Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 43 Budini govori srednje dužine 43
Mahāvedallasutta Dugi niz pitanja i odgovora
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Atha kho āyasmā mahākoṭṭhiko sāyanhasamayaṁ paṭisallānā vuṭṭhito yenāyasmā sāriputto tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā āyasmatā sāriputtena saddhiṁ sammodi. Jedno veče poštovani Mahā Koṭṭhita izađe iz osame, otide do poštovanog Sāriputte i pozdravi se s njim.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā mahākoṭṭhiko āyasmantaṁ sāriputtaṁ etadavoca: Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče poštovanom Sāriputti:
“‘Duppañño duppañño’ti, āvuso, vuccati. ’Onaj koji nije mudar, onaj koji nije mudar’, tako je rečeno.
Kittāvatā nu kho, āvuso, duppaññoti vuccatī”ti? U vezi sa čim je rečeno ’onaj koji nije mudar?’
“‘Nappajānāti nappajānātī’ti kho, āvuso, tasmā duppaññoti vuccati. ’Onaj ko ne razume mudro, onaj ko ne razume mudro’, prijatelju; u vezi s tim je rečeno ’onaj koji nije mudar.’
Kiñca nappajānāti? A šta to neko ne razume mudro?
‘Idaṁ dukkhan’ti nappajānāti, ‘ayaṁ dukkhasamudayo’ti nappajānāti, ‘ayaṁ dukkhanirodho’ti nappajānāti, ‘ayaṁ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’ti nappajānāti. Ne razume mudro: ’Ovo je patnja’; ne razume mudro: ’Ovo je nastanak patnje’; ne razume mudro: ’Ovo je prestanak patnje’; ne razume mudro: ’Ovo je put koji vodi prestanku patnje.’
‘Nappajānāti nappajānātī’ti kho, āvuso, tasmā duppaññoti vuccatī”ti. ’Onaj ko ne razume mudro, onaj ko ne razume mudro’, prijatelju; u vezi sa tim je rečeno ’onaj koji nije mudar.’
“Sādhāvuso”ti kho āyasmā mahākoṭṭhiko āyasmato sāriputtassa bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā āyasmantaṁ sāriputtaṁ uttariṁ pañhaṁ apucchi: ’Dobro je, prijatelju’, reče poštovani Mahā Koṭṭhita, nadahnut i obradovan rečima poštovanog Sāriputte. Zatim mu postavi novo pitanje:
“‘Paññavā paññavā’ti, āvuso, vuccati. ’Onaj ko jeste mudar, onaj ko jeste mudar’, tako je rečeno.
Kittāvatā nu kho, āvuso, paññavāti vuccatī”ti? U vezi sa čim je rečeno ’onaj koji jeste mudar?’
“‘Pajānāti pajānātī’ti kho, āvuso, tasmā paññavāti vuccati. ’Onaj ko razume mudro, onaj ko razume mudro’, prijatelju; u vezi sa tim je rečeno ’onaj koji jeste mudar.’
Kiñca pajānāti? A šta to neko razume mudro?
‘Idaṁ dukkhan’ti pajānāti, ‘ayaṁ dukkhasamudayo’ti pajānāti, ‘ayaṁ dukkhanirodho’ti pajānāti, ‘ayaṁ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’ti pajānāti. Razume mudro: ’Ovo je patnja’; razume mudro: ’Ovo je nastanak patnje’; razume mudro: ’Ovo je prestanak patnje’; razume mudro: ’Ovo je put koji vodi prestanku patnje.’
‘Pajānāti pajānātī’ti kho, āvuso, tasmā paññavāti vuccatī”ti. ’Onaj ko razume mudro, onaj ko razume mudro’, prijatelju; u vezi s tim je rečeno ’onaj koji jeste mudar.’
“‘Viññāṇaṁ viññāṇan’ti, āvuso, vuccati. ’Svest, svest’, tako je rečeno, prijatelju.
Kittāvatā nu kho, āvuso, viññāṇanti vuccatī”ti? U vezi sa čim je rečeno ’svest?’
“‘Vijānāti vijānātī’ti kho, āvuso, tasmā viññāṇanti vuccati. ’Ona spoznaje, ona spoznaje’, prijatelju; u vezi sa tim je rečeno ’svest’.
Kiñca vijānāti? A šta spoznaje?
Sukhantipi vijānāti, dukkhantipi vijānāti, adukkhamasukhantipi vijānāti. Ona spoznaje: ’(Ovo je) prijatno’; ona spoznaje: ’(Ovo je) bolno’; ona spoznaje: ’(Ovo je) ni bolno ni prijatno.’
‘Vijānāti vijānātī’ti kho, āvuso, tasmā viññāṇanti vuccatī”ti. ’Ona spoznaje, ona spoznaje’, prijatelju; u vezi s tim je rečeno ’svest.’
