Other Translations: Deutsch , English , Italiano , Lietuvių kalba , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 20 Budini govori srednje dužine 20
Vitakkasaṇṭhānasutta Uklanjanje ometajućih misli
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi: I tu on ovako reče monasima:
“bhikkhavo”ti. „Monasi.”
“Bhadante”ti te bhikkhū bhagavato paccassosuṁ. „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“Adhicittamanuyuttena, bhikkhave, bhikkhunā pañca nimittāni kālena kālaṁ manasi kātabbāni. „Monasi, kada monah teži višem umu, s vremena na vreme bi trebalo da obrati pažnju na pet znakova.
Katamāni pañca? Kojih pet?
Idha, bhikkhave, bhikkhuno yaṁ nimittaṁ āgamma yaṁ nimittaṁ manasikaroto uppajjanti pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi, tena, bhikkhave, bhikkhunā tamhā nimittā aññaṁ nimittaṁ manasi kātabbaṁ kusalūpasaṁhitaṁ. (I) Ima slučajeva kad monah usmeri pažnju na neku stvar i izazvane tom stvari u njemu se jave štetne misli, povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću. Tada monah pažnju treba da okrene ka nekoj drugoj stvari, povezanom s onim što je korisno.
Tassa tamhā nimittā aññaṁ nimittaṁ manasikaroto kusalūpasaṁhitaṁ ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. Kada se okrene nekom drugom znaku, povezanim s onim što je korisno, tada one loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, bivaju u njemu napuštene i lagano blede.
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Seyyathāpi, bhikkhave, dakkho palagaṇḍo vā palagaṇḍantevāsī vā sukhumāya āṇiyā oḷārikaṁ āṇiṁ abhinihaneyya abhinīhareyya abhinivatteyya; Baš kao kad bi vešt stolar ili njegov pomoćnik iskoristio mali klin da izbije, istera onaj veći,
evameva kho, bhikkhave, bhikkhuno yaṁ nimittaṁ āgamma yaṁ nimittaṁ manasikaroto uppajjanti pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi, tena, bhikkhave, bhikkhunā tamhā nimittā aññaṁ nimittaṁ manasi kātabbaṁ kusalūpasaṁhitaṁ.
Tassa tamhā nimittā aññaṁ nimittaṁ manasikaroto kusalūpasaṁhitaṁ ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. na isti način… kad se monah okrene nekom drugom znaku, povezanim s onim što je korisno…
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Tassa ce, bhikkhave, bhikkhuno tamhā nimittā aññaṁ nimittaṁ manasikaroto kusalūpasaṁhitaṁ uppajjanteva pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi, tena, bhikkhave, bhikkhunā tesaṁ vitakkānaṁ ādīnavo upaparikkhitabbo: (II) Ako se, dok posvećuje pažnju nekom drugom znaku povezanim s onim što je korisno, u monahu još uvek javljaju loše, štetne misli povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću, onda bi trebalo da istražuje opasnost u tim mislima ovako:
‘itipime vitakkā akusalā, itipime vitakkā sāvajjā, itipime vitakkā dukkhavipākā’ti. ’Ove misli su štetne, zaslužuju prekor, na kraju donose patnju.’
Tassa tesaṁ vitakkānaṁ ādīnavaṁ upaparikkhato ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. I dok tako analizira opasnosti koje se kriju u tim mislima, te loše, štetne misli, povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću, bivaju u njemu napuštene i lagano blede.
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Seyyathāpi, bhikkhave, itthī vā puriso vā daharo yuvā maṇḍanakajātiko ahikuṇapena vā kukkurakuṇapena vā manussakuṇapena vā kaṇṭhe āsattena aṭṭiyeyya harāyeyya jiguccheyya; Baš kao što bi muškarac ili žena, mladi, u ranoj životnoj dobi, skloni kićenju, bili zgroženi, poniženi i zgađeni kada bi im neko oko vrata obesio leš zmije, psa ili čoveka,
evameva kho, bhikkhave, tassa ce bhikkhuno tamhāpi nimittā aññaṁ nimittaṁ manasikaroto kusalūpasaṁhitaṁ uppajjanteva pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi, tena, bhikkhave, bhikkhunā tesaṁ vitakkānaṁ ādīnavo upaparikkhitabbo: na isti način… kada monah analizira opasnosti koje se kriju u tim mislima…
‘itipime vitakkā akusalā, itipime vitakkā sāvajjā, itipime vitakkā dukkhavipākā’ti.
Tassa tesaṁ vitakkānaṁ ādīnavaṁ upaparikkhato ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti.
