Other Translations: Deutsch , English , Italiano , Lietuvių kalba , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 13 Budini govori srednje dužine 13
Mahādukkhakkhandhasutta Dugi govor o okeanu patnje
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Atha kho sambahulā bhikkhū pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya sāvatthiṁ piṇḍāya pāvisiṁsu. Onda se jednoga jutra grupa monaha obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše put Sāvatthīja da prose hranu.
Atha kho tesaṁ bhikkhūnaṁ etadahosi: Usput monasi pomisliše:
“atippago kho tāva sāvatthiyaṁ piṇḍāya carituṁ, „Još je rano da prosimo hranu u Sāvatthīju.
yaṁ nūna mayaṁ yena aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ ārāmo tenupasaṅkameyyāmā”ti. Kako bi bilo da odemo do parka u kojem borave beskućnici drugih tradicija?”
Atha kho te bhikkhū yena aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ ārāmo tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā tehi aññatitthiyehi paribbājakehi saddhiṁ sammodiṁsu; Tako odoše do parka u kojem borave beskućnici drugih tradicija i učtivo se pozdraviše sa njima.
sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinne kho te bhikkhū te aññatitthiyā paribbājakā etadavocuṁ: Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše oni sa strane. A beskućnici im rekoše:
“samaṇo, āvuso, gotamo kāmānaṁ pariññaṁ paññapeti, mayampi kāmānaṁ pariññaṁ paññapema; „Prijatelji, asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje zadovoljstava čula, a i mi isto to činimo;
samaṇo, āvuso, gotamo rūpānaṁ pariññaṁ paññapeti, mayampi rūpānaṁ pariññaṁ paññapema; asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje materijalnog oblika, a i mi isto to činimo;
samaṇo, āvuso, gotamo vedanānaṁ pariññaṁ paññapeti, mayampi vedanānaṁ pariññaṁ paññapema; asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje osećaja, a i mi isto to činimo.
idha no, āvuso, ko viseso, ko adhippayāso, kiṁ nānākaraṇaṁ samaṇassa vā gotamassa amhākaṁ vā—Čini se da nema razlike, prijatelji, nema odstupanja između učenja o Dhammi askete Gotame i našega,
yadidaṁ dhammadesanāya vā dhammadesanaṁ, anusāsaniyā vā anusāsanin”ti? između njegovih saveta i naših.”
Atha kho te bhikkhū tesaṁ aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ bhāsitaṁ neva abhinandiṁsu, nappaṭikkosiṁsu; Monasi niti potvrdiše, niti opovrgnuše reči ovih asketa.
anabhinanditvā appaṭikkositvā uṭṭhāyāsanā pakkamiṁsu: Umesto toga, ustadoše sa svojih mesta i odoše razmišljajući:
“bhagavato santike etassa bhāsitassa atthaṁ ājānissāmā”ti. „Značenje ovih reči ćemo razumeti u prisustvu Blaženoga.”
Atha kho te bhikkhū sāvatthiyaṁ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkantā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinnā kho te bhikkhū bhagavantaṁ etadavocuṁ: A kad su isprosili hranu u Sāvatthīju i vratili se, posle obroka, odoše do Blaženog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i ispričaše šta se dogodilo. [Blaženi na to reče:]
“idha mayaṁ, bhante, pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya sāvatthiṁ piṇḍāya pāvisimha.
Tesaṁ no, bhante, amhākaṁ etadahosi:
‘atippago kho tāva sāvatthiyaṁ piṇḍāya carituṁ,
yaṁ nūna mayaṁ yena aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ ārāmo tenupasaṅkameyyāmā’ti.
Atha kho mayaṁ, bhante, yena aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ ārāmo tenupasaṅkamimha; upasaṅkamitvā tehi aññatitthiyehi paribbājakehi saddhiṁ sammodimha;
sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdimha. Ekamantaṁ nisinne kho amhe, bhante, te aññatitthiyā paribbājakā etadavocuṁ:
‘samaṇo, āvuso, gotamo kāmānaṁ pariññaṁ paññapeti, mayampi kāmānaṁ pariññaṁ paññapema.
Samaṇo, āvuso, gotamo rūpānaṁ pariññaṁ paññapeti, mayampi rūpānaṁ pariññaṁ paññapema.
Samaṇo, āvuso, gotamo vedanānaṁ pariññaṁ paññapeti, mayampi vedanānaṁ pariññaṁ paññapema.