“Yā cāvuso, paññā yañca viññāṇaṁ—Mudrost i svest, prijatelju—
ime dhammā saṁsaṭṭhā udāhu visaṁsaṭṭhā? jesu li ta stanja povezana ili nepovezana?
Labbhā ca panimesaṁ dhammānaṁ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṁ paññāpetun”ti? I je li moguće svako od tih stanja razdvojiti jedno od drugog, kako bi se opisale razlike među njima?
“Yā cāvuso, paññā yañca viññāṇaṁ—Mudrost i svest, prijatelju—
ime dhammā saṁsaṭṭhā, no visaṁsaṭṭhā. ta stanja jesu povezana, a ne nepovezana.
Na ca labbhā imesaṁ dhammānaṁ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṁ paññāpetuṁ. I nemoguće je svako od njih razdvojiti jedno od drugog, kako bi se opisale razlike među njima.
Yaṁ hāvuso, pajānāti taṁ vijānāti, yaṁ vijānāti taṁ pajānāti. Ono što neko mudro razume, to i spoznaje, a što spoznaje, to i mudro razume.
Tasmā ime dhammā saṁsaṭṭhā, no visaṁsaṭṭhā. Zato su ta stanja povezana, a ne nepovezana.
Na ca labbhā imesaṁ dhammānaṁ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṁ paññāpetun”ti. Nemoguće je svako od njih razdvojiti jedno od drugog, kako bi se opisale razlike među njima.
“Yā cāvuso, paññā yañca viññāṇaṁ—Mudrost i svest, prijatelju—
imesaṁ dhammānaṁ saṁsaṭṭhānaṁ no visaṁsaṭṭhānaṁ kiṁ nānākaraṇan”ti? koja je razlika između tih stanja koja su povezana, a ne nepovezana?
“Yā cāvuso, paññā yañca viññāṇaṁ—
imesaṁ dhammānaṁ saṁsaṭṭhānaṁ no visaṁsaṭṭhānaṁ paññā bhāvetabbā, viññāṇaṁ pariññeyyaṁ. Razlika, prijatelju, između mudrosti i svesti, tih stanja koja su povezana, a ne nepovezana, jeste u ovome: mudrost treba razviti, a svest treba do kraja razumeti.
Idaṁ nesaṁ nānākaraṇan”ti.
“‘Vedanā vedanā’ti, āvuso, vuccati. ’Osećaj, osećaj’, tako je rečeno, prijatelju.
Kittāvatā nu kho, āvuso, vedanāti vuccatī”ti? U vezi sa čim je rečeno ’osećaj?’
“‘Vedeti vedetī’ti kho, āvuso, tasmā vedanāti vuccati. ’On oseća, on oseća’, prijatelju; zato je rečeno ’osećaj.’
Kiñca vedeti? A šta to oseća?
Sukhampi vedeti, dukkhampi vedeti, adukkhamasukhampi vedeti. Oseća prijatnost, oseća bol, oseća ni bol ni prijatnost.
‘Vedeti vedetī’ti kho, āvuso, tasmā vedanāti vuccatī”ti. ’On oseća, on oseća’, prijatelju; zato je rečeno ’osećaj.’
“‘Saññā saññā’ti, āvuso, vuccati. ’Opažaj, opažaj’, tako je rečeno, prijatelju.
Kittāvatā nu kho, āvuso, saññāti vuccatī”ti? U vezi sa čim je rečeno ’opažaj?’
“‘Sañjānāti sañjānātī’ti kho, āvuso, tasmā saññāti vuccati. ’On opaža, on opaža’, prijatelju; zato je rečeno ’opažaj.’
Kiñca sañjānāti? A šta to opaža?
Nīlakampi sañjānāti, pītakampi sañjānāti, lohitakampi sañjānāti, odātampi sañjānāti. Opaža plavo, opaža žuto, opaža crveno i opaža belo.
‘Sañjānāti sañjānātī’ti kho, āvuso, tasmā saññāti vuccatī”ti. ’On opaža, on opaža’, prijatelju; zato je rečeno ’opažaj.’
“Yā cāvuso, vedanā yā ca saññā yañca viññāṇaṁ—Osećaj, opažaj i svest, prijatelju—
ime dhammā saṁsaṭṭhā udāhu visaṁsaṭṭhā? jesu li ta stanja povezana ili nepovezana?
Labbhā ca panimesaṁ dhammānaṁ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṁ paññāpetun”ti? I je li moguće svako od tih stanja odvojiti od ostalih, kako bi se opisala razlika među njima?
“Yā cāvuso, vedanā yā ca saññā yañca viññāṇaṁ—Osećaj, opažaj i svest, prijatelju—
ime dhammā saṁsaṭṭhā, no visaṁsaṭṭhā. ta su stanja povezana, ne nepovezana.
