Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 50 Budini govori srednje dužine 50
Māratajjanīyasutta Prekorevanje Māre
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ āyasmā mahāmoggallāno bhaggesu viharati susumāragire bhesakaḷāvane migadāye. Jednom je poštovani Mahā Moggallāna boravio u zemlji Bhagga, kraj Suṁsumāragire, u Bhesakaḷā gaju, u parku jelena.
Tena kho pana samayena āyasmā mahāmoggallāno abbhokāse caṅkamati. Poštovani Mahā Moggallāna je jednom praktikovao meditaciju u hodu.
Tena kho pana samayena māro pāpimā āyasmato mahāmoggallānassa kucchigato hoti koṭṭhamanupaviṭṭho. I Māra, Zli, uđe u stomak poštovanog Mahā Moggallāne, u njegova creva.
Atha kho āyasmato mahāmoggallānassa etadahosi: A poštovani Mahā Moggallāna je ovako razmišljao:
“kiṁ nu kho me kucchi garugaro viya? „Zašto mi je stomak tako težak?
Māsācitaṁ maññe”ti. Kao da sam se prejeo.„
Atha kho āyasmā mahāmoggallāno caṅkamā orohitvā vihāraṁ pavisitvā paññatte āsane nisīdi. Tako on prestade da hoda i uđe u svoju kolibu, te sede na pripremljeno mesto.
Nisajja kho āyasmā mahāmoggallāno paccattaṁ yoniso manasākāsi. Kad je seo, dobro sam sebe osmotri
Addasā kho āyasmā mahāmoggallāno māraṁ pāpimantaṁ kucchigataṁ koṭṭhamanupaviṭṭhaṁ. i vide da je Māra, Zli, ušao u njegov stomak, ušao u creva.
Disvāna māraṁ pāpimantaṁ etadavoca: Kad to vide, reče:
“nikkhama, pāpima; „Izlazi, Zli!
nikkhama, pāpima. Izlazi, Zli!
Mā tathāgataṁ vihesesi, mā tathāgatasāvakaṁ. Ne uznemiravaj Tathāgatu, ne uznemiravaj Tathāgatinog učenika,
Mā te ahosi dīgharattaṁ ahitāya dukkhāyā”ti. jer će ti to doneti štetu i patnju za dugo vremena.„
Atha kho mārassa pāpimato etadahosi: Na to Māra, Zli, pomisli:
“ajānameva kho maṁ ayaṁ samaṇo apassaṁ evamāha: „Ovaj asketa me ne zna, ovaj asketa me ne vidi kada to govori.
‘nikkhama, pāpima;
nikkhama, pāpima.
Mā tathāgataṁ vihesesi, mā tathāgatasāvakaṁ.
Mā te ahosi dīgharattaṁ ahitāya dukkhāyā’ti.
Yopissa so satthā sopi maṁ neva khippaṁ jāneyya, kuto pana maṁ ayaṁ sāvako jānissatī”ti? Čak me ni njegov učitelj ne bi tako brzo prepoznao, pa kako bi mogao on?„
Atha kho āyasmā mahāmoggallāno māraṁ pāpimantaṁ etadavoca: Zatim poštovani Mahā Moggallāna reče:
“evampi kho tāhaṁ, pāpima, jānāmi, mā tvaṁ maññittho: „Još kako te dobro znam, Zli. Nemoj misliti:
‘na maṁ jānātī’ti. ’On me ne zna.’
Māro tvamasi, pāpima; Ti si Māra, Zli.
tuyhañhi, pāpima, evaṁ hoti: Ovako si mislio:
‘ajānameva kho maṁ ayaṁ samaṇo apassaṁ evamāha—’Ovaj asketa me ne zna, ovaj asketa me ne vidi kada to govori.
nikkhama, pāpima;
nikkhama, pāpima.
Mā tathāgataṁ vihesesi, mā tathāgatasāvakaṁ.
Mā te ahosi dīgharattaṁ ahitāya dukkhāyāti.
Yopissa so satthā sopi maṁ neva khippaṁ jāneyya, kuto pana maṁ ayaṁ sāvako jānissatī’”ti? Čak me ni njegov učitelj ne bi tako brzo prepoznao, pa kako bi onda mogao on?’„
Atha kho mārassa pāpimato etadahosi: Na to Māra, Zli, pomisli:
“jānameva kho maṁ ayaṁ samaṇo passaṁ evamāha: „Ovaj asketa me prepoznao, ovaj asketa me je video kada je to izgovorio“,
‘nikkhama, pāpima;
nikkhama, pāpima.
