Other Translations: Deutsch , English , Français , Italiano , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 18 Budini govori srednje dužine 18
Madhupiṇḍikasutta Medenjak
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sakkesu viharati kapilavatthusmiṁ nigrodhārāme. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Sakyana, kraj Kapilavatthua, u Nigrodhinom gaju.
Atha kho bhagavā pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya kapilavatthuṁ piṇḍāya pāvisi. Onda se jednoga jutra Blaženi obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Kapilavatthua da prosi hranu.
Kapilavatthusmiṁ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena mahāvanaṁ tenupasaṅkami divāvihārāya. A kad je isprosio hranu u Kapilavatthuu i vratio se, posle obroka, otide on do Velikog gaja da tu provede ostatak dana.
Mahāvanaṁ ajjhogāhetvā beluvalaṭṭhikāya mūle divāvihāraṁ nisīdi. Pošto je zašao u Veliki gaj, sede u podnožje jednog stabla voćke bilva da tu provede ostatak dana.
Daṇḍapāṇipi kho sakko jaṅghāvihāraṁ anucaṅkamamāno anuvicaramāno yena mahāvanaṁ tenupasaṅkami. A Sakyanin Daṇḍapāni, hodajući i lutajući unaokolo da protegne noge, takođe dođe do Velikog gaja.
Mahāvanaṁ ajjhogāhetvā yena beluvalaṭṭhikā yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavatā saddhiṁ sammodi. Pošto je zašao u Veliki gaj, dođe do onog stabla voćke bilva pod kojim je sedeo Blaženi i pozdravi se sa njim.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā daṇḍamolubbha ekamantaṁ aṭṭhāsi. Ekamantaṁ ṭhito kho daṇḍapāṇi sakko bhagavantaṁ etadavoca: Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stade on sa strane oslonjen na štap i upita Blaženoga:
“kiṁvādī samaṇo kimakkhāyī”ti? „Šta ovaj asketa tvrdi, šta on objavljuje?”
“Yathāvādī kho, āvuso, sadevake loke samārake sabrahmake sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya na kenaci loke viggayha tiṭṭhati, yathā ca pana kāmehi visaṁyuttaṁ viharantaṁ taṁ brāhmaṇaṁ akathaṅkathiṁ chinnakukkuccaṁ bhavābhave vītataṇhaṁ saññā nānusenti—„Prijatelju, iznosim i objavljujem svoje učenje na način da se ne prepirem sa bilo kime na ovom svetu, sa njegovim božanstvima, Mārom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima; učenje u kojem opažaji ne uznemiruju onog brahmana koji živi odvojen od zadovoljstava čula, bez zbunjenosti, lišen briga, oslobođen žudnje za bilo kakvom vrstom bivanja.
evaṁvādī kho ahaṁ, āvuso, evamakkhāyī”ti. To ja, prijatelju, tvrdim, to objavljujem.”
Evaṁ vutte, daṇḍapāṇi sakko sīsaṁ okampetvā, jivhaṁ nillāḷetvā, tivisākhaṁ nalāṭikaṁ nalāṭe vuṭṭhāpetvā daṇḍamolubbha pakkāmi. Kada ovo bi rečeno, Sakyanin Daṇḍapāni zatrese glavom, zapaluca jezikom i podiže obrve, tako da mu se na čelu pojaviše tri bore. A onda otide, oslanjajući se na svoj štap.
Atha kho bhagavā sāyanhasamayaṁ paṭisallānā vuṭṭhito yena nigrodhārāmo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā paññatte āsane nisīdi. Uveče Blaženi izađe iz osame, ode do Nigrodhinog gaja, gde sede na pripremljeno mesto
Nisajja kho bhagavā bhikkhū āmantesi: i okupljenim monasima ispriča šta se dogodilo.
“idhāhaṁ, bhikkhave, pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya kapilavatthuṁ piṇḍāya pāvisiṁ.
Kapilavatthusmiṁ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena mahāvanaṁ tenupasaṅkamiṁ divāvihārāya.
