvlju.
Yāvadeva pana so kukkuro kilamathassa vighātassa bhāgī assā”ti. I na kraju, taj pas će od svega toga imati samo umor i razočarenje.„
“Evameva kho, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati: „Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja:
‘aṭṭhikaṅkalūpamā kāmā vuttā bhagavatā bahudukkhā bahupāyāsā, ādīnavo ettha bhiyyo’ti. ’Blaženi je zadovoljstva čula uporedio s kosturom; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’
Evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya disvā yāyaṁ upekkhā nānattā nānattasitā taṁ abhinivajjetvā, yāyaṁ upekkhā ekattā ekattasitā yattha sabbaso lokāmisūpādānā aparisesā nirujjhanti tamevūpekkhaṁ bhāveti. Sagledavši to onako kako zaista jeste, s pravom mudrošću, on izbegava smirenje koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti, i razvija smirenje koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu, u kojem vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
Seyyathāpi, gahapati, gijjho vā kaṅko vā kulalo vā maṁsapesiṁ ādāya uḍḍīyeyya. Domaćine, zamisli lešinara, gavrana ili sokola koji je zgrabio komad mesa i poleteo, a onda drugi lešinari, gavrani i sokoli polete za njim i krenu da ga kljucaju i čerupaju kandžama.
Tamenaṁ gijjhāpi kaṅkāpi kulalāpi anupatitvā anupatitvā vitaccheyyuṁ vissajjeyyuṁ. Šta misliš, domaćine?
Taṁ kiṁ maññasi, gahapati, Ako se taj lešinar, gavran ili soko brzo ne oslobodi onog komada mesa, neće li ga druge ptice ubiti ili teško povrediti zbog tog komada mesa?„
sace so gijjho vā kaṅko vā kulalo vā taṁ maṁsapesiṁ na khippameva paṭinissajjeyya, so tatonidānaṁ maraṇaṁ vā nigaccheyya maraṇamattaṁ vā dukkhan”ti? „Hoće, poštovani gospodine.”
“Evaṁ, bhante”. „Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja:
“Evameva kho, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati: ’Blaženi je zadovoljstva čula uporedio sa komadom mesa; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’
‘maṁsapesūpamā kāmā vuttā bhagavatā bahudukkhā bahupāyāsā, ādīnavo ettha bhiyyo’ti. Sagledavši to onako kako zaista jeste, s pravom mudrošću… vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
Evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya disvā yāyaṁ upekkhā nānattā nānattasitā taṁ abhinivajjetvā yāyaṁ upekkhā ekattā ekattasitā yattha sabbaso lokāmisūpādānā aparisesā nirujjhanti tamevūpekkhaṁ bhāveti.
Seyyathāpi, gahapati, puriso ādittaṁ tiṇukkaṁ ādāya paṭivātaṁ gaccheyya. Domaćine, zamisli čoveka koji uzme baklju od upaljene trave i krene naspram vetra.
Taṁ kiṁ maññasi, gahapati, Šta misliš, domaćine?
sace so puriso taṁ ādittaṁ tiṇukkaṁ na khippameva paṭinissajjeyya tassa sā ādittā tiṇukkā hatthaṁ vā daheyya bāhuṁ vā daheyya aññataraṁ vā aññataraṁ vā aṅgapaccaṅgaṁ daheyya, so tatonidānaṁ maraṇaṁ vā nigaccheyya maraṇamattaṁ vā dukkhan”ti? Ako taj čovek hitro ne baci baklju od upaljene trave, hoće li mu ona opržiti šaku, ruku ili neki drugi deo tela, tako da od toga umre ili bude teško povređen?„
“Evaṁ, bhante”. „Hoće, poštovani gospodine.”
“Evameva kho, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati: „Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja:
‘tiṇukkūpamā kāmā vuttā bhagavatā bahudukkhā bahupāyāsā, ādīnavo ettha bhiyyo’ti. ’Blaženi je zadovoljstva čula uporedio s bakljom od upaljene trave; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’
Evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya disvā …pe… tamevūpekkhaṁ bhāveti. Sagledavši to onako kako zaista jeste, s pravom mudrošću… vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
Seyyathāpi, gahapati, aṅgārakāsu sādhikaporisā, pūrā aṅgārānaṁ vītaccikānaṁ vītadhūmānaṁ. Domaćine, zamisli jamu sa užarenim ugljevljem, dublju od čovekove visine, punu užarenog ugljevlja, iz koje se dižu plamen i dim.
Atha puriso āgaccheyya jīvitukāmo amaritukāmo sukhakāmo dukkhapaṭikkūlo. A onda i čoveka koji želi da živi i ne želi da umre, želi zadovoljstvo i uzmiče od bola, pa ga dva snažna čoveka zgrabe za obe ruke i odvuku do one jame.