Mā tathāgataṁ vihesesi, mā tathāgatasāvakaṁ.
Mā te ahosi dīgharattaṁ ahitāya dukkhāyā’”ti.
Atha kho māro pāpimā āyasmato mahāmoggallānassa mukhato uggantvā paccaggaḷe aṭṭhāsi. na šta izađe na usta poštovanog Mahā Moggallāne i stade naslonjen na dovratak.
Addasā kho āyasmā mahāmoggallāno māraṁ pāpimantaṁ paccaggaḷe ṭhitaṁ; Poštovani Mahā Moggallāna vide ga kako stoji
disvāna māraṁ pāpimantaṁ etadavoca: i reče:
“etthāpi kho tāhaṁ, pāpima, passāmi; mā tvaṁ maññittho „I tu te vidim, Zli. Nemoj misliti:
‘na maṁ passatī’ti. ’On me ne vidi.’
Eso tvaṁ, pāpima, paccaggaḷe ṭhito. Stojiš naslonjen na dovratak, Zli.
Bhūtapubbāhaṁ, pāpima, dūsī nāma māro ahosiṁ, tassa me kāḷī nāma bhaginī. Jednom se dogodilo, Zli, da sam bio Māra po imenu Dūsi i imao sam sestru Kāli.
Tassā tvaṁ putto. Ti si bio njezin sin,
So me tvaṁ bhāgineyyo ahosi. dakle moj sestrić.
Tena kho pana, pāpima, samayena kakusandho bhagavā arahaṁ sammāsambuddho loke uppanno hoti. U to vreme Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, pojavio se u ovome svetu.
Kakusandhassa kho pana, pāpima, bhagavato arahato sammāsambuddhassa vidhurasañjīvaṁ nāma sāvakayugaṁ ahosi aggaṁ bhaddayugaṁ. I Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, imao je dvojicu glavnih učenika, Vidhuru i Sañđīvu.
Yāvatā kho pana, pāpima, kakusandhassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa sāvakā. Među svim učenicima Blaženog Kakusandhe, plemenitog i potpuno probuđenog,
Tesu na ca koci āyasmatā vidhurena samasamo hoti yadidaṁ dhammadesanāya. u podučavanju Dhamme nijedan nije bio ravan Vidhuri.
Iminā kho evaṁ, pāpima, pariyāyena āyasmato vidhurassa vidhuroteva samaññā udapādi. Zbog toga je poštovani Vidhura i dobio ime „Vidhura“.
Āyasmā pana, pāpima, sañjīvo araññagatopi rukkhamūlagatopi suññāgāragatopi appakasireneva saññāvedayitanirodhaṁ samāpajjati. A poštovani Sañđīva, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili u praznu kolibu, bez poteškoća ulazio je u stanje prestanka opažaja i osećaja.
Bhūtapubbaṁ, pāpima, āyasmā sañjīvo aññatarasmiṁ rukkhamūle saññāvedayitanirodhaṁ samāpanno nisinno hoti. I tako se dogodilo, Zli, da je poštovani Sañđīva jednom seo u podnožje nekog drveta i ušao u stanje prestanka opažaja i osećaja.
Addasaṁsu kho, pāpima, gopālakā pasupālakā kassakā pathāvino āyasmantaṁ sañjīvaṁ aññatarasmiṁ rukkhamūle saññāvedayitanirodhaṁ samāpannaṁ nisinnaṁ; A neki govedari, pastiri i ratari su tuda prolazili i ugledaše poštovanog Sañđīvu kako sedi u podnožju drveta, u stanju prestanka opažaja i osećaja,
disvāna tesaṁ etadahosi: te pomisliše:
‘acchariyaṁ vata bho, abbhutaṁ vata, bho. ’Zadivljujuće je, gospodo, čudesno je!
Ayaṁ samaṇo nisinnakova kālaṅkato. Ovaj asketa je umro sedeći.
Handa naṁ dahāmā’ti. Hajde da ga kremiramo.’
