Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 35 Budini govori srednje dužine 35
Cūḷasaccakasutta Kratki govor Saććaki
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā vesāliyaṁ viharati mahāvane kūṭāgārasālāyaṁ. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljatim krovom.
Tena kho pana samayena saccako nigaṇṭhaputto vesāliyaṁ paṭivasati bhassappavādako paṇḍitavādo sādhusammato bahujanassa. U isto vreme je u Vesāliju boravio Saććaka, nigaṇṭhin sin, veliki po reči debater koji je pretvarao da je pronicljiv i koga mnogi smatraju svetim.
So vesāliyaṁ parisati evaṁ vācaṁ bhāsati: Pred skupom u Vesāliju ovako je govorio:
“nāhaṁ taṁ passāmi samaṇaṁ vā brāhmaṇaṁ vā, saṅghiṁ gaṇiṁ gaṇācariyaṁ, api arahantaṁ sammāsambuddhaṁ paṭijānamānaṁ, yo mayā vādena vādaṁ samāraddho na saṅkampeyya na sampakampeyya na sampavedheyya, yassa na kacchehi sedā mucceyyuṁ. „Ne vidim asketu ili brahmana, starešinu reda, starešinu grupe, učitelja grupe, čak i one što tvrde da su plemeniti i potpuno probuđeni, a koji ne bi pretrnuo, stresao se, zadrhtao i preznojio ispod pazuha ako bi se upustio u debatu sa mnom.
Thūṇaṁ cepāhaṁ acetanaṁ vādena vādaṁ samārabheyyaṁ, sāpi mayā vādena vādaṁ samāraddhā saṅkampeyya sampakampeyya sampavedheyya. Čak i kad bih poveo debatu s običnim stubom, on bi pretrnuo, stresao se i zadrhtao u debati sa mnom,
Ko pana vādo manussabhūtassā”ti? pa šta onda da kažem za živog čoveka?”
Atha kho āyasmā assaji pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya vesāliṁ piṇḍāya pāvisi. Onda, jednoga jutra poštovani Assađi se obuče, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krene put Vesālija da prosi hranu.
Addasā kho saccako nigaṇṭhaputto vesāliyaṁ jaṅghāvihāraṁ anucaṅkamamāno anuvicaramāno āyasmantaṁ assajiṁ dūratova āgacchantaṁ. Pošto je Saććaka, nigaṇṭhin sin, hodao i lutao unaokolo da protegne noge, još izdaleka ugleda poštovanog Assađija,
Disvāna yenāyasmā assaji tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā āyasmatā assajinā saddhiṁ sammodi. krete mu u susret i pozdravi se.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ aṭṭhāsi. Ekamantaṁ ṭhito kho saccako nigaṇṭhaputto āyasmantaṁ assajiṁ etadavoca: Kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, Saććaka, nigaṇṭhin sin, stade sa strane i reče:
“kathaṁ pana, bho assaji, samaṇo gotamo sāvake vineti, kathaṁbhāgā ca pana samaṇassa gotamassa sāvakesu anusāsanī bahulā pavattatī”ti? „Učitelju Assađi, kako to asketa Gotama obuzdava svoje učenike? I na koji način je poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima?”
“Evaṁ kho, aggivessana, bhagavā sāvake vineti, evaṁbhāgā ca pana bhagavato sāvakesu anusāsanī bahulā pavattati: „Aggivessana, evo kako asketa Gotama obuzdava svoje učenike i na koji način je ta poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima:
‘rūpaṁ, bhikkhave, aniccaṁ, vedanā aniccā, saññā aniccā, saṅkhārā aniccā, viññāṇaṁ aniccaṁ. 'Monasi, materijalni oblik je prolazan, osećaj je prolazan, opažaj je prolazan, mentalni obrasci su prolazni, svest jeste prolazna.
Rūpaṁ, bhikkhave, anattā, vedanā anattā, saññā anattā, saṅkhārā anattā, viññāṇaṁ anattā. Monasi, materijalni oblik nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, opažaj nije sopstvo, mentalni obrasci nisu sopstvo, svest nije sopstvo.
Sabbe saṅkhārā aniccā, sabbe dhammā anattā’ti. Sve uslovljeno jeste prolazno, sve stvari su bez sopstva.' Tako asketa Gotama obuzdava svoje učenike i na taj način je poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima.”
Evaṁ kho, aggivessana, bhagavā sāvake vineti, evaṁbhāgā ca pana bhagavato sāvakesu anusāsanī bahulā pavattatī”ti.
“Dussutaṁ vata, bho assaji, assumha ye mayaṁ evaṁvādiṁ samaṇaṁ gotamaṁ assumha. „Ako je to ono što asketa Gotama tvrdi, onda zaista čujemo ono što jeste neprihvatljivo.
Appeva nāma mayaṁ kadāci karahaci tena bhotā gotamena saddhiṁ samāgaccheyyāma, appeva nāma siyā kocideva kathāsallāpo, appeva nāma tasmā pāpakā diṭṭhigatā viveceyyāmā”ti. Možda bismo se nekom prilikom mogli sresti sa učiteljem Gotamom i porazgovarati s njim. Možda ga možemo odvratiti od takvog, pogrešnog gledišta.”
Tena kho pana samayena pañcamattāni licchavisatāni santhāgāre sannipatitāni honti kenacideva karaṇīyena. U to vreme pet stotina Liććhavija okupilo se u lokalnoj skupštini radi nekog posla.
Atha kho saccako nigaṇṭhaputto yena te licchavī tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā te licchavī etadavoca: A Saććaka, nigaṇṭhin sin, otide do njih i reče:
“abhikkamantu bhonto licchavī, abhikkamantu bhonto licchavī, ajja me samaṇena gotamena saddhiṁ kathāsallāpo bhavissati. „Dođite, dobri Liććhavi, dođite! Danas će biti debata između mene i askete Gotame.
Sace me samaṇo gotamo tathā patiṭṭhissati yathā ca me ñātaññatarena sāvakena assajinā nāma bhikkhunā patiṭṭhitaṁ, seyyathāpi nāma balavā puriso dīghalomikaṁ eḷakaṁ lomesu gahetvā ākaḍḍheyya parikaḍḍheyya samparikaḍḍheyya; Ako asketa Gotama ustvrdi preda mnom ono što je ustvrdio preda mnom jedan od njegovih poznatih učenika, monah po imenu Assađi, tada, baš kao kad snažan čovek uhvati ovna za runo, te krene da ga vuče tamo-amo, krene da ga vuče unaokolo, i ja ću u debati vući asketu Gotamu tamo-amo, i ja ću ga vući svuda unaokolo.
evamevāhaṁ samaṇaṁ gotamaṁ vādena vādaṁ ākaḍḍhissāmi parikaḍḍhissāmi samparikaḍḍhissāmi.