Tamenaṁ dve balavanto purisā nānābāhāsu gahetvā aṅgārakāsuṁ upakaḍḍheyyuṁ. Šta misliš, domaćine?
Taṁ kiṁ maññasi, gahapati, Hoće li onaj čovek pokušavati nekako da im se otrgne?„
api nu so puriso iticiticeva kāyaṁ sannāmeyyā”ti? „Hoće.
“Evaṁ, bhante”. A zašto?
“Taṁ kissa hetu”? Taj čovek zna: ako upadne u tu jamu, to će mu doneti smrt ili veliku patnju.„
“Viditañhi, bhante, tassa purisassa imañcāhaṁ aṅgārakāsuṁ papatissāmi, tatonidānaṁ maraṇaṁ vā nigacchissāmi maraṇamattaṁ vā dukkhan”ti. „Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja:
“Evameva kho, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati: ’Blaženi je zadovoljstva čula uporedio sa jamom punom užarenog ugljevlja; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’
‘aṅgārakāsūpamā kāmā vuttā bhagavatā bahudukkhā bahupāyāsā, ādīnavo ettha bhiyyo’ti. Sagledavši to onako kako zaista jeste, s pravom mudrošću… vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
Evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya disvā …pe… tamevūpekkhaṁ bhāveti.
Seyyathāpi, gahapati, puriso supinakaṁ passeyya ārāmarāmaṇeyyakaṁ vanarāmaṇeyyakaṁ bhūmirāmaṇeyyakaṁ pokkharaṇirāmaṇeyyakaṁ. Domaćine, zamisli čoveka koji sanja o divnim parkovima, divnim šumarcima, divnim livadama i divnim jezerima, a kad se probudi ničega od toga nema.
So paṭibuddho na kiñci paṭipasseyya. Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja:
Evameva kho, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati: ’Blaženi je zadovoljstva čula uporedio sa snom; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’
‘supinakūpamā kāmā vuttā bhagavatā bahudukkhā bahupāyāsā, ādīnavo ettha bhiyyo’ti …pe… Sagledavši to onako kako zaista jeste, s pravom mudrošću… vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
tamevūpekkhaṁ bhāveti.
Seyyathāpi, gahapati, puriso yācitakaṁ bhogaṁ yācitvā yānaṁ vā poriseyyaṁ pavaramaṇikuṇḍalaṁ. Domaćine, zamisli čoveka koji je uzeo neke stvari na pozajmicu–ukrašenu kočiju ili minđuše od dragog kamenja.
So tehi yācitakehi bhogehi purakkhato parivuto antarāpaṇaṁ paṭipajjeyya. A kad ga vide, ljudi kažu: ’Gospodo, ovo je bogat čovek!
Tamenaṁ jano disvā evaṁ vadeyya: Evo kako bogataši uživaju u svom imetku!’
‘bhogī vata bho puriso, evaṁ kira bhogino bhogāni bhuñjantī’ti. Onda vlasnici tih stvari, kad ga sretnu, od njega uzmu to što je pozajmio.
Tamenaṁ sāmikā yattha yattheva passeyyuṁ tattha tattheva sāni hareyyuṁ. Šta misliš, domaćine?
Taṁ kiṁ maññasi, gahapati, alaṁ nu kho tassa purisassa aññathattāyā”ti? Da li je to dovoljno da taj čovek postane potišten?„
“Evaṁ, bhante”. „Jeste.
“Taṁ kissa hetu”? A zašto?
“Sāmino hi, bhante, sāni harantī”ti. Zato što su vlasnici od njega uzeli to što je pozajmio.„
“Evameva kho, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati: „Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja:
‘yācitakūpamā kāmā vuttā bhagavatā bahudukkhā bahupāyāsā, ādīnavo ettha bhiyyo’ti …pe… ’Blaženi je zadovoljstva čula uporedio s pozajmljenim stvarima; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’
tamevūpekkhaṁ bhāveti. Sagledavši to onako kako zaista jeste, s pravom mudrošću… vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
Seyyathāpi, gahapati, gāmassa vā nigamassa vā avidūre tibbo vanasaṇḍo. Domaćine, zamisli gustu šumu ne suviše udaljenu od nekog sela ili grada i u njoj voćku punu plodova, ali nijedan još nije još pao na zemlju.
Tatrassa rukkho sampannaphalo ca upapannaphalo ca, na cassu kānici phalāni bhūmiyaṁ patitāni. A onda se pojavi čovek kojem treba voće, traži voće, ide u potragu za voćem, te uđe u šumu i ugleda voćku punu plodova.