Atha kho te, pāpima, gopālakā pasupālakā kassakā pathāvino tiṇañca kaṭṭhañca gomayañca saṅkaḍḍhitvā āyasmato sañjīvassa kāye upacinitvā aggiṁ datvā pakkamiṁsu. Tako govedari, pastiri, ratari i putnici nakupiše trave, drveta i kravljeg izmeta, natrpaše oko tela poštovanog Sañđīve, zapališe vatru i odoše svojim putem.
Atha kho, pāpima, āyasmā sañjīvo tassā rattiyā accayena tāya samāpattiyā vuṭṭhahitvā cīvarāni papphoṭetvā pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya gāmaṁ piṇḍāya pāvisi. Tako, Zli, kada je noć došla kraju, poštovani Sañđīva izađe iz tog stanja.
Addasaṁsu kho te, pāpima, gopālakā pasupālakā kassakā pathāvino āyasmantaṁ sañjīvaṁ piṇḍāya carantaṁ; Otrese svoj ogrtač i, pošto je bilo jutro, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ode u selo da isprosi hrane. A oni govedari, pastiri, ratari i putnici ugledaše poštovanog Sañđīvu kako prosi hranu,
disvāna nesaṁ etadahosi: pa pomisliše:
‘acchariyaṁ vata bho, abbhutaṁ vata, bho. ’Zadivljujuće je, gospodo, čudesno je!
Ayaṁ samaṇo nisinnakova kālaṅkato, svāyaṁ paṭisañjīvito’ti. Asketa koji je umro sedeći, oživeo je!’
Iminā kho evaṁ, pāpima, pariyāyena āyasmato sañjīvassa sañjīvoteva samaññā udapādi. Zbog toga je poštovani Sañđīva dobio naziv ’Sañđīva.’
Atha kho, pāpima, dūsissa mārassa etadahosi: Potom, Zli, Māra Dūsi ovako pomisli:
‘imesaṁ kho ahaṁ bhikkhūnaṁ sīlavantānaṁ kalyāṇadhammānaṁ neva jānāmi āgatiṁ vā gatiṁ vā. ’Postoje ovi vrli monasi dobre naravi, ali ja ne znam ni odakle dolaze, ni kuda idu.
Yannūnāhaṁ brāhmaṇagahapatike anvāviseyyaṁ—Kako bi bilo da zaposednem brahmane kućedomaćine i naredim im:
etha, tumhe bhikkhū sīlavante kalyāṇadhamme akkosatha paribhāsatha rosetha vihesetha. „Vređajte, grdite, psujte i šikanirajte te vrle monahe dobre naravi;
Appeva nāma tumhehi akkosiyamānānaṁ paribhāsiyamānānaṁ rosiyamānānaṁ vihesiyamānānaṁ siyā cittassa aññathattaṁ, yathā taṁ dūsī māro labhetha otāran’ti. kad su tako vređani, grđeni, psovani i šikanirani, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će uloviti priliku za sebe„.’
Atha kho te, pāpima, dūsī māro brāhmaṇagahapatike anvāvisi: Tako Māra Dūsi zaposedne brahmane kućedomaćine i naredi im:
‘etha, tumhe bhikkhū sīlavante kalyāṇadhamme akkosatha paribhāsatha rosetha vihesetha. ’Vređajte, grdite, psujte i šikanirajte te vrle monahe dobre naravi;
Appeva nāma tumhehi akkosiyamānānaṁ paribhāsiyamānānaṁ rosiyamānānaṁ vihesiyamānānaṁ siyā cittassa aññathattaṁ, yathā taṁ dūsī māro labhetha otāran’ti. kad su tako vređani, grđeni, psovani i šikanirani, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.’
Atha kho te, pāpima, brāhmaṇagahapatikā anvāvisiṭṭhā dūsinā mārena bhikkhū sīlavante kalyāṇadhamme akkosanti paribhāsanti rosenti vihesenti: Pošto je Māra Dūsi zaposeo brahmane kućedomaćine, oni su vređali, grdili, psovali i šikanirali vrle monahe dobre naravi ovako:
‘ime pana muṇḍakā samaṇakā ibbhā kiṇhā bandhupādāpaccā “jhāyinosmā jhāyinosmā”ti pattakkhandhā adhomukhā madhurakajātā jhāyanti pajjhāyanti nijjhāyanti apajjhāyanti. „Ti ćelavi askete, ti crni ropski izrodi nastali od stopala Srodnikovih tvrde: ’Mi smo meditanti, mi smo meditanti!’, te povijenih ramena, pognute glave, tako mlitavi, meditiraju, premeditiraju, izmeditiraju i odmeditiraju.