Idha no, āvuso, ko viseso, ko adhippayāso, kiṁ nānākaraṇaṁ samaṇassa vā gotamassa amhākaṁ vā, yadidaṁ dhammadesanāya vā dhammadesanaṁ anusāsaniyā vā anusāsanin’ti.
Atha kho mayaṁ, bhante, tesaṁ aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ bhāsitaṁ neva abhinandimha, nappaṭikkosimha;
anabhinanditvā appaṭikkositvā uṭṭhāyāsanā pakkamimha:
‘bhagavato santike etassa bhāsitassa atthaṁ ājānissāmā’”ti.
“Evaṁvādino, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: „Monasi, beskućnike drugih tradicija koji tako govore treba pitati ovako:
‘ko panāvuso, kāmānaṁ assādo, ko ādīnavo, kiṁ nissaraṇaṁ? ’Prijatelji, šta je zadovoljenje, šta je opasnost, a šta je izlaz u pogledu zadovoljstava čula?
Ko rūpānaṁ assādo, ko ādīnavo, kiṁ nissaraṇaṁ? Šta je zadovoljenje, šta je opasnost, a šta izlaz u pogledu materijalnih oblika?
Ko vedanānaṁ assādo, ko ādīnavo, kiṁ nissaraṇan’ti? Šta je zadovoljenje, šta je opasnost i šta je izlaz u pogledu osećaja?’
Evaṁ puṭṭhā, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā na ceva sampāyissanti, uttariñca vighātaṁ āpajjissanti. Kada ih tako pitate, beskućnici drugih tradicija neće moći objasniti, štaviše, upetljaće se u poteškoće.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Yathā taṁ, bhikkhave, avisayasmiṁ. Zato što to nije njihova teritorija.
Nāhaṁ taṁ, bhikkhave, passāmi sadevake loke samārake sabrahmake sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya yo imesaṁ pañhānaṁ veyyākaraṇena cittaṁ ārādheyya, aññatra tathāgatena vā tathāgatasāvakena vā, ito vā pana sutvā. Monasi, ne vidim bilo koga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Mārom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima, ko može zadovoljiti um odgovorom na ova pitanja, izuzev Tathāgate, njegovog učenika ili nekoga ko je to naučio od njih.
Ko ca, bhikkhave, kāmānaṁ assādo? A šta je to, monasi, zadovoljenje u pogledu zadovoljstava čula?
Pañcime, bhikkhave, kāmaguṇā. Monasi, postoji ovih pet vrsta zadovoljstava čula.
Katame pañca? Kojih pet?
Cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṁhitā rajanīyā, Oblici dostupni oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast.
sotaviññeyyā saddā …pe… Zvuci dostupni uhu…
ghānaviññeyyā gandhā … Mirisi dostupni nosu…
jivhāviññeyyā rasā … Ukusi dostupni jeziku…
kāyaviññeyyā phoṭṭhabbā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṁhitā rajanīyā—Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast.
ime kho, bhikkhave, pañca kāmaguṇā. To je pet vrsta zadovoljstava čula.
Yaṁ kho, bhikkhave, ime pañca kāmaguṇe paṭicca uppajjati sukhaṁ somanassaṁ—ayaṁ kāmānaṁ assādo. A prijatnost i radost koji nastanu na osnovu tih pet vrsta zadovoljstva čula jesu zadovoljenje u pogledu zadovoljstava čula.
Ko ca, bhikkhave, kāmānaṁ ādīnavo? A šta je to, monasi, opasnost u pogledu zadovoljstava čula?
Idha, bhikkhave, kulaputto yena sippaṭṭhānena jīvikaṁ kappeti—Monasi, zbog posla kojim se neki čovek bavi da bi preživeo –
yadi muddāya yadi gaṇanāya yadi saṅkhānena yadi kasiyā yadi vaṇijjāya yadi gorakkhena yadi issatthena yadi rājaporisena yadi sippaññatarena—bilo da je reč o računanju, popisivanju, obračunavanju, ratarstvu, trgovini, povrtarstvu, streljaštvu, služenju kralju, bilo kojem drugom zanatu –
sītassa purakkhato uṇhassa purakkhato ḍaṁsamakasavātātapasarīsapasamphassehi rissamāno khuppipāsāya mīyamāno; on mora da se suoči sa hladnoćom, da se suoči sa vrućinom, povređuju ga ubodi obada, komaraca, vetar, sunce, gmizavci; rizikuje smrt od gladi i žeđi.