Seyyathāpi nāma balavā soṇḍikākammakāro mahantaṁ soṇḍikākiḷañjaṁ gambhīre udakarahade pakkhipitvā kaṇṇe gahetvā ākaḍḍheyya parikaḍḍheyya samparikaḍḍheyya; Baš kao kad bi snažan radnik ubacio sito u duboku cisternu i uhvativši ga za krajeve, vukao ga tamo-amo, vukao ga ukrug, i ja ću u debati vući asketu Gotamu tamo-amo, i ja ću ga vući svuda unaokolo.
evamevāhaṁ samaṇaṁ gotamaṁ vādena vādaṁ ākaḍḍhissāmi parikaḍḍhissāmi samparikaḍḍhissāmi.
Seyyathāpi nāma balavā soṇḍikādhutto vālaṁ kaṇṇe gahetvā odhuneyya niddhuneyya nipphoṭeyya; Baš kao kad bi taj snažan radnik izvukao sito iz vode i uhvativši ga za krajeve, protresao ga gore-dole, te ga okrenuo naopako, i ja ću u debati protresti asketu Gotamu gore-dole i ja ću ga okrenuti naopako.
evamevāhaṁ samaṇaṁ gotamaṁ vādena vādaṁ odhunissāmi niddhunissāmi nipphoṭessāmi.
Seyyathāpi nāma kuñjaro saṭṭhihāyano gambhīraṁ pokkharaṇiṁ ogāhetvā sāṇadhovikaṁ nāma kīḷitajātaṁ kīḷati; Baš kao što bi slon od šezdeset godina jurnuo u duboko jezero i uživao igrajući kudeljinu igru, tako ću i ja uživati igrajući kudeljinu igru s asketom Gotamom.
evamevāhaṁ samaṇaṁ gotamaṁ sāṇadhovikaṁ maññe kīḷitajātaṁ kīḷissāmi.
Abhikkamantu bhonto licchavī, abhikkamantu bhonto licchavī, ajja me samaṇena gotamena saddhiṁ kathāsallāpo bhavissatī”ti. Dođite, dobri Liććhavi, dođite! Danas će biti debata između mene i askete Gotame.”
Tatrekacce licchavī evamāhaṁsu: Na to neki među Liććhavima rekoše:
“kiṁ samaṇo gotamo saccakassa nigaṇṭhaputtassa vādaṁ āropessati, atha kho saccako nigaṇṭhaputto samaṇassa gotamassa vādaṁ āropessatī”ti? „Kako asketa Gotama može pobiti tvrdnje Saććake, nigaṇṭhinog sina? Upravo suprotno, Saććaka, nigaṇṭhin sin, pobiće tvrdnje askete Gotame.”
Ekacce licchavī evamāhaṁsu: A drugi Liććhavi rekoše:
“kiṁ so bhavamāno saccako nigaṇṭhaputto yo bhagavato vādaṁ āropessati, atha kho bhagavā saccakassa nigaṇṭhaputtassa vādaṁ āropessatī”ti? „Ko je Saććaka, nigaṇṭhin sin, da pobije tvrdnje Blaženog? Upravo suprotno, Blaženi će pobiti tvrdnje Saććake, nigaṇṭhinog sina.”
Atha kho saccako nigaṇṭhaputto pañcamattehi licchavisatehi parivuto yena mahāvanaṁ kūṭāgārasālā tenupasaṅkami. Potom Saććaka, nigaṇṭhin sin, praćen sa pet stotina Liććhavija, otide do dvorane sa šiljatim krovom, u Velikom gaju.
Tena kho pana samayena sambahulā bhikkhū abbhokāse caṅkamanti. A tom prilikom je jedan broj monaha praktikovao meditaciju u hodu.
Atha kho saccako nigaṇṭhaputto yena te bhikkhū tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā te bhikkhū etadavoca: Onda Saććaka, nigaṇṭhin sin, otide do njih i upita:
“kahaṁ nu kho, bho, etarahi so bhavaṁ gotamo viharati? „Gospodo, gde boravi učitelj Gotama?
Dassanakāmā hi mayaṁ taṁ bhavantaṁ gotaman”ti. Došli smo da vidimo učitelja Gotamu.”
“Esa, aggivessana, bhagavā mahāvanaṁ ajjhogāhetvā aññatarasmiṁ rukkhamūle divāvihāraṁ nisinno”ti. „Aggivessana, Blaženi je otišao u Veliki gaj i sedi u podnožju drveta, da tako provede ostatak dana.”
Atha kho saccako nigaṇṭhaputto mahatiyā licchaviparisāya saddhiṁ mahāvanaṁ ajjhogāhetvā yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavatā saddhiṁ sammodi. Na to Saććaka, nigaṇṭhin sin, praćen velikom grupom Liććhavija, zađe u Veliki gaj i stiže do Blaženog. Pozdravi se sa Blaženim, pa kad taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdi.
Tepi kho licchavī appekacce bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu, appekacce bhagavatā saddhiṁ sammodiṁsu, sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Appekacce yena bhagavā tenañjaliṁ paṇāmetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu, appekacce bhagavato santike nāmagottaṁ sāvetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu, appekacce tuṇhībhūtā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Neki od Liććhavija se pokloniše Blaženom i sedoše sa strane; drugi se pozdraviše sa Blaženim, pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane; treći u znak poštovanja sklopiše ruke u pravcu Blaženog i sedoše sa strane; neki u prisustvu Blaženog rekoše svoje ime i klan i sedoše sa strane; neki ćutke sedoše sa strane.
Ekamantaṁ nisinno kho saccako nigaṇṭhaputto bhagavantaṁ etadavoca: Kada je Saććaka, nigaṇṭhin sin, seo na svoje mesto, reče on Blaženom:
“puccheyyāhaṁ bhavantaṁ gotamaṁ kiñcideva desaṁ, sace me bhavaṁ gotamo okāsaṁ karoti pañhassa veyyākaraṇāyā”ti. „Želeo bih da pitam učitelja Gotamu neke stvari, ako bi učitelj Gotama bio tako ljubazan da mi odgovori.”
“Puccha, aggivessana, yadākaṅkhasī”ti. „Pitaj šta želiš, Aggivessana.”
“Kathaṁ pana bhavaṁ gotamo sāvake vineti, kathaṁbhāgā ca pana bhoto gotamassa sāvakesu anusāsanī bahulā pavattatī”ti? „Kako to učitelj Gotama obuzdava svoje učenike? Na koji način je ta poduka askete Gotame obično izložena njegovim učenicima?”