Seyyathāpi nāma ulūko rukkhasākhāyaṁ mūsikaṁ maggayamāno jhāyati pajjhāyati nijjhāyati apajjhāyati; Baš kao što sova na grani, vrebajući miša meditira, premeditira, izmeditira i odmeditira
evamevime muṇḍakā samaṇakā ibbhā kiṇhā bandhupādāpaccā “jhāyinosmā jhāyinosmā”ti pattakkhandhā adhomukhā madhurakajātā jhāyanti pajjhāyanti nijjhāyanti apajjhāyanti.
Seyyathāpi nāma kotthu nadītīre macche maggayamāno jhāyati pajjhāyati nijjhāyati apajjhāyati; ili kao što šakal na obali reke, vrebajući ribu meditira, premeditira, izmeditira i odmeditira
evamevime muṇḍakā samaṇakā ibbhā kiṇhā bandhupādāpaccā “jhāyinosmā jhāyinosmā”ti pattakkhandhā adhomukhā madhurakajātā jhāyanti pajjhāyanti nijjhāyanti apajjhāyanti.
Seyyathāpi nāma biḷāro sandhisamalasaṅkaṭīre mūsikaṁ maggayamāno jhāyati pajjhāyati nijjhāyati apajjhāyati; ili kao što mačka, vrebajući miša u ostavi, kraj oluka ili na đubrištu meditira, premeditira, izmeditira i odmeditira
evamevime muṇḍakā samaṇakā ibbhā kiṇhā bandhupādāpaccā “jhāyinosmā jhāyinosmā”ti pattakkhandhā adhomukhā madhurakajātā jhāyanti pajjhāyanti nijjhāyanti apajjhāyanti.
Seyyathāpi nāma gadrabho vahacchinno sandhisamalasaṅkaṭīre jhāyati pajjhāyati nijjhāyati apajjhāyati; ili kao što magarac, kad mu skinu tovar stoji uz dovratak, na đubrištu ili kraj oluka meditira, premeditira, izmeditira i odmeditira,
evamevime muṇḍakā samaṇakā ibbhā kiṇhā bandhupādāpaccā “jhāyinosmā jhāyinosmā”ti pattakkhandhā adhomukhā madhurakajātā jhāyanti pajjhāyanti nijjhāyanti apajjhāyantī’ti. tako i ti ćelavci askete, ti crni ropski izrodi nastali od stopala Srodnikovih tvrde: ’Mi smo meditanti, mi smo meditanti!’, te povijenih ramena, pognute glave, tako mlitavi, meditiraju, premeditiraju, izmeditiraju i odmeditiraju.„
Ye kho pana, pāpima, tena samayena manussā kālaṁ karonti yebhuyyena kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjanti. Tako, Zli, većina tih ljudi, kada su umrli, posle sloma tela, posle smrti ponovo se rodiše u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu.
Atha kho, pāpima, kakusandho bhagavā arahaṁ sammāsambuddho bhikkhū āmantesi: A Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, ovako reče monasima:
‘anvāviṭṭhā kho, bhikkhave, brāhmaṇagahapatikā dūsinā mārena—’Monasi, Māra Dūsi je zaposeo brahmane kućedomaćine i
etha, tumhe bhikkhū sīlavante kalyāṇadhamme akkosatha paribhāsatha rosetha vihesetha, appeva nāma tumhehi akkosiyamānānaṁ paribhāsiyamānānaṁ rosiyamānānaṁ vihesiyamānānaṁ siyā cittassa aññathattaṁ, yathā taṁ dūsī māro labhetha otāran’ti. kaže im: „Vređajte, grdite, psujte i šikanirajte te vrle monahe dobre naravi; onda, kad su tako vređani, grđeni, psovani i šikanirani, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.“
Etha, tumhe, bhikkhave, mettāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā viharatha, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ. Iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā viharatha. Zato, monasi, živite obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živite obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
Karuṇāsahagatena cetasā …pe… Živite obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem…
muditāsahagatena cetasā …pe… umom prožetim radošću zbog sreće drugih…
upekkhāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā viharatha, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ. Iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā viharathā’ti. umom prožetim spokojstvom… bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.’