ayampi, bhikkhave, kāmānaṁ ādīnavo sandiṭṭhiko, dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu. To je opasnost u pogledu zadovoljstava čula vidljiva ovde i sada, okean patnje koji ima zadovoljstva čula kao svoj uzrok, zadovoljstva čula kao svoj izvor, zadovoljstva čula kao svoju osnovu; opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
Tassa ce, bhikkhave, kulaputtassa evaṁ uṭṭhahato ghaṭato vāyamato te bhogā nābhinipphajjanti. Ako čovek ne stekne bilo kakvu imovinu dok radi i muči se, dok ulaže napor,
So socati kilamati paridevati urattāḷiṁ kandati, sammohaṁ āpajjati: on tuguje, žali i nariče, plače udarajući se u prsa i postaje rastresen, jadikujući:
‘moghaṁ vata me uṭṭhānaṁ, aphalo vata me vāyāmo’ti. ’Moj rad je uzalud, moj napor je bez ploda!’
Ayampi, bhikkhave, kāmānaṁ ādīnavo sandiṭṭhiko dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula vidljiva ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
Tassa ce, bhikkhave, kulaputtassa evaṁ uṭṭhahato ghaṭato vāyamato te bhogā abhinipphajjanti. Ako čovek stekne bilo kakvu imovinu dok radi i muči se, dok ulaže napor,
So tesaṁ bhogānaṁ ārakkhādhikaraṇaṁ dukkhaṁ domanassaṁ paṭisaṁvedeti: on doživljava bol i tugu nastojeći da je zaštiti:
‘kinti me bhoge neva rājāno hareyyuṁ, na corā hareyyuṁ, na aggi daheyya, na udakaṁ vaheyya, na appiyā dāyādā hareyyun’ti. ’Kako da ni kraljevi ni lopovi ne uzmu moju imovinu, da je vatra ne sagori, ni voda ne odnese, niti da je gramzivi naslednici raznesu?’
Tassa evaṁ ārakkhato gopayato te bhoge rājāno vā haranti, corā vā haranti, aggi vā dahati, udakaṁ vā vahati, appiyā vā dāyādā haranti. I dok čuva i štiti svoju imovinu, kraljevi ili lopovi je uzmu, vatra je sagori, voda je odnese ili je gramzivi naslednici raznesu.
So socati kilamati paridevati urattāḷiṁ kandati, sammohaṁ āpajjati: I onda tuguje, žali i nariče, plače udarajući se u prsa i postaje rastresen, jadikujući:
‘yampi me ahosi tampi no natthī’ti. ’Ono što sam imao, sada više nemam!’
Ayampi, bhikkhave, kāmānaṁ ādīnavo sandiṭṭhiko, dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula vidljiva ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, bhikkhave, kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu rājānopi rājūhi vivadanti, khattiyāpi khattiyehi vivadanti, brāhmaṇāpi brāhmaṇehi vivadanti, gahapatīpi gahapatīhi vivadanti, mātāpi puttena vivadati, puttopi mātarā vivadati, pitāpi puttena vivadati, puttopi pitarā vivadati, bhātāpi bhātarā vivadati, bhātāpi bhaginiyā vivadati, bhaginīpi bhātarā vivadati, sahāyopi sahāyena vivadati. Dalje, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom, zadovoljstvima čula kao izvorom, zadovoljstvima čula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava čula, kraljevi se svađaju sa kraljevima, plemići s plemićima, brahmani sa brahmanima, kućedomaćini s kućedomaćinima; majka se svađa sa sinom, sin s majkom, otac sa sinom, sin sa ocem; brat se svađa sa bratom, brat sa sestrom, sestra sa bratom, prijatelj s prijateljem.
Te tattha kalahaviggahavivādāpannā aññamaññaṁ pāṇīhipi upakkamanti, leḍḍūhipi upakkamanti, daṇḍehipi upakkamanti, satthehipi upakkamanti. Tokom tih svađa, kavgi i prepirki nasrću jedni na druge pesnicama, grumenom zemlje, štapovima ili noževima,
Te tattha maraṇampi nigacchanti, maraṇamattampi dukkhaṁ. čime uzrokuju smrt ili tešku patnju.