Mahāvanaṁ ajjhogāhetvā beluvalaṭṭhikāya mūle divāvihāraṁ nisīdiṁ.
Daṇḍapāṇipi kho, bhikkhave, sakko jaṅghāvihāraṁ anucaṅkamamāno anuvicaramāno yena mahāvanaṁ tenupasaṅkami.
Mahāvanaṁ ajjhogāhetvā yena beluvalaṭṭhikā yenāhaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā mayā saddhiṁ sammodi.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā daṇḍamolubbha ekamantaṁ aṭṭhāsi. Ekamantaṁ ṭhito kho, bhikkhave, daṇḍapāṇi sakko maṁ etadavoca:
‘kiṁvādī samaṇo kimakkhāyī’ti?
Evaṁ vutte, ahaṁ, bhikkhave, daṇḍapāṇiṁ sakkaṁ etadavocaṁ:
‘yathāvādī kho, āvuso, sadevake loke samārake sabrahmake sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya na kenaci loke viggayha tiṭṭhati, yathā ca pana kāmehi visaṁyuttaṁ viharantaṁ taṁ brāhmaṇaṁ akathaṅkathiṁ chinnakukkuccaṁ bhavābhave vītataṇhaṁ saññā nānusenti—
evaṁvādī kho ahaṁ, āvuso, evamakkhāyī’ti.
Evaṁ vutte, bhikkhave, daṇḍapāṇi sakko sīsaṁ okampetvā, jivhaṁ nillāḷetvā, tivisākhaṁ nalāṭikaṁ nalāṭe vuṭṭhāpetvā daṇḍamolubbha pakkāmī”ti.
Evaṁ vutte, aññataro bhikkhu bhagavantaṁ etadavoca: Na to jedan od monaha upita Blaženog:
“kiṁvādī pana, bhante, bhagavā sadevake loke samārake sabrahmake sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya na kenaci loke viggayha tiṭṭhati? „Ali kako to Blaženi iznosi i objavljuje svoje učenje na način da se ne prepire sa bilo kime na ovom svetu, sa njegovim božanstvima, Mārom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima?
Kathañca pana, bhante, bhagavantaṁ kāmehi visaṁyuttaṁ viharantaṁ taṁ brāhmaṇaṁ akathaṅkathiṁ chinnakukkuccaṁ bhavābhave vītataṇhaṁ saññā nānusentī”ti? I kako to opažaji ne uznemiruju onog brahmana koji živi odvojen od zadovoljstava čula, bez zbunjenosti, lišen briga, oslobođen žudnje za bilo kakvom vrstom bivanja?”
“Yatonidānaṁ, bhikkhu, purisaṁ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti.
Ettha ce natthi abhinanditabbaṁ abhivaditabbaṁ ajjhositabbaṁ. ako u njemu nema ničega što bi bilo povod za oduševljenje, priželjkivanje i vezivanje,
Esevanto rāgānusayānaṁ, esevanto paṭighānusayānaṁ, esevanto diṭṭhānusayānaṁ, esevanto vicikicchānusayānaṁ, esevanto mānānusayānaṁ, esevanto bhavarāgānusayānaṁ, esevanto avijjānusayānaṁ, esevanto daṇḍādānasatthādānakalahaviggahavivādatuvaṁtuvaṁpesuññamusāvādānaṁ. to je onda kraj prikrivenoj sklonosti ka strasti, prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, prikrivenojsklonosti ka gledištima, prikrivenoj sklonosti ka sumnjičavosti, prikrivenoj sklonosti ka obmanutosti, prikrivenoj sklonosti ka želji za bivanjem, prikrivenoj sklonosti ka neznanju.
Etthete pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhantī”ti. To je kraj posezanju za batinama i oružjem, svađama, tučom, sukobima, optuživanjima, uvredama i laganjem; tada ta loša, nepoželjna stanja nestaju bez ostatka.”
