Theravadan

Other Translations: Deutsch , English , Italiano , ру́сский язы́к

From: Branislav Kovačević

Majjhima Nikāya 27 Budini govori srednje dužine 27

Cūḷahatthipadopamasutta Kratki govor o poređenju sa otiskom stope slona

Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.

ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

Tena kho pana samayena jāṇussoṇi brāhmaṇo sabbasetena vaḷavābhirathena sāvatthiyā niyyāti divādivassa. I desilo se da se usred dana brahman Đāṇussoṇi izvezao iz Sāvatthīja u beloj kočiji, koju su vukle bele kobile.

Addasā kho jāṇussoṇi brāhmaṇo pilotikaṁ paribbājakaṁ dūratova āgacchantaṁ. Izdaleka je video asketu Pilotiku kako dolazi,

Disvāna pilotikaṁ paribbājakaṁ etadavoca: pa ga upita:

“Handa kuto nu bhavaṁ vacchāyano āgacchati divādivassā”ti? „Odakle to učitelj Vaććhāyana dolazi usred dana?”

“Ito hi kho ahaṁ, bho, āgacchāmi samaṇassa gotamassa santikā”ti. „Gospodine, išao sam da posetim asketu Gotamu.”

“Taṁ kiṁ maññati bhavaṁ vacchāyano samaṇassa gotamassa paññāveyyattiyaṁ paṇḍito maññe”ti. „Šta učitelj Vaććhāyana misli o mudrosti askete Gotame? Je li on mudar ili nije?”

“Ko cāhaṁ, bho, ko ca samaṇassa gotamassa paññāveyyattiyaṁ jānissāmi. „Gospodine, ko sam ja da uviđam mudrost askete Gotame?

Sopi nūnassa tādisova yo samaṇassa gotamassa paññāveyyattiyaṁ jāneyyā”ti. Svakako, onaj ko uviđa mudrost askete Gotame, mora mu biti ravan.”

“Uḷārāya khalu bhavaṁ vacchāyano samaṇaṁ gotamaṁ pasaṁsāya pasaṁsatī”ti. „Učitelj Vaććhāyana zaista veoma hvali asketu Gotamu.”

“Ko cāhaṁ, bho, ko ca samaṇaṁ gotamaṁ pasaṁsissāmi, „Gospodine, ko sam ja da hvalim asketu Gotamu?

pasatthapasatthova so bhavaṁ gotamo seṭṭho devamanussānan”ti. Oni koji su i sami hvaljeni, hvale asketu Gotamu kao najboljeg među božanstvima i ljudima.”

“Kaṁ pana bhavaṁ vacchāyano atthavasaṁ sampassamāno samaṇe gotame evaṁ abhippasanno”ti? „Koji su razlozi što učitelj Vaććhāyana ima toliko poverenje u asketu Gotamu?”

“Seyyathāpi, bho, kusalo nāgavaniko nāgavanaṁ paviseyya. „Gospodine, zamislite mudrog lovca na slonove

So passeyya nāgavane mahantaṁ hatthipadaṁ, dīghato ca āyataṁ, tiriyañca vitthataṁ. koji se zaputi u šumu gde borave i slonovi i ugleda veliki otisak slonove stope, dugačak i širok.

So niṭṭhaṁ gaccheyya: On bi zaključio:

‘mahā vata bho nāgo’ti. ‘Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika.’

Evameva kho ahaṁ, bho, yato addasaṁ samaṇe gotame cattāri padāni athāhaṁ niṭṭhamagamaṁ: Isto tako, kada sam video četiri stope askete Gotame, zaključio sam:

‘sammāsambuddho bhagavā, svākkhāto bhagavatā dhammo, suppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho’ti. ’Blaženi je potpuno probuđen, Blaženi je dobro izložio Dhammu i monaška zajednica vežba na pravi način.’

Katamāni cattāri? Koje četiri?

Idhāhaṁ, bho, passāmi ekacce khattiyapaṇḍite nipuṇe kataparappavāde vālavedhirūpe, te bhindantā maññe caranti paññāgatena diṭṭhigatāni. Gospodine, video sam ovde neke učene plemiće, znalce, koji poznaju učenja drugih, precizne u raspravi poput savršenih strelaca; oni idu unaokolo i zapravo pobijaju gledišta drugih svojim oštrim umom.