Na ca labbhā imesaṁ dhammānaṁ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṁ paññāpetuṁ. I nemoguće je svako od tih stanja odvojiti od ostalih, kako bi se opisala razlika među njima.
Yaṁ hāvuso, vedeti taṁ sañjānāti, yaṁ sañjānāti taṁ vijānāti. Ono što neko oseća, to i opaža; a ono što opaža, to i saznaje.
Tasmā ime dhammā saṁsaṭṭhā no visaṁsaṭṭhā. Zbog toga su ta stanja povezana, ne nepovezana.
Na ca labbhā imesaṁ dhammānaṁ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṁ paññāpetun”ti. Nemoguće je svako od tih stanja odvojiti od ostalih, kako bi se opisala razlika među njima.
“Nissaṭṭhena hāvuso, pañcahi indriyehi parisuddhena manoviññāṇena kiṁ neyyan”ti? Prijatelju, šta može biti saznato pročišćenom svešću o spoznatom, oslobođenom pet čula?
“Nissaṭṭhena, āvuso, pañcahi indriyehi parisuddhena manoviññāṇena ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanaṁ neyyaṁ, ‘anantaṁ viññāṇan’ti viññāṇañcāyatanaṁ neyyaṁ, ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanaṁ neyyan”ti. Prijatelju, pročišćenom svešću o spoznatom može biti saznato područje beskrajnog prostora ovako: ’Prostor je beskrajan’; područje beskonačne svesti može biti saznato ovako: ’Svest je beskonačna’; područje ničega može biti saznato ovako: ’Nema ničega.’
“Neyyaṁ panāvuso, dhammaṁ kena pajānātī”ti? Prijatelju, čime to neko razume stanje koje može biti spoznato?
“Neyyaṁ kho, āvuso, dhammaṁ paññācakkhunā pajānātī”ti. Prijatelju, ono stanje koje može biti spoznato razume okom mudrosti.
“Paññā panāvuso, kimatthiyā”ti? Prijatelju, a šta je svrha mudrosti?
“Paññā kho, āvuso, abhiññatthā pariññatthā pahānatthā”ti. Svrha mudrosti, prijatelju, jeste neposredno znanje, njena svrha jeste puno razumevanje, njena svrha jeste napuštanje.
“Kati panāvuso, paccayā sammādiṭṭhiyā uppādāyā”ti? Prijatelju, koliko ima uslova za nastanak ispravnog razumevanja?
“Dve kho, āvuso, paccayā sammādiṭṭhiyā uppādāya—Prijatelju, dva su uslova za nastanak ispravnog razumevanja:
parato ca ghoso, yoniso ca manasikāro. glas drugoga i temeljno razmatranje.
Ime kho, āvuso, dve paccayā sammādiṭṭhiyā uppādāyā”ti. To su dva uslova za nastanak ispravnog razumevanja.
“Katihi panāvuso, aṅgehi anuggahitā sammādiṭṭhi cetovimuttiphalā ca hoti cetovimuttiphalānisaṁsā ca, paññāvimuttiphalā ca hoti paññāvimuttiphalānisaṁsā cā”ti? Prijatelju, sa koliko činilaca je ispravno razumevanje podržano kada ima oslobođenost uma kao svoj plod, oslobođenost uma kao svoj plod i korist, kada ima oslobođenost mudrošću kao svoj plod, oslobođenost mudrošću kao svoj plod i korist?
“Pañcahi kho, āvuso, aṅgehi anuggahitā sammādiṭṭhi cetovimuttiphalā ca hoti cetovimuttiphalānisaṁsā ca, paññāvimuttiphalā ca hoti paññāvimuttiphalānisaṁsā ca. Prijatelju, kad ima oslobođenost uma kao svoj plod, oslobođenost uma kao svoj plod i korist, kad ima oslobođenost mudrošću kao svoj plod, oslobođenost mudrošću kao svoj plod i korist, ispravno razumevanje je podržano sa pet činilaca.
Idhāvuso, sammādiṭṭhi sīlānuggahitā ca hoti, sutānuggahitā ca hoti, sākacchānuggahitā ca hoti, samathānuggahitā ca hoti, vipassanānuggahitā ca hoti. Ispravno razumevanje, prijatelju, podržano je vrlinom, učenošću, razgovorom, smirenjem i uvidom.
Imehi kho, āvuso, pañcahaṅgehi anuggahitā sammādiṭṭhi cetovimuttiphalā ca hoti cetovimuttiphalānisaṁsā ca, paññāvimuttiphalā ca hoti paññāvimuttiphalānisaṁsā cā”ti. Ispravno razumevanje podržano sa ovih pet činilaca ima oslobođenost uma kao svoj plod, ima oslobođenost uma kao svoj plod i korist; ima oslobođenost mudrošću kao svoj plod, oslobođenost mudrošću kao svoj plod i korist.
