Theravadan

Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к

From: Branislav Kovačević

Majjhima Nikāya 46 Budini govori srednje dužine 46

Mahādhammasamādānasutta Dugi govor o načinima postupanja

Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.

ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi: Tu se on ovako obrati monasima:

“bhikkhavo”ti. “Monasi.”

“Bhadante”ti te bhikkhū bhagavato paccassosuṁ. “Poštovani gospodine”, odgovoriše oni.

Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:

“yebhuyyena, bhikkhave, sattā evaṅkāmā evaṁchandā evaṁadhippāyā: “Monasi, većina bića ima ovakvu želju, htenje i težnju:

‘aho vata aniṭṭhā akantā amanāpā dhammā parihāyeyyuṁ, iṭṭhā kantā manāpā dhammā abhivaḍḍheyyun’ti. “Kad bi se samo neželjene, ružne, neprijatne stvari smanjivale, a one željene, lepe i prijatne uvećavale!”

Tesaṁ, bhikkhave, sattānaṁ evaṅkāmānaṁ evaṁchandānaṁ evaṁadhippāyānaṁ aniṭṭhā akantā amanāpā dhammā abhivaḍḍhanti, iṭṭhā kantā manāpā dhammā parihāyanti. Iako bića imaju takvu želju, htenje i težnju, u njima se neželjene, ružne, neprijatne stvari uvećavaju, a željene, lepe i prijatne smanjuju.

Tatra tumhe, bhikkhave, kaṁ hetuṁ paccethā”ti? Šta mislite, monasi, zašto je tako?”

“Bhagavaṁmūlakā no, bhante, dhammā, bhagavaṁnettikā, bhagavaṁpaṭisaraṇā. Sādhu vata, bhante, bhagavantaññeva paṭibhātu etassa bhāsitassa attho; bhagavato sutvā bhikkhū dhāressantī”ti. “Učenje koje sledimo ima čvrst oslonac u Blaženom, vođeno je Blaženim, ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovih reči. Pošto ga saslušaju, monasi će to zapamtiti.”

“Tena hi, bhikkhave, suṇātha, sādhukaṁ manasi karotha, bhāsissāmī”ti. “Onda, monasi, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”

“Evaṁ, bhante”ti kho te bhikkhū bhagavato paccassosuṁ. “Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi.

Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:

“Idha, bhikkhave, assutavā puthujjano, ariyānaṁ adassāvī ariyadhammassa akovido ariyadhamme avinīto, sappurisānaṁ adassāvī sappurisadhammassa akovido sappurisadhamme avinīto, “Tako, monasi, neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju,

sevitabbe dhamme na jānāti asevitabbe dhamme na jānāti, bhajitabbe dhamme na jānāti abhajitabbe dhamme na jānāti. ne zna šta treba negovati, a šta ne treba negovati, ne zna šta treba slediti, a šta ne treba slediti.

So sevitabbe dhamme ajānanto asevitabbe dhamme ajānanto, bhajitabbe dhamme ajānanto abhajitabbe dhamme ajānanto, asevitabbe dhamme sevati sevitabbe dhamme na sevati, abhajitabbe dhamme bhajati bhajitabbe dhamme na bhajati. Kad to ne zna, neguje ono što ne treba negovati, a ne neguje ono što treba negovati.

Tassa asevitabbe dhamme sevato sevitabbe dhamme asevato, abhajitabbe dhamme bhajato bhajitabbe dhamme abhajato aniṭṭhā akantā amanāpā dhammā abhivaḍḍhanti, iṭṭhā kantā manāpā dhammā parihāyanti. Pošto tako radi, neželjene, ružne, neprijatne stvari se za njega uvećavaju, a one željene, lepe i prijatne smanjuju.

Taṁ kissa hetu? Zašto?

Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ aviddasuno. Zato što se to događa onome ko ne vidi.”

Sutavā ca kho, bhikkhave, ariyasāvako, ariyānaṁ dassāvī ariyadhammassa kovido ariyadhamme suvinīto, sappurisānaṁ dassāvī sappurisadhammassa kovido sappurisadhamme suvinīto, “Dobro upućen plemeniti učenik, koji poštuje plemenite, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, koji poštuje istinske ljude, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban,

sevitabbe dhamme jānāti asevitabbe dhamme jānāti, bhajitabbe dhamme jānāti abhajitabbe dhamme jānāti. zna šta treba negovati, a šta ne treba negovati, zna šta treba slediti, a šta ne treba slediti.