Te suṇanti: Kad oni čuju:

‘samaṇo khalu, bho, gotamo amukaṁ nāma gāmaṁ vā nigamaṁ vā osarissatī’ti. ‘Asketa Gotama će posetiti to i to selo ili grad’

Te pañhaṁ abhisaṅkharonti: onda kuju plan:

‘imaṁ mayaṁ pañhaṁ samaṇaṁ gotamaṁ upasaṅkamitvā pucchissāma. ‘Otići ćemo do askete Gotame i postaviti mu ovakvo pitanje.

Evañce no puṭṭho evaṁ byākarissati, evamassa mayaṁ vādaṁ āropessāma. Ako ga ovo budemo pitali, on će odgovoriti ovako, te ćemo njegovo učenje pobiti na ovaj način;

Evañcepi no puṭṭho evaṁ byākarissati, evampissa mayaṁ vādaṁ āropessāmā’ti. a ako ga ono budemo pitali, on će odgovoriti onako, te ćemo njegovo učenje pobiti na onaj način.’

Te suṇanti: Onda im jave:

‘samaṇo khalu, bho, gotamo amukaṁ nāma gāmaṁ vā nigamaṁ vā osaṭo’ti. ‘Asketa Gotama je stigao u to i to selo ili grad.’

Te yena samaṇo gotamo tenupasaṅkamanti. I oni odu do askete Gotame,

Te samaṇo gotamo dhammiyā kathāya sandasseti samādapeti samuttejeti sampahaṁseti. a ovaj ih uputi, podstakne, obodri i ohrabri govorom o Dhammi.

Te samaṇena gotamena dhammiyā kathāya sandassitā samādapitā samuttejitā sampahaṁsitā na ceva samaṇaṁ gotamaṁ pañhaṁ pucchanti, kutossa vādaṁ āropessanti? Pošto ih je asketa Gotama uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi, oni nemaju mnogo pitanja da mu postave. Pa kako bi onda mogli da pobiju njegovo učenje?

Aññadatthu samaṇasseva gotamassa sāvakā sampajjanti. Zapravo, postanu njegovi učenici.

Yadāhaṁ, bho, samaṇe gotame imaṁ paṭhamaṁ padaṁ addasaṁ athāhaṁ niṭṭhamagamaṁ: Kad sam video prvu stopu askete Gotame, zaključio sam:

Puna caparāhaṁ, bho, passāmi idhekacce brāhmaṇapaṇḍite …pe… Dalje, video sam neke učene brahmane…

gahapatipaṇḍite … kućedomaćine…

pe… isto...

samaṇapaṇḍite nipuṇe kataparappavāde vālavedhirūpe te bhindantā maññe caranti paññāgatena diṭṭhigatāni. učene askete, znalce, koji poznaju učenja drugih, precizne u raspravi poput savršenih strelaca; oni idu unaokolo i zapravo pobijaju gledišta drugih svojim oštrim umom.

Te suṇanti: Kad oni čuju:

‘samaṇo khalu bho gotamo amukaṁ nāma gāmaṁ vā nigamaṁ vā osarissatī’ti. ‘Asketa Gotama će posetiti to i to selo ili grad’

Te pañhaṁ abhisaṅkharonti ‘imaṁ mayaṁ pañhaṁ samaṇaṁ gotamaṁ upasaṅkamitvā pucchissāma. ‘Otići ćemo do askete Gotame i postaviti mu ovakvo pitanje.

Evañce no puṭṭho evaṁ byākarissati, evamassa mayaṁ vādaṁ āropessāma. Ako ga ovo budemo pitali, on će odgovoriti ovako, te ćemo njegovo učenje pobiti na ovaj način;

Evañcepi no puṭṭho evaṁ byākarissati, evampissa mayaṁ vādaṁ āropessāmā’ti. a ako ga ono budemo pitali, on će odgovoriti onako, te ćemo njegovo učenje pobiti na onaj način.’

Te suṇanti ‘samaṇo khalu bho gotamo amukaṁ nāma gāmaṁ vā nigamaṁ vā osaṭo’ti. ‘Asketa Gotama je stigao u to i to selo ili grad.’