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Idaṁ vatvāna sugato uṭṭhāyāsanā vihāraṁ pāvisi. Potom Srećni ustade sa mesta na kojem je sedeo, pa otide u svoju kolibu.
Atha kho tesaṁ bhikkhūnaṁ acirapakkantassa bhagavato etadahosi: Ubrzo pošto je Blaženi otišao, monasi pomisliše:
“idaṁ kho no, āvuso, bhagavā saṅkhittena uddesaṁ uddisitvā, vitthārena atthaṁ avibhajitvā, uṭṭhāyāsanā vihāraṁ paviṭṭho: „Blaženi je ustao i otišao u svoje odaje, pošto je dao sažetak, ali ne i detaljno značenje.
‘yatonidānaṁ, bhikkhu, purisaṁ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti. A ko će nam to značenje izložiti detaljno?”
Ettha ce natthi abhinanditabbaṁ abhivaditabbaṁ ajjhositabbaṁ.
Esevanto rāgānusayānaṁ …pe…
etthete pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhantī’ti.
Ko nu kho imassa bhagavatā saṅkhittena uddesassa uddiṭṭhassa vitthārena atthaṁ avibhattassa vitthārena atthaṁ vibhajeyyā”ti?
Atha kho tesaṁ bhikkhūnaṁ etadahosi: Potom pomisliše:
“ayaṁ kho āyasmā mahākaccāno satthu ceva saṁvaṇṇito sambhāvito ca viññūnaṁ sabrahmacārīnaṁ. „Učitelj hvali Mahā-Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu.
Pahoti cāyasmā mahākaccāno imassa bhagavatā saṅkhittena uddesassa uddiṭṭhassa vitthārena atthaṁ avibhattassa vitthārena atthaṁ vibhajituṁ. On je u stanju da izloži detaljno značenje.
Yannūna mayaṁ yenāyasmā mahākaccāno tenupasaṅkameyyāma; upasaṅkamitvā āyasmantaṁ mahākaccānaṁ etamatthaṁ paṭipuccheyyāmā”ti. Kako bi bilo da odemo do njega u upitamo za značenje svega ovoga što je rekao Blaženi?”
Atha kho te bhikkhū yenāyasmā mahākaccāno tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā āyasmatā mahākaccānena saddhiṁ sammodiṁsu. Tako monasi odoše do Mahā-Kaććāne i pozdraviše se s njim.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinnā kho te bhikkhū āyasmantaṁ mahākaccānaṁ etadavocuṁ: Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane i ispričaše šta se dogodilo, te dodadoše:
“idaṁ kho no, āvuso kaccāna, bhagavā saṅkhittena uddesaṁ uddisitvā vitthārena atthaṁ avibhajitvā uṭṭhāyāsanā vihāraṁ paviṭṭho:
‘yatonidānaṁ, bhikkhu, purisaṁ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti.
Ettha ce natthi abhinanditabbaṁ abhivaditabbaṁ ajjhositabbaṁ.
Esevanto rāgānusayānaṁ …pe…
etthete pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhantī’ti.
Tesaṁ no, āvuso kaccāna, amhākaṁ acirapakkantassa bhagavato etadahosi:
‘idaṁ kho no, āvuso, bhagavā saṅkhittena uddesaṁ uddisitvā vitthārena atthaṁ avibhajitvā uṭṭhāyāsanā vihāraṁ paviṭṭho:
“yatonidānaṁ, bhikkhu, purisaṁ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti.
Ettha ce natthi abhinanditabbaṁ abhivaditabbaṁ ajjhositabbaṁ.
Esevanto rāgānusayānaṁ …pe…
etthete pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhantī”’ti.
Ko nu kho imassa bhagavatā saṅkhittena uddesassa uddiṭṭhassa vitthārena atthaṁ avibhattassa vitthārena atthaṁ vibhajeyyāti?