“Evaṁ kho ahaṁ, aggivessana, sāvake vinemi, evaṁbhāgā ca pana me sāvakesu anusāsanī bahulā pavattati: „Aggivessana, evo kako obuzdavam svoje učenike i na koji način je moja poduka obično izložena mojim učenicima:
‘rūpaṁ, bhikkhave, aniccaṁ, vedanā aniccā, saññā aniccā, saṅkhārā aniccā, viññāṇaṁ aniccaṁ. 'Monasi, materijalni oblik je prolazan, osećaj je prolazan, opažaj je prolazan, mentalni obrasci su prolazni, svest jeste prolazna.
Rūpaṁ, bhikkhave, anattā, vedanā anattā, saññā anattā, saṅkhārā anattā, viññāṇaṁ anattā. Monasi, materijalni oblik nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, opažaj nije sopstvo, mentalni obrasci nisu sopstvo, svest nije sopstvo.
Sabbe saṅkhārā aniccā, sabbe dhammā anattā’ti. Sve uslovljeno jeste prolazno, sve stvari jesu bez sopstva.'
Evaṁ kho ahaṁ, aggivessana, sāvake vinemi, evaṁbhāgā ca pana me sāvakesu anusāsanī bahulā pavattatī”ti. Tako obuzdavam svoje učenike i na taj način je moja poduka obično izložena mojim učenicima.”
“Upamā maṁ, bho gotama, paṭibhātī”ti. „Učitelju Gotama, pade mi sada na um jedno poređenje.”
“Paṭibhātu taṁ, aggivessanā”ti bhagavā avoca. „Objasni kakvo je to poređenje, Aggivessana”, reče Blaženi.
“Seyyathāpi, bho gotama, ye kecime bījagāmabhūtagāmā vuddhiṁ virūḷhiṁ vepullaṁ āpajjanti, sabbe te pathaviṁ nissāya pathaviyaṁ patiṭṭhāya. „Baš kao kad semenke i biljke, kakve god vrste bile, izniknu, narastu i sazru, svaka to čini zahvaljujući zemlji, na osnovu zemlje;
Evamete bījagāmabhūtagāmā vuddhiṁ virūḷhiṁ vepullaṁ āpajjanti.
Seyyathāpi vā pana, bho gotama, ye kecime balakaraṇīyā kammantā karīyanti, sabbe te pathaviṁ nissāya pathaviyaṁ patiṭṭhāya. i koji god težački rad da treba obaviti, kakve god vrste bio, svaki je obavljen zahvaljujući zemlji, na osnovu zemlje
Evamete balakaraṇīyā kammantā karīyanti.
Evameva kho, bho gotama, rūpattāyaṁ purisapuggalo rūpe patiṭṭhāya puññaṁ vā apuññaṁ vā pasavati, vedanattāyaṁ purisapuggalo vedanāyaṁ patiṭṭhāya puññaṁ vā apuññaṁ vā pasavati, saññattāyaṁ purisapuggalo saññāyaṁ patiṭṭhāya puññaṁ vā apuññaṁ vā pasavati, saṅkhārattāyaṁ purisapuggalo saṅkhāresu patiṭṭhāya puññaṁ vā apuññaṁ vā pasavati, viññāṇattāyaṁ purisapuggalo viññāṇe patiṭṭhāya puññaṁ vā apuññaṁ vā pasavatī”ti. –isto tako, učitelju Gotama, čovek ima materijalni oblik kao sopstvo i na osnovu materijalnog oblika stvara on zasluge i manjkavosti. Čovek ima osećaj kao sopstvo i na osnovu osećaja stvara on zasluge i manjkavosti. Čovek ima opažaj kao sopstvo i na osnovu opažaja stvara on zasluge i manjkavosti. Čovek ima mentalne obrasce kao sopstvo i na osnovu mentalnih obrazaca stvara on zasluge i manjkavosti. Čovek ima svest kao sopstvo i na osnovu svesti stvara on zasluge i manjkavosti.”
“Nanu tvaṁ, aggivessana, evaṁ vadesi: „Aggivessana, da li ti to tvrdiš:
‘rūpaṁ me attā, vedanā me attā, saññā me attā, saṅkhārā me attā, viññāṇaṁ me attā’”ti? 'Materijalni oblik je moje sopstvo, osećaj je moje sopstvo, opažaj je moje sopstvo, mentalni obrasci su moje sopstvo, svest je moje sopstvo?'”
“Ahañhi, bho gotama, evaṁ vadāmi: „Tvrdim, učitelju Gotama:
‘rūpaṁ me attā, vedanā me attā, saññā me attā, saṅkhārā me attā, viññāṇaṁ me attā’ti, ayañca mahatī janatā”ti. 'Materijalni oblik je moje sopstvo, osećaj je moje sopstvo, opažaj je moje sopstvo, mentalni obrasci su moje sopstvo, svest je moje sopstvo.' A isto to tvrdi i ovo veliko mnoštvo ljudi oko nas.”
“Kiñhi te, aggivessana, mahatī janatā karissati? „Kakve veze ovo veliko mnoštvo ima s tobom, Aggivessana?
Iṅgha tvaṁ, aggivessana, sakaññeva vādaṁ nibbeṭhehī”ti. Molim te da se ograničiš samo na sopstvene tvrdnje.”
“Ahañhi, bho gotama, evaṁ vadāmi: „Onda, učitelju Gotama, ja tvrdim ovako:
‘rūpaṁ me attā, vedanā me attā, saññā me attā, saṅkhārā me attā, viññāṇaṁ me attā’”ti. 'Materijalni oblik je moje sopstvo, osećaj je moje sopstvo, opažaj je moje sopstvo, mentalni obrasci su moje sopstvo, svest je moje sopstvo.'”
“Tena hi, aggivessana, taññevettha paṭipucchissāmi, yathā te khameyya tathā naṁ byākareyyāsi. „U tom slučaju, Aggivessana, imam pitanje za tebe. Odgovori kako misliš da treba.
Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, Šta misliš, Aggivessana?
vatteyya rañño khattiyassa muddhāvasittassa sakasmiṁ vijite vaso—Da li miropomazan plemeniti kralj–na primer, Pasenadi, kralj Kosale, ili Ađātasattu Vedehiputta, kralj Magadhe,
ghātetāyaṁ vā ghātetuṁ, jāpetāyaṁ vā jāpetuṁ, pabbājetāyaṁ vā pabbājetuṁ, seyyathāpi rañño pasenadissa kosalassa, seyyathāpi vā pana rañño māgadhassa ajātasattussa vedehiputtassā”ti? poseduje moć u sopstvenoj zemlji da pogubi one koji treba da budu pogubljeni, oglobi one koji treba da budu oglobljeni, protera one koji treba da budu proterani?”