Ayampi, bhikkhave, kāmānaṁ ādīnavo sandiṭṭhiko, dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula vidljiva ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, bhikkhave, kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu asicammaṁ gahetvā, dhanukalāpaṁ sannayhitvā, ubhatobyūḷhaṁ saṅgāmaṁ pakkhandanti usūsupi khippamānesu, sattīsupi khippamānāsu, asīsupi vijjotalantesu. Dalje, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi uzimaju mačeve i štitove, lûk i tobolac, i jurišaju u bitku postrojeni u redove, dok strele i koplja lete unaokolo, a mačevi sevaju; tu bivaju ranjeni strelama i kopljima, glave im bivaju odsečene mačevima
Te tattha usūhipi vijjhanti, sattiyāpi vijjhanti, asināpi sīsaṁ chindanti. tu bivaju ranjeni strelama i kopljima, glave im bivaju odsečene mačevima
Te tattha maraṇampi nigacchanti, maraṇamattampi dukkhaṁ. ili se izlažu nekoj drugoj smrti i teškoj patnji.
Ayampi, bhikkhave, kāmānaṁ ādīnavo sandiṭṭhiko, dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula vidljiva ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, bhikkhave, kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu asicammaṁ gahetvā, dhanukalāpaṁ sannayhitvā, addāvalepanā upakāriyo pakkhandanti usūsupi khippamānesu, sattīsupi khippamānāsu, asīsupi vijjotalantesu. Dalje, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi uzimaju mačeve i štitove, lûk i tobolac, i jurišaju na utvrđenja, dok strele i koplja lete unaokolo, a mačevi sevaju;
Te tattha usūhipi vijjhanti, sattiyāpi vijjhanti, chakaṇakāyapi osiñcanti, abhivaggenapi omaddanti, asināpi sīsaṁ chindanti. tu bivaju ranjeni strelama i kopljima, na njih sipaju vrelo ulje ili bacaju veliko kamenje, glave im bivaju odsečene mačevima
Te tattha maraṇampi nigacchanti, maraṇamattampi dukkhaṁ. te tako jedni drugima donose smrt ili samrtne bolove.
Ayampi, bhikkhave, kāmānaṁ ādīnavo sandiṭṭhiko, dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula vidljiva ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, bhikkhave, kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu sandhimpi chindanti, nillopampi haranti, ekāgārikampi karonti, paripanthepi tiṭṭhanti, paradārampi gacchanti. Dalje, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi provaljuju u kuće, otimaju, kradu, postavljaju zasede, zavode tuđe žene,
Tamenaṁ rājāno gahetvā vividhā kammakāraṇā kārenti—a kad ih uhvate, kraljevi ih stavljaju na razne muke.
kasāhipi tāḷenti, vettehipi tāḷenti, aḍḍhadaṇḍakehipi tāḷenti; hatthampi chindanti, pādampi chindanti, hatthapādampi chindanti, kaṇṇampi chindanti, nāsampi chindanti, kaṇṇanāsampi chindanti; bilaṅgathālikampi karonti, saṅkhamuṇḍikampi karonti, rāhumukhampi karonti, jotimālikampi karonti, hatthapajjotikampi karonti, erakavattikampi karonti, cīrakavāsikampi karonti, eṇeyyakampi karonti, baḷisamaṁsikampi karonti, kahāpaṇikampi karonti, khārāpatacchikampi karonti, palighaparivattikampi karonti, palālapīṭhakampi karonti, tattenapi telena osiñcanti, sunakhehipi khādāpenti, jīvantampi sūle uttāsenti, asināpi sīsaṁ chindanti. Tako ih osuđuju na težak rad, na bičevanje, na udarce štapom, na šibanje brezovim prutom, na odsecanje šake, na odsecanje stopala, na odsecanje i šake i stopala, na odsecanje ušiju, na odsecanje nosa, na odsecanje i ušiju i nosa, na ’lonac vruće kaše’, na ’brijanje školjke’, na ’Rāhuova usta’, na ’vatreni venac’, na ’vatrene ruke’, na ’vlati trave’, na ’odeću od kore’, na ’crnu antilopu’, na ’meso sa kuke’, na ’novčiće’, na ’obradu kiselinom’, na ’osovinu’, na ’slamnatu prostirku’; polivaju ih vrelim uljem, daju psima da ih rastrgnu, žive nataknu na kolac, odsecaju glave mačem –
Te tattha maraṇampi nigacchanti, maraṇamattampi dukkhaṁ. tako ih zadesi smrt ili teška patnja.