Tesaṁ no, āvuso kaccāna, amhākaṁ etadahosi:
‘ayaṁ kho āyasmā mahākaccāno satthu ceva saṁvaṇṇito sambhāvito ca viññūnaṁ sabrahmacārīnaṁ, pahoti cāyasmā mahākaccāno imassa bhagavatā saṅkhittena uddesassa uddiṭṭhassa vitthārena atthaṁ avibhattassa vitthārena atthaṁ vibhajituṁ.
Yannūna mayaṁ yenāyasmā mahākaccāno tenupasaṅkameyyāma; upasaṅkamitvā āyasmantaṁ mahākaccānaṁ etamatthaṁ paṭipuccheyyāmā’ti.
Vibhajatāyasmā mahākaccāno”ti. „Neka nam poštovani Mahā-Kaććāna to detaljno objasni.”
“Seyyathāpi, āvuso, puriso sāratthiko sāragavesī sārapariyesanaṁ caramāno mahato rukkhassa tiṭṭhato sāravato atikkammeva mūlaṁ, atikkamma khandhaṁ, sākhāpalāse sāraṁ pariyesitabbaṁ maññeyya; [A poštovani Mahā-Kaććāna odgovori:] „Prijatelji, zamislite čoveka kojem treba dobra drvena građa, koji traga za dobrom drvenom građom. Tragajući za zdravim drvetom pomisli da je zdravo drvo moguće naći među granama i lišćem velikog drveta, a previdi njegov koren i stablo.
evaṁsampadamidaṁ āyasmantānaṁ satthari sammukhībhūte, taṁ bhagavantaṁ atisitvā, amhe etamatthaṁ paṭipucchitabbaṁ maññatha. Isto tako je i s vama, poštovana gospodo, kada mislite da mene treba pitati za značenje, a prevideli ste Blaženoga, iako ste bili oči u oči s Učiteljem.
So hāvuso, bhagavā jānaṁ jānāti, passaṁ passati, cakkhubhūto ñāṇabhūto dhammabhūto brahmabhūto, vattā pavattā, atthassa ninnetā, amatassa dātā, dhammassāmī tathāgato. Ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje, on jeste znanje; on jeste Dhamma; on jeste najviši; on je govornik, objavitelj, tumač značenja, vodič ka Besmrtnom, gospodar Dhamme, Tathāgata.
So ceva panetassa kālo ahosi, yaṁ bhagavantaṁyeva etamatthaṁ paṭipuccheyyātha. To je bilo vreme kad je trebalo da pitate Blaženog za značenje.
Yathā vo bhagavā byākareyya tathā naṁ dhāreyyāthā”ti. A kako vam on kaže, tako je trebalo da zapamtite.”
“Addhāvuso kaccāna, bhagavā jānaṁ jānāti, passaṁ passati, cakkhubhūto ñāṇabhūto dhammabhūto brahmabhūto, vattā pavattā, atthassa ninnetā, amatassa dātā, dhammassāmī tathāgato. „Svakako, prijatelju Kaććāna, ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje… Tathāgata.
So ceva panetassa kālo ahosi, yaṁ bhagavantaṁyeva etamatthaṁ paṭipuccheyyāma. To je bilo vreme kad je trebalo da pitamo Blaženoga za značenje.
Yathā no bhagavā byākareyya tathā naṁ dhāreyyāma. A kako nam on kaže, tako je trebalo da zapamtimo.”
Api cāyasmā mahākaccāno satthu ceva saṁvaṇṇito sambhāvito ca viññūnaṁ sabrahmacārīnaṁ, Pa ipak, Učitelj hvali Mahā-Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu.
pahoti cāyasmā mahākaccāno imassa bhagavatā saṅkhittena uddesassa uddiṭṭhassa vitthārena atthaṁ avibhattassa vitthārena atthaṁ vibhajituṁ. On je u stanju da izloži detaljno značenje onoga što je Blaženi rekao sažeto, a da ga nije detaljno objasnio.
Vibhajatāyasmā mahākaccāno agaruṁ katvā”ti. Neka poštovanom Mahā-Kaććāni ne bude teško da nam to objasni.”