So sevitabbe dhamme jānanto asevitabbe dhamme jānanto, bhajitabbe dhamme jānanto abhajitabbe dhamme jānanto, asevitabbe dhamme na sevati sevitabbe dhamme sevati, abhajitabbe dhamme na bhajati bhajitabbe dhamme bhajati. Kad to zna, neguje ono što treba negovati, a ne neguje ono što ne treba negovati.

Tassa asevitabbe dhamme asevato sevitabbe dhamme sevato, abhajitabbe dhamme abhajato bhajitabbe dhamme bhajato, aniṭṭhā akantā amanāpā dhammā parihāyanti, iṭṭhā kantā manāpā dhammā abhivaḍḍhanti. Pošto tako radi, neželjene, ružne, neprijatne stvari se za njega smanjuju, a one željene, lepe i prijatne uvećavaju.

Taṁ kissa hetu? Zašto?

Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ viddasuno. Zato što se to događa onome ko vidi.”

Cattārimāni, bhikkhave, dhammasamādānāni. Monasi, postoje četiri načina postupanja.

Katamāni cattāri? Koja četiri?

Atthi, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhañceva āyatiñca dukkhavipākaṁ; Postoji postupanje bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bol.

atthi, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannasukhaṁ āyatiṁ dukkhavipākaṁ; Postoji postupanje prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bol.

atthi, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhaṁ āyatiṁ sukhavipākaṁ; Postoji postupanje bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo.

atthi, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannasukhañceva āyatiñca sukhavipākaṁ. Postoji postupanje prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao zadovoljstvo.

Tatra, bhikkhave, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhañceva āyatiñca dukkhavipākaṁ, taṁ avidvā avijjāgato yathābhūtaṁ nappajānāti: (1) Monasi, onaj ko je neznalica, ne zna za postupanje koje je bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bol, ne razume ga kakvo zaista jeste:

‘idaṁ kho dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhañceva āyatiñca dukkhavipākan’ti. “Ovakvo postupanje je bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bol.”

Taṁ avidvā avijjāgato yathābhūtaṁ appajānanto taṁ sevati, taṁ na parivajjeti. Pošto to ne zna, ne razume ga kakvo zaista jeste, taj neznalica ga neguje, ne izbegava ga;

Tassa taṁ sevato, taṁ aparivajjayato, aniṭṭhā akantā amanāpā dhammā abhivaḍḍhanti, iṭṭhā kantā manāpā dhammā parihāyanti. kad tako čini, neželjene, ružne, neprijatne stvari se za njega uvećavaju, a one željene, lepe i prijatne smanjuju.

Taṁ kissa hetu? Zašto?

Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ aviddasuno. Zato što se to događa onome ko ne vidi.

Tatra, bhikkhave, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannasukhaṁ āyatiṁ dukkhavipākaṁ taṁ avidvā avijjāgato yathābhūtaṁ nappajānāti: (2) Dalje, monasi, onaj ko je neznalica, ne zna za postupanje koje je prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bol, ne razume ga kakvo zaista jeste:

‘idaṁ kho dhammasamādānaṁ paccuppannasukhaṁ āyatiṁ dukkhavipākan’ti. “Ovakvo postupanje je prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bol.”

Taṁ avidvā avijjāgato yathābhūtaṁ appajānanto taṁ sevati, taṁ na parivajjeti. Pošto to ne zna, ne razume ga kakvo zaista jeste, taj neznalica ga neguje, ne izbegava ga;

Tassa taṁ sevato, taṁ aparivajjayato, aniṭṭhā akantā amanāpā dhammā abhivaḍḍhanti, iṭṭhā kantā manāpā dhammā parihāyanti. kad tako čini, neželjene … stvari se za njega uvećavaju, a one željene … smanjuju.

Taṁ kissa hetu? Zašto?

Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ aviddasuno. Zato što se to događa onome ko ne vidi.