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Tassa ce, bhikkhave, bhikkhuno tesampi vitakkānaṁ ādīnavaṁ upaparikkhato uppajjanteva pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi, tena, bhikkhave, bhikkhunā tesaṁ vitakkānaṁ asatiamanasikāro āpajjitabbo. (III) Ako se loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, još uvek javljaju u monahu dok analizira opasnosti koje se kriju u tim mislima, tada bi trebalo da se trudi da zaboravi te misli i prestane da se obazire na njih.
Tassa tesaṁ vitakkānaṁ asatiamanasikāraṁ āpajjato ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. I dok se on trudi da zaboravi te misli i ne obazire na njih, te loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, bivaju u njemu napuštene i lagano blede.
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Seyyathāpi, bhikkhave, cakkhumā puriso āpāthagatānaṁ rūpānaṁ adassanakāmo assa; Baš kao što bi čovek oštroga vida, ne želeći da vidi oblike koji su mu u vidnom polju,
so nimīleyya vā aññena vā apalokeyya; zatvorio oči ili okrenuo glavu na drugu stranu,
evameva kho, bhikkhave, tassa ce bhikkhuno tesampi vitakkānaṁ ādīnavaṁ upaparikkhato uppajjanteva pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi, te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. na isti način… kada se monah trudi da zaboravi te misli i ne obazire se na njih…
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Tassa ce, bhikkhave, bhikkhuno tesampi vitakkānaṁ asatiamanasikāraṁ āpajjato uppajjanteva pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi, tena, bhikkhave, bhikkhunā tesaṁ vitakkānaṁ vitakkasaṅkhārasaṇṭhānaṁ manasikātabbaṁ. (IV) Ako se loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, još uvek javljaju u monahu dok se trudi da ih zaboravi i ne obazire se na njih, tada bi pažnju trebalo da usmeri ka tome da u umu ukloni izvor tih misli.
Tassa tesaṁ vitakkānaṁ vitakkasaṅkhārasaṇṭhānaṁ manasikaroto ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. I dok on u umu uklanja izvor tih misli, te štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, bivaju u njemu napuštene i lagano blede.
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Seyyathāpi, bhikkhave, puriso sīghaṁ gaccheyya. Baš kao što čoveku koji hoda
Tassa evamassa: brzo padne na um misao:
‘kiṁ nu kho ahaṁ sīghaṁ gacchāmi? ’Zašto hodam brzo?
Yannūnāhaṁ saṇikaṁ gaccheyyan’ti. Zašto ne usporim?’
So saṇikaṁ gaccheyya. I on uspori svoj korak.
Tassa evamassa: Pa mu na um padne misao:
‘kiṁ nu kho ahaṁ saṇikaṁ gacchāmi? ’Zašto idem sporo?
Yannūnāhaṁ tiṭṭheyyan’ti. Zašto ne stanem?’
So tiṭṭheyya. I on se zaustavi.
Tassa evamassa: Pa mu na um padne misao:
‘kiṁ nu kho ahaṁ ṭhito? ’Zašto stojim?
Yannūnāhaṁ nisīdeyyan’ti. Zašto ne sednem?’
So nisīdeyya. I on sedne.
Tassa evamassa: Pa mu na um padne misao:
‘kiṁ nu kho ahaṁ nisinno? ’Zašto sedim?
Yannūnāhaṁ nipajjeyyan’ti. Zašto ne legnem?’
So nipajjeyya. I on legne.
Evañhi so, bhikkhave, puriso oḷārikaṁ oḷārikaṁ iriyāpathaṁ abhinivajjetvā sukhumaṁ sukhumaṁ iriyāpathaṁ kappeyya. Odustajući od grubljeg položaja, priklanja se rafiniranijem.
Evameva kho, bhikkhave, tassa ce bhikkhuno tesampi vitakkānaṁ asatiamanasikāraṁ āpajjato uppajjanteva pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. Na isti način… kada se monah trudi da u umu ukloni izvor tih misli…
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Tassa ce, bhikkhave, bhikkhuno tesampi vitakkānaṁ vitakkasaṅkhārasaṇṭhānaṁ manasikaroto uppajjanteva pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi. (V) Ako se loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, još uvek javljaju u monahu dok nastoji da u umu ukloni izvor tih misli, tada on, čvrsto stisnutih zuba i jezika uprta o nepce, treba da obori, sputa isavlada svoj um sopstvenom umom.