Te yena samaṇo gotamo tenupasaṅkamanti. I oni odu do askete Gotame,

Te samaṇo gotamo dhammiyā kathāya sandasseti samādapeti samuttejeti sampahaṁseti. a ovaj ih uputi, podstakne, obodri i ohrabri govorom o Dhammi.

Aññadatthu samaṇaṁyeva gotamaṁ okāsaṁ yācanti agārasmā anagāriyaṁ pabbajjāya. Zapravo, pitaju asketu Gotamu da ih zamonaši,

Te samaṇo gotamo pabbājeti. te on to i učini.

Te tattha pabbajitā samānā vūpakaṭṭhā appamattā ātāpino pahitattā viharantā nacirasseva—yassatthāya kulaputtā sammadeva agārasmā anagāriyaṁ pabbajanti, tadanuttaraṁ—brahmacariyapariyosānaṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja viharanti. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučeni, marljivi, predani i odlučni, stekavši neposredno znanje, ovde i sada ulaze i ostaju na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike.

Te evamāhaṁsu: I tada kažu:

‘manaṁ vata, bho, anassāma, manaṁ vata, bho, panassāma; ‘Skoro smo bili izgubljeni, skoro smo bili potpuno propali,

mayañhi pubbe assamaṇāva samānā samaṇamhāti paṭijānimha, abrāhmaṇāva samānā brāhmaṇamhāti paṭijānimha, anarahantova samānā arahantamhāti paṭijānimha. jer ranije smo tvrdili da smo askete, iako zapravo nismo bili askete; tvrdili smo da smo brahmani, iako zapravo nismo brahmani, tvrdili smo da smo arahanti, iako zapravo nismo bili arahanti.

Idāni khomha samaṇā, idāni khomha brāhmaṇā, idāni khomha arahanto’ti. Ali sada jesmo askete, sada jesmo brahmani, sada jesmo arahanti.’

Yadāhaṁ, bho, samaṇe gotame imaṁ catutthaṁ padaṁ addasaṁ athāhaṁ niṭṭhamagamaṁ: Kad sam video četvrtu stopu askete Gotame, zaključio sam:

Yato kho ahaṁ, bho, samaṇe gotame imāni cattāri padāni addasaṁ athāhaṁ niṭṭhamagamaṁ: Dakle, kad sam video ove četiri stope askete Gotame, zaključio sam:

‘sammāsambuddho bhagavā, svākkhāto bhagavatā dhammo, suppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho’”ti. ’Blaženi je potpuno probuđen, Blaženi je dobro izložio Dhammu i monaška zajednica vežba na pravi način.’

Evaṁ vutte, jāṇussoṇi brāhmaṇo sabbasetā vaḷavābhirathā orohitvā ekaṁsaṁ uttarāsaṅgaṁ karitvā yena bhagavā tenañjaliṁ paṇāmetvā tikkhattuṁ udānaṁ udānesi: Kad ovo bi rečeno, brahman Đāṇussoṇi siđe sa svoje bele kočije, koju su vukle bele kobile, i prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženog i izgovori ove reči tri puta:

“Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa; „Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.

namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa; Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.

namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassāti. Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.

Appeva nāma mayampi kadāci karahaci tena bhotā gotamena saddhiṁ samāgaccheyyāma, appeva nāma siyā kocideva kathāsallāpo”ti. Možda bismo jednom mogli posetiti učitelja Gotamu i porazgovarati s njim.”

Atha kho jāṇussoṇi brāhmaṇo yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavatā saddhiṁ sammodi. Onda brahman Đāṇussoṇi otide do Blaženog i pozdravi se sa njim.

Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdi. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane

Ekamantaṁ nisinno kho jāṇussoṇi brāhmaṇo yāvatako ahosi pilotikena paribbājakena saddhiṁ kathāsallāpo taṁ sabbaṁ bhagavato ārocesi. i ispriča Blaženome svoj razgovor s asketom Pilotikom.

Evaṁ vutte, bhagavā jāṇussoṇiṁ brāhmaṇaṁ etadavoca: Na to mu Blaženi odgovori:

“na kho, brāhmaṇa, ettāvatā hatthipadopamo vitthārena paripūro hoti. „Dosad, brahmane, poređenje sa otiskom stope slona nije potpuno dovršeno.