Ayampi, bhikkhave, kāmānaṁ ādīnavo sandiṭṭhiko, dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula vidljiva ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, bhikkhave, kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu kāyena duccaritaṁ caranti, vācāya duccaritaṁ caranti, manasā duccaritaṁ caranti. Dalje, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom, zadovoljstvima čula kao izvorom, zadovoljstvima čula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava čula, ljudi čine loše stvari telom, govorom i umom.
Te kāyena duccaritaṁ caritvā, vācāya duccaritaṁ caritvā, manasā duccaritaṁ caritvā, kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjanti. Otuda, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu.
Ayampi, bhikkhave, kāmānaṁ ādīnavo samparāyiko, dukkhakkhandho kāmahetu kāmanidānaṁ kāmādhikaraṇaṁ kāmānameva hetu. To je takođe opasnost u pogledu zadovoljstava čula vidljiva u budućem životu, okean patnje koji ima zadovoljstva čula kao svoj uzrok, zadovoljstva čula kao svoj izvor, zadovoljstva čula kao svoju osnovu; opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
Kiñca, bhikkhave, kāmānaṁ nissaraṇaṁ? A šta je, monasi, izlaz u pogledu zadovoljstava čula?
Yo kho, bhikkhave, kāmesu chandarāgavinayo chandarāgappahānaṁ—idaṁ kāmānaṁ nissaraṇaṁ. Uklanjanje i napuštanje želje i strasti za zadovoljstvima čula: to je izlaz u pogledu zadovoljstava čula.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā evaṁ kāmānaṁ assādañca assādato ādīnavañca ādīnavato nissaraṇañca nissaraṇato yathābhūtaṁ nappajānanti te vata sāmaṁ vā kāme parijānissanti, paraṁ vā tathattāya samādapessanti yathā paṭipanno kāme parijānissatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Nemoguće je da oni askete i brahmani koji ne razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu zadovoljstava čula, dakle, nemoguće je da oni sami do kraja razumeju zadovoljstva čula ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju zadovoljstva čula.
Ye ca kho keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā evaṁ kāmānaṁ assādañca assādato ādīnavañca ādīnavato nissaraṇañca nissaraṇato yathābhūtaṁ pajānanti, te vata sāmaṁ vā kāme parijānissanti paraṁ vā tathattāya samādapessanti yathā paṭipanno kāme parijānissatīti—ṭhānametaṁ vijjati. Ali jeste moguće da oni askete i brahmani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu zadovoljstava čula, dakle, moguće je da oni sami do kraja razumeju zadovoljstva čula ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju zadovoljstva čula.
Ko ca, bhikkhave, rūpānaṁ assādo? A šta je, monasi, zadovoljenje u pogledu materijalnih oblika?
Seyyathāpi, bhikkhave, khattiyakaññā vā brāhmaṇakaññā vā gahapatikaññā vā pannarasavassuddesikā vā soḷasavassuddesikā vā, nātidīghā nātirassā nātikisā nātithūlā nātikāḷī nāccodātā paramā sā, bhikkhave, tasmiṁ samaye subhā vaṇṇanibhāti? Zamislite devojku iz kaste plemića, iz kaste brahmana ili iz kaste kućedomaćina, od petnaest ili šesnaest godina, ni suviše visoku, ni suviše nisku, ni suviše mršavu, ni suviše debelu, ni suviše tamne, ni suviše svetle puti. Jesu li njezina lepota i ljupkost u tom trenutku na vrhuncu?”
‘Evaṁ, bhante’. „Da, poštovani gospodine.”
Yaṁ kho, bhikkhave, subhaṁ vaṇṇanibhaṁ paṭicca uppajjati sukhaṁ somanassaṁ—„Prijatnost i radost koji se javljaju zbog te lepote i ljupkosti
ayaṁ rūpānaṁ assādo. jesu zadovoljenje u pogledu materijalnih oblika.
Ko ca, bhikkhave, rūpānaṁ ādīnavo? A šta je, monasi, opasnost u pogledu materijalnih oblika?