“Tena hāvuso, suṇātha, sādhukaṁ manasikarotha, bhāsissāmī”ti. „Onda, prijatelji, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”
“Evamāvuso”ti kho te bhikkhū āyasmato mahākaccānassa paccassosuṁ. „Da, prijatelju”, odgovoriše monasi.
Āyasmā mahākaccāno etadavoca: A poštovani Mahā-Kaććāna ovako reče:
“Yaṁ kho no, āvuso, bhagavā saṅkhittena uddesaṁ uddisitvā vitthārena atthaṁ avibhajitvā uṭṭhāyāsanā vihāraṁ paviṭṭho: „Prijatelji, Blaženi je ustao i otišao u svoje odaje, pošto je dao sažetak, ali ne i detaljno značenje:
‘yatonidānaṁ, bhikkhu, purisaṁ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti. ‘Monaše, što se tiče izvora kroz koji opažaji i pojmovi [rođeni iz] umnožavanja u umu opsedaju čoveka:
Ettha ce natthi abhinanditabbaṁ abhivaditabbaṁ ajjhositabbaṁ, esevanto rāgānusayānaṁ …pe… ako u njemu nema ničega što bi bilo povod za oduševljenje, priželjkivanje i vezivanje… to je onda kraj prikrivenoj sklonosti ka strasti… to je kraj posezanju za batinama i oružjem…
etthete pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhantī’ti, imassa kho ahaṁ, āvuso, bhagavatā saṅkhittena uddesassa uddiṭṭhassa vitthārena atthaṁ avibhattassa evaṁ vitthārena atthaṁ ājānāmi—
Cakkhuñcāvuso, paṭicca rūpe ca uppajjati cakkhuviññāṇaṁ, tiṇṇaṁ saṅgati phasso, phassapaccayā vedanā, yaṁ vedeti taṁ sañjānāti, yaṁ sañjānāti taṁ vitakketi, yaṁ vitakketi taṁ papañceti, yaṁ papañceti tatonidānaṁ purisaṁ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti atītānāgatapaccuppannesu cakkhuviññeyyesu rūpesu. „Na osnovu oka i oblika, svest o viđenom nastaje. Susret to troje jeste kontakt. S kontaktom kao uslovom, nastaje osećaj. To što neko oseća, to i opaža. To što opaža, o tome i misli. O čemu neko misli, to u svom umu umnožava. S onim što je u svom umu umnožio kao izvorom, opažaji i pojmovi [rođeni iz] umnožavanja u umu opsedaju čoveka u vezi s prošlim, budućim i sadašnjim oblicima vidljivim oku.
Sotañcāvuso, paṭicca sadde ca uppajjati sotaviññāṇaṁ …pe… Na osnovu uha i zvukova…
ghānañcāvuso, paṭicca gandhe ca uppajjati ghānaviññāṇaṁ …pe… Na osnovu nosa i mirisa…
jivhañcāvuso, paṭicca rase ca uppajjati jivhāviññāṇaṁ …pe… Na osnovu jezika i ukusa…
kāyañcāvuso, paṭicca phoṭṭhabbe ca uppajjati kāyaviññāṇaṁ …pe… Na osnovu tela i opipljivih stvari…
manañcāvuso, paṭicca dhamme ca uppajjati manoviññāṇaṁ, tiṇṇaṁ saṅgati phasso, phassapaccayā vedanā, yaṁ vedeti taṁ sañjānāti, yaṁ sañjānāti taṁ vitakketi, yaṁ vitakketi taṁ papañceti, yaṁ papañceti tatonidānaṁ purisaṁ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti atītānāgatapaccuppannesu manoviññeyyesu dhammesu. Na osnovu uma i objekata uma, svest o spoznatom nastaje. Susret to troje jeste kontakt. S kontaktom kao uslovom, nastaje osećaj. To što neko oseća, to i opaža. To što opaža, o tome i misli. O čemu neko misli, to u svom umu umnožava. S onim što je u svom umu umnožio kao izvorom, opažaji i pojmovi [rođeni iz] umnožavanja u umu opsedaju čoveka u vezi s prošlim, budućim i sadašnjim objektima uma dostupnim umu.