Atha kho te, pāpima, bhikkhū kakusandhena bhagavatā arahatā sammāsambuddhena evaṁ ovadiyamānā evaṁ anusāsiyamānā araññagatāpi rukkhamūlagatāpi suññāgāragatāpi mettāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā vihariṁsu, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ. Iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā vihariṁsu. Zli, kada je Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, tako posavetovao i uputio monahe, oni otidoše u šumu, u podnožje drveta ili u praznu kolibu. Tamo su živeli obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju…
Karuṇāsahagatena cetasā …pe… umom prožetim saosećanjem…
muditāsahagatena cetasā …pe… umom prožetim radošću zbog sreće drugih…
upekkhāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā vihariṁsu, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ. Iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā vihariṁsu. umom prožetim spokojstvom… bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
Atha kho, pāpima, dūsissa mārassa etadahosi: Potom, Zli, Māra Dūsi ovako pomisli:
‘evampi kho ahaṁ karonto imesaṁ bhikkhūnaṁ sīlavantānaṁ kalyāṇadhammānaṁ neva jānāmi āgatiṁ vā gatiṁ vā, yannūnāhaṁ brāhmaṇagahapatike anvāviseyyaṁ: ’Iako radim to što radim, još uvek ne znam odakle dolaze i kuda idu ovi vrli monasi dobre naravi. Hajde sad da zaposednem brahmane kućedomaćine i kažem im:
“etha, tumhe bhikkhū sīlavante kalyāṇadhamme sakkarotha garuṁ karotha mānetha pūjetha, ’Poštujte, klanjajte se, hvalite i slavite monahe dobre naravi;
appeva nāma tumhehi sakkariyamānānaṁ garukariyamānānaṁ māniyamānānaṁ pūjiyamānānaṁ siyā cittassa aññathattaṁ, yathā taṁ dūsī māro labhetha otāran”’ti. kad su tako poštovani, klanjani, hvaljeni i slavljeni, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.’
Atha kho te, pāpima, dūsī māro brāhmaṇagahapatike anvāvisi: Tako Māra Dūsi zaposedne brahmane kućedomaćine i kaže im:
‘etha, tumhe bhikkhū sīlavante kalyāṇadhamme sakkarotha garuṁ karotha mānetha pūjetha, ’Poštujte, klanjajte se, hvalite i slavite monahe dobre naravi;
appeva nāma tumhehi sakkariyamānānaṁ garukariyamānānaṁ māniyamānānaṁ pūjiyamānānaṁ siyā cittassa aññathattaṁ, yathā taṁ dūsī māro labhetha otāran’ti. kad su tako poštovani, klanjani, hvaljeni i slavljeni, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.’
Atha kho te, pāpima, brāhmaṇagahapatikā anvāviṭṭhā dūsinā mārena bhikkhū sīlavante kalyāṇadhamme sakkaronti garuṁ karonti mānenti pūjenti. Pošto je Māra Dūsi zaposeo brahmane kućedomaćine, oni su poštovali, klanjali se, hvalili i slavili monahe dobre naravi.
Ye kho pana, pāpima, tena samayena manussā kālaṁ karonti yebhuyyena kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjanti. Tako, Zli, većina tih ljudi, kada su umrli, posle sloma tela, posle smrti ponovo se rodiše na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.
Atha kho, pāpima, kakusandho bhagavā arahaṁ sammāsambuddho bhikkhū āmantesi: A Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, ovako reče monasima:
‘anvāviṭṭhā kho, bhikkhave, brāhmaṇagahapatikā dūsinā mārena: ’Monasi, Māra Dūsi je zaposeo brahmane kućedomaćine i kaže im:
“etha, tumhe bhikkhū sīlavante kalyāṇadhamme sakkarotha garuṁ karotha mānetha pūjetha, „Poštujte, klanjajte se, hvalite i slavite monahe dobre naravi;
appeva nāma tumhehi sakkariyamānānaṁ garukariyamānānaṁ māniyamānānaṁ pūjiyamānānaṁ siyā cittassa aññathattaṁ, yathā taṁ dūsī māro labhetha otāran”ti. kada su tako poštovani, klanjani, hvaljeni i slavljeni, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.„
Etha, tumhe, bhikkhave, asubhānupassino kāye viharatha, āhāre paṭikūlasaññino, sabbaloke anabhiratisaññino, sabbasaṅkhāresu aniccānupassino’ti. Zato, monasi, živite kontemplirajući odbojnost tela, uočavajući gađenje nad hranom, opažajući prestanak očaranosti čitavim ovim svetom, kontemplirajući prolaznost svih tvorevina.’