Tatra, bhikkhave, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhaṁ āyatiṁ sukhavipākaṁ, taṁ avidvā avijjāgato yathābhūtaṁ nappajānāti: (3) Dalje, monasi, onaj ko je neznalica, ne zna za postupanje koje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo, ne razume ga kakvo zaista jeste:

‘idaṁ kho dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhaṁ āyatiṁ sukhavipākan’ti. “Ovakvo postupanje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo.”

Taṁ avidvā avijjāgato yathābhūtaṁ appajānanto taṁ na sevati, taṁ parivajjeti. Pošto to ne zna, ne razume ga kakvo zaista jeste, taj neznalica ga ne neguje, već izbegava;

Tassa taṁ asevato, taṁ parivajjayato, aniṭṭhā akantā amanāpā dhammā abhivaḍḍhanti, iṭṭhā kantā manāpā dhammā parihāyanti. kad tako čini, neželjene … stvari se za njega uvećavaju, a one željene … smanjuju.

Taṁ kissa hetu? Zašto?

Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ aviddasuno. Zato što se to događa onome ko ne vidi.

Tatra, bhikkhave, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannasukhañceva āyatiñca sukhavipākaṁ, taṁ avidvā avijjāgato yathābhūtaṁ nappajānāti: (4) Dalje, monasi, onaj ko je neznalica, ne zna postupanje koje je prijatno sada i u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo, ne razume ga kakvo zaista jeste:

‘idaṁ kho dhammasamādānaṁ paccuppannasukhañceva āyatiñca sukhavipākan’ti. “Ovakvo postupanje je prijatno sada i u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo.”

Taṁ avidvā avijjāgato yathābhūtaṁ appajānanto taṁ na sevati, taṁ parivajjeti. Pošto to ne zna, ne razume ga kakvo zaista jeste, taj neznalica ga ne neguje, već izbegava;

Taṁ kissa hetu? Zašto?

Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ aviddasuno. Zato što se to događa onome ko ne vidi.

Tatra, bhikkhave, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhañceva āyatiñca dukkhavipākaṁ taṁ vidvā vijjāgato yathābhūtaṁ pajānāti: (1) Monasi, onaj ko je mudar, zna za postupanje bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bolno, razume ga kakvo zaista jeste:

‘idaṁ kho dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhañceva āyatiñca dukkhavipākan’ti. “Ovakvo postupanje je bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bolno.”

Taṁ vidvā vijjāgato yathābhūtaṁ pajānanto taṁ na sevati, taṁ parivajjeti. Pošto to zna, shvata ga kakvo zaista jeste, taj mudrac ga ne neguje, već izbegava;

Tassa taṁ asevato, taṁ parivajjayato, aniṭṭhā akantā amanāpā dhammā parihāyanti, iṭṭhā kantā manāpā dhammā abhivaḍḍhanti. pošto tako čini, neželjene, ružne, neprijatne stvari se za njega smanjuju, a one željene, lepe i prijatne uvećavaju.

Taṁ kissa hetu? Zašto?

Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ viddasuno. Zato što se to događa onome ko vidi.

Tatra, bhikkhave, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannasukhaṁ āyatiṁ dukkhavipākaṁ taṁ vidvā vijjāgato yathābhūtaṁ pajānāti: (2) Dalje, monasi, onaj ko je mudar, zna za postupanje prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bolno, razume ga kakvo zaista jeste:

‘idaṁ kho dhammasamādānaṁ paccuppannasukhaṁ āyatiṁ dukkhavipākan’ti.

Taṁ vidvā vijjāgato yathābhūtaṁ pajānanto taṁ na sevati, taṁ parivajjeti. Pošto to zna, shvata ga kakvo zaista jeste, taj mudrac ga ne neguje, već izbegava;

Tassa taṁ asevato, taṁ parivajjayato, aniṭṭhā akantā amanāpā dhammā parihāyanti, iṭṭhā kantā manāpā dhammā abhivaḍḍhanti. pošto tako čini, neželjene … stvari se za njega smanjuju, a one željene … uvećavaju.

Taṁ kissa hetu? Zašto?

Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ viddasuno. Zato što se to događa onome ko vidi.

Tatra, bhikkhave, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhaṁ āyatiṁ sukhavipākaṁ taṁ vidvā vijjāgato yathābhūtaṁ pajānāti: (3) Dalje, monasi, onaj ko je mudar, zna za postupanje bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao prijatno, razume ga kakvo zaista jeste:

‘idaṁ kho dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhaṁ āyatiṁ sukhavipākan’ti.