Api ca, brāhmaṇa, yathā hatthipadopamo vitthārena paripūro hoti Da bi saznao kako ga je moguće detaljno razviti,

taṁ suṇāhi, sādhukaṁ manasi karohi, bhāsissāmī”ti. slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”

“Evaṁ, bho”ti kho jāṇussoṇi brāhmaṇo bhagavato paccassosi. „Da, gospodine”, odgovori brahman Đāṇussoṇi.

Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:

“Seyyathāpi, brāhmaṇa, nāgavaniko nāgavanaṁ paviseyya. „Brahmane, zamisli mudrog lovca na slonove

So passeyya nāgavane mahantaṁ hatthipadaṁ, dīghato ca āyataṁ, tiriyañca vitthataṁ. koji se zaputi u šumu gde borave i slonovi i ugleda veliki otisak slonove stope, dugačak i širok.

Yo hoti kusalo nāgavaniko neva tāva niṭṭhaṁ gacchati: Mudar lovac još ne bi zaključio:

‘mahā vata bho nāgo’ti. ‘Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika.’

Taṁ kissa hetu? A zašto?

Santi hi, brāhmaṇa, nāgavane vāmanikā nāma hatthiniyo mahāpadā, tāsaṁ petaṁ padaṁ assāti. U šumi ima i slonica, koje takođe ostavljaju veliki otisak stope i to je možda jedan od njenih otisaka.

So tamanugacchati. On dalje prati taj trag kroz šumu i

Tamanugacchanto passati nāgavane mahantaṁ hatthipadaṁ, dīghato ca āyataṁ, tiriyañca vitthataṁ, uccā ca nisevitaṁ. naiđe na tragove drugog slona, dugačke i široke, i na tragove zuba visoko na stablu.

Yo hoti kusalo nāgavaniko neva tāva niṭṭhaṁ gacchati: Mudar lovac još ne bi zaključio:

‘mahā vata bho nāgo’ti. ‘Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika.’

Taṁ kissa hetu? A zašto?

Santi hi, brāhmaṇa, nāgavane uccā kāḷārikā nāma hatthiniyo mahāpadā, tāsaṁ petaṁ padaṁ assāti. U šumi ima i visokih slonica snažnih zuba, koje ostavljaju velike tragove i to može biti stopa jedne od njih.

So tamanugacchati. On dalje prati taj trag kroz šumu i

Tamanugacchanto passati nāgavane mahantaṁ hatthipadaṁ, dīghato ca āyataṁ, tiriyañca vitthataṁ, uccā ca nisevitaṁ, uccā ca dantehi ārañjitāni. naiđe na tragove drugog slona, dugačke i široke, na tragove zuba visoko na stablu i na tragove kljova.

Yo hoti kusalo nāgavaniko neva tāva niṭṭhaṁ gacchati: Mudar lovac još ne bi zaključio:

‘mahā vata bho nāgo’ti. ‘Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika.’

Taṁ kissa hetu? A zašto?

Santi hi, brāhmaṇa, nāgavane uccā kaṇerukā nāma hatthiniyo mahāpadā, tāsaṁ petaṁ padaṁ assāti. U šumi ima i visokih slonica snažnih kljova, koje ostavljaju velike tragove i to može biti stopa jedne od njih.

So tamanugacchati. On dalje prati taj trag kroz šumu i

Tamanugacchanto passati nāgavane mahantaṁ hatthipadaṁ, dīghato ca āyataṁ, tiriyañca vitthataṁ, uccā ca nisevitaṁ, uccā ca dantehi ārañjitāni, uccā ca sākhābhaṅgaṁ. naiđe na tragove drugog slona, dugačke i široke, na tragove zuba visoko na stablu, na tragove kljova i na polomljene grane.

Tañca nāgaṁ passati rukkhamūlagataṁ vā abbhokāsagataṁ vā gacchantaṁ vā tiṭṭhantaṁ vā nisinnaṁ vā nipannaṁ vā. I isto tako vidi tog slona predvodnika u podnožju drveta ili na čistini, kako hoda unaokolo, sedi ili leži.

So niṭṭhaṁ gacchati: Tada on zaključuje:

‘ayameva so mahānāgo’ti. ‘Ovo je veliki slon predvodnik.’