So vatāvuso, cakkhusmiṁ sati rūpe sati cakkhuviññāṇe sati phassapaññattiṁ paññāpessatīti—ṭhānametaṁ vijjati. Kad postoje oko, oblik i svest o viđenom, moguće je ukazati na manifestaciju kontakta.
Phassapaññattiyā sati vedanāpaññattiṁ paññāpessatīti—ṭhānametaṁ vijjati. Kad postoji manifestacija kontakta, moguće je ukazati na manifestaciju osećaja.
Vedanāpaññattiyā sati saññāpaññattiṁ paññāpessatīti—ṭhānametaṁ vijjati. Kad postoji manifestacija osećaja, moguće je ukazati na manifestaciju opažaja.
Saññāpaññattiyā sati vitakkapaññattiṁ paññāpessatīti—ṭhānametaṁ vijjati. Kad postoji manifestacija opažaja, moguće je ukazati na manifestaciju mišljenja.
Vitakkapaññattiyā sati papañcasaññāsaṅkhāsamudācaraṇapaññattiṁ paññāpessatīti—ṭhānametaṁ vijjati. Kad postoji manifestacija mišljenja, moguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [rođenim iz] umnožavanja u umu.
So vatāvuso, sotasmiṁ sati sadde sati …pe… Kad postoje uho, zvuk i svest o čujnom…
ghānasmiṁ sati gandhe sati …pe… Kad postoje nos, miris i svest o omirisanom…
jivhāya sati rase sati …pe… Kad postoje jezik, ukus i svest o okušanom…
kāyasmiṁ sati phoṭṭhabbe sati …pe… Kad postoji telo, opipljivi objekti i svest o dodirnutom…
manasmiṁ sati dhamme sati manoviññāṇe sati phassapaññattiṁ paññāpessatīti—ṭhānametaṁ vijjati. Kad postoje um, objekti uma i svest o spoznatom… moguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [rođenim iz] umnožavanja u umu.
Phassapaññattiyā sati vedanāpaññattiṁ paññāpessatīti—ṭhānametaṁ vijjati.
Vedanāpaññattiyā sati saññāpaññattiṁ paññāpessatīti—ṭhānametaṁ vijjati.
Saññāpaññattiyā sati vitakkapaññattiṁ paññāpessatīti—ṭhānametaṁ vijjati.
Vitakkapaññattiyā sati papañcasaññāsaṅkhāsamudācaraṇapaññattiṁ paññāpessatīti—ṭhānametaṁ vijjati.
So vatāvuso, cakkhusmiṁ asati rūpe asati cakkhuviññāṇe asati phassapaññattiṁ paññāpessatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Kad ne postoje oko, oblik i svest o viđenom, nemoguće je ukazati na manifestaciju kontakta.
Phassapaññattiyā asati vedanāpaññattiṁ paññāpessatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Kad ne postoji manifestacija kontakta, nemoguće je ukazati na manifestaciju osećaja.
Vedanāpaññattiyā asati saññāpaññattiṁ paññāpessatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Kad ne postoji manifestacija osećaja, nemoguće je ukazati na manifestaciju opažaja.
Saññāpaññattiyā asati vitakkapaññattiṁ paññāpessatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Kad ne postoji manifestacija opažaja, nemoguće je ukazati na manifestaciju mišljenja.
Vitakkapaññattiyā asati papañcasaññāsaṅkhāsamudācaraṇapaññattiṁ paññāpessatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Kad ne postoji manifestacija mišljenja, nemoguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [rođenim iz] umnožavanja u umu.