Taṁ vidvā vijjāgato yathābhūtaṁ pajānanto taṁ sevati, taṁ na parivajjeti. Pošto to zna, shvata ga kakvo zaista jeste, taj mudrac ga ne izbegava, već neguje;

Tassa taṁ sevato, taṁ aparivajjayato, aniṭṭhā akantā amanāpā dhammā parihāyanti, iṭṭhā kantā manāpā dhammā abhivaḍḍhanti. pošto tako čini, neželjene … stvari se za njega smanjuju, a one željene … uvećavaju.

Taṁ kissa hetu? Zašto?

Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ viddasuno. Zato što se to događa onome ko vidi.

Tatra, bhikkhave, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannasukhañceva āyatiñca sukhavipākaṁ taṁ vidvā vijjāgato yathābhūtaṁ pajānāti: (4) Dalje, monasi, onaj ko je mudrac, zna za postupanje prijatno sada i u budućnosti dozreva kao prijatno, shvata ga kakvo zaista jeste:

‘idaṁ kho dhammasamādānaṁ paccuppannasukhañceva āyatiñca sukhavipākan’ti. “Ovakvo postupanje je prijatno sada i u budućnosti dozreva kao prijatno.”

Taṁ vidvā vijjāgato yathābhūtaṁ pajānanto taṁ sevati, taṁ na parivajjeti. Pošto to zna, shvata ga onakvog kakvo zaista jeste, taj mudrac ga ne izbegava, već ga neguje;

Taṁ kissa hetu? Zašto?

Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ viddasuno. Zato što se to događa onome ko vidi.

Katamañca, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhañceva āyatiñca dukkhavipākaṁ? (1) Koje je to, monasi, postupanje bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bolno?

Idha, bhikkhave, ekacco sahāpi dukkhena sahāpi domanassena pāṇātipātī hoti, pāṇātipātapaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti; Monasi, kada neko u bolu i žalosti ubija živa bića i doživljava onaj bol i žalost kojima je uzrok ubijanje živih bića.

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena adinnādāyī hoti, adinnādānapaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena kāmesu micchācārī hoti, kāmesu micchācārapaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena musāvādī hoti, musāvādapaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena pisuṇavāco hoti, pisuṇavācāpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena pharusavāco hoti, pharusavācāpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena samphappalāpī hoti, samphappalāpapaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena abhijjhālu hoti, abhijjhāpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena byāpannacitto hoti, byāpādapaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena micchādiṭṭhi hoti, micchādiṭṭhipaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti. U bolu i žalosti on uzima ono što mu nije dato … upušta se u nedolične seksualne odnose … laže … govori zlonamerno … vređa … ogovara … gramziv je … uma ispunjenog zlovoljom … drži se pogrešnog gledišta i doživljava onaj bol i žalost kojima je uzrok pogrešno gledište.

So kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjati. Posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu.

Idaṁ vuccati, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhañceva āyatiñca dukkhavipākaṁ. To se naziva postupanje koje je bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bolno.

Katamañca, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannasukhaṁ āyatiṁ dukkhavipākaṁ? (2) Koje je to, monasi, postupanje prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bolno?

Idha, bhikkhave, ekacco sahāpi sukhena sahāpi somanassena pāṇātipātī hoti, pāṇātipātapaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti; Monasi, kad neko u zadovoljstvu i radosti ubija živa bića i doživljava ono zadovoljstvo i radost kojima je uzrok ubijanje živih bića.

sahāpi sukhena sahāpi somanassena adinnādāyī hoti, adinnādānapaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena kāmesumicchācārī hoti, kāmesumicchācārapaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena musāvādī hoti, musāvādapaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena pisuṇavāco hoti, pisuṇavācāpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena pharusavāco hoti, pharusavācāpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena samphappalāpī hoti, samphappalāpapaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena abhijjhālu hoti, abhijjhāpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena byāpannacitto hoti, byāpādapaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena micchādiṭṭhi hoti, micchādiṭṭhipaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti. U zadovoljstvu i radosti on uzima ono što mu nije dato … upušta se u nedolične seksualne odnose … laže … govori zlonamerno … vređa … ogovara … gramziv je … uma ispunjenog zlovoljom … drži se pogrešnog gledišta i doživljava ono zadovoljstvo i radost kojima je uzrok pogrešno gledište.