Evameva kho, brāhmaṇa, idha tathāgato loke uppajjati arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho bhagavā. Isto tako, brahmane, Tathāgata se pojavljuje u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.

So imaṁ lokaṁ sadevakaṁ samārakaṁ sabrahmakaṁ sassamaṇabrāhmaṇiṁ pajaṁ sadevamanussaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi.

So dhammaṁ deseti ādikalyāṇaṁ majjhekalyāṇaṁ pariyosānakalyāṇaṁ sātthaṁ sabyañjanaṁ; kevalaparipuṇṇaṁ parisuddhaṁ brahmacariyaṁ pakāseti. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

Taṁ dhammaṁ suṇāti gahapati vā gahapatiputto vā aññatarasmiṁ vā kule paccājāto. A kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu.

So taṁ dhammaṁ sutvā tathāgate saddhaṁ paṭilabhati. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tathāgatu.

So tena saddhāpaṭilābhena samannāgato iti paṭisañcikkhati: Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja:

‘sambādho gharāvāso rajopatho, abbhokāso pabbajjā. ’Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja.

Nayidaṁ sukaraṁ agāraṁ ajjhāvasatā ekantaparipuṇṇaṁ ekantaparisuddhaṁ saṅkhalikhitaṁ brahmacariyaṁ carituṁ. Nije lako živeći u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki.

Yannūnāhaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyan’ti. Kako bi bilo da obrijem kosu i bradu, ogrnem žuti ogrtač i napustivši dom odem u beskućnike?’

So aparena samayena appaṁ vā bhogakkhandhaṁ pahāya mahantaṁ vā bhogakkhandhaṁ pahāya appaṁ vā ñātiparivaṭṭaṁ pahāya mahantaṁ vā ñātiparivaṭṭaṁ pahāya kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Posle izvesnog vremena, on zaista obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

So evaṁ pabbajito samāno bhikkhūnaṁ sikkhāsājīvasamāpanno pāṇātipātaṁ pahāya pāṇātipātā paṭivirato hoti, nihitadaṇḍo nihitasattho lajjī dayāpanno sabbapāṇabhūtahitānukampī viharati. Pošto je otišao u beskućnike, prošao monašku obuku i način života, napustivši ubijanje živih bića, on ne ubija živa bića; pošto je batinu i oružje ostavio po strani, blag i dobronameran, živi ispunjen saosećanjem prema svim živim bićima.

Adinnādānaṁ pahāya adinnādānā paṭivirato hoti dinnādāyī dinnapāṭikaṅkhī. Athenena sucibhūtena attanā viharati. Napustivši uzimanje onoga što nije dato, on ne uzima ono što nije dato; uzima samo ono što mu se da, očekuje samo ono što mu se da, bez krađe živi u čistoti.

Abrahmacariyaṁ pahāya brahmacārī hoti ārācārī virato methunā gāmadhammā. Napustivši necelibat, pridržava se celibata, živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.

Musāvādaṁ pahāya musāvādā paṭivirato hoti saccavādī saccasandho theto paccayiko avisaṁvādako lokassa. Napustivši laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, on nije obmanjivač ovoga sveta.

Pisuṇaṁ vācaṁ pahāya pisuṇāya vācāya paṭivirato hoti, ito sutvā na amutra akkhātā imesaṁ bhedāya, amutra vā sutvā na imesaṁ akkhātā amūsaṁ bhedāya. Iti bhinnānaṁ vā sandhātā sahitānaṁ vā anuppadātā, samaggārāmo samaggarato samagganandī samaggakaraṇiṁ vācaṁ bhāsitā hoti. Napustivši zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio s ovima; tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu.

Pharusaṁ vācaṁ pahāya pharusāya vācāya paṭivirato hoti. Yā sā vācā nelā kaṇṇasukhā pemanīyā hadayaṅgamā porī bahujanakantā bahujanamanāpā tathārūpiṁ vācaṁ bhāsitā hoti. Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi.