“Vatteyya, bho gotama, rañño khattiyassa muddhāvasittassa sakasmiṁ vijite vaso—„Učitelju Gotama, miropomazan plemeniti kralj–na primer, Pasenadi, kralj Kosale, ili Ađātasattu Vedehiputta, kralj Magadhe, poseduje moć u sopstvenoj zemlji da pogubi one koji treba da budu pogubljeni, oglobi one koji treba da budu oglobljeni, protera one koji treba da budu proterani.
ghātetāyaṁ vā ghātetuṁ, jāpetāyaṁ vā jāpetuṁ, pabbājetāyaṁ vā pabbājetuṁ, seyyathāpi rañño pasenadissa kosalassa, seyyathāpi vā pana rañño māgadhassa ajātasattussa vedehiputtassa.
Imesampi hi, bho gotama, saṅghānaṁ gaṇānaṁ—Jer čak i takve (plemićke) zajednice i društva kao što su
Seyyathidaṁ—vajjīnaṁ mallānaṁ—Vađđi i Malla,
vattati sakasmiṁ vijite vaso—imaju moć u sopstvenoj zemlji da pogube one koji treba da budu pogubljeni, oglobe one koji treba da budu oglobljeni, proteraju one koji treba da budu proterani.
ghātetāyaṁ vā ghātetuṁ, jāpetāyaṁ vā jāpetuṁ, pabbājetāyaṁ vā pabbājetuṁ.
Kiṁ pana rañño khattiyassa muddhāvasittassa, seyyathāpi rañño pasenadissa kosalassa, seyyathāpi vā pana rañño māgadhassa ajātasattussa vedehiputtassa? Tim pre bi to mogao da učini miropomazan plemeniti kralj kao što je Pasenadi, kralj Kosale, ili Ađātasattu Vedehiputta, kralj Magadhe.
Vatteyya, bho gotama, vattituñca marahatī”ti. Učitelju Gotama, on bi to učinio, i to s punim pravom.”
“Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, „A šta misliš, Aggivessana?
yaṁ tvaṁ evaṁ vadesi: Kada kažeš:
‘rūpaṁ me attā’ti, vattati te tasmiṁ rūpe vaso—'Materijalni oblik je moje sopstvo', da li imaš moć nad materijalnim oblikom da kažeš:
evaṁ me rūpaṁ hotu, evaṁ me rūpaṁ mā ahosī”ti? 'Neka moj oblik bude ovakav; neka moj oblik bude onakav?'” Kad ovo bi rečeno,
Evaṁ vutte, saccako nigaṇṭhaputto tuṇhī ahosi. Saććaka, nigaṇṭhin sin, ostade zanemeo.
Dutiyampi kho bhagavā saccakaṁ nigaṇṭhaputtaṁ etadavoca: Po drugi put Blaženi postavi isto pitanje
“taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, yaṁ tvaṁ evaṁ vadesi:
‘rūpaṁ me attā’ti, vattati te tasmiṁ rūpe vaso—
evaṁ me rūpaṁ hotu, evaṁ me rūpaṁ mā ahosī”ti?
Dutiyampi kho saccako nigaṇṭhaputto tuṇhī ahosi. i po drugi put Saććaka, nigaṇṭhin sin, ostade nem.
Atha kho bhagavā saccakaṁ nigaṇṭhaputtaṁ etadavoca: Na to mu Blaženi reče:
“byākarohi dāni, aggivessana, na dāni te tuṇhībhāvassa kālo. „Aggivessana, odgovori sad. Sada nije vreme za ćutanje.
Yo koci, aggivessana tathāgatena yāvatatiyaṁ sahadhammikaṁ pañhaṁ puṭṭho na byākaroti, etthevassa sattadhā muddhā phalatī”ti. Ako bilo ko, pošto mu Tathāgata po treći put postavi razložno pitanje, još uvek ne odgovara, glava mu se upravo na tom mestu rasprsne na sedam delova.”
Tena kho pana samayena vajirapāṇi yakkho āyasaṁ vajiraṁ ādāya ādittaṁ sampajjalitaṁ sajotibhūtaṁ saccakassa nigaṇṭhaputtassa uparivehāsaṁ ṭhito hoti: U tome se duh koji baca munje, sa gvozdenom munjom u plamenu, usijanom i užarenom, pojavi u vazduhu iznad Saććake, nigaṇṭhinog sina, razmišljajući ovako:
“sacāyaṁ saccako nigaṇṭhaputto bhagavatā yāvatatiyaṁ sahadhammikaṁ pañhaṁ puṭṭho na byākarissati etthevassa sattadhā muddhaṁ phālessāmī”ti. „Ako ovaj Saććaka, nigaṇṭhin sin, pošto mu Tathāgata po treći put postavi razložno pitanje, ne odgovori, glavu ću mu upravo na ovom mestu raspolutiti na sedam delova.”
Taṁ kho pana vajirapāṇiṁ yakkhaṁ bhagavā ceva passati saccako ca nigaṇṭhaputto. Blaženi vide duha koji baca munje, baš kao i Saććaka, nigaṇṭhin sin.
Atha kho saccako nigaṇṭhaputto bhīto saṁviggo lomahaṭṭhajāto bhagavantaṁyeva tāṇaṁ gavesī bhagavantaṁyeva leṇaṁ gavesī bhagavantaṁyeva saraṇaṁ gavesī bhagavantaṁ etadavoca: I Saććaka, nigaṇṭhin sin, uplaši se, usplahiri i užasnu. Tragajući za skloništem, zaklonom i utočištem u Blaženom, on reče:
“pucchatu maṁ bhavaṁ gotamo, byākarissāmī”ti. „Pitaj me, učitelju Gotama, a ja ću odgovoriti.”
“Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, „Šta misliš, Aggivessana?
yaṁ tvaṁ evaṁ vadesi: Kada kažeš:
‘rūpaṁ me attā’ti, vattati te tasmiṁ rūpe vaso—'Materijalni oblik je moje sopstvo', da li imaš moć nad materijalnim oblikom da kažeš:
evaṁ me rūpaṁ hotu, evaṁ me rūpaṁ mā ahosī”ti? 'Neka moj oblik bude ovakav; neka moj oblik bude onakav?'”
“No hidaṁ, bho gotama”. –„Ne, učitelju Gotama.”
“Manasi karohi, aggivessana; „Pazi, Aggivessana, pazi kako odgovaraš!
manasi karitvā kho, aggivessana, byākarohi. Ovo što si rekao kasnije ne slaže se s onim što si rekao ranije, ono što si rekao ranije ne slaže se s ovim što si rekao kasnije.
Na kho te sandhiyati purimena vā pacchimaṁ pacchimena vā purimaṁ.
Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, Šta misliš, Aggivessana?
yaṁ tvaṁ evaṁ vadesi: Kada kažeš:
‘vedanā me attā’ti, vattati te tissaṁ vedanāyaṁ vaso—'Osećaj je moje sopstvo', da li imaš moć nad osećajem da kažeš:
evaṁ me vedanā hotu, evaṁ me vedanā mā ahosī”ti? 'Neka moj osećaj bude ovakav; neka moj osećaj ne bude onakav?'”