“Kati panāvuso, bhavā”ti? Prijatelju, koliko vrsta bivanja postoji?
“Tayome, āvuso, bhavā—Postoje tri vrste bivanja, prijatelju:
kāmabhavo, rūpabhavo, arūpabhavo”ti. bivanje u području čulnog, bivanje u području suptilne materije i bivanje u području nematerijalnog.
“Kathaṁ panāvuso, āyatiṁ punabbhavābhinibbatti hotī”ti? Prijatelju, kako se pokreće obnavljanje bivanja u budućnosti?
“Avijjānīvaraṇānaṁ kho, āvuso, sattānaṁ taṇhāsaṁyojanānaṁ tatratatrābhinandanā—Prijatelju, obnavljanje bivanja u budućnosti pokreće se kroz oduševljavanje sad ovim, sad onim, u bićima koja su ometena neznanjem i okovana žudnjom.
evaṁ āyatiṁ punabbhavābhinibbatti hotī”ti. Tako se pokreće obnavljanje bivanja u budućnosti.
“Kathaṁ panāvuso, āyatiṁ punabbhavābhinibbatti na hotī”ti? Prijatelju, a kako se ne pokreće obnavljanje bivanja u budućnosti?
“Avijjāvirāgā kho, āvuso, vijjuppādā taṇhānirodhā—Prijatelju, zahvaljujući nestanku neznanja, javljanju istinskog znanja, kao i s prestankom žudnje,
evaṁ āyatiṁ punabbhavābhinibbatti na hotī”ti. obnavljanje bivanja u budućnosti se ne pokreće.
“Katamaṁ panāvuso, paṭhamaṁ jhānan”ti? Prijatelju, šta je to prvo zadubljenje?
“Idhāvuso, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati—Prijatelju, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.
idaṁ vuccati, āvuso, paṭhamaṁ jhānan”ti. To se naziva prvo zadubljenje.
“Paṭhamaṁ panāvuso, jhānaṁ katiaṅgikan”ti? Prijatelju, koliko sastojaka ima prvo zadubljenje?
“Paṭhamaṁ kho, āvuso, jhānaṁ pañcaṅgikaṁ. Prijatelju, prvo zadubljenje ima pet sastojaka.
Idhāvuso, paṭhamaṁ jhānaṁ samāpannassa bhikkhuno vitakko ca vattati, vicāro ca pīti ca sukhañca cittekaggatā ca. Kada monah uđe u prvo zadubljenje, događaju se usmerena misao, istraživanje, ushićenje, zadovoljstvo i sabiranje uma.
Paṭhamaṁ kho, āvuso, jhānaṁ evaṁ pañcaṅgikan”ti. Na taj način prvo zadubljenje ima pet sastojaka.
“Paṭhamaṁ panāvuso, jhānaṁ kataṅgavippahīnaṁ kataṅgasamannāgatan”ti? Prijatelju, koliko sastojaka biva napušteno u prvom zadubljenju i koliko sastojaka preostaje?
“Paṭhamaṁ kho, āvuso, jhānaṁ pañcaṅgavippahīnaṁ, pañcaṅgasamannāgataṁ. Prijatelju, u prvom zadubljenju pet sastojaka biva napušteno i pet sastojaka preostaje.
Idhāvuso, paṭhamaṁ jhānaṁ samāpannassa bhikkhuno kāmacchando pahīno hoti, byāpādo pahīno hoti, thinamiddhaṁ pahīnaṁ hoti, uddhaccakukkuccaṁ pahīnaṁ hoti, vicikicchā pahīnā hoti; Kada monah uđe u prvo zadubljenje, želja za zadovoljstvima čula biva napuštena, zlovolja biva napuštena, tromost i tupost bivaju napuštene, uznemirenost i kajanje bivaju napušteni, sumnjičavost biva napuštena;
vitakko ca vattati, vicāro ca pīti ca sukhañca cittekaggatā ca. a javljaju se usmerena misao, istraživanje, ushićenje, zadovoljstvo i sabiranje uma.
Paṭhamaṁ kho, āvuso, jhānaṁ evaṁ pañcaṅgavippahīnaṁ pañcaṅgasamannāgatan”ti. Tako u prvom zadubljenju pet sastojaka biva napušteno, a pet sastojaka preostaje.
“Pañcimāni, āvuso, indriyāni nānāvisayāni nānāgocarāni, na aññamaññassa gocaravisayaṁ paccanubhonti, seyyathidaṁ—Prijatelju, ovih pet čula imaju svako svoje posebno područje, svoju posebnu oblast i ne doživljavaju područje i oblast onog drugog, a to su
cakkhundriyaṁ, sotindriyaṁ, ghānindriyaṁ, jivhindriyaṁ, kāyindriyaṁ. oko, uho, nos, jezik i telo.