Idaṁ vuccati, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannasukhaṁ āyatiṁ dukkhavipākaṁ. To se naziva postupanje koje je prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bolno.

Katamañca, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhaṁ āyatiṁ sukhavipākaṁ? (3) Koje je to, monasi, postupanje koje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao prijatno?

Idha, bhikkhave, ekacco sahāpi dukkhena sahāpi domanassena pāṇātipātā paṭivirato hoti, pāṇātipātā veramaṇīpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti; Monasi, kad neko u bolu i žalosti odustaje od ubijanja živih bića i doživljava onaj bol i žalost kojima je uzrok odustajanje od ubijanja živih bića.

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena adinnādānā paṭivirato hoti, adinnādānā veramaṇīpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena kāmesumicchācārā paṭivirato hoti, kāmesumicchācārā veramaṇīpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena musāvādā paṭivirato hoti, musāvādā veramaṇīpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena pisuṇāya vācāya paṭivirato hoti, pisuṇāya vācāya veramaṇīpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena pharusāya vācāya paṭivirato hoti, pharusāya vācāya veramaṇīpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena samphappalāpā paṭivirato hoti, samphappalāpā veramaṇīpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena anabhijjhālu hoti, anabhijjhāpaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena abyāpannacitto hoti, abyāpādapaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi dukkhena sahāpi domanassena sammādiṭṭhi hoti, sammādiṭṭhipaccayā ca dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti. U bolu i žalosti on odustaje od uzimanja onoga što mu nije dato … nedoličnih seksualnih odnosa … laganja … zlonamernog govora … vređanja … ogovaranja … gramzivosti … od zlovolje, te zastupa ispravno gledište i doživljava onaj bol i žalost kojima je uzrok ispravno gledište.

So kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjati. Posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.

Idaṁ vuccati, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhaṁ āyatiṁ sukhavipākaṁ. To se naziva postupanje koje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao prijatno.

Katamañca, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannasukhañceva āyatiñca sukhavipākaṁ? (4) Koje je to, monasi, postupanje prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao prijatno?

Idha, bhikkhave, ekacco sahāpi sukhena sahāpi somanassena pāṇātipātā paṭivirato hoti, pāṇātipātā veramaṇīpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti; Monasi, kada neko u zadovoljstvu i radosti odustaje od ubijanja živih bića i doživljava ono zadovoljstvo i radost kojima je uzrok odustajanje od ubijanja živih bića.

sahāpi sukhena sahāpi somanassena adinnādānā paṭivirato hoti, adinnādānā veramaṇīpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena kāmesumicchācārā paṭivirato hoti, kāmesumicchācārā veramaṇīpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena musāvādā paṭivirato hoti, musāvādā veramaṇīpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena pisuṇāya vācāya paṭivirato hoti, pisuṇāya vācāya veramaṇīpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena pharusāya vācāya paṭivirato hoti, pharusāya vācāya veramaṇīpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena samphappalāpā paṭivirato hoti, samphappalāpā veramaṇīpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena anabhijjhālu hoti, anabhijjhāpaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena abyāpannacitto hoti, abyāpādapaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti;

sahāpi sukhena sahāpi somanassena sammādiṭṭhi hoti, sammādiṭṭhipaccayā ca sukhaṁ somanassaṁ paṭisaṁvedeti. U zadovoljstvu i radosti on odustaje od uzimanja onoga što mu nije dato … nedoličnih seksualnih odnosa … laganja … zlonamernog govora … vređanja … ogovaranja … gramzivosti … od zlovolje, te zastupa ispravno gledište i doživljava ono zadovoljstvo i radost kojima je uzrok zastupanje ispravnog gledišta.

So kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjati. Posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.

Idaṁ, vuccati, bhikkhave, dhammasamādānaṁ paccuppannasukhañceva āyatiñca sukhavipākaṁ. To se naziva postupanje koje je prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao prijatno.