Idha, bhikkhave, tameva bhaginiṁ passeyya aparena samayena āsītikaṁ vā nāvutikaṁ vā vassasatikaṁ vā jātiyā, jiṇṇaṁ gopānasivaṅkaṁ bhoggaṁ daṇḍaparāyanaṁ pavedhamānaṁ gacchantiṁ āturaṁ gatayobbanaṁ khaṇḍadantaṁ palitakesaṁ, vilūnaṁ khalitasiraṁ valinaṁ tilakāhatagattaṁ. Kasnije neko može videti istu tu ženu, ali sada u osamdesetoj, devedesetoj, pa i stotoj godini, staru, povijenu poput kuke, presamićenu, sa štapom, kako se tetura, krhku, u dubokoj starosti, bez zuba, sedu, proređene kose, ćelavu, smežuranu, mlohavih udova.
Taṁ kiṁ maññatha, bhikkhave, Šta mislite, monasi?
yā purimā subhā vaṇṇanibhā sā antarahitā, ādīnavo pātubhūtoti? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?”
‘Evaṁ, bhante’. „Jeste.”
Ayampi, bhikkhave, rūpānaṁ ādīnavo. „Monasi, to je opasnost u pogledu materijalnih oblika.
Puna caparaṁ, bhikkhave, tameva bhaginiṁ passeyya ābādhikaṁ dukkhitaṁ bāḷhagilānaṁ, sake muttakarīse palipannaṁ semānaṁ, aññehi vuṭṭhāpiyamānaṁ, aññehi saṁvesiyamānaṁ. Dalje, neko može videti istu tu ženu u bolovima, kako pati, smrtno bolesnu, kako leži u sopstvenom izmetu ili mokraći, pa je neko uzme i stavi na drugo mesto.
Taṁ kiṁ maññatha, bhikkhave, Šta mislite, monasi?
yā purimā subhā vaṇṇanibhā sā antarahitā, ādīnavo pātubhūtoti? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?”
‘Evaṁ, bhante’. „Jeste.”
Ayampi, bhikkhave, rūpānaṁ ādīnavo. „Monasi, i to je opasnost u pogledu materijalnih oblika.
Puna caparaṁ, bhikkhave, tameva bhaginiṁ passeyya sarīraṁ sivathikāya chaḍḍitaṁ—Dalje, neko može videti istu tu ženu kao leš bačen na mesto za spaljivanje,
ekāhamataṁ vā dvīhamataṁ vā tīhamataṁ vā, uddhumātakaṁ vinīlakaṁ vipubbakajātaṁ. dan, dva ili tri pošto je umrla, nadutu, modru, iz nje gnoj curi.
Taṁ kiṁ maññatha, bhikkhave, Šta mislite, monasi?
yā purimā subhā vaṇṇanibhā sā antarahitā, ādīnavo pātubhūtoti? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?”
‘Evaṁ, bhante’. „Jeste.”
Ayampi, bhikkhave, rūpānaṁ ādīnavo. „Monasi, i to je opasnost u pogledu materijalnih oblika.
Puna caparaṁ, bhikkhave, tameva bhaginiṁ passeyya sarīraṁ sivathikāya chaḍḍitaṁ—Dalje, neko može videti istu tu ženu kao leš bačen na mesto za spaljivanje,
kākehi vā khajjamānaṁ, kulalehi vā khajjamānaṁ, gijjhehi vā khajjamānaṁ, kaṅkehi vā khajjamānaṁ, sunakhehi vā khajjamānaṁ, byagghehi vā khajjamānaṁ, dīpīhi vā khajjamānaṁ, siṅgālehi vā khajjamānaṁ, vividhehi vā pāṇakajātehi khajjamānaṁ. kako je proždiru gavranovi, sokoli, lešinari, psi, šakali ili razne vrste crva…
Taṁ kiṁ maññatha, bhikkhave, yā purimā subhā vaṇṇanibhā sā antarahitā, ādīnavo pātubhūtoti?
‘Evaṁ, bhante’.
Ayampi, bhikkhave, rūpānaṁ ādīnavo.