Imesaṁ kho, āvuso, pañcannaṁ indriyānaṁ nānāvisayānaṁ nānāgocarānaṁ, na aññamaññassa gocaravisayaṁ paccanubhontānaṁ, kiṁ paṭisaraṇaṁ, ko ca nesaṁ gocaravisayaṁ paccanubhotī”ti? Za tih pet čula, od kojih svako ima svoje posebno područje, svoju posebnu oblast i ne doživljavaju područje i oblast onog drugog, šta je njihovo utočište, šta to oseća njihova područja i oblasti?
“Pañcimāni, āvuso, indriyāni nānāvisayāni nānāgocarāni, na aññamaññassa gocaravisayaṁ paccanubhonti, seyyathidaṁ—
cakkhundriyaṁ, sotindriyaṁ, ghānindriyaṁ, jivhindriyaṁ, kāyindriyaṁ.
Imesaṁ kho, āvuso, pañcannaṁ indriyānaṁ nānāvisayānaṁ nānāgocarānaṁ, na aññamaññassa gocaravisayaṁ paccanubhontānaṁ, mano paṭisaraṇaṁ, mano ca nesaṁ gocaravisayaṁ paccanubhotī”ti. Prijatelju, ovih pet čula imaju svako svoje posebno područje, svoju posebnu oblast i ne doživljavaju područje i oblast onog drugog, a to su oko, uho, nos, jezik i telo. Za tih pet čula, od kojih svako ima svoje posebno područje, svoju posebnu oblast i ne doživljavaju područje i oblast one druge, um je utočište, um doživljava njihova područja i oblasti.
“Pañcimāni, āvuso, indriyāni, seyyathidaṁ—
cakkhundriyaṁ, sotindriyaṁ, ghānindriyaṁ, jivhindriyaṁ, kāyindriyaṁ.
Imāni kho, āvuso, pañcindriyāni kiṁ paṭicca tiṭṭhantī”ti? Prijatelju, što se tiče tih pet čula—to jest, oko, uho, nos, jezik i telo—od čega ona zavise?
“Pañcimāni, āvuso, indriyāni, seyyathidaṁ—
cakkhundriyaṁ, sotindriyaṁ, ghānindriyaṁ, jivhindriyaṁ, kāyindriyaṁ.
Imāni kho, āvuso, pañcindriyāni āyuṁ paṭicca tiṭṭhantī”ti. Prijatelju, tih pet čula—oko, uho, nos, jezik i telo—zavise od vitaliteta.
“Āyu panāvuso, kiṁ paṭicca tiṭṭhatī”ti? A od čega, prijatelju, zavisi vitalitet?
“Āyu usmaṁ paṭicca tiṭṭhatī”ti. Vitalitet, prijatelju, zavisi od toplote.
“Usmā panāvuso, kiṁ paṭicca tiṭṭhatī”ti? A od čega, prijatelju, zavisi toplota?
“Usmā āyuṁ paṭicca tiṭṭhatī”ti. Toplota, prijatelju, zavisi od vitaliteta.
“Idāneva kho mayaṁ, āvuso, āyasmato sāriputtassa bhāsitaṁ evaṁ ājānāma: Prijatelju, malopre smo razumeli poštovanog Sāriputtu da je rekao:
‘āyu usmaṁ paṭicca tiṭṭhatī’ti. ’Vitalitet zavisi od toplote’;
Idāneva pana mayaṁ, āvuso, āyasmato sāriputtassa bhāsitaṁ evaṁ ājānāma: sada ga razumemo da kaže:
‘usmā āyuṁ paṭicca tiṭṭhatī’ti. ’Toplota zavisi od vitaliteta.’
Yathā kathaṁ panāvuso, imassa bhāsitassa attho daṭṭhabbo”ti? Kako treba da razumemo značenje tih dveju tvrdnji?
“Tena hāvuso, upamaṁ te karissāmi; U tom slučaju, prijatelju, daću vam jedno poređenje;
upamāyapidhekacce viññū purisā bhāsitassa atthaṁ ājānanti. jer neki od mudrih ljudi ovde razumeju značenje rečenog zahvaljujući poređenju.
Seyyathāpi, āvuso, telappadīpassa jhāyato acciṁ paṭicca ābhā paññāyati, ābhaṁ paṭicca acci paññāyati; Baš kao što uljana lampa kad gori, njena svetlost se vidi zahvaljujući tom plamenu, a i njen plamen se vidi zahvaljujući toj svetlosti;
evameva kho, āvuso, āyu usmaṁ paṭicca tiṭṭhati, usmā āyuṁ paṭicca tiṭṭhatī”ti. isto tako, vitalitet zavisi od toplote, a toplota zavisi od vitaliteta.
“Teva nu kho, āvuso, āyusaṅkhārā, te vedaniyā dhammā udāhu aññe āyusaṅkhārā aññe vedaniyā dhammā”ti? Prijatelju, jesu li tvorevine vitaliteta nešto što se može osetiti ili su tvorevine vitaliteta jedno, a ono što se može osetiti drugo?