So vatāvuso, sotasmiṁ asati sadde asati …pe… Kad ne postoje uho, zvuk i svest o čujnom…
ghānasmiṁ asati gandhe asati …pe… Kad ne postoje nos, miris i svest o omirisanom…
jivhāya asati rase asati …pe… Kad ne postoje jezik, ukus i svest o okušanom…
kāyasmiṁ asati phoṭṭhabbe asati …pe… Kad ne postoji telo, opipljivi objekti i svest o dodirnutom…
manasmiṁ asati dhamme asati manoviññāṇe asati phassapaññattiṁ paññāpessatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Kad ne postoje um, objekti uma i svest o spoznatom… nemoguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [rođenim iz] umnožavanja u umu.
Phassapaññattiyā asati vedanāpaññattiṁ paññāpessatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Vedanāpaññattiyā asati saññāpaññattiṁ paññāpessatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Saññāpaññattiyā asati vitakkapaññattiṁ paññāpessatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Vitakkapaññattiyā asati papañcasaññāsaṅkhāsamudācaraṇapaññattiṁ paññāpessatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Yaṁ kho no, āvuso, bhagavā saṅkhittena uddesaṁ uddisitvā vitthārena atthaṁ avibhajitvā uṭṭhāyāsanā vihāraṁ paviṭṭho: „Prijatelji, Blaženi je ustao i otišao u svoje odaje, pošto je dao sažetak, ali ne i detaljno značenje:
‘yatonidānaṁ, bhikkhu, purisaṁ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti ettha ce natthi abhinanditabbaṁ abhivaditabbaṁ ajjhositabbaṁ esevanto rāgānusayānaṁ …pe…
etthete pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhantī’ti, imassa kho ahaṁ, āvuso, bhagavatā saṅkhittena uddesassa uddiṭṭhassa vitthārena atthaṁ avibhattassa evaṁ vitthārena atthaṁ ājānāmi. Ja detaljno značenje toga što je Blaženi rekao sažeto, a da ga nije objasnio, razumem na ovaj način.
Ākaṅkhamānā ca pana tumhe āyasmanto bhagavantaṁyeva upasaṅkamitvā etamatthaṁ paṭipuccheyyātha. Prijatelji, ako želite, idite do Blaženoga i pitajte ga za značenje svega toga.
Yathā vo bhagavā byākaroti tathā naṁ dhāreyyāthā”ti. Onako kako vam ga Blaženi objasni, tako bi trebalo da ga zapamtite.”
Atha kho te bhikkhū āyasmato mahākaccānassa bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā uṭṭhāyāsanā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinnā kho te bhikkhū bhagavantaṁ etadavocuṁ: Na to monasi, nadahnuti i obradovani rečima poštovanog Mahā-Kaććāne, ustadoše sa svog mesta i odoše do Blaženog. Pošto su se poklonili, sedoše sa strane i ispričaše Blaženom sve što se dogodilo pošto ih je napustio, te dodadoše:
“yaṁ kho no, bhante, bhagavā saṅkhittena uddesaṁ uddisitvā vitthārena atthaṁ avibhajitvā uṭṭhāyāsanā vihāraṁ paviṭṭho:
‘yatonidānaṁ, bhikkhu, purisaṁ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti.
Ettha ce natthi abhinanditabbaṁ abhivaditabbaṁ ajjhositabbaṁ.
Esevanto rāgānusayānaṁ …pe…
etthete pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhantī’ti.
Tesaṁ no, bhante, amhākaṁ acirapakkantassa bhagavato etadahosi:
‘idaṁ kho no, āvuso, bhagavā saṅkhittena uddesaṁ uddisitvā vitthārena atthaṁ avibhajitvā uṭṭhāyāsanā vihāraṁ paviṭṭho:
“yatonidānaṁ, bhikkhu, purisaṁ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti.
Ettha ce natthi abhinanditabbaṁ abhivaditabbaṁ ajjhositabbaṁ.
Esevanto rāgānusayānaṁ, esevanto paṭighānusayānaṁ, esevanto diṭṭhānusayānaṁ, esevanto vicikicchānusayānaṁ, esevanto mānānusayānaṁ, esevanto bhavarāgānusayānaṁ, esevanto avijjānusayānaṁ, esevanto daṇḍādānasatthādānakalahaviggahavivādatuvaṁtuvaṁpesuññamusāvādānaṁ.