Imāni kho, bhikkhave, cattāri dhammasamādānāni. To su četiri načina postupanja.

Seyyathāpi, bhikkhave, tittakālābu visena saṁsaṭṭho. Monasi, zamislite gorku tikvu u kojoj je pomešan otrov

Atha puriso āgaccheyya jīvitukāmo amaritukāmo sukhakāmo dukkhappaṭikūlo. i čoveka koji želi da živi, a ne da umre, koji želi zadovoljstvo i uzmiče od bola,

Tamenaṁ evaṁ vadeyyuṁ: pa mu kažu:

‘ambho purisa, ayaṁ tittakālābu visena saṁsaṭṭho, “Dobri čoveče, u ovoj gorkoj tikvi je pomešan otrov.

sace ākaṅkhasi piva. Pij iz nje ako želiš.

Tassa te pivato ceva nacchādessati vaṇṇenapi gandhenapi rasenapi, pivitvā ca pana maraṇaṁ vā nigacchasi maraṇamattaṁ vā dukkhan’ti. Kad budeš pio, boja, miris i ukus tečnosti neće ti se dopasti, a kad sve ispiješ, umrećeš ili ćeš imati samrtne grčeve.”

So taṁ appaṭisaṅkhāya piveyya, nappaṭinissajjeyya. A čovek bez razmišljanja potegne iz tikve i dobro se napije.

Tassa taṁ pivato ceva nacchādeyya vaṇṇenapi gandhenapi rasenapi, pivitvā ca pana maraṇaṁ vā nigaccheyya maraṇamattaṁ vā dukkhaṁ. I dok je pio boja, miris i ukus tečnosti nisu mu se dopali, a kad se napio, umro je ili imao samrtne grčeve.

Tathūpamāhaṁ, bhikkhave, imaṁ dhammasamādānaṁ vadāmi, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhañceva āyatiñca dukkhavipākaṁ. Slično ovome, kažem vam, jeste postupanje koje je bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bolno.

Seyyathāpi, bhikkhave, āpānīyakaṁso vaṇṇasampanno gandhasampanno rasasampanno. Zamislite bronzani pehar sa pićem lepe boje, mirisa i ukusa,

So ca kho visena saṁsaṭṭho. u kojem je pomešan otrov,

Atha puriso āgaccheyya jīvitukāmo amaritukāmo sukhakāmo dukkhappaṭikūlo. i čoveka koji želi da živi, a ne da umre, koji želi zadovoljstvo i uzmiče od bola,

Tamenaṁ evaṁ vadeyyuṁ: pa mu kažu:

‘ambho purisa, ayaṁ āpānīyakaṁso vaṇṇasampanno gandhasampanno rasasampanno. “Dobri čoveče, u ovom bronzanom peharu je pomešan otrov.

So ca kho visena saṁsaṭṭho, Pij iz njega ako želiš.

sace ākaṅkhasi piva. Kad budeš pio, boja, miris i ukus tečnosti će ti se dopasti, ali kad sve ispiješ, umrećeš ili ćeš imati samrtne grčeve.”

Tassa te pivatohi kho chādessati vaṇṇenapi gandhenapi rasenapi, pivitvā ca pana maraṇaṁ vā nigacchasi maraṇamattaṁ vā dukkhan’ti. A čovek bez razmišljanja potegne iz pehara i dobro se napije.

So taṁ appaṭisaṅkhāya piveyya, nappaṭinissajjeyya. A čovek bez razmišljanja potegne iz pehara i dobro se napije.

Tassa taṁ pivatohi kho chādeyya vaṇṇenapi gandhenapi rasenapi, pivitvā ca pana maraṇaṁ vā nigaccheyya maraṇamattaṁ vā dukkhaṁ. I dok je pio, boja, miris i ukus tečnosti su mu se dopali, a kad se napio, umro je ili imao samrtne grčeve.

Tathūpamāhaṁ, bhikkhave, imaṁ dhammasamādānaṁ vadāmi, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannasukhaṁ āyatiṁ dukkhavipākaṁ. Slično ovome, kažem vam, jeste postupanje koje je prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bolno.