Puna caparaṁ, bhikkhave, tameva bhaginiṁ passeyya sarīraṁ sivathikāya chaḍḍitaṁ—Dalje, neko može videti istu tu ženu kao leš bačen na mesto za spaljivanje,
aṭṭhikasaṅkhalikaṁ samaṁsalohitaṁ nhārusambandhaṁ, aṭṭhikasaṅkhalikaṁ nimaṁsalohitamakkhitaṁ nhārusambandhaṁ, aṭṭhikasaṅkhalikaṁ apagatamaṁsalohitaṁ nhārusambandhaṁ, aṭṭhikāni apagatasambandhāni disāvidisāvikkhittāni—kostur sa mesom i krvlju, koji na okupu drže tetive… kostur bez mesa, umrljan krvlju, koji na okupu drže tetive… kostur bez mesa i krvi, koji na okupu drže tetive… kosti razbacane na sve strane –
aññena hatthaṭṭhikaṁ, aññena pādaṭṭhikaṁ, aññena gopphakaṭṭhikaṁ, aññena jaṅghaṭṭhikaṁ, aññena ūruṭṭhikaṁ, aññena kaṭiṭṭhikaṁ, aññena phāsukaṭṭhikaṁ, aññena piṭṭhiṭṭhikaṁ, aññena khandhaṭṭhikaṁ, aññena gīvaṭṭhikaṁ, aññena hanukaṭṭhikaṁ, aññena dantaṭṭhikaṁ, aññena sīsakaṭāhaṁ. ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kičma, lobanja… jedino kosti razbacane svuda unaokolo, ovde kost ruke, tamo kost noge, ovde potkolenica, tamo butna kost, ovde karlica, tamo kičma, ovde rebro, tamo grudna kost, ovde podlaktica, tamo nadlaktica, ovde vrat, tamo vilica, ovde zubi, tamo lobanja…
Taṁ kiṁ maññatha, bhikkhave, yā purimā subhā vaṇṇanibhā sā antarahitā, ādīnavo pātubhūtoti?
‘Evaṁ, bhante’.
Ayampi, bhikkhave, rūpānaṁ ādīnavo.
Puna caparaṁ, bhikkhave, tameva bhaginiṁ passeyya sarīraṁ sivathikāya chaḍḍitaṁ—Dalje, neko može videti istu tu ženu kao leš bačen na mesto za spaljivanje,
aṭṭhikāni setāni saṅkhavaṇṇapaṭibhāgāni, aṭṭhikāni puñjakitāni terovassikāni, aṭṭhikāni pūtīni cuṇṇakajātāni. kosti sasvim bele, boje školjki… kosti na jednoj gomili… kosti više od godinu dana stare, istrulile i izmrvljene u prah.
Taṁ kiṁ maññatha, bhikkhave, Šta mislite, monasi?
yā purimā subhā vaṇṇanibhā sā antarahitā, ādīnavo pātubhūtoti? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?”
‘Evaṁ, bhante’. „Jeste, poštovani gospodine.”
Ayampi, bhikkhave, rūpānaṁ ādīnavo. „Monasi, i to je opasnost u pogledu materijalnih oblika.
Kiñca, bhikkhave, rūpānaṁ nissaraṇaṁ? A šta je, monasi, izlaz u pogledu materijalnih oblika?
Yo, bhikkhave, rūpesu chandarāgavinayo chandarāgappahānaṁ—idaṁ rūpānaṁ nissaraṇaṁ. Uklanjanje i napuštanje želje i strasti za materijalnim oblikom: to je izlaz u pogledu materijalnih oblika.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā evaṁ rūpānaṁ assādañca assādato ādīnavañca ādīnavato nissaraṇañca nissaraṇato yathābhūtaṁ nappajānanti te vata sāmaṁ vā rūpe parijānissanti, paraṁ vā tathattāya samādapessanti yathā paṭipanno rūpe parijānissatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Nemoguće je da oni askete i brahmani koji ne razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu materijalnih oblika, dakle, nemoguće je da oni sami do kraja razumeju materijalni oblik ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju materijalni oblik.
Ye ca kho keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā evaṁ rūpānaṁ assādañca assādato ādīnavañca ādīnavato nissaraṇañca nissaraṇato yathābhūtaṁ pajānanti te vata sāmaṁ vā rūpe parijānissanti paraṁ vā tathattāya samādapessanti yathā paṭipanno rūpe parijānissatīti—ṭhānametaṁ vijjati. Ali jeste moguće da oni askete i brahmani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu materijalnih oblika, dakle, moguće je da oni sami do kraja razumeju materijalni oblik ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju materijalni oblik.
Ko ca, bhikkhave, vedanānaṁ assādo? A šta je, monasi, zadovoljenje u pogledu osećaja?