Etthete pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhantī”ti.
Ko nu kho imassa bhagavatā saṅkhittena uddesassa uddiṭṭhassa vitthārena atthaṁ avibhattassa vitthārena atthaṁ vibhajeyyā’ti?
Tesaṁ no, bhante, amhākaṁ etadahosi:
‘ayaṁ kho āyasmā mahākaccāno satthu ceva saṁvaṇṇito sambhāvito ca viññūnaṁ sabrahmacārīnaṁ, pahoti cāyasmā mahākaccāno imassa bhagavatā saṅkhittena uddesassa uddiṭṭhassa vitthārena atthaṁ avibhattassa vitthārena atthaṁ vibhajituṁ, yannūna mayaṁ yenāyasmā mahākaccāno tenupasaṅkameyyāma; upasaṅkamitvā āyasmantaṁ mahākaccānaṁ etamatthaṁ paṭipuccheyyāmā’ti.
Atha kho mayaṁ, bhante, yenāyasmā mahākaccāno tenupasaṅkamimha; upasaṅkamitvā āyasmantaṁ mahākaccānaṁ etamatthaṁ paṭipucchimha. „Tako smo otišli do poštovanog Mahā-Kaććāne i upitali za značenje.
Tesaṁ no, bhante, āyasmatā mahākaccānena imehi ākārehi imehi padehi imehi byañjanehi attho vibhatto”ti. I poštovani Mahā-Kaććāna nam je objasnio značenje tim rečima, pojmovima i rečenicama.”
“Paṇḍito, bhikkhave, mahākaccāno; mahāpañño, bhikkhave, mahākaccāno. „Monasi, Mahā-Kaććāna je mudar, Mahā-Kaććāna poseduje veliku mudrost.
Mañcepi tumhe, bhikkhave, etamatthaṁ paṭipuccheyyātha, ahampi taṁ evamevaṁ byākareyyaṁ yathā taṁ mahākaccānena byākataṁ. Da ste mene pitali za značenje, objasnio bih vam upravo na isti način kao Mahā-Kaććāna.
Eso cevetassa attho. Evañca naṁ dhārethā”ti. Takvo je značenje svega toga i tako bi trebalo da ga zapamtite.”
Evaṁ vutte, āyasmā ānando bhagavantaṁ etadavoca: Na to poštovani Ānanda reče Blaženome:
“seyyathāpi, bhante, puriso jighacchādubbalyapareto madhupiṇḍikaṁ adhigaccheyya, so yato yato sāyeyya, labhetheva sādurasaṁ asecanakaṁ. „Poštovani gospodine, baš kao kad bi čovek iscrpljen glađu i slabošću naišao na medenjak, pa počeo da ga jede, osetio bi sladak, prijatan ukus;
Evameva kho, bhante, cetaso bhikkhu dabbajātiko, yato yato imassa dhammapariyāyassa paññāya atthaṁ upaparikkheyya, labhetheva attamanataṁ, labhetheva cetaso pasādaṁ. isto tako, svaki razborit monah, kad god bi počeo mudrošću da analizira ovaj govor o Dhammi, osetio bi zadovoljstvo i pouzdanje u umu.
Ko nāmo ayaṁ, bhante, dhammapariyāyo”ti? Poštovani gospodine, koji je naziv ovoga govora o Dhammi?”
“Tasmātiha tvaṁ, ānanda, imaṁ dhammapariyāyaṁ madhupiṇḍikapariyāyotveva naṁ dhārehī”ti. „Ānanda, ovaj govor o Dhammi možeš zapamtiti kao ‘Medenjak.’”
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamano āyasmā ānando bhagavato bhāsitaṁ abhinandīti. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Madhupiṇḍikasuttaṁ niṭṭhitaṁ aṭṭhamaṁ.