Atha puriso āgaccheyya phalatthiko phalagavesī phalapariyesanaṁ caramāno. Na to pomisli: ’Ova voćka je puna plodova, ali nijedan još pao na zemlju.
So taṁ vanasaṇḍaṁ ajjhogāhetvā taṁ rukkhaṁ passeyya sampannaphalañca upapannaphalañca. Znam kako da se popnem na drvo, pa zašto se na njega ne bih popeo, najeo se koliko god želim i još napunio torbu.’
Tassa evamassa: Tako i učini.
‘ayaṁ kho rukkho sampannaphalo ca upapannaphalo ca, natthi ca kānici phalāni bhūmiyaṁ patitāni. Onda se pojavi drugi čovek kojem treba voće, traži voće, ide u potragu za voćem, sa oštrom sekirom u ruci, te uđe u šumu i ugleda voćku punu plodova.
Jānāmi kho panāhaṁ rukkhaṁ ārohituṁ. Na to pomisli: ’Ova voćka je puna plodova, ali nijedan još nije pao na zemlju.
Yannūnāhaṁ imaṁ rukkhaṁ ārohitvā yāvadatthañca khādeyyaṁ ucchaṅgañca pūreyyan’ti. Ne znam kako da se popnem na drvo, pa zašto ne bih posekao ovo drvo u samom korenu, najeo se koliko god želim i još napunio torbu.’
So taṁ rukkhaṁ ārohitvā yāvadatthañca khādeyya ucchaṅgañca pūreyya. Tako i učini.
Atha dutiyo puriso āgaccheyya phalatthiko phalagavesī phalapariyesanaṁ caramāno tiṇhaṁ kuṭhāriṁ ādāya. Šta misliš, domaćine?
So taṁ vanasaṇḍaṁ ajjhogāhetvā taṁ rukkhaṁ passeyya sampannaphalañca upapannaphalañca. Ako onaj prvi čovek što se popeo na drvo ne bi brzo sa njega sišao, kad se drvo sruši, da li bi slomio ruku, nogu ili neki drugi deo tela, da li bi zbog toga poginuo ili bio teško povređen?„
Tassa evamassa: „Da, poštovani gospodine.”
‘ayaṁ kho rukkho sampannaphalo ca upapannaphalo ca, natthi ca kānici phalāni bhūmiyaṁ patitāni. „Isto tako, domaćine, plemeniti učenik ovako razmišlja:
Na kho panāhaṁ jānāmi rukkhaṁ ārohituṁ. ’Blaženi je zadovoljstva čula uporedio s voćkom; ona donose mnogo patnje i mnogo nevolja, velika je opasnost u njima.’
Yannūnāhaṁ imaṁ rukkhaṁ mūlato chetvā yāvadatthañca khādeyyaṁ ucchaṅgañca pūreyyan’ti. Sagledavši to onako kako zaista jeste, s pravom mudrošću, on izbegava smirenje koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti, i razvija smirenje koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu, u kojem vezivanje za materijalne stvari ovoga sveta potpuno prestaje, bez ostatka.
So taṁ rukkhaṁ mūlatova chindeyya.
Taṁ kiṁ maññasi, gahapati,
amuko yo so puriso paṭhamaṁ rukkhaṁ ārūḷho sace so na khippameva oroheyya tassa so rukkho papatanto hatthaṁ vā bhañjeyya pādaṁ vā bhañjeyya aññataraṁ vā aññataraṁ vā aṅgapaccaṅgaṁ bhañjeyya, so tatonidānaṁ maraṇaṁ vā nigaccheyya maraṇamattaṁ vā dukkhan”ti?
“Evaṁ, bhante”.
“Evameva kho, gahapati, ariyasāvako iti paṭisañcikkhati:
‘rukkhaphalūpamā kāmā vuttā bhagavatā bahudukkhā bahupāyāsā, ādīnavo ettha bhiyyo’ti.
Evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya disvā yāyaṁ upekkhā nānattā nānattasitā taṁ abhinivajjetvā yāyaṁ upekkhā ekattā ekattasitā yattha sabbaso lokāmisūpādānā aparisesā nirujjhanti tamevūpekkhaṁ bhāveti.
Sa kho so, gahapati, ariyasāvako imaṁyeva anuttaraṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ āgamma anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati, I stigavši do iste one potpune svesnosti čija čistota počiva na spokojstvu, ovaj plemeniti učenik seća se mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva rođenja… (kao sutta 51, §24)… Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
seyyathidaṁ—ekampi jātiṁ dvepi jātiyo …pe… iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati.
Sa kho so, gahapati, ariyasāvako imaṁyeva anuttaraṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ āgamma dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passati cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe sugate duggate …pe… yathākammūpage satte pajānāti. Stigavši do iste one svesnosti čija čistota počiva na spokojstvu, ovaj plemeniti učenik duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju… (kao sutta 51, §25)… i uviđa kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima.