Tena, bhikkhave, bhikkhunā dantebhidantamādhāya jivhāya tāluṁ āhacca cetasā cittaṁ abhiniggaṇhitabbaṁ abhinippīḷetabbaṁ abhisantāpetabbaṁ. I dok čvrsto stisnutih zuba i jezika uprta o nepce obara, sputava i savlađuje svoj um sopstvenim umom,
Tassa dantebhidantamādhāya jivhāya tāluṁ āhacca cetasā cittaṁ abhiniggaṇhato abhinippīḷayato abhisantāpayato ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. tada te loše, štetne misli bivaju u njemu napuštene i lagano blede.
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Seyyathāpi, bhikkhave, balavā puriso dubbalataraṁ purisaṁ sīse vā gale vā khandhe vā gahetvā abhiniggaṇheyya abhinippīḷeyya abhisantāpeyya; Baš kao što bi snažan čovek, zgrabivši slabijeg čoveka za glavu, vrat ili ramena, oborio ga, sputao i pobedio,
evameva kho, bhikkhave, tassa ce bhikkhuno tesampi vitakkānaṁ vitakkasaṅkhārasaṇṭhānaṁ manasikaroto uppajjanteva pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi. na isti način… kada monah, čvrsto stisnutih zuba i jezika uprta o nepce, obara, sputava i savlađuje svoj um sopstvenom umom…
Tena, bhikkhave, bhikkhunā dantebhidantamādhāya jivhāya tāluṁ āhacca cetasā cittaṁ abhiniggaṇhitabbaṁ abhinippīḷetabbaṁ abhisantāpetabbaṁ.
Tassa dantebhidantamādhāya jivhāya tāluṁ āhacca cetasā cittaṁ abhiniggaṇhato abhinippīḷayato abhisantāpayato ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. tada te loše, štetne misli bivaju u njemu napuštene i lagano blede.
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. Napuštajući ih, njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Yato kho, bhikkhave, bhikkhuno yaṁ nimittaṁ āgamma yaṁ nimittaṁ manasikaroto uppajjanti pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi, tassa tamhā nimittā aññaṁ nimittaṁ manasikaroto kusalūpasaṁhitaṁ ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. Monasi, kada monah usmeri pažnju ka nekom znaku i izazvane tim znakom u njemu se jave štetne misli, povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću, tada on pažnju okrene ka nekom drugom znaku, povezanom s onim što je korisno, te bilo kakve loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, bivaju u njemu napuštene i lagano blede.
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Tesampi vitakkānaṁ ādīnavaṁ upaparikkhato ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti.
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati.
Tesampi vitakkānaṁ asatiamanasikāraṁ āpajjato ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. Kad se trudi da zaboravi te misli i ne obazire se na njih…
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati.
Tesampi vitakkānaṁ vitakkasaṅkhārasaṇṭhānaṁ manasikaroto ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. Kad se trudi da u umu ukloni izvor tih misli…
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati.
Dantebhidantamādhāya jivhāya tāluṁ āhacca cetasā cittaṁ abhiniggaṇhato abhinippīḷayato abhisantāpayato ye pāpakā akusalā vitakkā chandūpasaṁhitāpi dosūpasaṁhitāpi mohūpasaṁhitāpi te pahīyanti te abbhatthaṁ gacchanti. Kada, čvrsto stisnutih zuba i jezika uprta o nepce, nastoji da pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom umom…
Tesaṁ pahānā ajjhattameva cittaṁ santiṭṭhati sannisīdati ekodi hoti samādhiyati. njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
Ayaṁ vuccati, bhikkhave, bhikkhu vasī vitakkapariyāyapathesu. Takav monah se tada naziva gospodar tokova misli.
Yaṁ vitakkaṁ ākaṅkhissati taṁ vitakkaṁ vitakkessati, yaṁ vitakkaṁ nākaṅkhissati na taṁ vitakkaṁ vitakkessati. On će tada misliti koju god misao želi i neće misliti koju god misao ne želi da misli.
Acchecchi taṇhaṁ, vivattayi saṁyojanaṁ, sammā mānābhisamayā antamakāsi dukkhassā”ti. Iskorenio je žudnju, odbacio okove i potpuno prozrevši obmanu, stigao na kraj patnje.”
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṁ abhinandunti. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Vitakkasaṇṭhānasuttaṁ niṭṭhitaṁ dasamaṁ.
Sīhanādavaggo niṭṭhito dutiyo.
Tassuddānaṁ
Cūḷasīhanādalomahaṁsavaro,
Mahācūḷadukkhakkhandhaanumānikasuttaṁ;
Khilapatthamadhupiṇḍikadvidhāvitakka,
Pañcanimittakathā puna vaggo.