Atha kho te, pāpima, bhikkhū kakusandhena bhagavatā arahatā sammāsambuddhena evaṁ ovadiyamānā evaṁ anusāsiyamānā araññagatāpi rukkhamūlagatāpi suññāgāragatāpi asubhānupassino kāye vihariṁsu, āhāre paṭikūlasaññino, sabbaloke anabhiratisaññino, sabbasaṅkhāresu aniccānupassino. Zli, kada je Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, tako posavetovao i uputio monahe, oni otidoše u šumu, u podnožje drveta ili u praznu kolibu. Tamo su živeli kontemplirajući odbojnost tela, uočavajući gađenje nad hranom, opažajući prestanak očaranosti čitavim ovim svetom, kontemplirajući prolaznost svih tvorevina.
Atha kho, pāpima, kakusandho bhagavā arahaṁ sammāsambuddho pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya āyasmatā vidhurena pacchāsamaṇena gāmaṁ piṇḍāya pāvisi. Potom, kada bi jutro, Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, obuče se, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač te sa svojim pratiocem poštovanim Vidhurom ode u selo da prosi hranu.
Atha kho, pāpima, dūsī māro aññataraṁ kumārakaṁ anvāvisitvā sakkharaṁ gahetvā āyasmato vidhurassa sīse pahāramadāsi; sīsaṁ vobhindi. A Māra Dūsi zaposednu nekog dečaka, te ovaj uze kamen, pogodi njime poštovanog Vidhūru u glavu i razbije mu je.
Atha kho, pāpima, āyasmā vidhuro bhinnena sīsena lohitena gaḷantena kakusandhaṁyeva bhagavantaṁ arahantaṁ sammāsambuddhaṁ piṭṭhito piṭṭhito anubandhi. Glave oblivene krvlju, poštovani Vidhūra pratio je u stopu Blaženog Kakusandhu, plemenitog i potpuno probuđenoga.
Atha kho, pāpima, kakusandho bhagavā arahaṁ sammāsambuddho nāgāpalokitaṁ apalokesi: Onda se Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, okrenu i pogleda ga slonovskim pogledom.
‘na vāyaṁ dūsī māro mattamaññāsī’ti. ’Ovaj Māra Dūsi stvarno ne zna za meru.’
Sahāpalokanāya ca pana, pāpima, dūsī māro tamhā ca ṭhānā cavi mahānirayañca upapajji. Pogođen tim pogledom, Zli, Māra Dūsi pade na onom mestu i preporodi se u Velikom čistilištu.
Tassa kho pana, pāpima, mahānirayassa tayo nāmadheyyā honti—Dakle, Zli, postoje tri naziva za Veliko čistilište:
chaphassāyataniko itipi, saṅkusamāhato itipi, paccattavedaniyo itipi. čistilište šest osnova kontakta, čistilište nabijanja na kolac i čistilište koje treba lično iskusiti.
Atha kho maṁ, pāpima, nirayapālā upasaṅkamitvā etadavocuṁ: Onda, Zli, čuvari čistilišta dođoše do mene i rekoše:
‘yadā kho te, mārisa, saṅkunā saṅku hadaye samāgaccheyya. „Dobri gospodine, kada se štap koji kroz telo prolazi odgore i onaj koji prolazi odole sretnu kod tvog srca,
Atha naṁ tvaṁ jāneyyāsi: tada ćeš znati:
“vassasahassaṁ me niraye paccamānassā”’ti. „U čistilištu se pečem hiljadu godina.“’
So kho ahaṁ, pāpima, bahūni vassāni bahūni vassasatāni bahūni vassasahassāni tasmiṁ mahāniraye apacciṁ. Mnogo godina, Zli, mnogo vekova, mnogo milenijuma, pekao sam se u tom Velikom čistilištu.