Samphappalāpaṁ pahāya samphappalāpā paṭivirato hoti kālavādī bhūtavādī atthavādī dhammavādī vinayavādī, nidhānavatiṁ vācaṁ bhāsitā kālena sāpadesaṁ pariyantavatiṁ atthasaṁhitaṁ. Napustivši ogovaranje, on ne ogovara; govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o učenju i pravilima; u pravo vreme govori reči koje su vredne da se zapamte, razložne, umerene i korisne.

So bījagāmabhūtagāmasamārambhā paṭivirato hoti, Odustao od uništavanja semenki i biljaka.

ekabhattiko hoti rattūparato, virato vikālabhojanā, Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena…

naccagītavāditavisūkadassanā paṭivirato hoti, Odustao je od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava.

mālāgandhavilepanadhāraṇamaṇḍanavibhūsanaṭṭhānā paṭivirato hoti, Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima.

uccāsayanamahāsayanā paṭivirato hoti, Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva.

jātarūparajatapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti, Odustao je od primanja zlata i srebra,

āmakadhaññapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti, sirovog zrna i

āmakamaṁsapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti, sirovog mesa,

itthikumārikapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti, primanja žena i devojaka,

dāsidāsapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti, robova i ropkinja,

ajeḷakapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti, koza i ovaca,

kukkuṭasūkarapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti, živine i svinja,

hatthigavāssavaḷavapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti, primanja slonova, stoke, konja i kobila.

khettavatthupaṭiggahaṇā paṭivirato hoti, Odustao je od prihvatanja njiva i livada.

dūteyyapahiṇagamanānuyogā paṭivirato hoti, Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka.

kayavikkayā paṭivirato hoti, Odustao je od kupovanja i prodavanja,

tulākūṭakaṁsakūṭamānakūṭā paṭivirato hoti, od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera.

ukkoṭanavañcananikatisāciyogā paṭivirato hoti, Odustao je od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva.

chedanavadhabandhanaviparāmosaālopasahasākārā paṭivirato hoti. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i drugog nasilja.

So santuṭṭho hoti kāyaparihārikena cīvarena kucchiparihārikena piṇḍapātena. So yena yeneva pakkamati samādāyeva pakkamati. Zadovoljan je ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu.

Seyyathāpi nāma pakkhī sakuṇo yena yeneva ḍeti sapattabhārova ḍeti; Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila,

evameva bhikkhu santuṭṭho hoti kāyaparihārikena cīvarena kucchiparihārikena piṇḍapātena. So yena yeneva pakkamati samādāyeva pakkamati. tako je i monah zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu.

So iminā ariyena sīlakkhandhena samannāgato ajjhattaṁ anavajjasukhaṁ paṭisaṁvedeti. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti.

So cakkhunā rūpaṁ disvā na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī. Kad okom vidi oblik, ne vezuje se za njegova obeležja i detalje.

Yatvādhikaraṇamenaṁ cakkhundriyaṁ asaṁvutaṁ viharantaṁ abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṁ tassa saṁvarāya paṭipajjati, rakkhati cakkhundriyaṁ, cakkhundriye saṁvaraṁ āpajjati. Pošto, kad ostavi oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom vida, obuzdava čulo vida.

Sotena saddaṁ sutvā …pe… Kad zvuk čuje uhom…

ghānena gandhaṁ ghāyitvā … Kad oseti miris nosom…

jivhāya rasaṁ sāyitvā … Kad okusi ukus jezikom…

kāyena phoṭṭhabbaṁ phusitvā … Kad telom dodirne neki predmet…

manasā dhammaṁ viññāya na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī. Kad umom prepozna objekat uma, ne vezuje se za njegova obeležja i detalje.

Yatvādhikaraṇamenaṁ manindriyaṁ asaṁvutaṁ viharantaṁ abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṁ tassa saṁvarāya paṭipajjati, rakkhati manindriyaṁ, manindriye saṁvaraṁ āpajjati. Pošto, kad ostavi um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, on vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom uma, obuzdava čulo uma.

So iminā ariyena indriyasaṁvarena samannāgato ajjhattaṁ abyāsekasukhaṁ paṭisaṁvedeti. Kad poseduje takvu plemenitu obuzdanost čula, u sebi doživljava blaženstvo koje je potpuno čisto.