Idha, bhikkhave, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Tako monah, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.
Yasmiṁ samaye, bhikkhave, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati, neva tasmiṁ samaye attabyābādhāyapi ceteti, na parabyābādhāyapi ceteti, na ubhayabyābādhāyapi ceteti; U takvoj prilici on se ne odlučuje da nanese bol sebi, ni da nanese bol drugome, niti da nanese bol oboma.
abyābajjhaṁyeva tasmiṁ samaye vedanaṁ vedeti. U takvoj prilici oseća jedino osećaj lišen bola.
Abyābajjhaparamāhaṁ, bhikkhave, vedanānaṁ assādaṁ vadāmi. Zato, kažem, najveće zadovoljenje u pogledu osećaja jeste sloboda od bola.
Puna caparaṁ, bhikkhave, bhikkhu vitakkavicārānaṁ vūpasamā ajjhattaṁ sampasādanaṁ cetaso ekodibhāvaṁ avitakkaṁ avicāraṁ samādhijaṁ pītisukhaṁ dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati …pe… Dalje, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja…
yasmiṁ samaye, bhikkhave, bhikkhu pītiyā ca virāgā, upekkhako ca viharati, sato ca sampajāno sukhañca kāyena paṭisaṁvedeti yaṁ taṁ ariyā ācikkhanti: ‘upekkhako satimā sukhavihārī’ti tatiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati …pe… Sa slabljenjem ushićenja ostaje on spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Tako on ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’.
yasmiṁ samaye, bhikkhave, bhikkhu sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā pubbeva somanassadomanassānaṁ atthaṅgamā adukkhamasukhaṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati, neva tasmiṁ samaye attabyābādhāyapi ceteti, na parabyābādhāyapi ceteti, na ubhayabyābādhāyapi ceteti; Sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. I u takvoj prilici on se ne odlučuje da nanese bol sebi, ni da nanese bol drugome, niti da nanese bol oboma.
abyābajjhaṁyeva tasmiṁ samaye vedanaṁ vedeti. U takvoj prilici on oseća jedino osećaj lišen bola.
Abyābajjhaparamāhaṁ, bhikkhave, vedanānaṁ assādaṁ vadāmi. Zato, kažem, najveće zadovoljenje u pogledu osećaja jeste sloboda od bola.
Ko ca, bhikkhave, vedanānaṁ ādīnavo? A šta je, monasi, opasnost u pogledu osećaja?
Yaṁ, bhikkhave, vedanā aniccā dukkhā vipariṇāmadhammā—ayaṁ vedanānaṁ ādīnavo. Osećaji su, kažem vam, prolazni, patnja, podložni promeni. To je opasnost u pogledu osećaja.
Kiñca, bhikkhave, vedanānaṁ nissaraṇaṁ? A šta je, monasi, izlaz u pogledu osećaja?
Yo, bhikkhave, vedanāsu chandarāgavinayo, chandarāgappahānaṁ—idaṁ vedanānaṁ nissaraṇaṁ. Uklanjanje i napuštanje želje i strasti za osećajima: to je izlaz u pogledu osećaja.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā evaṁ vedanānaṁ assādañca assādato ādīnavañca ādīnavato nissaraṇañca nissaraṇato yathābhūtaṁ nappajānanti, te vata sāmaṁ vā vedanaṁ parijānissanti, paraṁ vā tathattāya samādapessanti yathā paṭipanno vedanaṁ parijānissatīti—netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Nemoguće je, monasi, da oni askete i brahmani koji ne razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu osećaja, dakle, nemoguće je da oni sami do kraja razumeju osećaje ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju osećaje.
Ye ca kho keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā evaṁ vedanānaṁ assādañca assādato ādīnavañca ādīnavato nissaraṇañca nissaraṇato yathābhūtaṁ pajānanti te vata sāmaṁ vā vedanaṁ parijānissanti, paraṁ vā tathattāya samādapessanti yathā paṭipanno vedanaṁ parijānissatīti—ṭhānametaṁ vijjatī”ti. Ali jeste moguće da oni askete i brahmani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu osećaja, dakle, moguće je da oni sami do kraja razumeju osećaje ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju osećaje.
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṁ abhinandunti. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Mahādukkhakkhandhasuttaṁ niṭṭhitaṁ tatiyaṁ.