Dasavassasahassāni tasseva mahānirayassa ussade apacciṁ vuṭṭhānimaṁ nāma vedanaṁ vediyamāno. Deset milenijuma pekao sam se u dodatku Velikog čistilišta, doživljavajući osećaj koji se naziva ’izlazak iz dozrevanja.’
Tassa mayhaṁ, pāpima, evarūpo kāyo hoti, seyyathāpi manussassa. Oblik mog tela, Zli, bio je poput ljudskog tela,
Evarūpaṁ sīsaṁ hoti, seyyathāpi macchassa. ali je glava bila riblja.
Kīdiso nirayo āsi, Sa čime bi se moglo uporediti čistilište
yattha dūsī apaccatha; u kojem se pekao Dūsi, napasnik
Vidhuraṁ sāvakamāsajja, nad Vidhurom, učenikom
kakusandhañca brāhmaṇaṁ. i brahmanom Kakusandhom?
Sataṁ āsi ayosaṅkū, sa gvozdenim kopljima, na stotine,
sabbe paccattavedanā; i svako posebno patnju zadaje;
Īdiso nirayo āsi, sa time bi se moglo uporediti čistilište
yattha dūsī apaccatha; u kojem se pekao Dūsi, napasnik
Vidhuraṁ sāvakamāsajja, nad Vidhurom, učenikom
kakusandhañca brāhmaṇaṁ. i brahmanom Kakusandhom.
Yo etamabhijānāti, Crni, mnogo imaš da propatiš
bhikkhu buddhassa sāvako; što si povredio takvog monaha,
Tādisaṁ bhikkhumāsajja, učenika Probuđenoga,
kaṇha dukkhaṁ nigacchasi. koji je neposredno to iskusio.
Majjhe sarassa tiṭṭhanti, Usred okeana
vimānā kappaṭṭhāyino; ima zgradâ što čitav eon postoje,
Veḷuriyavaṇṇā rucirā, svetlucaju safirima, blistaju ognjem,
accimanto pabhassarā; jasnom, prozračnom svetlošću,
Accharā tattha naccanti, u njima plešu nimfe duginih boja
puthu nānattavaṇṇiyo. svojim zamršenim, bogatim ritmovima.
Yo etamabhijānāti, Crni, mnogo imaš da propatiš…
bhikkhu buddhassa sāvako;
Tādisaṁ bhikkhumāsajja,
kaṇha dukkhaṁ nigacchasi. koji je neposredno to iskusio.
Yo ve buddhena codito, Ja sam onaj koji je, kada ga
bhikkhu saṅghassa pekkhato; Probuđeni lično obodri,
Migāramātupāsādaṁ, zatresao palatu Migārine majke
pādaṅguṭṭhena kampayi. nožnim prstom, dok su monasi gledali.
Yo etamabhijānāti, Crni, mnogo imaš da propatiš…
bhikkhu buddhassa sāvako;
Tādisaṁ bhikkhumāsajja,
kaṇha dukkhaṁ nigacchasi. koji je neposredno to iskusio.
Yo vejayantaṁ pāsādaṁ, Ja sam onaj koji je, čvrsto upravljajući
pādaṅguṭṭhena kampayi; snagom natprirodnih moći,
Iddhibalenupatthaddho, čitavu Veđayanta palatu protresao
saṁvejesi ca devatā. nožnim prstom, kako bih prodrmao božanstva:
Yo etamabhijānāti, Crni, mnogo imaš da propatiš…
bhikkhu buddhassa sāvako;
Tādisaṁ bhikkhumāsajja,
kaṇha dukkhaṁ nigacchasi. koji je neposredno to iskusio.
Yo vejayantapāsāde, Ja sam onaj koji je u toj palati
sakkaṁ so paripucchati; Sakki postavio sledeće pitanje:
Api vāsava jānāsi, ’Znaš li ti, onda, prijatelju, oslobađanje
taṇhākkhayavimuttiyo; kroz potpuno iskorenjivanje žudnje?’
Tassa sakko viyākāsi,
pañhaṁ puṭṭho yathātathaṁ.
Yo etamabhijānāti, Crni, mnogo imaš da propatiš…
bhikkhu buddhassa sāvako;
Tādisaṁ bhikkhumāsajja,
kaṇha dukkhaṁ nigacchasi. koji je neposredno to iskusio.