“Na kho, āvuso, teva āyusaṅkhārā te vedaniyā dhammā. Tvorevine vitaliteta, prijatelju, nisu nešto što se može osetiti.
Te ca hāvuso, āyusaṅkhārā abhaviṁsu te vedaniyā dhammā, na yidaṁ saññāvedayitanirodhaṁ samāpannassa bhikkhuno vuṭṭhānaṁ paññāyetha. Ako bi tvorevine vitaliteta bile nešto što se može osetiti, tada monah koji uđe u stanje prestanka opažaja i osećaja, ne bi mogao iz njega da izađe.
Yasmā ca kho, āvuso, aññe āyusaṅkhārā aññe vedaniyā dhammā, tasmā saññāvedayitanirodhaṁ samāpannassa bhikkhuno vuṭṭhānaṁ paññāyatī”ti. Upravo zato tvorevine vitaliteta su jedno, a ono što se može osetiti drugo. Monah koji uđe u stanje prestanka opažaja i osećaja, može iz njega i da izađe.
“Yadā nu kho, āvuso, imaṁ kāyaṁ kati dhammā jahanti; athāyaṁ kāyo ujjhito avakkhitto seti, yathā kaṭṭhaṁ acetanan”ti? Prijatelju, kada je ovo telo lišeno koliko stanja, biva ono odbačeno i zaboravljeno, leži bez osećaja poput klade?
“Yadā kho, āvuso, imaṁ kāyaṁ tayo dhammā jahanti—āyu usmā ca viññāṇaṁ; athāyaṁ kāyo ujjhito avakkhitto seti, yathā kaṭṭhaṁ acetanan”ti. Prijatelju, kad je ovo telo lišeno tri stanja—vitalitet, toplote i svesti—ono biva odbačeno i zaboravljeno, leži bez osećaja poput klade.
“Yvāyaṁ, āvuso, mato kālaṅkato, yo cāyaṁ bhikkhu saññāvedayitanirodhaṁ samāpanno—imesaṁ kiṁ nānākaraṇan”ti? Prijatelju, kakva je razlika između onog ko je mrtav, ko je proživeo svoj život, i monaha koji je ušao u stanje prestanka opažaja i osećaja?
“Yvāyaṁ, āvuso, mato kālaṅkato tassa kāyasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, vacīsaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, cittasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, āyu parikkhīṇo, usmā vūpasantā, indriyāni paribhinnāni. Prijatelju, onaj ko je umro, ko je proživeo svoj život, njegove telesne tvorevine su prestale i uminule, njegove verbalne tvorevine su prestale i uminule, njegove mentalne tvorevine su prestale i uminule, vitalitet iscrpljen, toplota rasuta, a njegova čula potpuno razložena.
Yo cāyaṁ bhikkhu saññāvedayitanirodhaṁ samāpanno tassapi kāyasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, vacīsaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, cittasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, āyu na parikkhīṇo, usmā avūpasantā, indriyāni vippasannāni. Kod monaha koji uđe u stanje prestanka opažaja i osećaja, telesne tvorevine su prestale i uminule, njegove verbalne tvorevine su prestale i uminule, njegove mentalne tvorevine su prestale i uminule, ali njegov vitalitet nije iscrpljen, toplota nije rasuta, a čula su izuzetno izoštrena.
Yvāyaṁ, āvuso, mato kālaṅkato, yo cāyaṁ bhikkhu saññāvedayitanirodhaṁ samāpanno—idaṁ nesaṁ nānākaraṇan”ti. To je razlika između onog ko je mrtav, ko je proživeo svoj život i monaha koji je ušao u stanje prestanka opažaja i osećaja.
“Kati panāvuso, paccayā adukkhamasukhāya cetovimuttiyā samāpattiyā”ti? Prijatelju, koliko je uslova za dostizanje ni bolnog ni prijatnog oslobođenja uma?
“Cattāro kho, āvuso, paccayā adukkhamasukhāya cetovimuttiyā samāpattiyā. Prijatelju, postoje četiri uslova za dostizanje ni bolnog ni prijatnog oslobođenja uma.
Idhāvuso, bhikkhu sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā pubbeva somanassadomanassānaṁ atthaṅgamā adukkhamasukhaṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. S napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.
Ime kho, āvuso, cattāro paccayā adukkhamasukhāya cetovimuttiyā samāpattiyā”ti. To su četiri uslova za dostizanje ni bolnog ni prijatnog oslobođenja uma.
“Kati panāvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā samāpattiyā”ti? Prijatelju, koliko je uslova za dostizanje oslobođenja uma bez ikakvog znaka?