So abhikkante paṭikkante sampajānakārī hoti, ālokite vilokite sampajānakārī hoti, samiñjite pasārite sampajānakārī hoti, saṅghāṭipattacīvaradhāraṇe sampajānakārī hoti, asite pīte khāyite sāyite sampajānakārī hoti, uccārapassāvakamme sampajānakārī hoti, gate ṭhite nisinne sutte jāgarite bhāsite tuṇhībhāve sampajānakārī hoti. Kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa s jasnim razumevanjem; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa s jasnim razumevanjem; kad oblači donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa s jasnim razumevanjem; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa s jasnim razumevanjem; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa s jasnim razumevanjem; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa s jasnim razumevanjem.

So iminā ca ariyena sīlakkhandhena samannāgato, imāya ca ariyāya santuṭṭhiyā samannāgato iminā ca ariyena indriyasaṁvarena samannāgato, iminā ca ariyena satisampajaññena samannāgato Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje takvu plemenitu svesnost i jasno razumevanje, kada poseduje plemenitu zadovoljenost,

vivittaṁ senāsanaṁ bhajati araññaṁ rukkhamūlaṁ pabbataṁ kandaraṁ giriguhaṁ susānaṁ vanapatthaṁ abbhokāsaṁ palālapuñjaṁ. tada odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena.

So pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto nisīdati pallaṅkaṁ ābhujitvā, ujuṁ kāyaṁ paṇidhāya, parimukhaṁ satiṁ upaṭṭhapetvā. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom.

So abhijjhaṁ loke pahāya vigatābhijjhena cetasā viharati, abhijjhāya cittaṁ parisodheti. Napustivši pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe.

Byāpādapadosaṁ pahāya abyāpannacitto viharati, sabbapāṇabhūtahitānukampī byāpādapadosā cittaṁ parisodheti. Napustivši zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje.

Thinamiddhaṁ pahāya vigatathinamiddho viharati ālokasaññī sato sampajāno, thinamiddhā cittaṁ parisodheti. Napustivši tromost i pospanost, živi oslobođen tromosti i pospanosti, opaža svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti.

Uddhaccakukkuccaṁ pahāya anuddhato viharati, ajjhattaṁ vūpasantacitto uddhaccakukkuccā cittaṁ parisodheti. Napustivši uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja.

Vicikicchaṁ pahāya tiṇṇavicikiccho viharati akathaṅkathī kusalesu dhammesu, vicikicchāya cittaṁ parisodheti. Napustivši sumnjičavost, živi tako što je prevazišao sumnjičavost, jasno razabira povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnjičavosti.

So ime pañca nīvaraṇe pahāya cetaso upakkilese paññāya dubbalīkaraṇe, Kada je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost,

vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi tako on i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.

Idampi vuccati, brāhmaṇa, tathāgatapadaṁ itipi, tathāgatanisevitaṁ itipi, tathāgatārañjitaṁ itipi. Ovo se, brahmane, naziva stopa Tathāgate, trag Tathāgate, nešto na čemu je Tathāgata ostavio svoj beleg,

Na tveva tāva ariyasāvako niṭṭhaṁ gacchati: ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje:

Puna caparaṁ, brāhmaṇa, bhikkhu vitakkavicārānaṁ vūpasamā ajjhattaṁ sampasādanaṁ cetaso ekodibhāvaṁ avitakkaṁ avicāraṁ samādhijaṁ pītisukhaṁ dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Dalje, smirivanjem usmerene misli i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

Idampi vuccati, brāhmaṇa …pe… I ovo se, brahmane, naziva stopa Tathāgate…

suppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho’ti. ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje: ‘Blaženi je potpuno probuđen…’

Puna caparaṁ, brāhmaṇa, bhikkhu pītiyā ca virāgā upekkhako ca viharati sato ca sampajāno, sukhañca kāyena paṭisaṁvedeti, yaṁ taṁ ariyā ācikkhanti ‘upekkhako satimā sukhavihārī’ti tatiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Dalje, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, uz fizički osećaj zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću.

Idampi vuccati, brāhmaṇa …pe… I ovo se, brahmane, naziva stopa Tathāgate…

suppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho’ti. ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje: ‘Blaženi je potpuno probuđen…’

Puna caparaṁ, brāhmaṇa, bhikkhu sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā, pubbeva somanassadomanassānaṁ atthaṅgamā, adukkhamasukhaṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Dalje, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.