Yo brahmaṁ paripucchati, Ja sam onaj koji je razmišljao
sudhammāyābhito sabhaṁ; da Brahmi postavi ovo pitanje
Ajjāpi tyāvuso diṭṭhi, u nebeskoj Sudhamma dvorani:
yā te diṭṭhi pure ahu; ’Postoji li, prijatelju, još uvek u tebi
Passasi vītivattantaṁ, pogrešno gledište koje si davno prihvatio?
brahmaloke pabhassaraṁ. koji nadmašuje onaj u svetu Brahme?’
Tassa brahmā viyākāsi, A Brahmā mi tada odgovori
anupubbaṁ yathātathaṁ; iskreno i po redu:
Na me mārisa sā diṭṭhi, ’Nema više u meni, gospodine,
yā me diṭṭhi pure ahu. pogrešnog gledišta koje sam davno prihvatio;
Passāmi vītivattantaṁ, koji nadmašuje onaj u svetu Brahme.
brahmaloke pabhassaraṁ;
Sohaṁ ajja kathaṁ vajjaṁ, da sam ja trajan, večan’:
ahaṁ niccomhi sassato.
Yo etamabhijānāti, Crni, mnogo imaš da propatiš…
bhikkhu buddhassa sāvako;
Tādisaṁ bhikkhumāsajja,
kaṇha dukkhaṁ nigacchasi. koji je neposredno to iskusio.
Yo mahāmeruno kūṭaṁ, Onaj sam koji je, kroz oslobođenje,
vimokkhena aphassayi; dotakao sam vrh planine Sineru,
Vanaṁ pubbavidehānaṁ, posetio Pubbavideha gaj
ye ca bhūmisayā narā. i sve druge krajeve gde ljudi žive.
Yo etamabhijānāti, Crni, mnogo imaš da propatiš
bhikkhu buddhassa sāvako; što si povredio takvog monaha,
Tādisaṁ bhikkhumāsajja, učenika Probuđenoga,
kaṇha dukkhaṁ nigacchasi. koji je neposredno to iskusio.
Na ve aggi cetayati, Još nije pronađena vatra
‘ahaṁ bālaṁ ḍahāmī’ti; čija je namera: ’Hajde da opečem ovu budalu’,
Bālo ca jalitaṁ aggiṁ, već budala koji jurne na vatru,
āsajja naṁ sa ḍayhati. sam sebe ispeče delima svojim.
Evameva tuvaṁ māra, Isto tako i ti, Māra:
āsajja naṁ tathāgataṁ; krenuvši na Tathāgatu,
Sayaṁ ḍahissasi attānaṁ, nalik budali što se vatrom igra,
bālo aggiṁva samphusaṁ. jedino samoga sebe opečeš.
Apuññaṁ pasavī māro, Nasrnuvši na Tathāgatu.
āsajja naṁ tathāgataṁ; mnogo si loših zasluga stekao.
Kiṁ nu maññasi pāpima, Zli, možeš li da zamisliš
na me pāpaṁ vipaccati. da tvoja zlodela ne dozru?
Karoto cīyati pāpaṁ, Time što činiš, gomilaš zlo
cirarattāya antaka; koje će dugo potrajati, o nesrećniče!
Māra nibbinda buddhamhā, Māra, podalje se drži od Budnoga,
āsaṁ mākāsi bhikkhusu. ne isprobavaj svoje trikove na monasima.„
Iti māraṁ atajjesi, Tako je monah prekoreo Māru
bhikkhu bhesakaḷāvane; u Bhesakaḷā gaju,
Tato so dummano yakkho, na šta ovaj mračni duh
tatthevantaradhāyathā”ti. na licu mesta nestade bez traga.
Māratajjanīyasuttaṁ niṭṭhitaṁ dasamaṁ.
Cūḷayamakavaggo niṭṭhito pañcamo.
Tassuddānaṁ
Sāleyya verañjaduve ca tuṭṭhi,
Cūḷamahādhammasamādānañca;
Vīmaṁsakā kosambi ca brāhmaṇo,
Dūsī ca māro dasamo ca vaggo.
Idaṁ vaggānamuddānaṁ
Mūlapariyāyo ceva,
sīhanādo ca uttamo;
Kakaco ceva gosiṅgo,
sāleyyo ca ime pañca.
Mūlapaṇṇāsakaṁ samattaṁ.