“No hidaṁ, bho gotama”. –„Ne, učitelju Gotama.”
“Manasi karohi, aggivessana; „Pazi, Aggivessana, pazi kako odgovaraš!
manasi karitvā kho, aggivessana, byākarohi. Ovo što si rekao kasnije ne slaže se s onim što si rekao ranije, ono što si rekao ranije ne slaže se s ovim što si rekao kasnije.
Na kho te sandhiyati purimena vā pacchimaṁ, pacchimena vā purimaṁ.
Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, Šta misliš, Aggivessana?
yaṁ tvaṁ evaṁ vadesi: Kada kažeš:
‘saññā me attā’ti, vattati te tissaṁ saññāyaṁ vaso—'Opažaj je moje sopstvo', da li imaš moć nad opažajem da kažeš:
evaṁ me saññā hotu, evaṁ me saññā mā ahosī”ti? 'Neka moj opažaj bude ovakav; neka moj opažaj ne bude onakav?'”
“No hidaṁ, bho gotama”. –„Ne, učitelju Gotama.”
“Manasi karohi, aggivessana; „Pazi, Aggivessana, pazi kako odgovaraš!
manasi karitvā kho, aggivessana, byākarohi. Ovo što si rekao kasnije ne slaže se sa onim što si rekao ranije, ono što si rekao ranije ne slaže se sa ovim što si rekao kasnije.
Na kho te sandhiyati purimena vā pacchimaṁ, pacchimena vā purimaṁ.
Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, Šta misliš, Aggivessana?
yaṁ tvaṁ evaṁ vadesi: Kada kažeš:
‘saṅkhārā me attā’ti, vattati te tesu saṅkhāresu vaso—'Mentalni obrasci su moje sopstvo', da li imaš moć nad mentalnim obrascima da kažeš:
evaṁ me saṅkhārā hontu, evaṁ me saṅkhārā mā ahesun”ti? 'Neka moji mentalni obrasci budu ovakvi; neka moji mentalni obrasci ne budu onakvi?'”
“No hidaṁ, bho gotama”. –„Ne, učitelju Gotama.”
“Manasi karohi, aggivessana; „Pazi, Aggivessana, pazi kako odgovaraš!
manasi karitvā kho, aggivessana, byākarohi. Ovo što si rekao kasnije ne slaže se sa onim što si rekao ranije, ono što si rekao ranije ne slaže se s ovim što si rekao kasnije.
Na kho te sandhiyati purimena vā pacchimaṁ, pacchimena vā purimaṁ.
Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, Šta misliš, Aggivessana?
yaṁ tvaṁ evaṁ vadesi: Kada kažeš:
‘viññāṇaṁ me attā’ti, vattati te tasmiṁ viññāṇe vaso—'Svest je moje sopstvo', da li imaš moć nad svešću da kažeš:
evaṁ me viññāṇaṁ hotu, evaṁ me viññāṇaṁ mā ahosī”ti? 'Neka moja svest bude ovakva; neka moja svest ne bude onakva?'”
“No hidaṁ, bho gotama”. –„Ne, učitelju Gotama.”
“Manasi karohi, aggivessana; „Pazi, Aggivessana, pazi kako odgovaraš!
manasi karitvā kho, aggivessana, byākarohi. Ovo što si rekao kasnije ne slaže se s onim što si rekao ranije, ono što si rekao ranije ne slaže se sa ovim što si rekao kasnije.
Na kho te sandhiyati purimena vā pacchimaṁ, pacchimena vā purimaṁ.
Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, Šta misliš, Aggivessana,
rūpaṁ niccaṁ vā aniccaṁ vā”ti? je li materijalni oblik trajan ili prolazan?”–„Prolazan, učitelju Gotama.”
“Aniccaṁ, bho gotama”. –„Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?”–„Patnja, učitelju Gotama.”
“Yaṁ panāniccaṁ dukkhaṁ vā taṁ sukhaṁ vā”ti?
“Dukkhaṁ, bho gotama”.
“Yaṁ panāniccaṁ dukkhaṁ vipariṇāmadhammaṁ, kallaṁ nu taṁ samanupassituṁ: –„Da li na ono što je prolazno, patnja i podložno promeni, treba gledati ovako:
‘etaṁ mama, esohamasmi, eso me attā’”ti? 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?'”–„Ne, učitelju Gotama.”
“No hidaṁ, bho gotama”.
“Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, „Šta misliš, Aggivessana?
vedanā …pe… Je li osećaj trajan ili prolazan? …
saññā …pe… Je li opažaj trajan ili prolazan? …
saṅkhārā …pe… Jesu li mentalni obrasci trajni ili prolazni? …
taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, viññāṇaṁ niccaṁ vā aniccaṁ vā”ti? Je li svest trajna ili prolazna?”–„Prolazna, učitelju Gotama.”
“Aniccaṁ, bho gotama”.
“Yaṁ panāniccaṁ dukkhaṁ vā taṁ sukhaṁ vā”ti? –„Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?”–„Patnja, učitelju Gotama.”
“Dukkhaṁ, bho gotama”.
“Yaṁ panāniccaṁ dukkhaṁ vipariṇāmadhammaṁ, kallaṁ nu taṁ samanupassituṁ: –„Da li na ono što je prolazno, patnja i podložno promeni, treba gledati ovako:
‘etaṁ mama, esohamasmi, eso me attā’”ti? 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?'”–„Ne, učitelju Gotama.”
“No hidaṁ, bho gotama”.
“Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, „Šta misliš, Aggivessana?
yo nu kho dukkhaṁ allīno dukkhaṁ upagato dukkhaṁ ajjhosito, dukkhaṁ ‘etaṁ mama, esohamasmi, eso me attā’ti samanupassati, api nu kho so sāmaṁ vā dukkhaṁ parijāneyya, dukkhaṁ vā parikkhepetvā vihareyyā”ti? Kada se neko veže za patnju, pribegava patnji, drži se patnje i ono što jeste patnja smatra: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo', može li on ikad do kraja da razume patnju ili da u njemu patnja bude potpuno uništena?”
“Kiñhi siyā, bho gotama? „Kako bi to bilo moguće, učitelju Gotama?
No hidaṁ, bho gotamā”ti. Ne, učitelju Gotama.”
“Taṁ kiṁ maññasi, aggivessana, „A šta misliš, Aggivessana?
nanu tvaṁ evaṁ sante dukkhaṁ allīno dukkhaṁ upagato dukkhaṁ ajjhosito, dukkhaṁ: Ako je to tako, zar se ti nisi vezao za patnju, pribegavaš patnji, držiš se patnje i ono što jeste patnja smatraš: 'To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?'”