Na tveva tāva ariyasāvako niṭṭhaṁ gacchati: ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje:

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte pubbenivāsānussatiñāṇāya cittaṁ abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka sećanju na prošle živote.

So anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati, seyyathidaṁ—ekampi jātiṁ, dvepi jātiyo …pe… iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Seća se mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet… Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

Idampi vuccati, brāhmaṇa, tathāgatapadaṁ itipi, tathāgatanisevitaṁ itipi, tathāgatārañjitaṁ itipi. I ovo se, brahmane, naziva stopa Tathāgate…

Na tveva tāva ariyasāvako niṭṭhaṁ gacchati: ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje:

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte sattānaṁ cutūpapātañāṇāya cittaṁ abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojani stabilan, usmerih ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića.

So dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena …pe… yathākammūpage satte pajānāti. I duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. Razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima…

Na tveva tāva ariyasāvako niṭṭhaṁ gacchati: ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje:

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte āsavānaṁ khayañāṇāya cittaṁ abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, on ga okreće i usmerava ka znanju o uklanjanju otrova.

So ‘idaṁ dukkhan’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ dukkhasamudayo’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ dukkhanirodho’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’ti yathābhūtaṁ pajānāti. ’Ovo je patnja’ razume kako zaista jeste. ’Ovo je nastanak patnje’ razume kako zaista jeste. ’Ovo je prestanak patnje’ razume kako zaista jeste. ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’ razume kako zaista jeste.

‘Ime āsavā’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ āsavasamudayo’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ āsavanirodho’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ āsavanirodhagāminī paṭipadā’ti yathābhūtaṁ pajānāti. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo su otrovi’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je nastanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je prestanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je put koji vodi prestanku otrova’.

Na tveva tāva ariyasāvako niṭṭhaṁ gato hoti, api ca kho niṭṭhaṁ gacchati: ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje:

Tassa evaṁ jānato evaṁ passato kāmāsavāpi cittaṁ vimuccati, bhavāsavāpi cittaṁ vimuccati, avijjāsavāpi cittaṁ vimuccati. Kad tako zna i vidi, njegov um je oslobođen otrova žudnje za zadovoljstvima čula, otrova bivanja i otrova neznanja.

Vimuttasmiṁ vimuttamiti ñāṇaṁ hoti. Sa oslobođenjem dolazi i saznanje: ’Um je oslobođen’.

‘Khīṇā jāti, vusitaṁ brahmacariyaṁ, kataṁ karaṇīyaṁ, nāparaṁ itthattāyā’ti pajānāti. On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”

Ettāvatā kho, brāhmaṇa, ariyasāvako niṭṭhaṁ gato hoti: Na ovoj tački plemeniti učenik zaključuje:

Ettāvatā kho, brāhmaṇa, hatthipadopamo vitthārena paripūro hotī”ti. Na ovoj tački, brahmane, poređenje s otiskom stope slona potpuno je dovršeno.”

Evaṁ vutte, jāṇussoṇi brāhmaṇo bhagavantaṁ etadavoca: Kada ovo bi izgovoreno, brahman Đāṇussoṇi reče Blaženom:

“abhikkantaṁ, bho gotama, abhikkantaṁ, bho gotama. „Zadivljujuće je to, učitelju Gotama, čudesno je to!

Seyyathāpi, bho gotama, nikkujjitaṁ vā ukkujjeyya, paṭicchannaṁ vā vivareyya, mūḷhassa vā maggaṁ ācikkheyya, andhakāre vā telapajjotaṁ dhāreyya: ‘cakkhumanto rūpāni dakkhantī’ti; evamevaṁ bhotā gotamena anekapariyāyena dhammo pakāsito. Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i Blaženi, na više različitih načina, razjasnio Dhammu.

Esāhaṁ bhavantaṁ gotamaṁ saraṇaṁ gacchāmi, dhammañca, bhikkhusaṅghañca. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.

Upāsakaṁ maṁ bhavaṁ gotamo dhāretu ajjatagge pāṇupetaṁ saraṇaṁ gatan”ti. Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

Cūḷahatthipadopamasuttaṁ niṭṭhitaṁ sattamaṁ.

Previous Next