“Dve kho, āvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā samāpattiyā—Prijatelju, postoje dva uslova za dostizanje oslobođenja uma bez ikakvog znaka:
sabbanimittānañca amanasikāro, animittāya ca dhātuyā manasikāro. neobraćanje pažnje na bilo koji znak i usmeravanje pažnje na element bez znaka.
Ime kho, āvuso, dve paccayā animittāya cetovimuttiyā samāpattiyā”ti. To su dva uslova za dostizanje oslobođenja uma bez ikakvog znaka.
“Kati panāvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā ṭhitiyā”ti? Prijatelju, koliko je uslova za održavanje oslobođenja uma bez ikakvog znaka?
“Tayo kho, āvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā ṭhitiyā—Prijatelju, postoje tri uslova za održavanje oslobođenja uma bez ikakvog znaka:
sabbanimittānañca amanasikāro, animittāya ca dhātuyā manasikāro, pubbe ca abhisaṅkhāro. neobraćanje pažnje na bilo koji znak, usmeravanje pažnje na element bez znaka i prethodno određivanje (njegovog trajanja).
Ime kho, āvuso, tayo paccayā animittāya cetovimuttiyā ṭhitiyā”ti. To su tri uslova za održavanje oslobođenja uma bez ikakvog znaka.
“Kati panāvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā vuṭṭhānāyā”ti? Prijatelju, koliko je uslova za izlazak iz oslobođenja uma bez ikakvog znaka?
“Dve kho, āvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā vuṭṭhānāya—Prijatelju, postoje dva uslova za izlazak iz oslobođenja uma bez ikakvog znaka:
sabbanimittānañca manasikāro, animittāya ca dhātuyā amanasikāro. usmeravanje pažnje na bilo koji od znakova i neobraćanje pažnje na element bez znaka.
Ime kho, āvuso, dve paccayā animittāya cetovimuttiyā vuṭṭhānāyā”ti. To su dva uslova za izlazak iz oslobođenja uma bez ikakvog znaka.
“Yā cāyaṁ, āvuso, appamāṇā cetovimutti, yā ca ākiñcaññā cetovimutti, yā ca suññatā cetovimutti, yā ca animittā cetovimutti—ime dhammā nānātthā ceva nānābyañjanā ca udāhu ekatthā byañjanameva nānan”ti? Prijatelju, nemerljivo oslobođenje uma, oslobođenje uma kroz ništavilo, oslobođenje uma kroz prazninu i oslobođenje uma bez ikakvog znaka: jesu li ta stanja različita po značenju i različita po nazivu ili su ona ista po značenju, a različita samo po nazivu?
“Yā cāyaṁ, āvuso, appamāṇā cetovimutti, yā ca ākiñcaññā cetovimutti, yā ca suññatā cetovimutti, yā ca animittā cetovimutti—atthi kho, āvuso, pariyāyo yaṁ pariyāyaṁ āgamma ime dhammā nānātthā ceva nānābyañjanā ca; Prijatelju, nemerljivo oslobođenje uma, oslobođenje uma kroz ništavilo, oslobođenje uma kroz prazninu i oslobođenje uma bez ikakvog znaka: postoji način na koji su ta stanja različita po značenju i različita po nazivu;
atthi ca kho, āvuso, pariyāyo yaṁ pariyāyaṁ āgamma ime dhammā ekatthā, byañjanameva nānaṁ. a postoji i način na koji su ona ista po značenju, a različita samo po nazivu.
Katamo cāvuso, pariyāyo yaṁ pariyāyaṁ āgamma ime dhammā nānātthā ceva nānābyañjanā ca? A na koji su način, prijatelju, ta stanja različita po značenju i različita po nazivu?
Idhāvuso, bhikkhu mettāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā viharati, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ. Iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā viharati. Tako monah živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
Karuṇāsahagatena cetasā …pe… On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem…
muditāsahagatena cetasā … On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim radošću zbog sreće drugih…
upekkhāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā viharati, tathā dutiyaṁ, tathā tatiyaṁ, tathā catutthaṁ. Iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā viharati. On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
Ayaṁ vuccatāvuso, appamāṇā cetovimutti. To se naziva nemerljivo oslobođenje uma.
Katamā cāvuso, ākiñcaññā cetovimutti? A šta je, prijatelju, oslobođenje uma kroz ništavilo?
Idhāvuso, bhikkhu sabbaso viññāṇañcāyatanaṁ samatikkamma natthi kiñcīti ākiñcaññāyatanaṁ upasampajja viharati. Tako, potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ’nema ničega’, monah dostiže i ostaje u području ničega.
Ayaṁ vuccatāvuso, ākiñcaññā cetovimutti. To se naziva oslobođenje uma kroz ništavilo.
Katamā cāvuso, suññatā cetovimutti? A šta je, prijatelju, oslobođenje uma kroz prazninu?