‘etaṁ mama, esohamasmi, eso me attā’ti samanupassasī”ti?
“Kiñhi no siyā, bho gotama? „Kako bi bilo moguće da nisam, učitelju Gotama?
Evametaṁ, bho gotamā”ti. Jesam, učitelju Gotama.”
“Seyyathāpi, aggivessana, puriso sāratthiko sāragavesī sārapariyesanaṁ caramāno tiṇhaṁ kuṭhāriṁ ādāya vanaṁ paviseyya. „Zamisli čoveka kome treba dobra drvena građa, koji traga za dobrom drvenom građom, uzme oštru sekiru i zađe u šumu
So tattha passeyya mahantaṁ kadalikkhandhaṁ ujuṁ navaṁ akukkukajātaṁ. te ugleda veliko stablo banane, snažnog debla, pravo, mlado, ali bez srži.
Tamenaṁ mūle chindeyya, mūle chetvā agge chindeyya, agge chetvā pattavaṭṭiṁ vinibbhujeyya. Onda ga on poseče u korenu, odseče krošnju i krene da ljušti koru.
So tattha pattavaṭṭiṁ vinibbhujanto pheggumpi nādhigaccheyya, kuto sāraṁ? Ali dok ljušti koru, on nikad neće doći ni do drvenastog dela stabla, a kamoli do njegove srži.
Evameva kho tvaṁ, aggivessana, mayā sakasmiṁ vāde samanuyuñjiyamāno samanugāhiyamāno samanubhāsiyamāno ritto tuccho aparaddho. Isto tako, Aggivessana, kad te ja pritisnem, ispitujem i propitujem o tvojoj tvrdnji, ispadne da si prazan, dezorijentisan i u zabludi.
Bhāsitā kho pana te esā, aggivessana, vesāliyaṁ parisati vācā: Ali ti si bio taj što je pred skupom u Vesāliju tvrdio:
‘nāhaṁ taṁ passāmi samaṇaṁ vā brāhmaṇaṁ vā, saṅghiṁ gaṇiṁ gaṇācariyaṁ, api arahantaṁ sammāsambuddhaṁ paṭijānamānaṁ, yo mayā vādena vādaṁ samāraddho na saṅkampeyya na sampakampeyya na sampavedheyya, yassa na kacchehi sedā mucceyyuṁ. 'Ne vidim asketu ili brahmana, starešinu reda, starešinu grupe, učitelja grupe, čak i one koji tvrde da su plemeniti i potpuno probuđeni, a koji ne bi pretrnuo, stresao se, zadrhtao i preznojio ispod pazuha ako bi se upustio u debatu sa mnom.
Thūṇaṁ cepāhaṁ acetanaṁ vādena vādaṁ samārabheyyaṁ sāpi mayā vādena vādaṁ samāraddhā saṅkampeyya sampakampeyya sampavedheyya. Čak i kad bih poveo debatu s običnim stubom, on bi pretrnuo, stresao se i zadrhtao u debati sa mnom,
Ko pana vādo manussabhūtassā’ti? pa šta da onda kažem za živog čoveka?' A sada su kapljice znoja na tvome čelu, natopile ti ogrtač toliko da kaplju i na tlo.
Tuyhaṁ kho pana, aggivessana, appekaccāni sedaphusitāni nalāṭā muttāni, uttarāsaṅgaṁ vinibhinditvā bhūmiyaṁ patiṭṭhitāni.
Mayhaṁ kho pana, aggivessana, natthi etarahi kāyasmiṁ sedo”ti. Ali na mom telu znoja sada nema.”
Iti bhagavā tasmiṁ parisati suvaṇṇavaṇṇaṁ kāyaṁ vivari. I Blaženi pred okupljenima otkri svoje telo zlatne boje.
Evaṁ vutte, saccako nigaṇṭhaputto tuṇhībhūto maṅkubhūto pattakkhandho adhomukho pajjhāyanto appaṭibhāno nisīdi. Kad ovo bi rečeno, Saććaka, nigaṇṭhin sin, ostade da sedi ćutke, zbunjen, povijenih leđa i pognute glave, ophrvan mislima, nesposoban da bilo šta odgovori.
Atha kho dummukho licchaviputto saccakaṁ nigaṇṭhaputtaṁ tuṇhībhūtaṁ maṅkubhūtaṁ pattakkhandhaṁ adhomukhaṁ pajjhāyantaṁ appaṭibhānaṁ viditvā bhagavantaṁ etadavoca: Na to Dummukha, sin Liććhavija, videvši Saććaku, nigaṇṭhinog sina u takvom stanju, reče Blaženom:
“upamā maṁ, bhagavā, paṭibhātī”ti. „Učitelju Gotama, pade mi sada na um jedno poređenje.”
“Paṭibhātu taṁ, dummukhā”ti bhagavā avoca. „Objasni kakvo je to poređenje, Dummukha.”
“Seyyathāpi, bhante, gāmassa vā nigamassa vā avidūre pokkharaṇī. „Zamislite da nedaleko od sela ili grada postoji jezero i u njemu rak.
Tatrāssa kakkaṭako. I onda grupa dečaka i devojčica krene iz grada ili sela do tog jezera, uđe u vodu, izvuče raka iz vode i stavi ga na suvo.
Atha kho, bhante, sambahulā kumārakā vā kumārikā vā tamhā gāmā vā nigamā vā nikkhamitvā yena sā pokkharaṇī tenupasaṅkameyyuṁ; upasaṅkamitvā taṁ pokkharaṇiṁ ogāhetvā taṁ kakkaṭakaṁ udakā uddharitvā thale patiṭṭhāpeyyuṁ. A kad god rak pruži krak da se pokrene, oni mu ga odseku, slome, zdrobe štapovima i kamenjem,
Yaññadeva hi so, bhante, kakkaṭako aḷaṁ abhininnāmeyya taṁ tadeva te kumārakā vā kumārikā vā kaṭṭhena vā kathalena vā sañchindeyyuṁ sambhañjeyyuṁ sampalibhañjeyyuṁ. tako da taj rak sa svim svojim udovima odsečenim, slomljenim, zdrobljenim, ne bi bio u stanju da se vrati u ono jezero i živi tamo kao i pre.
Evañhi so, bhante, kakkaṭako sabbehi aḷehi sañchinnehi sambhaggehi sampalibhaggehi abhabbo taṁ pokkharaṇiṁ puna otarituṁ, seyyathāpi pubbe. Isto tako, sve akrobacije, zamagljivanja i vrdanja Saććake, nigaṇṭhinog sina,
Evameva kho, bhante, yāni saccakassa nigaṇṭhaputtassa visūkāyitāni visevitāni vipphanditāni tānipi sabbāni bhagavatā sañchinnāni sambhaggāni sampalibhaggāni; Blaženi je odsekao, slomio i zdrobio,
abhabbo ca dāni, bhante, saccako nigaṇṭhaputto puna bhagavantaṁ upasaṅkamituṁ yadidaṁ vādādhippāyo”ti. pa sada ovaj nije u stanju ni da priđe Blaženom kako bi debatovali.”