Seyyathāpi, bhikkhave, pūtimuttaṁ nānābhesajjehi saṁsaṭṭhaṁ. Zamislite fermentisanu mokraću pomešanu s raznim lekovima

Atha puriso āgaccheyya paṇḍukarogī. i čoveka obolelog od izliva žuči,

Tamenaṁ evaṁ vadeyyuṁ: pa mu kažu:

‘ambho purisa, idaṁ pūtimuttaṁ nānābhesajjehi saṁsaṭṭhaṁ, sace ākaṅkhasi piva. “Dobri čoveče, ova fermentisana mokraća pomešana je sa raznim lekovima. Pij ako želiš.

Tassa te pivatohi kho nacchādessati vaṇṇenapi gandhenapi rasenapi, pivitvā ca pana sukhī bhavissasī’ti. Kad budeš pio, boja, miris i ukus tečnosti neće ti se dopasti, ali kad sve ispiješ, biće ti bolje.”

So taṁ paṭisaṅkhāya piveyya, nappaṭinissajjeyya. Onda čovek, promislivši, potegne i dobro se napije.

Tassa taṁ pivatohi kho nacchādeyya vaṇṇenapi gandhenapi rasenapi, pivitvā ca pana sukhī assa. I dok je pio, boja, miris i ukus tečnosti mu se nisu dopali, ali kad se napio, bilo mu je bolje.

Tathūpamāhaṁ, bhikkhave, imaṁ dhammasamādānaṁ vadāmi, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhaṁ āyatiṁ sukhavipākaṁ. Slično ovome, kažem vam, jeste postupanje koje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao prijatno.

Seyyathāpi, bhikkhave, dadhi ca madhu ca sappi ca phāṇitañca ekajjhaṁ saṁsaṭṭhaṁ. Zamislite izmešano usireno mleko, med, ghi i melasu

Atha puriso āgaccheyya lohitapakkhandiko. i čoveka obolelog od dizenterije,

Tamenaṁ evaṁ vadeyyuṁ: pa mu kažu:

‘ambho purisa, idaṁ dadhi ca madhu ca sappi ca phāṇitañca ekajjhaṁ saṁsaṭṭhaṁ, sace ākaṅkhasi piva. “Dobri čoveče, ovo je pomešano usireno mleko, med, ghi i melasa. Pij ako želiš.

Tassa te pivato ceva chādessati vaṇṇenapi gandhenapi rasenapi, pivitvā ca pana sukhī bhavissasī’ti. Kad budeš pio, boja, miris i ukus tečnosti će ti se dopasti i kad se napiješ biće ti bolje.”

So taṁ paṭisaṅkhāya piveyya, nappaṭinissajjeyya. Onda čovek, promislivši, potegne i dobro se napije.

Tassa taṁ pivato ceva chādeyya vaṇṇenapi gandhenapi rasenapi, pivitvā ca pana sukhī assa. Dok je pio boja, miris i ukus tečnosti su mu se dopali i kad se napio bilo mu je bolje.

Tathūpamāhaṁ, bhikkhave, imaṁ dhammasamādānaṁ vadāmi, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannasukhañceva āyatiñca sukhavipākaṁ. Slično ovome, kažem vam, jeste postupanje koje je prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao prijatno.

Seyyathāpi, bhikkhave, vassānaṁ pacchime māse saradasamaye viddhe vigatavalāhake deve ādicco nabhaṁ abbhussakkamāno sabbaṁ ākāsagataṁ tamagataṁ abhivihacca bhāsate ca tapate ca virocate ca; Baš kao što se u jesen, poslednjeg meseca kišnog perioda, kad je nebo vedro i bez oblačka, sunce diže nad zemljom razgoneći svaku tamu svojim zracima, sjajem i bleštavilom,

evameva kho, bhikkhave, yamidaṁ dhammasamādānaṁ paccuppannasukhañceva āyatiñca sukhavipākaṁ tadaññe puthusamaṇabrāhmaṇaparappavāde abhivihacca bhāsate ca tapate ca virocate cā”ti. isto tako postupanje koje je prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao prijatno razgoni svojim zracima, sjajem i bleštavilom svako drugo učenje koje zastupaju obični askete ili brahmani.”

Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.

Attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṁ abhinandunti. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.

Mahādhammasamādānasuttaṁ niṭṭhitaṁ chaṭṭhaṁ.

Previous Next