Idhāvuso, bhikkhu araññagato vā rukkhamūlagato vā suññāgāragato vā iti paṭisañcikkhati: Tako monah, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili u praznu kolibu, promišlja ovako:
‘suññamidaṁ attena vā attaniyena vā’ti. ’Ovo je lišeno sopstva ili onoga što pripada sopstvu.’
Ayaṁ vuccatāvuso, suññatā cetovimutti. To se naziva oslobođenje uma kroz prazninu.
Katamā cāvuso, animittā cetovimutti? A šta je, prijatelju, oslobođenje uma bez ikakvog znaka?
Idhāvuso, bhikkhu sabbanimittānaṁ amanasikārā animittaṁ cetosamādhiṁ upasampajja viharati. Tako, ne obraćajući pažnju na bilo koji znak, monah dostiže i ostaje u koncentraciji uma bez ikakvog znaka.
Ayaṁ vuccatāvuso, animittā cetovimutti. To se naziva oslobođenje uma bez ikakvog znaka.
Ayaṁ kho, āvuso, pariyāyo yaṁ pariyāyaṁ āgamma ime dhammā nānātthā ceva nānābyañjanā ca. Na taj način ova su stanja različita po značenju i različita po nazivu.
Katamo cāvuso, pariyāyo yaṁ pariyāyaṁ āgamma ime dhammā ekatthā byañjanameva nānaṁ? A na koji su način, prijatelju, ta stanja ista po značenju, a različita samo po nazivu?
Rāgo kho, āvuso, pamāṇakaraṇo, doso pamāṇakaraṇo, moho pamāṇakaraṇo. Strast jeste tvorac mere, mržnja jeste tvorac mere, obmana jeste tvorac mere.
Te khīṇāsavassa bhikkhuno pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṅkatā āyatiṁ anuppādadhammā. U monahu u kojem su otrovi uklonjeni, i one su napuštene, iskorenjene, posečene, uništene tako da se ubuduće neće pojaviti.
Yāvatā kho, āvuso, appamāṇā cetovimuttiyo, akuppā tāsaṁ cetovimutti aggamakkhāyati. Od svih vrsta nemerljivih oslobođenja uma, neopozivo oslobođenje uma označava se kao najbolje.
Sā kho panākuppā cetovimutti suññā rāgena, suññā dosena, suññā mohena. A upravo u tom neopozivom oslobođenju uma nema strasti, nema mržnje, nema obmanutosti.
Rāgo kho, āvuso, kiñcano, doso kiñcano, moho kiñcano. Strast jeste nešto, mržnja jeste nešto, obmana jeste nešto.
Te khīṇāsavassa bhikkhuno pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṅkatā āyatiṁ anuppādadhammā. U monahu u kojem su otrovi uklonjeni, i one su napuštene, iskorenjene, posečene, uništene, tako da se ni ubuduće neće pojaviti.
Yāvatā kho, āvuso, ākiñcaññā cetovimuttiyo, akuppā tāsaṁ cetovimutti aggamakkhāyati. Od svih vrsta oslobođenja uma kroz ništavilo, neopozivo oslobođenje uma označava se kao najbolje.
Sā kho panākuppā cetovimutti suññā rāgena, suññā dosena, suññā mohena. A upravo u tom neopozivom oslobođenju uma nema strasti, nema mržnje, nema obmanutosti.
Rāgo kho, āvuso, nimittakaraṇo, doso nimittakaraṇo, moho nimittakaraṇo. Strast jeste tvorac znakova, mržnja jeste tvorac znakova, obmana jeste tvorac znakova.
Te khīṇāsavassa bhikkhuno pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṅkatā āyatiṁ anuppādadhammā. U monahu u kojem su otrovi uklonjeni, i oni su napušteni, iskorenjeni, posečeni, uništeni, tako da se ubuduće neće pojaviti.
Yāvatā kho, āvuso, animittā cetovimuttiyo, akuppā tāsaṁ cetovimutti aggamakkhāyati. Od svih vrsta oslobođenja uma bez ikakvog znaka, neopozivo oslobođenje uma označava se kao najbolje.
Sā kho panākuppā cetovimutti suññā rāgena, suññā dosena, suññā mohena. A upravo u tom neopozivom oslobođenju uma nema strasti, nema mržnje, nema obmanutosti.
Ayaṁ kho, āvuso, pariyāyo yaṁ pariyāyaṁ āgamma ime dhammā ekatthā byañjanameva nānan”ti. Na taj način su ova stanja ista po značenju i različita samo po nazivu.
Idamavocāyasmā sāriputto. Tako reče poštovani Sāriputta.
Attamano āyasmā mahākoṭṭhiko āyasmato sāriputtassa bhāsitaṁ abhinandīti. Zadovoljan, poštovani Mahā Koṭṭhita se obradova rečima poštovanog Sāriputte.
Mahāvedallasuttaṁ niṭṭhitaṁ tatiyaṁ.