Evaṁ vutte, saccako nigaṇṭhaputto dummukhaṁ licchaviputtaṁ etadavoca: Kad ovo bi rečeno, Saććaka, nigaṇṭhin sin, odgovori:
“āgamehi tvaṁ, dummukha, āgamehi tvaṁ, dummukha, (…) na mayaṁ tayā saddhiṁ mantema, idha mayaṁ bhotā gotamena saddhiṁ mantema. „Čekaj, Dummukha, čekaj! Ja ne pričam s tobom, pričam sa učiteljem Gotamom.”
Tiṭṭhatesā, bho gotama, amhākañceva aññesañca puthusamaṇabrāhmaṇānaṁ vācā. „Učitelju Gotama, to što smo do sada govorili i ono što su govorili drugi askete i brahmani bilo je, mislim, obično brbljanje.
Vilāpaṁ vilapitaṁ maññe. Ali na koji način učenik askete Gotame sprovodi njegova uputstva, reaguje na njegov savet, prevazišao je sumnjičavost, oslobodio se nedoumica, postao neustrašiv i nezavisan od ostalih koji slede Učiteljev nauk?”
Kittāvatā ca nu kho bhoto gotamassa sāvako sāsanakaro hoti ovādapatikaro tiṇṇavicikiccho vigatakathaṅkatho vesārajjappatto aparappaccayo satthusāsane viharatī”ti? „Aggivessana, bilo koju vrstu materijalnog oblika, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, veliki ili mali, niži ili viši, dalek ili blizu–moj učenik vidi svaki materijalni oblik kakav on zaista jeste, sa pravom mudrošću: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.'
“Idha, aggivessana, mama sāvako yaṁ kiñci rūpaṁ atītānāgatapaccuppannaṁ ajjhattaṁ vā bahiddhā vā oḷārikaṁ vā sukhumaṁ vā hīnaṁ vā paṇītaṁ vā yaṁ dūre santike vā, sabbaṁ rūpaṁ ‘netaṁ mama, nesohamasmi, na meso attā’ti evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya passati; Bilo koju vrstu osećaja …
yā kāci vedanā …pe… Bilo koju vrstu opažaja …
yā kāci saññā …pe… Bilo koju vrstu mentalnih obrazaca …
ye keci saṅkhārā …pe… Bilo koju vrstu svesti, prošlu, buduću ili sadašnju, unutrašnju ili spoljašnju, veliku ili malu, nižu ili višu, daleku ili bližu–moj učenik vidi svaku svest kakva ona zaista jeste, sa pravom mudrošću: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.'
yaṁ kiñci viññāṇaṁ atītānāgatapaccuppannaṁ ajjhattaṁ vā bahiddhā vā oḷārikaṁ vā sukhumaṁ vā hīnaṁ vā paṇītaṁ vā, yaṁ dūre santike vā, sabbaṁ viññāṇaṁ ‘netaṁ mama, nesohamasmi, na meso attā’ti evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya passati. Na taj način je moj učenik taj koji sprovodi moja uputstva, reaguje na moj savet, prevazišao je sumnjičavost, oslobodio se nedoumica, postao neustrašiv i nezavisan od ostalih koji slede Učiteljev nauk.”
Ettāvatā kho, aggivessana, mama sāvako sāsanakaro hoti ovādapatikaro tiṇṇavicikiccho vigatakathaṅkatho vesārajjappatto aparappaccayo satthusāsane viharatī”ti.
“Kittāvatā pana, bho gotama, bhikkhu arahaṁ hoti khīṇāsavo vusitavā katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṁyojano sammadaññāvimutto”ti? „Učitelju Gotama, na koji način monah jeste arahant, sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio što je trebalo učiniti, odložio tovar,
“Idha, aggivessana, bhikkhu yaṁ kiñci rūpaṁ atītānāgatapaccuppannaṁ ajjhattaṁ vā bahiddhā vā oḷārikaṁ vā sukhumaṁ vā hīnaṁ vā paṇītaṁ vā yaṁ dūre santike vā sabbaṁ rūpaṁ ‘netaṁ mama, nesohamasmi, na meso attā’ti evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya disvā anupādā vimutto hoti; dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno oslobođen krajnjim znanjem?”
yā kāci vedanā …pe… „Aggivessana, bilo koju vrstu materijalnog oblika, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, veliki ili mali, niži ili viši, dalek ili blizu–monah vidi svaki materijalni oblik kakav on zaista jeste, sa pravom mudrošću: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo' i zahvaljujući nevezivanju je oslobođen.
yā kāci saññā …pe… Bilo koju vrstu osećaja …
ye keci saṅkhārā …pe… Bilo koju vrstu opažaja …
yaṁ kiñci viññāṇaṁ atītānāgatapaccuppannaṁ ajjhattaṁ vā bahiddhā vā oḷārikaṁ vā sukhumaṁ vā hīnaṁ vā paṇītaṁ vā yaṁ dūre santike vā sabbaṁ viññāṇaṁ ‘netaṁ mama, nesohamasmi, na meso attā’ti evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya disvā anupādā vimutto hoti. Bilo koju vrstu mentalnih obrazaca …
Ettāvatā kho, aggivessana, bhikkhu arahaṁ hoti khīṇāsavo vusitavā katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṁyojano sammadaññāvimutto. Bilo koju vrstu svesti, prošlu, buduću ili sadašnju, unutrašnju ili spoljašnju, veliku ili malu, nižu ili višu, daleku ili bližu–monah vidi svaku svest kakva ona zaista jeste, sa pravom mudrošću: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo' i zahvaljujući nevezivanju je oslobođen. Na taj način monah jeste arahant, sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio ono što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno oslobođen krajnjim znanjem.
Evaṁ vimuttacitto kho, aggivessana, bhikkhu tīhi anuttariyehi samannāgato hoti—Kad je monahov um tako oslobođen, on poseduje tri nenadmašna kvaliteta:
dassanānuttariyena, paṭipadānuttariyena, vimuttānuttariyena. nenadmašno viđenje, nenadmašno praktikovanje puta i nenadmašno oslobođenje.