Sa kho so, gahapati, ariyasāvako imaṁyeva anuttaraṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ āgamma āsavānaṁ khayā anāsavaṁ cetovimuttiṁ paññāvimuttiṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja viharati. Stigavši do iste one svesnosti čija čistota počiva na spokojstvu, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovaj plemeniti učenik ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.
Ettāvatā kho, gahapati, ariyassa vinaye sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ vohārasamucchedo hoti. Na toj tački, domaćine, presecanje veza unutar prakse Plemenitog je do kraja i u potpunosti dostignuto.
Taṁ kiṁ maññasi, gahapati, Šta misliš, domaćine?
yathā ariyassa vinaye sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ vohārasamucchedo hoti, api nu tvaṁ evarūpaṁ vohārasamucchedaṁ attani samanupassasī”ti? Vidiš li u sebi bilo kakvo presecanje veza kakvo je presecanje veza unutar prakse Plemenitog, kada je do kraja i u potpunosti dostignuto?„
“Ko cāhaṁ, bhante, ko ca ariyassa vinaye sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ vohārasamucchedo. „Poštovani gospodine, ko sam ja da postignem bilo kakvo presecanje veza do kraja i u potpunosti nalik presecanju veza unutar prakse Plemenitog?
Ārakā ahaṁ, bhante, ariyassa vinaye sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ vohārasamucchedā. Zaista sam još daleko od presecanja veza unutar prakse Plemenitog, kada je do kraja i u potpunosti dostignuto.
Mayañhi, bhante, pubbe aññatitthiye paribbājake anājānīyeva samāne ājānīyāti amaññimha, anājānīyeva samāne ājānīyabhojanaṁ bhojimha, anājānīyeva samāne ājānīyaṭhāne ṭhapimha; Poštovani gospodine, iako askete drugih tradicija nisu plemeniti, razumeli smo da oni jesu plemeniti; iako oni nisu plemeniti, hranili smo ih hranom za plemenite; iako nisu plemeniti, stavljali smo ih na mesto plemenitih.
bhikkhū pana mayaṁ, bhante, ājānīyeva samāne anājānīyāti amaññimha, ājānīyeva samāne anājānīyabhojanaṁ bhojimha, ājānīyeva samāne anājānīyaṭhāne ṭhapimha; Nasuprot tome, iako su monasi plemeniti, razumeli smo da nisu plemeniti; iako su plemeniti, hranili smo ih hranom za neplemenite; iako su plemeniti, stavljali smo ih na mesto neplemenitih.
idāni pana mayaṁ, bhante, aññatitthiye paribbājake anājānīyeva samāne anājānīyāti jānissāma, anājānīyeva samāne anājānīyabhojanaṁ bhojessāma, anājānīyeva samāne anājānīyaṭhāne ṭhapessāma. Ali sada, pošto askete drugih tradicija nisu plemeniti, razumećemo da nisu plemeniti; pošto nisu plemeniti, hranićemo ih hranom za neplemenite; pošto nisu plemeniti, stavljaćemo ih na mesto neplemenitih.
Bhikkhū pana mayaṁ, bhante, ājānīyeva samāne ājānīyāti jānissāma, ājānīyeva samāne ājānīyabhojanaṁ bhojessāma, ājānīyeva samāne ājānīyaṭhāne ṭhapessāma. Pošto su monasi plemeniti, razumećemo da su oni plemeniti; pošto su plemeniti, hranićemo ih hranom za plemenite; pošto su plemeniti, stavljaćemo ih na mesto plemenitih.
Ajanesi vata me, bhante, bhagavā samaṇesu samaṇappemaṁ, samaṇesu samaṇappasādaṁ, samaṇesu samaṇagāravaṁ. Blaženi je u meni nadahnuo ljubav prema asketama, poverenje u askete, poštovanje prema asketama.
Abhikkantaṁ, bhante, abhikkantaṁ, bhante. „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama!
Seyyathāpi, bhante, nikkujjitaṁ vā ukkujjeyya, paṭicchannaṁ vā vivareyya, mūḷhassa vā maggaṁ ācikkheyya, andhakāre vā telapajjotaṁ dhāreyya, ‘cakkhumanto rūpāni dakkhantī’ti; evamevaṁ kho, bhante, bhagavatā anekapariyāyena dhammo pakāsito. Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu.
Esāhaṁ, bhante, bhagavantaṁ saraṇaṁ gacchāmi dhammañca bhikkhusaṅghañca. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.
Upāsakaṁ maṁ bhagavā dhāretu ajjatagge pāṇupetaṁ saraṇaṁ gatan”ti. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!„
Potaliyasuttaṁ niṭṭhitaṁ catutthaṁ.