Evaṁ vimuttacitto kho, aggivessana, bhikkhu tathāgataññeva sakkaroti garuṁ karoti māneti pūjeti—Kad je monah tako oslobođen, on i dalje slavi, poštuje, divi se i klanja Tathāgati ovako:
buddho so bhagavā bodhāya dhammaṁ deseti, danto so bhagavā damathāya dhammaṁ deseti, santo so bhagavā samathāya dhammaṁ deseti, tiṇṇo so bhagavā taraṇāya dhammaṁ deseti, parinibbuto so bhagavā parinibbānāya dhammaṁ desetī”ti. 'Blaženi jeste probuđen i podučava Dhammu koja vodi oslobođenju. Blaženi jeste ukroćen i podučava Dhammu koja vodi kroćenju samoga sebe. Blaženi jeste miran i podučava Dhammu koja vodi miru. Blaženi jeste prešao na drugu obalu i podučava Dhammu koja vodi prelasku na drugu obalu. Blaženi je dostigao nibbānu i podučava Dhammu koja vodi dostizanju nibbāne.'”
Evaṁ vutte, saccako nigaṇṭhaputto bhagavantaṁ etadavoca: Kad ovo bi rečeno, Saććaka, nigaṇṭhin sin, odgovori:
“mayameva, bho gotama, dhaṁsī, mayaṁ pagabbā, ye mayaṁ bhavantaṁ gotamaṁ vādena vādaṁ āsādetabbaṁ amaññimha. „Učitelju Gotama, bio sam smeo i drzak misleći da mogu u debati da napadnem učitelja Gotamu.
Siyā hi, bho gotama, hatthiṁ pabhinnaṁ āsajja purisassa sotthibhāvo, na tveva bhavantaṁ gotamaṁ āsajja siyā purisassa sotthibhāvo. Čovek može napasti poludelog slona i naći sigurnost, ali ne može napasti učitelja Gotamu i naći sigurnost.
Siyā hi, bho gotama, pajjalitaṁ aggikkhandhaṁ āsajja purisassa sotthibhāvo, na tveva bhavantaṁ gotamaṁ āsajja siyā purisassa sotthibhāvo. Čovek može napasti šumski požar i naći sigurnost, ali ne može napasti učitelja Gotamu i naći sigurnost.
Siyā hi, bho gotama, āsīvisaṁ ghoravisaṁ āsajja purisassa sotthibhāvo, na tveva bhavantaṁ gotamaṁ āsajja siyā purisassa sotthibhāvo. Čovek može napasti veoma otrovnu zmiju i naći sigurnost, ali ne može napasti učitelja Gotamu i naći sigurnost.
Mayameva, bho gotama, dhaṁsī, mayaṁ pagabbā, ye mayaṁ bhavantaṁ gotamaṁ vādena vādaṁ āsādetabbaṁ amaññimha. Bio sam smeo i drzak misleći da mogu u debati da napadnem učitelja Gotamu.
Adhivāsetu me bhavaṁ gotamo svātanāya bhattaṁ saddhiṁ bhikkhusaṅghenā”ti. Neka Blaženi zajedno sa monaškom sanghom prihvati od mene poziv za obrok sutra.”
Adhivāsesi bhagavā tuṇhībhāvena. I Blaženi ćutke prihvati.
Atha kho saccako nigaṇṭhaputto bhagavato adhivāsanaṁ viditvā te licchavī āmantesi: Potom, znajući da je Blaženi prihvatio, Saććaka, nigaṇṭhin sin, obrati se Liććhavijima:
“suṇantu me bhonto licchavī, samaṇo me gotamo nimantito svātanāya saddhiṁ bhikkhusaṅghena. „Čujte me, Liććhavi. Pozvao sam asketu Gotamu, zajedno sa monaškom sanghom, sutra na obrok.
Tena me abhihareyyātha yamassa patirūpaṁ maññeyyāthā”ti. Možete i vi doneti šta god mislite da bi bilo prikladno za njega.”
Atha kho te licchavī tassā rattiyā accayena saccakassa nigaṇṭhaputtassa pañcamattāni thālipākasatāni bhattābhihāraṁ abhihariṁsu. Kad je noć prošla, Liććhavi donesoše pet stotina ukrašenih posuda pirinča u mleku kao dar u hrani.
Atha kho nigaṇṭhaputto sake ārāme paṇītaṁ khādanīyaṁ bhojanīyaṁ paṭiyādāpetvā bhagavato kālaṁ ārocāpesi: Onda Saććaka, nigaṇṭhin sin, naredi da se u njegovom parku pripreme različite vrste hrane, te posla poruku za Blaženog:
“kālo, bho gotama, niṭṭhitaṁ bhattan”ti. „Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman.”
Atha kho bhagavā pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya yena saccakassa nigaṇṭhaputtassa ārāmo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā paññatte āsane nisīdi saddhiṁ bhikkhusaṅghena. I tako, ujutro, Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa zajedno s monaškom sanghom krenu put parka koji je pripadao Saććaki, nigaṇṭhinom sinu, i tamo sede na pripremljeno mesto.
Atha kho saccako nigaṇṭhaputto buddhappamukhaṁ bhikkhusaṅghaṁ paṇītena khādanīyena bhojanīyena sahatthā santappesi sampavāresi. Onda Saććaka, nigaṇṭhin sin, svojim rukama posluži i različitim vrstama jela ugosti monašku sanghu predvođenu Blaženim.
Atha kho saccako nigaṇṭhaputto bhagavantaṁ bhuttāviṁ onītapattapāṇiṁ aññataraṁ nīcaṁ āsanaṁ gahetvā ekamantaṁ nisīdi. Kad je Blaženi jeo i izvadio ruke iz činije, Saććaka, nigaṇṭhin sin, sede na niže mesto, sa strane,
Ekamantaṁ nisinno kho saccako nigaṇṭhaputto bhagavantaṁ etadavoca: te reče Blaženome:
“yamidaṁ, bho gotama, dāne puññañca puññamahī ca taṁ dāyakānaṁ sukhāya hotū”ti. „Učitelju Gotama, neka zasluga i veliki plodovi ovog darivanja budu na sreću darivalaca.”
“Yaṁ kho, aggivessana, tādisaṁ dakkhiṇeyyaṁ āgamma avītarāgaṁ avītadosaṁ avītamohaṁ, taṁ dāyakānaṁ bhavissati. „Aggivessana, šta god da dolazi od davanja onome ko je poput tebe–nekome ko se nije oslobodio strasti, nije oslobodio mržnje, nije oslobodio obmanutosti–to će biti za darovatelje.
Yaṁ kho, aggivessana, mādisaṁ dakkhiṇeyyaṁ āgamma vītarāgaṁ vītadosaṁ vītamohaṁ, taṁ tuyhaṁ bhavissatī”ti. A šta god da dolazi od davanja onome ko je poput mene–nekome ko se jeste oslobodio strasti, jeste oslobodio mržnje, jeste oslobodio obmanutosti–to će biti za tebe.”
Cūḷasaccakasuttaṁ niṭṭhitaṁ pañcamaṁ.